Pesme
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Pesme

  1. #1
    ms
    Guest

    Podrazumevano Pesme

    Cao.

    Volela bih da napisete ili vase ili pesme drugih autora koje su na vas ostavile dubok utisak. Ja cu poceti sa pesmom Zaka Prevera - Barbara.

    Barbara

    Seti se Barbara
    kisa je lila nad Brestom onog dana
    a ti si isla nasmejana
    srecna mokra razdragana
    po kisi
    seti se Barbara
    Nad Brestom lila je kisa neprestana
    Sreo sam te u Sijamskoj ulici
    Osmehnula si se
    i ja ti osmeh uzvratio
    Seti se Barbara
    ti koju nisam poznavao
    ti koja me nisi poznavala
    seti se
    Ipak se seti onog dana
    ne zaboravi
    jedan covek je stajao u kapiji
    i pozvao te po imenu
    Barbara
    i ti si k njemu po kisi potrcala
    mokra srecna razdragana
    u zagrljaj si mu pala
    seti se toga Barbara
    ne ljuti se sto ti Ti govorim
    Ti govorim svima koje volim
    i kad sam ih samo jednom sreo
    Ti govorim svima sto se vole
    i kad sam ih prvi put video
    Seti se Barbara
    ne zaboravi
    onu mudru srecnu kisu
    na tvome srecnome licu
    i nad onim srecnim gradom
    tu kisu nad vodom
    i nad Arsenalom
    O Barbara
    Rat je velika svinjarija
    Sta se s tobom dogodilo
    kad je ovo kisno nebo
    oganj, krv i celik lilo
    a onaj sto te je grlio ljubavno
    je li ziv nestao ili mrtav davno
    O Barbara
    nad Brestom kisa neprestano lije
    kao sto je nekada lila
    sve je razoreno nista ko pre nije
    strasna kisa sve je u crno zavila
    nema cak ni bure
    gvozdene krvave
    vec oblaci jure
    da ko psine svisnu
    s kisom iznad Bresta
    istrunu nestanu
    u morskom bezdanu
    daleko od Bresta
    koji i sam nesta.



  2. #2
    DJESI DJENIS
    Guest

    Podrazumevano

    Pazi kad sam hteo istu.onda ova
    JEDNOJ PROLAZNICI

    Ulica je zaglusna urlala oko mene.
    Duga,tanka, u crnini, velicanstvo bola,
    Prosla je neka zena, a ruka joj ohola
    Pridizase, njihase skutove izvezene;

    Hitra, otmena, s hodom kao u kakva kipa.
    A ja se napajah, u grcu osobenjaka,
    NJenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
    Sto zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.

    Jedna munja...a zatim noc!Trenutna prelesti
    S cijeg pogleda namah novim zivotom disem,
    Zar cu te samo u vecnosti ponovo sresti?

    Drugde, daleko!Prekasno!Mozda nikad vise!
    Jer ne znas kuda cu, ne znam kuda si nestala,
    Ti koju mogah voleti, ti sto si to znala!

    BODLER

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    30.06.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    102
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano

    Evo po meni jedne od najdubljih i najlepshih pesama koje sam u zivotu prochitala:


    Vrati mi moje krpice



    Padni mi samo na pamet
    Misli moje obraz da ti izgrebu
    Iziđi samo preda me
    Oči da mi zalaju na tebe
    Samo otvori usta
    Ćutanje moje da ti vilice razbije
    Seti me samo na sebe
    Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
    Dotle je među nama došlo

    1

    Vrati mi moje krpice
    Moje krpice od čistoga sna
    Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
    Od moga čipkastoga tkiva
    Moje krpice od tačkaste nade
    Od žežene želje od sarenih pogleda
    Od kože s moga lica
    Vrati mi moje krpice
    Vrati kad ti lepo kažem

    2

    Slušaj ti čudo
    Skini tu maramu belu
    Znamo se
    S tobom se od malih nogu
    Iz istog čanka srkalo
    U istoj postelji spavalo
    S tobom zlooki nožu
    Po krivom svetu hodalo
    S tobom gujo pod košuljom
    Čuješ ti pretvorniče
    Skini tu maramu belu
    Šta da se lažemo

    3

    Neću te uprtiti na krkače
    Neću te odneti kud mi kažeš
    Neću ni zlatom potkovan
    Ni u kola vetra na tri točka upregnut
    Ni duginom uzdom zauzdan
    Nemoj da me kupuješ
    Neću ni s nogama u džepu
    Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
    Ni sveden na običan prut
    Nemoj da me plašiš
    Neću ni pečen ni prepečen
    Ni presan posoljen
    Neću ni u snu
    Nemoj da se zavaravaš
    Ništa ne pali neću
    4

