SEXUALNO OBRAZOVANJE

b2.jpg
 
anorgazmija ili inhibirani zenski orgazam je stanje nemogucnosti dozivljavanja orgazma. Cesce koriscen termin za ovu disfunkciju je "frigidnost", ali seksualni terapeuti odbacuju taj termin zbog njegovih uvredljivih konotacija, preuzimajuci neutralniji termin "orgazmicka disfunkcija". Kao i neke druge seksualne disfunkcije i slucajevi orgazmicke disfunkcije mogu biti klasifikovani kao primarni ili sekundarni.

Primarna orgazmicka disfunkcija odnosi se na slucajeve u kojima zena nikada u zivotu nije dozivela orgazam . Sekundarna orgazmicka disfunkcija odnosi se na slucajeve u kojima je zena nekada dozivljavala orgazme, ali vise ih ne dozivljava.
Situaciona orgazmicka disfunkcija se odnosi na slucajeve u kojima zena u nekim situacijama dozivljava orgazam a u nekim ne. Neki terapeuti vise vole termin preorgazmicne, navodeci da zena jos uvek nije naucila kako da dozivi orgazam, ali ce biti u mogucnosti da to uradi.:)

Ove definicije postaju mnogo komplikovanije u praksi nego sto su u teoriji.
Razmotrimo slucaj zene koja dozivljava orgazam masturbacijom ili kada je partner rucno ili oralno stimulise, a ne dozivljava orgazam pri vaginalnom snosaju. Da li je to stvarno seksualna disfunkcija? Tragovi misljenja da je to disfunkcija mogu se pratiti do Frojdove distinkcije izmedju klitorisnog i vaginalnog orgazma, i njegovog verovanja da "zrela" zena treba da bude u mogucnosti da dozivljava vaginalne orgazme; obe ove ideje su razgolicene istrazivanjima Masters i Johnson. Takode moze poticati od verovanja da je "pravi" nacin da se ima seks - sa penisom unutar vagine - i da je to takodje "pravi" nacin da se dozivi orgazam. Medjutim, podaci iz istrazivanja pokazuju da je ovo stanje prilicno cesto medju zenama i da cak moze karakterisati vecinu zena . Istrazivanja na opstoj populaciji pokazuju da je sekundarna orgazmicka disfunkija cesca od primarne. Ova istrazivanja pokazuju da verovano 5 do 10 procenata svih zena ima probleme sa orgazmom i da je inhibirani zenski orgazam u 25 do 35 slucajeva koji traze seksualnu terapiju.

 


Seksualni identitet odnosi se na samo-etiketiranje, samo-identifikaciju osobe kao heteroseksualne, homoseksualne ili biseksualne. Seksualni identitet je koncept osobe o sebi kao heteroseksualcu, homoseksualcu ili biseksualcu.
Cudno, ali moze postojati kontradikcija izmedju seksualnog identiteta (koji je subjektivan) i izbora seksualnog partnera... Primera radi, grupa zena je sebe smatrala biseksualnim iako nikada nisu imale homoseksualni odnos.

Seksualna orjentacija je jedna od cetiri komponente seksualnost i odlikuje se stalnom emocionalnom i seksualnom privlacnoscu prema osobi odredjenog pola.
Ostale tri komponente seksualnosti su bioloski pol, rodni identitet - psiholoski osecaj biti musko ili zensko i socijalna rodna uloga - sled kulturnih normi zenskog i muskog ponasanja.
Seksualna orjentacija pojedinca -bila ona biseksualna, homoseksualna ili heteroseksualna - je sustinski deo njegovog zdravlja i licnosti. Tri seksualne orjentacije su opste prepoznate:
homoseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama istog pola;
heteroseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama suprotnog pola;
biseksualna - seksualna i emotivna privlacnost prema osobama oba pola.
Seksualna orjentacija se razlikuje od seksualnog ponasanja zato sto se odnosi na osecanja i "koncept o sebi". Neki ljudi pokazuju svoju seksulnu orjentaciju u svom ponasanju, a neki ne.

Sta je uzrok formiranja seksualne orjentacije?

