Biblioteka - naučna i epska fantastika

Knjiga bez naslova nepoznatog autora

Upravo tako piše na koricama, evo slike.






Ukratko o radnji: (preuzeto sa Znak Sagita, od Gorana Skrobonje, prevodioca dela

Negde u Americi - recimo, u Novom Meksiku, mada nigde ne piše - postoji gradić po imenu Santa Mondega. To je mesto poznato po tome što svakih pet godina ima potpuno pomračenje sunca (?!) i što je stecište svih mogućih protuva, bandita, secikesa i ubica. Priča počinje tako što u kafanu po imenu "Tapioka" ulazi tip čija je glava prekrivena kapuljačom, pa pobije sve prisutne mušterije, ostavivši u životu samo krčmara, da pronese glas o tome. Zvuči poznato? Iz nekog filma, možda?

Idemo dalje: na ostrvu Hubal monasi u fazonu sledbenika Šao Lina neguju borilačke veštine i čuvaju dragulj čarobnih moći: ime tog kamena je Mesečevo oko, a onaj ko ga ima sa sobom ne samo da ne može biti ubijen, već ima moć da zaustavi Mesec u orbiti oko Zemlje (?!!).

Pet godina posle poslednje krađe dragulja i pokolja sa početka, neki gadan baja pobije maltene sve monahe i otme Mesečevo oko, za račun lokalnog mafijaškog šefa u Santa Mondegi. Počinje jurnjava, dragulj ide iz ruke u ruku, leševi se gomilaju, a detektiv koji stiže u grad ima teoriju kako neko namerava da zaustavi Mesec u orbiti tako da u Santa Mondegi zavlada večna tama, a to, jel'te, može da odgovara samo - vampirima...

Tu je i plaćeni ubica koji se zove i izgleda kao Elvis, drugi plaćeni ubica sa čeličnom šakom nalik na onu Luka Skajvokera, par monaha koji se trude da dođu do dragulja, a da ih pritom gnusobe u Santa Mondegi ne skrenu s pravog puta, daleko od monaških zaveta; pa onda tajanstvena devojka koju je masovni ubica s početka izrešetao i ostavio u komi iz koje se probudila pet godina kasnije, skočila na noge lagane i krenula i sama za Mesečevim okom... Sve to samo na prvih dvesta strana (od ukupno 370). Ludilo.

Po netu kruže priče da se iza knjige kriju Tarantino i Rodrigez. Ko će ga znati?

Tek sam na početku čitanja, ali vidim da nema pulp trash-a koji nije implementiran.
Rečenice kao da su pisane za kompletne idiote, ne daju mašti da stvori slike nego daju crnobeli svet koji vi, ako uspete od brzine akcije, obojite po sopstvenom htenju.

Kao što obićno biva sa Pulp-om, delo se može svrstati u genijalno napisano, ili prvoklasno literarno smeće. Ja bih rekao da je ono prvo. Ipak, Laguna ne objavljuje svašta, niti Goran prevodi shit.

Ipak, najbitnije je da roman veže čitatelja i ne da mu oka skloniti. Uprkos idiotskim rečenicama, oko klizi po istima kao po ledu, bez zapinjanja, gutajući stranicu po stranicu. Mislim da velika zasluga pripada Skrobonji za to, jer prevod je ipak daleko od originala.

Zato preferiram domaće pisce.

Sve u svemu, ultrazabavno prozno delo, sa sve akcijom u 16, uvrnutom radnjom i Tarantino-Mexico-Marijači atmosferom.

Preporuka u full-u

Nekronomikon H.E. Lavkraft

Začuđujuće bogato izdanje zbirke kratkih priča velikana i klasika horor proze, Lavkrafta, me prijatno iznenadilo svojom raskoši.
Ekstra dobar papir, ilustracije u full koloru, kvalitetna štampa, dobar povez… zaista, koliko prijatno iznenađenje opremom knjige, toliko je neprijatna cena. Kada je izašla, koštala je preko 2000 din. Sada je oko 1800.
Ipak, svaki ljubitelj horor klasika bi trebao da ima ovu knjigu. Sem najboljih Hauardovih priča, postoje delovi kako je koja nastala i kratka analiza iste.

http://4.***************/_c19cKDFYeHg/S6YV1nnN_-I/AAAAAAAAATs/pUh-wIY4Auw/s320/nekronomikon.jpg

Lavkraftov opus se smatra klasikom, al’ ipak, meni se ne čini tako.
Jeste da mu dela stvaraju super napetu jezu i atmosferu, uprkos kitnjastim izrazom tipičnim za ono vreme, ali meni je tu sve vreme nešto nedostajalo. Čak ni nedostatak dijaloga me nije toliko odbio. Njegove pretnje su uglavnom bića sa onostranog ili natprirodnog domena. I onda sam skontao:

Lavkraftov pristup hororu je nešto najmizernije što sam video.