    Napolje iz moga zazidanog beskraja
    Iz zvezdanog kola oko moga srca
    Iz moga zalogaja sunca
    Napolje iz smešnog mora moje krvi
    Iz moje plime iz moje oseke
    Napolje iz mog ćutanja na suvom
    Napolje rekao sam napolje
    Napolje iz moje žive provalije
    Iz golog očinskog stabla u meni
    Napolje dokle ću vikati napolje
    Napolje iz moje glave što se rasprskava
    Napolje samo napolje

    5

    Tebi dođu lutke
    A ja ih u krvi svojoj kupam
    U krpice svoje kože odevam
    Ljuljaške im od svoje kose pravim
    Kolica od svojih pršljenova
    Krilatice od svojih obrva
    Stvaram im leptire od svojih osmeha
    I divljač od svojih zuba
    Da love da vreme ubijaju
    Kakva mi je pa to igra

    6

    Koren ti i krv i krunu
    I sve u životu
    Žedne ti slike u mozgu
    I zar okca na vrhovima prstiju
    I svaku svaku stopu
    U tri kotla namćor vode
    U tri peći znamen vatre
    U tri jame bez imena i bez mleka
    Hladan ti dah do grla
    Do kamena pod levom sisom
    Do ptice britve u tom kamenu
    U tutu tutinu u leglo praznine
    U gladne makaze početka i početka
    U nebesku matericu znam li je ja

    7

    Šta je s mojim krpicama
    Nećeš da ih vratiš nećeš
    Spaliću ti ja obrve
    Nećeš mi dovek biti nevidljiva
    Pomešaću ti dan i noć u glavi
    Lupićeš ti čelom o moja vratanca
    Podrezaću ti raspevane nokte
    Da mi ne crtaš školice po mozgu
    Napujdaću ti magle iz kostiju
    Da ti popiju kukute s jezika
    Videćeš ti šta ću da ti radim
    Seme ti i sok i sjaj
    I tamu i tačku na kraju mog života
    I sve na svetu

    8

    I ti hoćeš da se volimo
    Možeš da me praviš od moga pepela
    Od krša moga grohota
    Od moje preostale dosade
    Možeš lepotice
    Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
    Da mi grliš noć u praznoj košulji
    Da mi ljubiš odjek
    Pa ti ne umeš da se voliš

    9

    Beži čudo
    I tragovi nam se ujedaju
    Ujedaju za nama u prašini
    Nismo mi jedno za drugo
    Stamen hladan kroz tebe gledan
    Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
    Ništa nema od igre
    Kud smo krpice pomešali
    Vrati mi ih šta ćeš s njima
    Uludo ti na ramenima blede
    Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
    Beži čudo od čuda
    Gde su ti oči
    I ovamo je čudo

    10

    Crn ti jezik crno podne crna nada
    Sve ti crno samo jeza moja bela
    Moj ti kurjak pod grlo
    Oluja ti postelja
    Strava moje uzglavlje
    Široko ti nepočin-polje
    Plameni ti zalogaji a vostani zubi
    Pa ti žvaći izelice
    Koliko ti drago žvaći
    Nem ti vetar nema voda nemo cveće
    Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
    Moj ti jastreb na srce
    Manje te u majke groze

    11

    Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
    Zderao ti senku sa svoje senke
    Izravnao bregove u tebi
    Ravnice ti u bregove pretvorio
    Zavadio ti godišnja doba
    Odbio sve strane sveta od tebe
    Savio svoj životni put oko tebe
    Svoj neprohodni svoj nemogući
    Pa ti sad gledaj da me sretneš

    12

    Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
    Ništa neću da čujem ništa da znam
    Dosta dosta svega
    Reći ću poslednje dosta
    Napuniću usta zemljom
    Stisnucu zube
    Da presečem ispilobanjo
    Da presečem jednom za svagda
    Staću onakav kakav sam
    Bez korena bez grane bez krune
    Staću oslonjen na sebe
    Na svoje čvoruge
    Biću glogov kolac u tebi
    Jedino što u tebi mogu biti
    U tebi kvariigro u tebi bezveznice
    Ne povratila se

    13

    Ne šali se čudo
    Sakrilo si nož pod maramu
    Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
    Pokvarilo si igru
    Nebo da mi se prevrne
    Sunce da mi glavu razbije
    Krpice da mi se rasture
    Ne šali se čudo s čudom
    Vrati mi moje krpice
    Ja ću tebi tvoje