Kako se razvija odredjena seksualna orjentacija u pojedincu naucnici jos uvek nisu uspeli da razrese. Razne teorije su predlagle razlicite izvore za seksualnu orjetnaciju, ukljucujuci geneticke ili urodjene, hormonalne faktore ili zivotna iskustva za vreme ranog detinjstva. Medjutim, mnogi naucnici dele misljenje da se seksualna orjentacija kod vecine ljudi oblikuje u ranim godinama kroz slozene interakcije bioloskih, psiholoskih i socijalnih faktora.

Da li je seksualna orjentacija izbor?

NE. Seksualna orjentacija se kod vecine ljudi formira u ranoj adolescenciji bez ikakvog prethodnog seksualnog iskustva. Mnogi ljudi prijavljuju da su veoma naporno radili na promeni orjentacije iz homoseksualne u heteroseksualnu bez ikakvog uspeha. Psiholozi smatraju da seksualna orjentacija nije stvar svesnog izbora koja moze biti dobrovoljno promenjena.


Da li terapija moze promeniti seksualnu orjentaciju?

Ne. Cak i obzirom da homoseksualna orjentacija nije mentalna bolest i da ne postoji ni jedan naucni razlog da se izvrsi pokusaj promene lezbejke ili gej muskarca u heteroseksualnu orjentaciju, neke osobe mogu traziti da promene sopstvenu orjentaciju ili orjentaciju neke druge osobe (na primer, roditelji traze terapiju za svoje dete). 1990. godine Americka psiholoska asocijacija (American Psychological Association) potvrdila je da naucni dokazi ne pokazuju da ta terapija deluje i da moze naciniti vise stete nego uciniti dobro. Promena necije seksualne orjentacije nije jednostavni problem promene necijeg seksualnog ponasanja. To bi zahtevalo promenu emocionalnih i seksualnih osecaja osobe i ponovno izgradjivanje necijeg koncepta o sebi i socijalnog identiteta.

Biti heteroseksualan

Heteroseksualnost se ne odnosi samo na seksualni stimulus koji moze dovesti do prokreacije (radjanja); ljudi imaju heteroseksualni seks iz razlicitih razloga, zato sto su seksualno privuceni ili zaljubljeni u nekoga - straight seks (naziv koji je i u BHS jezik usao za heteroseksualce) ne podrazumeva samo pravljenje beba.
Drustvo je prilagodjeno heteroseksualnosti zato sto je mnogo cesca nego druge seksualnosti - vecina reklama namenjena je heteroseksualcima, vecina heroja ili modela (dobrih i losih) u knjizevnosti i filmu, na televiziji su heteroseksualni, na taj nacin stvara se ocekivanje da je svako heteroseksualan.
Cesto se pretpostavlja da heteroseksualci zele da se vencaju i stvore porodice. Medjutim, to cesto nije slucaj. Mnogi heteroseksualci jesu monogamni, imaju brakove i podizu porodice; mnogi se ne vencavaju, ali ipak imaju decu a mnogi vise vole da ostanu sami, ali ipak uzivaju u seksu sa jednim ili vise partnera suprotnog pola. Drustva imaju tendenciju da budu heteroseksisticka, jer heteroseksualnost, zato sto je najcesca, dominira svakim aspektom drustva - narocito zakonom, koji je ponekad opresivan za druge seksualnosti.
Mnogi heteroseksualci, narocito zene i homoseksualci ustali su protiv heteroseksistickog i porodicno orjentisanog drustva. Do pre samo trideset godina, heteroseksualne veze bile su mnogo strozije definisane, a uloge za muskarce i zene tradicionalnije, ali postepeno se promenilo.
Mnoge teme i trendovi uticali su na danasnji nacin razmisljanja - zenski pokreti, efektivnija kontrola radjanja, pojavljivanje i ekspanzija AIDS(HIV) i potreba i zelja ljudi u vezama da imaju sopstvenu karijeru ili makar zivot i izvan veze.
Tradicionalne uloge se polako menjaju, i variraju od osobe do osobe, od para do para. One mogu nametnuti stege i podici tenzije u vezi dvoje ljudi - aneksioznosti, neslaganja i konflikte (koji cesto vode do nerazumevanja) trebalo bi resavati cim se pojave. Ljudi ne mogu znati sta njihov partner ocekuje od njih osim ako im nije receno. Zapadanje u tradicionalne uloge i obrasce ne resava seksualne, emocionalne i opste probleme u vezi - razgovor je glavni put ka razumevanju.
Treba stalno imati na umu da heteroseksualni seks nije sam snosaj - nije uvek o tome kako penis ulazi u vaginu, niti o dozivljavanju orgazma istovremeno, ili nedozivljavanju uopste - dobar seks moze izrasti iz obostranog istrazivanja.