Njegovi junaci su odreda mlakonje, kukavice i prdonje; mahom umiru ili polude, ne poduzimajući ništa da bi se suprotstavili pretnji.

I nisam mogao da uporedim njegov opus sa opusom ostalih velikana kao King-a i Barkera.

Elem, Lavkraft je običan posmatrač horora. King je borac protiv horora (zla u svojim delima) a Barker, on je samo zlo!

Ako volite da gricnete horor sa te, Lavkraftove strane, onda sledi preporuka u Full-u. Ako ne, uštedite sebi 1800 din, odložite ih u stranu jer novi Kingov roman „Under the Doom“ samo što nije preveden, svih oko 1200 stranica, će koštati sigurno preko 1200 din… 

Istinite laži priredio Goran Skrobonja

Zbirka urbanih legendi raznih autora, nekih „istinitih“, uvoznih, a nekih izmišljenih za potrebe same priče.





Sasvim dopadljivo izdanje, sa mnogo kvalitetnih priča domaćih autora.
Spisak istih je impozantan, iznosi oko 21 njihove priče a moj skromni ukus bi odvojio posebno priče Mara i Dok ne dođu šejtani.

Vrlo čitljivo, edukativno (u smislu postojećih urbanih legendi) i zabavno. Na trenutke i mnogo jezivo!

Evo šta vele drugi: (preuzeto sa knjižara.com)

Antologija priča savremenih domaćih pisaca na temu urbanih legendi: Zoran Ćirić, Ilija Bakić, Jovan Ristić, Dejan Ognjanović, Marijan Cvetanović, Nikola Petrović, Adrijan Sarajlija, Oto Oltvanji, Petar Petrović, Milivoj Anđelković, Marko Pišev, Darko Tuševljaković, Vesna Ilić, Spomenka Stefanović Pululu, Goran Skrobonja, Aleksandar Žiljak, Ivana Milaković, Vladimir i Miroslav Lazović, Zoran Pešić Sigma, Ivan Nešić, Dejan Mujanović

Ilija Bakić
KULA U RUŽI VETROVA
Na arheološkom nalazištu Kula kod Vršca, pripadnici jedne humanoidne rase proučavaju prošlost ljudske civilizacije, koja je iščezla u davnašnjoj katastrofi. Vremenske struje se ukrštaju, a bez živih svedoka koji bi mogli da pričaju, činjenice i legende se mešaju, idući ruku pod ruku.

Darko Tuševljaković
DOK NE DOĐU ŠEJTANI
Stari školski drugovi okupljaju se u restoranu kod Zenice, godinama posle završetka rata u Bosni. Od petorice prijatelja jednog više nema, a iz rupa u slagalici vrebaju šejtani.

Adrijan Sarajlija
ABRAKADABRA
Gastarbajter se priseća najstrašnije uspomene iz bosanskog rata. To je prokletstvo koje vreba u dubinama veštačkog jezera na Drini, a koje je pohodilo i neimare zvorničke hidroelektrane

Preporuka u Full-u!

Crni Cvet Boban Knežević

(napominjem da sam ja autor sledećeg teksta, koji sam pisao nekada, pre, a koji sam sada preuzeo sa jednog sajta)






Usnio sam strašan san...

...je prva rečenica tog kratkog romana. I od te prve rečenice, pa sve do zadnje, na 137 stranice, imate čisto, prvoklasno pripovedanje! Ali, ne samo to... sam način pripovedanja je upravo ono što mi se najviše svidelo u romanu, što me, kao i sama radnja, prikovalo da ga pročitam u samo par navrata!
Evo i prvi pass romana, da skontate o čemu pričam...