    Vasko Popa

  4. #4
    ms
    Guest

    Podrazumevano Freidrich Nietzsche

    Jedino luda jedino pesnik

    Iz bistrog zraka
    kada utesna rosa
    na zemlju vec pada
    nevidljivo i necujno
    laku obucu jer nosi
    ta rosa tesiteljska poput blagih uteha
    secas li se onda, secas, plameno srce
    kako si negda zedno bilo
    nebesnih suza i rosnih kapi
    kako si zedjalo, umorno i sprzeno
    dok su po zutim stazama travnim
    opaki zraci sunca u sutonu
    vitlali oko tebe kroz crno drvece
    jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni


    Ti zenik istine - rugali su se
    Ne. Ti si samo pesnik
    zverka, lukava, grabljiva, pritvorna
    osudjena da vara
    da vara uceno i hotice
    pohlepna plena
    maskirana razlicno
    u sebe samu
    maskirana u vlastiti plen.
    To da je - zenik istine.

    Luda jedino. Pesnik.
    Samo sareno pricalo
    pod maskama lude o svemu i svacemu
    leprsajuci po varljivim parovima reci
    po dugama-varkama
    izmedju laznih nebesa
    sunjajuci se i svrljajuci naokolo
    jedino luda. pesnik jedino

    i to je zenik istine...

    Ne miran, ukocen, gladak, hladan
    u kip pretvoren
    u sveti stubne smesten pred hramove
    vrata nekog boga
    ne. nego dusman takvih kipova vrline
    divljini, zavicaju, blizi nego hramovima
    pun macije obesti
    kroz svaki prozor iskacuci
    hop. u svakakvi udes
    svaku prasumu nanjusivsi
    da bi u prasumama
    medju sarolikim zverima grabljivim
    ti poput greha zdrav, lep i saren vitlao
    sladostrasnih usana
    opijen rugom, paklom krvozedno
    loveci plen, krisom trcao obmanjujuci...

    ili orlu slican koji dugo
    dugo nepomicno u bzdane gleda
    u svoje bezdane...
    oh.. kako se oni sunovracuju tu
    nanize, sve dublje
    u sve dublje dubine obrusavaju
    i zatim se
    naglo
    okomito strmoglavi
    strelovito sjuri medju jagnjad
    svirepo ih zeljan
    i mahnit za dusama jagnjecim
    srdit i jarostan prema svemu
    sto izgleda samo dobrostivo
    poput ovce kudravo
    blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mleka...

    eto takve su
    orlovske, panterske
    pesnikove ceznje, takve su
    tvoje ceznje ispod hiljadu maski
    ti ludo. Pesnice.

    ti koji si coveka gledao
    kao boga i kao jagnje
    rastrgnut boga u coveku
    kao i ovce u coveku
    i smejati se rastrzuci

    to je, to je tvoja blazenost
    blazenost orla i pantera
    blazenost pesnika i lude

    u bistrom zraku
    kada se srp mesecev
    zelen medju purpurnom rumeni
    i zavidan vec prikrada
    i dusmanin danu
    svakim svojim korakom potajno
    kosi vreze ruza
    sve dok ne padnu nazad
    blede, u senu noci
    tako padoh i ja sam negde
    iz ludila moga za istinom
    iz bezumnih mojih ceznji
    za velikim danom
    umoran od dana, bolan od svetla
    padoh dole, u suton u senku
    istinom Jednom
    spaljen i zedan nje
    secas li se jos, secas plameno srce
    kako si nekad zedno bilo

    Bas ja izgnan da budem
    od svake istine
    luda sam i nista drugo
    PESNIK jedino.

    FRIDRIH NICE

  5. #5
    ms
    Guest

    Podrazumevano Freidrich Nietzsche

    Jedino luda jedino pesnik

    Iz bistrog zraka
    kada utesna rosa
    na zemlju vec pada
    nevidljivo i necujno
    laku obucu jer nosi
    ta rosa tesiteljska poput blagih uteha
    secas li se onda, secas, plameno srce
    kako si negda zedno bilo
    nebesnih suza i rosnih kapi
    kako si zedjalo, umorno i sprzeno
    dok su po zutim stazama travnim
    opaki zraci sunca u sutonu
    vitlali oko tebe kroz crno drvece
    jarki zraci, zaslepljujuci, zlokobni


    Ti zenik istine - rugali su se
    Ne. Ti si samo pesnik
    zverka, lukava, grabljiva, pritvorna
    osudjena da vara
    da vara uceno i hotice
    pohlepna plena
    maskirana razlicno
    u sebe samu
    maskirana u vlastiti plen.
    To da je - zenik istine.