Kako se postaje heteroseksualan?

Ne zna se tacno kako osoba postaje heteroseksualna, razlicite teorije ukazuju da poreklo seksualne orjentacije moze biti geneticko, psiholosko, sociolosko ili inerakcija svih ovih faktora. Ono sto se zna da ljudi postaju izrazito svesni svoje seksualnosti za vreme adolescencije. Mnoga deca eksperimentisu, sa vrsnjacima istog ili suprotnog pola. Postepeno njihova seksuala orjentacija ce ih odvesti onoj osobi koja ih bude privlacila. Obicno, ali ne uvek, ta osoba ce biti suprotnog pola. Trenutak kada osoba "pocinje da bude heteroseksualna" varira od osobe do osobe, neki pocinju ranije, drugi mnogo kasnije - ljudi obicno pronadju pravo vreme i pravu osobu, iako prvo seksualno iskustvo u brojnim slucajevima moze biti i pogresno, neprijatno, cak i traumaticno.

Da li se heteroseksualne osobe razlikuju od homoseksualnih osoba?

Da. Strejt muskarci se razlikuju od gej muskaraca. Strejt zene od lezbejki. Strejt muskarci se razlikuju od strejt zena, gej muskarci se razlikuju od gej zena, muskarci se razlikuju od zena, muskarci se razlikuju medju sobom, kao i zene bez obzira na seksualnu orjentaciju - kao sto je svaka osoba drugacija od druge. To su razlike koje cini svet interesantim, razlike kojih se ne treba plasiti, vec se treba radovati njihovom postojanju.




 
Biseksualnost je jedna od mogucih seksualnih orjentacija. Biseksualnost je potencijal osobe da oseti seksualna privlacnot i da se ukljuci u emotivnu ili seksualnu vezu sa ljudima oba pola. Biseksualna osoba ne mora biti podjednako privucena od strane oba pola, a stepen privlacnosti moze varirati tokom vremena.

Percepcija Sebe je kljuc biseksualnog identiteta. Mnogi ljudi imaju seksualne odnose sa ljudima oba pola, ali se ipak ne identifikuju kao biseksualni. Isto tako, drugi ljudi se ukljucuju u seksualne odnose samo sa ljudima jednog pola, ili nemaju uopste seksualne odnose a ipak sebe smatraju biseksualnim. Ne postoji ni jedan "test" koji bi mogao odrediti da li je neko biseksualan ili ne.

Biseksualni identitet

Neki ljudi veruju da se osoba radja kao heteroseksualna, homoseksualna ili biseksualna (na primer, zahvaljujuci prenatalnim hormonalnim uticajima), i da je taj njihov identitet nasledan i nepromenljiv. Drugi veruju da seksualna orjentacija duguje socijalizaciji (na primer ili imitiranjem ili odbijanjem roditeljskih modela) ili svesnim izborom (na primer, biranjem lezbejstva kao dela politickog feministickog identiteta). Treci veruju da su svi ovi faktori u interakciji. Zato sto su bioloski, socioloski i kulturalni faktori razliciti za svaku osobu, zato je svacija seksualnost visoko individualna, bilo da su biseksualni, gej ili lezbejke, heteroseksualni ili aseksualni ljudi u pitanju.
Mnogi pretpostavljaju da je biseksualnost samo faza kroz koju ljudi prolaze. A zapravo, svaka seksualna orjentacija moze biti faza. Ljudi su razliciti, i individualna seksualna osecanja i ponasanje menjaju se vremenom. Stvaranje i konsolidacija seksualnog identiteta je proces koji traje. Posto su ljudi, generalno, socijalizovani kao heteroseksualci, biseksualnost je stanje koje mnogi iskuse kao deo procesa otkrivanja sopstvene homoseksualnosti. Mnogi pocinju da se identifikuju kao biseksualci posle perioda gej ili lezbian identifikacije. Biseksualnost, kao homoseksualnost i heteroseksualnost mogu biti ili prelazan korak u procesu seksualnog otkrivanja, ili stabilan, dugogodisnji identitet.