Usnio sam strašan san.
Hodam sred litice istegnute nagore put neba, nadole dublje od pogleda, nekakav neobičan divlji vetar ne duva kao što vetrovi duvaju, nego silovito udara, čas odozgo kao da me hoće prevaliti u tamni bezdan, čas uvis kao da će me od puta odvojiti, a put je trošan, staza uklesana u stene što mi se pod nogama migolje, drhtulje kao da su pihtije a ne kamen. I mada sam jači od sveg živog što svetom hodi, nesigurnost i strah smenjuju se u meni, nagone me da po trošnom putu polegnem i noktima o tlo grebem. Sve to traje i traje i traje i namah staza se pretapa u tamni otvor iz koga izranja biće aždaji nalik i sikće prema meni. Grabim sablju i sečem glavu odvratnog stvorenja. Bezglasno, najpre glava, zatim trup, strmoglavljuju se u ponor. Dok čekam da mi se uzdrhtala utroba primiri i dozvoli da napravim neki pokret, čuje se lomatanje u dubini. Stojim tako neko vreme, napregnutost popušta, ruka sa sabljom više se ne trese, ali potmulo lomatanje ne jenjava. Zavirujem oprezno u tamni otvor, čekam da mi se oči sviknu na mrak... iz pomrčine dopiru komešanje i cika mladih. Odlučujem da ih ne diram, ulazim tri koraka koliko je potrebno da dohvatim cvet hrizalida što samo u mraku iz aždajine sluzi raste, pažljivo ga uvijam u vunu i polažem u torbu okačenu o rame. Napolju me dočekuje tišina... vetar je stao, a staza mirno počiva na strmini.
Arhaično, od glave do pete.
Kao što vidite, autor piše u prvom licu, što mi se takođe dopalo, a možda nekima neće! Elem, prvo lice lišava autora potrebe da junaka psihološki definiše, i tu loptu dobacuje čitatelju, koji na osnovu kontova i postupaka protagoniste formira profil junačine. Taj prostor je Boban iskoristio da junačinu vodi lagano, bez naglih, stresnih obrta, uspona i padova naracije kroz celu priču. A naš protagonist, da je junačina, bogme i jeste.
Najjači srbin koji zemljom hodi, kraljević, oslobađa srbe drevnog prokletstva u obliku ratnika-čarobnika koji hara i pali gde god stigne. I kada ga junaci roknu, on vaskrsne i nastavlja svoj krvavi pir.
Samo naš bezimeni fajter, srpski vitez plave krvi, saznaje od veštice tajnu kako i čime banditu stati na kraj! I dernek počinje. Prati ga širom bivšeg Dušanovog carstva, i na kraju ga i sustigne...

Radnja, iako piči laganih 100 procenata linearno (ali nikako predvidjivo), nije baš „poredana“ u romanu tako. Počinje sa devetim poglavljem, pa onda nastavlja osmim, pa devetim. I tako ga Boban miksuje do kraja. Sad, neko bi pomislio da mu to nije trebalo, da je to bezveze odradio, a ja velim, neka je! Takva mikstura poglavlja daje romanu dinamiku (pardon, još dinamike, jer je story sama po sebi dinamična), i pažljivim čitanjem (normalno da će te pažljivo čitati, Crni Cvet nije ljubavni vikend trash roman za dokone domaćice i žvako-žvakajuće šalteruše mozga veličine andola) sve legne na svoje mesto. Takođe, u romanu nema mnogo likova, a nikako nepotrebnih ili sporednih. Možda karakter Jovančo, kao Pančo Vila svome vitezu, al' ostali su na svom mestu. Možda Jovančić i ima svoju ulogu, kao, da našeg najjačeg srbina koji zemljom hodi prikaže kao dobrog, plemenitog i velikodušnog gospodara (Ono, kad mu, sluganu svome, u Čikluša Hanu plati i vino, i jagnje, te hamam, sobu i *****, što nezamisliva rabota gospodarima u ono vreme beše!)

