Anakin, zašto su stvari takve kakve jesu? Peach je krenula sa pričom o promeni položaja savremenog muškarca u odnosu na njegovu 'istorijsku' ulogu. Nije mi jasno odakle dolazi ideja da smo nekad bili drugačiji. Jest one priče o patrijarhalnom uređenju, ženama u zapećku i to. Mogli biste da se malo raspitate, i ustanovili bi da su u tradicionalnoj srpskoj porodičnoj zajednici (zadruzi) svi, i muškarci i žene, bili podređeni glavi kuće, sa vrlo malo ličnih sloboda. Kao što se govori o tome da su žene ulazile u ugovorne brakove, tako isto je važilo i za muškarce.
Ne volim da slušam priče o razlikama između muškaraca i žena. Razlike između ljudi postoje, dve osobe mogu samo da nalikuju jedna drugoj, ali smatram da nije moguće te razlike toliko generalizovati (uprostiti) da bi se mogla izvršiti podela na muške i ženske osobine. Ali, kao što vidiš, ima ovde onih koji ne misle tako. Koji olako prihvataju krajnosti, i to samo jednu, ona koja im po prirodi više odgovara. Kao što neki žele da za sve okrive iskvarenost drugog pola, dok drugi stalnu krivicu nalaze u sebi. Valjda ne moram dalje pričati o pogubnom uticaju takvog načina razmišljanja.
Nedostatak samopouzdanja, to je ono o čemu sam počeo da pričam u prethodnom postu. Barem znam da to mene muči, ali nisam spreman da na osnovu toga izvodim zaključke o drugima. Rizikujući da dalji tekst nalikuje na prihvatanje nekih teza koje su iznosili Random i Patak, moram da postoje velika iščekivanja kod osoba oba pola pri izboru partnera. Moram priču nastaviti na način koji donekle poznajem, tj kad muškarac bira ženu. U ova vremena i na ovom mestu svi su nekako prepuni predsaznanja o onome što traže. To mi nikako nije jasno. Otkud možeš znati kako izgleda to što tražiš, ako još uvek nisi našao? O da, imamo knjige, studije, sve te zapisana slova koja nam ukazuju na to šta i kako treba. Imamo sve one zlodobronamerne reči koje izgovaraju nama znana i neznana lica. Imamo gomilu iluzija, misli i snova drugih ljudi. Ako smo spremni da sve to prihvatimo, gubimo svoje. Ako nismo, bežimo u neki pragmatizam i odričemo se i svoga.
Čemu ovoliko naklapanje gluposti? Jer je lakše reći nešto za šta ne očekujemo da će biti prihvaćeno, nego na nekom drugom mestu izgovoriti par reči za koje se plašimo da neće biti uzvraćene. A taj strah potiče iz tih par loših iskustava koja te proganjaju. Jer nisi spreman da se pomiriš sa njima, jer u razvoju svoje intelektualne i fizičke zrelosti nisi našao za shodno da razviješ i svoju emotivnu. Ili jednostavno nisi imao priliku. Suočen sa sredinom u kojoj obitavaš a da nisi rađen po njenom kalupu, trudiš se da sebi stvoriš zaštitu. Sakrivajući se iza te brane, zaboravljamo da ostavimo par ustava za odvod viška vode. Ponekad se sa druge strane nakupi tolika količina vode koju ta brana nije u stanju da podnese i ona puca. Tada nas bujica odnosi, uništavajući sve što smo izgradili u svom zaklonu. Tada ponovo prihvatamo već pomenute ekstreme. Ili zidamo novu branu, veću i izdržljiviju od prethodne, ili se u popunosti prilagođavamo onome što se od nas oćekuje, pritom gubeći sebe. Retkost je priznati svoje greške i truditi se da ih ispraviš, istovremeno opraštajući drugima njihove i činiti sve što je u tvojoj moći da im pomogneš.
Milojko nije retkost, već ste ga ovde mistifikovali nalazeći u njemu opravdanje za sopstvene zablude. Svi su muškarci kao nešto, samo eto ima jedan koji je drugačiji, avaj. Isto kao što pretpostavljaš da su neki na osnovu par primera izvukli svoje zaključke o ženama. Njegov stil je da govori ljudima ono što oni žele da čuju. Pritom mi se čini da često prečujete one delove koji vam se nesviđaju.
Da prekinem, od ovoga je ispao kilometarski post.
unk je stigao i u chegrchice! 
sad,i ove prve i one druge savremenom muskarcu od koga je nova tehnologija i moda napravila razmazenog pede*cica izgledaju kao rospije i nesto sto treba po svaku cenu izbegavati ili pljuvati,a ni u kom slucaju diviti im se i voleti ih... 