Koliko je cesta biseksualnost?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, posto je na ovu temu uradjeno jako malo istrazivanja; vecina studija seksualnosti fokusirala se na homoseksualnost ili heteroseksualnost. Na osnovu Kinsijevog izvestaja iz 50-tih, od 15 do 25% zena i 33-46% muskaraca mogu biti biseksualni, na osnovu njihovih iskustava ili objekta privlacenja. Biseksualci su na mnoge nacine sakrivena populacija. U zapadnoj kulturi, generalno se pretpostavlja da je osoba ili heteroseksualna ili homoseksualna. Posto se biseksualnost ne uklapa u ove standardne kategorije, cesto je poricana ili ignorisana. Kada se prepozna, biseksualnost se cesto vidi kao "deo heteroseksualnog ili deo homoseksualnog", a ne kao poseban identitet.

Biseksualne veze

Biseksualci, kao svi ljudi, imaju razlicite vrste veza. Suprotno opstem mitu, biseksualna osoba nema potrebu da u isto vreme bude u seksualnom odnosu sa muskarcem i zenom. Zapravo, neki ljudi koji se identifikuju kao biseksualci su sve vreme imali odnose sa jednim rodom. Kao heteroseksualni i homoseksualni ljudi, mnogi biseksualci biraju da budu seksualno aktivni samo sa jednim partnerom i da imaju duge veze. Drugi biseksualci mogu imati otvorene brakove koji dozvoljavaju veze sa partnerima istog pola, troclane veze ili vise partnera istovremeno. Vazno je samo imati slobodu izbora seksualne ili emotivne veze, koja je ispravna za ljude koji su u nju ukljuceni, bez obzira na njihovu seksualnu orjentaciju.

Bisexual Research Center
Boston, MA USA
 
inhibirani orgazam je suprotan prevremenoj ejakulaciji. Muskarac nije u mogucnosti da dozivi orgazam cak iako ima cvrstu erekciju i vise nego adekvatnu stimulaciju.:( Raznovrsnost problema moze varirati od samo povremenih problema ejakuliranja do nikada ne postignutog orgazma. U najopstijoj verziji, muskarac nije u mogucnosti da dozivi orgazam za vreme koitusa, ali rucnom ili oralnom stimulacijom jeste.:(
Inhibirana ejakulacija je daleko manje cesta od prevremene ejakulacije. Samo jedan do dva procenata onih koji se javljaju na terapiju imaju tu disfunkciju . Inhibirani orgazam je frustrirajuce iskustvo za muskarca.:( Ova disfunkcija moze biti uzrokovana razlicitim bolestima koje napadaju nervni sistem (Munjak& Kanno, 1979), Parkinsonovom bolescu i dijabetesom. Ali je najcesce uzrokovana psiholoskim faktorima...
 

ovo nije efendija snosaj..samo snosaj..

Bolni snosaj ili dispareunija se cesto smatrala samo zenskim problemom, ali takodje se moze dogoditi i muskarcima. Kod zena, bol se moze osetiti u vagini, oko vaginalnog ulaza i klitorisa ili duboko u karlici. Kod muskaraca, bol se oseca u penisu i testisima.
Dok su zalbe na povremene bolove za vreme snosaja prilicno ceste medju zenama, konstantna dispareunija nije veoma cesta.
Dispareunija kod zena je cesto uzrokovana organskim faktorima .. Oni ukljucuju:
- poremecaje na vaginalnom ulazu
- iritacija ili ostecenje klitorisa
- poremecaje u vagini - vaginalne infekcije, alergijske reakcije na kupke, kreme, kondome ili dijafragme, stanjivanje vaginalnih zidova koje dolazi sa godinama.
- karlicni poremecaji - karlicne infekcije, tumori, ciste ili cepanje ligamenata koji podupiru matericu.
Bolni snosaj kod muskaraca je takodje uzrokovan razlicitim organskim faktorima. Kod neobrezanih muskaraca losa higijena moze biti uzrok.
Fimoza, stanje u kome kozica ne moze biti povucena takodje moze biti uzrok bolnog odnosa.
 
Pa, daaa... samo... hm... može li nešto u krupnom planu... ma da... golica maštu... samo... ne vidi se objekat u celini... i sve mi se čini da će ipak mala vragolanka odneti pobedu... ali konkurs i dalje traje... pa nekoj obojci, a nekoj opanci... nisam baš nešto impresioniran... :roll:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top