    Luda jedino. Pesnik.
    Samo sareno pricalo
    pod maskama lude o svemu i svacemu
    leprsajuci po varljivim parovima reci
    po dugama-varkama
    izmedju laznih nebesa
    sunjajuci se i svrljajuci naokolo
    jedino luda. pesnik jedino

    i to je zenik istine...

    Ne miran, ukocen, gladak, hladan
    u kip pretvoren
    u sveti stubne smesten pred hramove
    vrata nekog boga
    ne. nego dusman takvih kipova vrline
    divljini, zavicaju, blizi nego hramovima
    pun macije obesti
    kroz svaki prozor iskacuci
    hop. u svakakvi udes
    svaku prasumu nanjusivsi
    da bi u prasumama
    medju sarolikim zverima grabljivim
    ti poput greha zdrav, lep i saren vitlao
    sladostrasnih usana
    opijen rugom, paklom krvozedno
    loveci plen, krisom trcao obmanjujuci...

    ili orlu slican koji dugo
    dugo nepomicno u bzdane gleda
    u svoje bezdane...
    oh.. kako se oni sunovracuju tu
    nanize, sve dublje
    u sve dublje dubine obrusavaju
    i zatim se
    naglo
    okomito strmoglavi
    strelovito sjuri medju jagnjad
    svirepo ih zeljan
    i mahnit za dusama jagnjecim
    srdit i jarostan prema svemu
    sto izgleda samo dobrostivo
    poput ovce kudravo
    blesasto, blagonaklono od jagnjeceg mleka...

    eto takve su
    orlovske, panterske
    pesnikove ceznje, takve su
    tvoje ceznje ispod hiljadu maski
    ti ludo. Pesnice.

    ti koji si coveka gledao
    kao boga i kao jagnje
    rastrgnut boga u coveku
    kao i ovce u coveku
    i smejati se rastrzuci

    to je, to je tvoja blazenost
    blazenost orla i pantera
    blazenost pesnika i lude

    u bistrom zraku
    kada se srp mesecev
    zelen medju purpurnom rumeni
    i zavidan vec prikrada
    i dusmanin danu
    svakim svojim korakom potajno
    kosi vreze ruza
    sve dok ne padnu nazad
    blede, u senu noci
    tako padoh i ja sam negde
    iz ludila moga za istinom
    iz bezumnih mojih ceznji
    za velikim danom
    umoran od dana, bolan od svetla
    padoh dole, u suton u senku
    istinom Jednom
    spaljen i zedan nje
    secas li se jos, secas plameno srce
    kako si nekad zedno bilo

    Bas ja izgnan da budem
    od svake istine
    luda sam i nista drugo
    PESNIK jedino.

    FRIDRIH NICE

  6. #6
    ms
    Guest

    Podrazumevano pesma

    Deca srece

    Covek je imao psa
    psa kog je zvao Amor
    latinski to je ljubav
    covek ga hranio pas ga lizao
    covek je milovao psa
    i lizao ga kad su bili sami
    ponekad cak i lajao
    da ugodi
    psu
    to je moj pas
    moja ljubav
    govorio je covek
    to je moj covek lajala je Ljubav
    ali jednog dana
    tuznog tuznog dana
    covek je primetio neke stvari
    oh.. kada jedem nesto bolje
    manje dam svome psu
    oh.. ako primeti
    on ce pobeci
    a ja cu sam ostati
    svoga psa necu vise imati
    svoju ljubav
    moju ljubav
    ubicu je
    pojescu je
    nista nece biti izgubljeno
    i ubija je
    jede
    ali na kraju obeda
    pojavljuje se ispod stola i umiljava se
    avet psa
    mahinalno covek baca seni kost
    kost
    ali avet pseca
    dobro se oseca
    u pokrov umotana
    kost za nju nije hrana
    zivim okom odmeri coveka
    skoci na njega i pojede ga
    onda iz trpezarije
    klateci se podje
    Amor ziv zivcijat
    brzo sebi dodje
    pa potrci
    Amor
    potrci Ljubav po gradu
    treba joj drugi Gospodar
    ljubav za umiljavanje
    ljubav za milovanje
    ljubav za bicevanje
    ljubav za umiranje
    ljubav za prozdiranje
    prozdiranje
    prozdiranje......
    ......
    .....
    ...
    ..
    ..................................