Sam junak, i njegovi kontovi su lišeni ikakvih dubinskih definicija dobra i zla. On jednostavno zna šta je ispravno, ali ne baš i moralno. 'Ladno plača sebi *****, ždere vino ko njegov vranac vodu, bes ga obuzima na svaku malu nepravdicu, ali i ne-nepravdicu, i, stekao sam dojam, voli da se razmeće svojom snagom, i bogatstvom. I da, naš čova, gde god dojde i uđe, sve redom gleda mrko, preko oka, da kavgu započne. A sitnim dušama turskim ruke seče! Pravi srbin, nema šta. A i ona vremena, izgleda baš vesela behu!
Ipak, kakve god karakteristike naš baja imao, on je ipak spreman da da svoju glavu, samo da bi skinuo prokletstvo narodu svom sa vrata. Naravno, osećaj krivice mu ugrađuje turbo čardžer u dupe, hrabrost, a najviše u moralnost svog žrtvovanja, al' nećemo spoilerisat priču.

Sve u svemu, lepo balansirana epska priča dešavanja na našim prostorima, sa elementima naše mitologije, i sa našim junacima!
Roman mi je legao onako baš potaman, lagano i fino. I jedan od retkih romana koji ostavljaju snažan dojam, koji ne vetri tako lako iz duše.
Možda je tome i doprinela ona besramna farsa od odluke međunarodnog suda oko našeg Kosmeta, koju objaviše taman kad sam završio čitanje. I kada se osvrnem na naše bogatstvo, koje nam je Boban majstorski izneo u Crnom Cvetu, pa pogledam one anglosaksonske prdonje sa njihovim pederskim perikama na pokvarenim tintarama, mogu samo da otpljunem, da im pokažem „the finger“ i kažem „Imamo istoriju, imamo kulturu, sve to zasnovano na čojstvu i junaštvu, imamo i narod, i proklet, i inatan, i dobar i pravedan... a imamo i majstore pera koji to umeju lepo, snažno i čitljivo da spakuju i da nam serviraju, nama koji više volimo američke Avatare negoli bogatstvo koje nam pred nosom leži...“

Mislim da ne moram napominjati posebno da mi se ovo delo mnogo, mnogo dopalo, čak i više nego Poslednji Srbin istog autora. I šta je još čudno... ne gotivim epsku fantastiku nikako, može mi i sam Tolkin nuditi svoje knjige u po cene, ne bi se osvrno na njih... al ovo me baš, baš izbilo iz frizure.

E sad ono što mi se nije dopalo:

Nelogično mi da mu ratnik – čarobnik potura onu mladu, mislim, zna s kim ima posla, ali i dalje konta da je on najjači? Onda, zašto je toliko prokleto pošten (Relja mu lepo reče "kletvi zamku postavi, podmuklo odigraj") da oče samo pošten megdan sa likom koji kolje sve redom, čak i nejač?
Rekoh već da mi se mnogo dopala arhaična naracija, al u istoj sam našao par pojmova koji mi nekako ne „leže“ tu... ono, kao savremeni, nikako starinski. Takođe, par ponavljanja reći, iako nije trebalo... ma, da ne ulazim bez veze u sitna crevca, nije ništa fundamentalno, ništa bitno.

I još nešto...
Ime Junaka.
Da znam ko me vodio kroz tu avanturu, ko me to terao da čitam još i još, ko beše najjači Srbin koji zemljom hodi? Kako se zove, bre, čovek?
Da nije Marko?

Inače, delo je imalo četiri izdanja, a i prevedeno je na engleski, a tamo preko pokupilo lepe kritike, pa vi vidite...

Zahvaljujem se Bobanu što mi pokloni Crni Cvet, što ga nije mrzelo po kiši da ustane iz kafane i donese nam po primerak iz auta. Ali, naj hvala što me okrenu domaćoj fantastičnoj prozi, koja itekako zaslužuje svoju publiku.

Kao što rekoh, ovaj osvrt sam davno napisao, ali morao sam ga prekopirati ovde, jer Poslednji Srbin je nešto najlepše od domaćih autora što sam pročitao!
Preprićan mit o Kraljeviću Marku, smešten u fantasy okruženje je knjiga koju dan danas ponekad prelistam.
Takođe mi je poslužila kao vodilja i inspiracija za priču koju sam napisao i u svoj blog postovao (određene osobe su poslužile samo kao model karaktera u toj priči), zove se Ćarobnica u mreži pauka a koju sam svom izdavaću poslao, nadajući se zahtevom za proširenjem.

UltraFull preporuka za ovo delo!!!

Umiranje Iznutra Robert Silverberg



Sinoć sam pazario spomenuto delo, napisano '72 god.
Ovo delo velikana sci fi-a jedva čekam da pročitam, kada dođe na red.



Interesantno za ovaj pdf je radnja; elem, lik iznenada gubi svoje telepatske sposobnosti i nađe se u nebranom grožđu.
Mislim da roman opisuje njegove pokušaje prilagođavanja novonastaloj situaciji i ne sumnjam da pred sobom imam kvalitetno napisano delo.
Ipak, Silverberg je jedan od najznačajnijih pisaca žanra, višestruki dobitnik najznačajnijih nagrada žanra (Hugo i Nebula); njegov opus je respektabilan i impozantan.

Čim "overim" delo, javljam se sa (svojim subjektivnim) utiscima...

Evo citata iz Silverbergovog Umiranje Iznutra a koji, smatram, je interesantan za temu i ovaj pdf uopšte.

Idemo:

Oldos Haksli je smatrao da je evolucija odredila da naši mozgovi služe kao filteri, odbacujući mnoštvo spoljnih utisaka koji nemaju prave vrednosti za nas u svakodnevnoj borbi za hleb. Vizije, mistićna iskustva, psi fenomeni kao što su telepatske poruke drugim umovima - sve vrste stvari na ovoj osnovi bi nas uvek preplavile da nema akcije koju je Haklsi nazvao, u knjizi pod naslovom Raj i Pakao "ograničeni moždani ventil!" Bogu hvala za ograničeni moždani ventil! Da se on nije razvio, sve vreme bi naša pažnja bila odvraćana scenama neverovatnih lepota, spiritualnih uviđaja neodoljive raskoši, sagorevala bi u sasvim poštenim kontaktima misli sa drugim ljudskim bićima. Srećom, rad ventila štiti nas -večinu nas- od toga, i mi imamo slobodu da živimo naše svakodnevne živote, kupujući jeftino, prodajući drago.

Bogme, novo viđenje na evoluciju i NPiM cirkusa očima velikog pisca Hakslija, prezentovanog u Silverbergovom romanu.

Zamisli život u ritmu muzike za ples.

Elem, opet ću da citiram Lavkrafta, majstora kitnjastog, ali dopadljivo kitnjastog, arhaićnog izraza kojeg toliko volim, a koji sam implementirao u svojoj priči o Čarobnici i pauku (pauk je personifikacija jedne žene, divne žene koju sam zaveden i slep mnogo povredio, i ta priča je posvećena njoj. Prepoznaće se, nadam se.)

Elem, evo Lavkraftovog citata iz dela Festival, napisanog u oktobru 1923. a objavljena u Wierd Tales'u, januara 1925; reprintovana 1933. godine.

Idemo:

"Najdublje pećine podzemlja", napisao je ludi Arapin, "namenjene nisu poimanju očiju što gledati mogu, jer strašna su i neobična čudesa njihova.
Prokleto je ono tlo gde umrtvljene misli nanovo žive i u telima nakaznim borave, a sa time i um što ga ne drži nikakva glava. Mudro prozbori Ibn Skakabao, da srećna ona grobnica je što čarobnjaka još ne primi, i srećan li je grad u noći u kome su čarobnjaci svi u pepeo pretvoreni. Jer još od davnina glasine kolaše da duša đavolu obećana iz zagrobnog trupla ne beži, već tovi i podučava istoga onoga crva što lešinu mu izjeda; sve dok se iz truleži takve bljutavi život ne uzdigne, a beslovesni lešinari iz zemlje nakote se i čudovišno narastu toliko da ga zarazom svojom nastane.
Kanali su krupno iskopani tamo gde zemljane pore trebalo bi da dostupne budu, a stvari što bi trebalo da gamižu- naučiše da hodaju.

Boldovano mi se naj dopada, ne mogu a da ne implementiram spomenuto prema nekoliko članova foruma.

Ja ću opet predstaviti Kuću listova, Marka Z.Danijelevskog, kod nas u izdanju Platoa. Našem čitalaštvu slabo poznata, nije imala kod nas neku popularnost, ja sam je na Sajmu kupio za 300din, inače košta oko 1000.
Kuća listova je totalno drugačija od svega što sam pročitao- osnova priče je misteriozna kuća u kojoj su potpuno poremećene percepcije i mere prostora, onakvog kakvim ga mi doživljavamo. Te percepcije deluju i na psihu likova, a udaraju i po čitaocu, negde duboko u podsvest. Knjiga je puna naizgled nepovezanih priča u džanki fazonu, ima obolje fusnota, fazon sa čitanjem sa ogledala, jednostavno kao da je pisana da ti namerno rasturi pažnju i koncentraciju. Teška je za čitanje, nije lagano štivo, bilo je momenata kada sam je hteo ostaviti, ali isplati se izgurati do kraja. Delo je fasvinantno, totalno pomereno i psihodelično. Tip je valjda radio na knjizi više od deset godina.

za pocetak, htela bih da predstavim nesto sto sam mislila da ne volim, ali sam shvatila da gresim posle nekoliko stranica. u pitanju je delo "andjeli na kocki secera" sase robnika, izdavacke kuce tardis.

dakle, knjiga se sastoji iz pet prica koje se bave vecitom temom dobra i zla, na izuzetno "pitak" i duhovit nacin. ljubitelji sf-a i misterija ce voleti ovo delo, jer su junaci jako bliski ljudima iz stvarnog sveta, da ne kazem iz naseg komsiluka.
toplo preporucujem

mislim da bi u ovu biblioteku mogla da uvrstim i den brauna. neko ce reci da je to cisto gubljenje vremena i da je to gomila gluposti, ali ja licno den brauna obozavam. idealno za one koji vole trilere, misterije, zagonetke, koje interesuje tematika vezana za templare, masone, iluminate. preporucujem onima koji imaju visak vremena a nisu preterano optereceni svetskim zaverama.

Glede Sašine proze, ono što je mene osvojilo u njegovoj zbirci je specifičan humor, jedan lepršavi i zezatorski stil, junaci su često obični ljudi, doduše ponekad sa nekim moćima i otklonom ka fantastičnom, ali ljudi sa kojima se može identifikovati, čija su nam osećanja, motivi, postupci bliski. Verujem, ko nije čitao, kad uzme u šake da će sigurno uživati u avanturama splavara, Mitra, Radenka, rivalstvu naših i švapskih veštica, dogodovštinama Fujte...meni lično je ipak najbolja priča naslovna- Anđeli...

Meni su Splavari nekako naj u tom cirkusu. Mada, mene se i ne pita...

Elem, da se vratim na Silverberga.
Sve što dalje odmićem sa radnjom, sve mi se više dopada Robertovo pripovedanje.
Uspeo je da opiše svaki titraj duše fiktivnog telepate, njegovu rastrzanost između ljubavi ka svojim darom a i mržnjom ka tom prokletstvu.

Neverovatna dubina prodora autora u dušu protagoniste!

Uistinu, velik je Silverberg, zasluženo među velikanima žanra.

Uzgred... mnogi neupućeni spoćitavaju doprinos sci fi-a u svetskoj književnosti, gledajući sa nipodaštavanjem ka tom žanru.
Isti ti dužebrižnici spadaju u nenačitane i neobrazovane (u smislu književnosti) osobe.

Ne znaju da je sf najnapredniji književni žanr, sve sa svojim katedrama, doktorima i magistrima (i Srbija ima doktora SF-a)
Takođe ne znaju da je sci fi rodonačelnik mnogih cirkusa koji su sastavni deo akcionih filmova, drama i komedija... a kamoli da znaju definisati žanr.

A tek bajke za decu... pa sve su to horor ili sf priče upakovane u celofan naivnog pripovedanja
Sagledajte crvenkapicu sa drugog aspekta i uvidite koliko je ta priča u stvari puna strave i užasa, gnusoba i nečovećnosti

Valja spomenuti trilogiju epske fantastike, Kosingas ( Red zmaja, Bezdanj, Smrtovanje ) domaćeg autora Aleksandra Tešića, koja je zadnjih godina među najprodavanijim romanima fantastike ( domaće ) kod nas. Tešić nam prikazuje sukobe i odnose hrišćanstva i paganstva, drevnih običaja- glavni likovi, monah Gavrilo i Kraljević Marko, putujući širom Srbije, upoznaju nas sa drevnim, zaboravljenim, paganskim običajima. Knjige obiluju natprirodnim stvorenjima iz domaće mitološke zaostavštine, od todoraca i psoglava, vampira, veštica, zmajeva, i raznih drugih stvorova, za neke od njih sam prvi put čuo čitajući te knjige.

Video sam na ZS da ti se ne dopada Mlevilov Grad i Grad? Jebte, nisam valjda bacio pare, privuklo me što je pokupio onoliko nagrada a nikad ćuo za cenjenog autora... ipak, uvek je Tvrđava tu da me povrati iz apatije koja me spiči nakon nekog literarnog smeća... (na krstinim blogovima ti treba celi Mešin opus da te oporavi )

Jedna predivna knjiga o misteriji djedovog mlina.....http://www.bhplanjac.com/bhp/Djela/tajne_djedovog_mlina_2010.pdf

Ovde isključivo postavljam osvrte i preporuke za dela koja sam pročitao, a ne na koja sam na netu nabasao.

Tako sam pročitao jednu knjigu, psihološki triler-melodrama (ne znam gde bih ga pre svrstao) i napisao osvrt, koji se nalazi u mom blogu. Naravno, osvanuo bi i ovde da roman sadrži išta natprirodno ili misteriozno.

Elem, okačim taj osvrt na dve teme u dva pdf-a (žene i književnost) i gle -nakupim iznebuha tonu rep poena! Kao, odličan prikaz, divno predstavljanje knjige itd...)
Rep poJeni mi skoče za celih 100 je's da mi ne znače ništa (sem ako se ne keširaju evro poen) ali ipak su neki indikator. Indikator toga da na drugim pdf-ovima ne vlada ovakva atmosfera i progon svega inteligentnijeg i uspešnijeg.

Što znači da tamo učestvuju inteligentni članovi, kojima zavist i zloba ne grize dušu.
Ali,. šta je tu je, ovo je moj pdf. ovde su moji Rendžeri, moji drugari i moji dušmani. Ovo sam ja podigao i ovde ostajem Eto ga sad!

(moram skromno da priznam da sam se potrudio oko osvrta, ipak, nisam ga pisao bilo kome kao što inaće pišem )

Čovek koji je ubio Teslu
Goran Skrobonja


Još jedan roman fantastične proze koji moram preporučiti.



Zanimljiva knjiga, pitka (čita se u cugu i sa pažnjom, jer je (ciljam na čitaoce koje zamaraju ili koji ne prepoznaju višeslojna dela -kada osnovna priča krije ispod sebe još jednu, pa i još jednu... ) pisana jednostavnim i jednoslojnim pripovedanjem. Možda se i nazire nešto ispod, ali ja ne videh. Pažnju mi je okupirala radnja i dinamika iste.

Lepo napisano, razumljivo i pitko, kao sva Goranova dela (iz opusa autora preporućujem zbirku kratkih priča Tihi Gradovi)

Da se ne bih mučio sa sadržajem, evo šta Laguna veli o delu:
(preuzeto sa Laguninog sajta)

Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.

Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle.

Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.

Kliknite za proširenje...

Znamo kakve su cene knjiga u knjižarama, preporučujem (iz iskustva) da se (ako imate nameru pazariti) obratite direktno autoru jer svaki autor ima svoje autorske primerke koje prodaje daleko ili nedaleko kako ko, ispod cene u knjižarama

Takođe, za NS ekipu važi da mogu od mene da posude svaku knjigu koju sam opisao, pod uslovom da se dovoljno poznajemo i da mi zauzvrat ostavi neku svoju knjigu. (Ipak su mi 90 posto knjiga, domaćih savremenih autora,m poklonjene sve sa posvetom, pa je razumljivo zašto ih čuvam i brinem o njima )

svaka cast! skidam kapu onome ko se setio da otvori ovakvu temu. ionako sam i sam ljubitelj starog dobrog horora, naravno ovde pod hororom ne mislim na krvoprolica, klanja i izivvljavanja, vec na klasicno znacenje horora, dakle natprirodne pojave, onostrano, s dobrim udelom mitologije, dakle fantastika
svaka cast postavljacu, bas sam prikupio ovde zanimljive naslove, a evo i sam cu podeliti s vama jos neke.

DZo Hil " kutija u obliku srca"
nil gejmen " knjiga o groblju"
knjiga bez naslova, nepoznati pisacc, neko je ovde vec pominjao.
pripovetke edgara alana poa..

Iz jednog od naslova koje si naveo je i moj nik...

Temu sam osmislio, ali mnogi ovde, očito mrzitelji lepo napisane reči, mi je zatvoriše pa se Milica ipak seti da je otvori... dobro je opet pobedilo, po klišeu, zlo

Ne bih ekao da Knjiga bez naslova spada u horor, po recenziji rekao bih mistery cirkus... mada, nisam je ni nacepio kako valja, Silverberg mi bi prioritetniji

Džek svih zanata:

Iz jednog od naslova koje si naveo je i moj nik...

Temu sam osmislio, ali mnogi ovde, očito mrzitelji lepo napisane reči, mi je zatvoriše pa se Milica ipak seti da je otvori... dobro je opet pobedilo, po klišeu, zlo

Ne bih ekao da Knjiga bez naslova spada u horor, po recenziji rekao bih mistery cirkus... mada, nisam je ni nacepio kako valja, Silverberg mi bi prioritetniji

Kliknite za proširenje...

knjiga bez naslova je vise fantasticna bajka ili moderna bajka, laka letnja literatura, da citas i pustis mozak na ispasu
dzek, znao sam odmah da si nick uzeo od gejmena
knjiga je jako dobra, iako podcenjena i svrstavana u tinejdz literaturu. licno je nikad ne bih tako prikazao. knjiga je zapravo jako poeticna.
zanimljiva je recimo i knjizica " Nebo i pakao" od Svedenborga
pozdrav

Delim mišljenje o Gejmenovom "Knjiga o Groblju", iako smatram da je Gejmen ciljao na tinejdž populaciju; to nipošto ne smeta da i mi uživamo u njojzi
Bilo bi lepo da napraviš, tj, napišeš osvrt ovde... neka se raja vodi kvalitetnom prozom.

je l ima jos neko nekou dobru preporuku za zanimljivu knjigu ovog zanra?

Kad već govorimo o Nilu Gejmenu, on ima dobre knjige, ali ako zaista želite najbolje od njega, u ruke uzmite njegov strip serijal Sendmen.
Priče o sedam Svevremenih, sa akcentom na Gospodaru snova, Morfeju, gde je Gejmen sjajno obradio postojeće mitove. Stripovi, tj.grafičke novele preciznije, su izuzetne, mračne, maštovite, snažne. Ponajbolja mi je Game of you ( Igram se tebe ), Lutkina kuća, takođe i sjajna epizoda iz jednog serijala Zvuk njenih krila, sa prikazom darkerske i zavodljive smrti. Za San letnje noći, Gejmen je dobio i Svetsku nagradu za fantastiku. Kod nas ove stripove izdaje Beli put.
Dobre su mu knjige, ali u stripu je pravi majstor.

Konaćno završio Silverbergov "Umiranje Iznutra", delo me baš imponovalo (kao i svako od majstora) i hteo ne hteo, morao sam uplivati u višeslojnost istoga. Prekasno mi je sada da dam neki osvrt, ali da ponovim, delo je jako dobra psihološka studija visoko obrazovanog muškarca koji živi na margini a postepeno gubi sposobnost telepatije, čitanja tuđih umova.

Moralno ispravan lik (ali samo u tom kontekstu) se bori sa demonima tog prokletstva, a istovremeno ne može da zamisli život za koji zna da mu neumitno dolazi, bez svoje sposobnosti.

Ponovno rađanje - bi bio moj zaključak nakon pročitanog romana, a na šta me i navodi sam naslov dela.

Sjajan roman i za svaku preporuku. Naravno, kada se "slegne" ide ponovno čitanje, studiJoznije

Da slučajno neko nema očuvan primerak romana Ursule Le Gvin "Leva ruka tame"? Ako neko ima, neka mi javi na PP, da napravimo dil, neće se pokajati.

(mogao sam ovo i na male oglase, ali neću da pravim poslove sa anonimnim nikovima, a drugo, tamo bi kolekcionari bili svesni vrednosti spomenutog dela pa bi me odrali (napominjem da delo ima vrednost samo za ljubitelje žanra)