    ZAK PREVER

  7. #7
    ms
    Guest

    Podrazumevano Van Gog

    Vincent van Gogh

    Starry starry night
    paint your palette blue and gray
    look out on a summer`s day
    with eyes that know the darkness in my soul
    shadows on the hills
    sketch the trees and the daffodils
    catch the breeze and the winter chills
    in colors on the snowy linen land.

    Now i understand
    what you tried to say to me
    and how you suffered for your sanity
    and how you tried to set them free
    they would not listen , they did not know how
    perhaps they`ll listen now......
    ............... :shock:

  8. #8
    Početnik
    Učlanjen
    13.01.2004.
    Lokacija
    Vranje
    Poruke
    16
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Kako vam se svidjaju moje pesme? Napisao sam 31 pesmu na Engleskom, a mahom sa 15 god.(juce sam napunio 18!).
    Ovako sam je ZAISTA upoznao:
    "THE BEGINNING"
    Everything has begun
    Under the morning sun
    The snow below was melting away
    Can you remember that day?
    You flapped your hair
    And I was there
    The magic of love drugged me
    And you were the only one I could see
    I was standing on the ground
    And listening to that sound
    It was the song of your voice
    That left me no choice
    But to love you cincerely
    With all my body - completely

    "DARLING"
    You are the part
    Of my heart
    You are the light
    That I follow
    You are the water
    That I swallow
    You are my mistress
    When I am asleep
    In my heart
    You are so deep
    You are the one
    For whom I sing
    Girl, remember
    That you are my darling

    "HARD TO SAY I LOVE YOU"
    These careless birds I see
    bring back the hope in me
    for I have sought
    for love, I thought
    you could show me,
    thought you could love me

    I wish you can hear
    you needn't to have fear
    as long as I am near
    for you are so dear

    And these skies I pray to
    help me see through
    the fog of bad dreams,
    dispel all the sins,
    they keep away the disgrace
    so I can see your face

    Have mercy, look at me
    tell me what do you see
    is it an ordinary boy in love?
    or is he high above?
    try to understand - he needs your touch
    because there is no such
    a pretty gesture to do
    as to say:"I love you!"

  9. #9
    Početnik Ljubinko_tesar (avatar)
    Učlanjen
    10.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Relacija Ivanjica-Beograd
    Poruke
    15
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: pesme

    Govor...
    Uzmi me za dušu
    i povedi sa sobom.
    Lepo...
    kad tražim te ne budi
    onde gde si uvek bila.

  10. #10
    Moderator LBarbara (avatar)
    Učlanjen
    13.11.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    36.555
    Tekstova u blogu
    31
    Reputaciona moć
    3968

    Podrazumevano Re: pesme

    ADRIJEN


    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!
    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

    Grudva snega
    koju si bacio na mene
    u Šamoniju
    prošle zime
    sačuvala sam je
    Eno je na kaminu
    pokraj svadbenog venca
    moje pokojne majke
    koju je ubio
    moj pokojni otac
    što je giljotiniran
    jednog tužnog zimskog jutra

    ili proletnjeg…

    Grešila sam, priznajem
    znala sam ostati
    duge godine
    ne vraćajući se
    kući
    Ali nikada ti nisam rekla
    da je to zato što sam bila u zatvoru
    grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

    I Vrbova grana
    tvoj mali foksterijer
    koji je crk'o prošle nedelje
    sačuvala sam ga!
    Eno ga u frižideru
    i ponekad kad otvorim vrata
    da uzmem pivo
    ugledam jadnu životinju
    i to me strašno rastuži!
    A ipak to sam ja uradila
    jedne večeri da skratim vreme
    dok sam te čekala…

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

    Sa vrha kule Sen-Žak
    bacila sam se
    prekjuče
    zbog tebe sam se
    ubila
    Juče su me zakopali
    u jedno divno groblje
    i mislila sam na tebe
    i večeras sam se vratila
    u sobu
    po kojoj si se šetao go
    u vreme dok sam još bila živa
    i čekala te

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

    U redu grešila sam
    duge godine nisam se vraćala kući
    ali sam ti uvek krila
    da je to zato što sam bila u zatvoru!
    Grešila sam priznajem
    često sam tukla psa
    ali sam te volela!

    Adrijene nemoj da se duriš!
    Vrati se!

Slične teme

  1. PESME 70´ 80´
    Autor looodica u forumu Muzika
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 18.12.2007., 18:38
  2. PARODIJE,SMESNE PESME ILI VASE PESME
    Autor fashion queen u forumu Humor
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 04.09.2007., 15:04

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •