Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Време је да се до краја расветли ово контраверзно питање. Кренућу одмах према опцијама анкете. Прва је дата зато што има атеиста на форуму, па се могу изјаснити тако да се анкета за њих не важи, у смислу да религија одређује њихов став према сексу пре брака. Наравно, мишљење о тематици могу имати.
Моји ставови о овој теми начелно су већ јасни, па се ни ту не бих много задржавао. Истакнућу, ипак, како религија (или духовност) може бити лична, личан доживљај без догми, тј. не мора бити организована. Ред је признати да ниједна већа организована религија данас не промовише секс пре брака, из неколико разлога. Прво, у развијенијим земљама никаква промоција ту није неопходна, пре проблем може бити промискуитет, отуд потреба пре да се прикочи, него убрза. Друго, и тамо где није део догме религије подржавају облике традиционалног морала који промовишу брачну заједницу. Но, није иста ствар ако свештеници говоре у подршку нечега или су тако осмишљени обреди, и ако директно верска књига нешто забрањује, санкционише, наводи казне које би уследиле... У другом случају имаш посла са божанством, у првом само са обичајним правом. Додаћу, а то недавно видех, да Буда међу „злоупотребама секса“ (хришћани би рекли „грех“) не наводи секс пре брака.
Ако до сада нисам рекао, рећи ћу сада. Ценим доследност оних којима религија забрањује секс пре брака, или секс осим у циљу потомства, и они се тога држе. Наравно, и ово је увелико лични доживљај религије – света књига забрањује нешто, но тумачења нису иста код свих верника. Није се лако тога држати, а ко још прича о томе да с тога држи ризикује излагање порузи. Морам ипак додати да апстиненција може да узрокује велику нервозу, што је приметно у постовима неких.
Нешто је компликованији случај код оних којима религија брани секс пре брака, сматра то грехом, и они знају да су грешни и то (и даље?) раде. Да ли је довољно рећи „нико није савршен“ (мада опет, шта ако религија тврди да је човек створен савршен)? Посебно ако је неко такав спреман да суди другима... Да ли неко греши надајући се да ће се „искрено покајати“ једног лепог дана. Па што то не уради одмах (то значи и прекид одређене праксе)?!? Да ли можда и сам увиђа да је сматрати то грехом у савременом свету бесмислено (ако желите расправу, може!), али не може против ауторитета свете књиге?! И шта значи то да се неко „искрено“ покаје. Краљ Ашока је својевремено освојио скоро целу Индију, па прешао на будизам и проповедао мир. Али царство стечено ратом није распарчао. Имамо и пример Константина – човек који је озаконио хришћанство крстио се на самрти, ваљда да би могао слободно да ради што крунисане главе иначе раде – све супротно Божијим заповестима. Да ли се и он „искрено покајао“? Тако неко може да се из удобног породичног гнезда „искрено“ каје због „греха прошлости“, а да се њима ипак понекад похвали... Или ће њој или њему стварно бити жао што је било добро, и партнеру било добро, и никоме штета није нанета?!
Има наравно и оних који ће одбити разговор на ту тему. Они су тако поносни (горди, што је опет смртни грех) на религију коју су рођењем а не својим трудом стекли. И дају право себи да суде другима. Па шта онда ако се не придржавају свега (заправо много чега) што њихова религија проповеда!? Битно да имају етикету. Зато се то неће преиспитивати, јер сами добро знају да ће доћи до свог лицемерства.
Остаје мало питањце како да одговори удата/ожењен, дакле неко ко није више у предбрачном статусу. По савести! (хе хе) Углавном не би требало да прави разлику. Могући су неки „егзотични случајеви“. Можда је неко веровао у целибат и био у томе пре брака, па се онда предомислио. Такав би могао да размисли о свом браку – да се мало нашалим.
Сасвим је могућа, ипак, четврта варијанта – неко је имао секс пре брака иако вера каже да не треба, сад је у браку и шта мисли кад се тога сећа? Да ли се и колико искрено каје?!? То нек свако види сам са собом. Или можда чека да се временом покаје, до смрти и раја има још времена, зар не...
Моји ставови о овој теми начелно су већ јасни, па се ни ту не бих много задржавао. Истакнућу, ипак, како религија (или духовност) може бити лична, личан доживљај без догми, тј. не мора бити организована. Ред је признати да ниједна већа организована религија данас не промовише секс пре брака, из неколико разлога. Прво, у развијенијим земљама никаква промоција ту није неопходна, пре проблем може бити промискуитет, отуд потреба пре да се прикочи, него убрза. Друго, и тамо где није део догме религије подржавају облике традиционалног морала који промовишу брачну заједницу. Но, није иста ствар ако свештеници говоре у подршку нечега или су тако осмишљени обреди, и ако директно верска књига нешто забрањује, санкционише, наводи казне које би уследиле... У другом случају имаш посла са божанством, у првом само са обичајним правом. Додаћу, а то недавно видех, да Буда међу „злоупотребама секса“ (хришћани би рекли „грех“) не наводи секс пре брака.
Ако до сада нисам рекао, рећи ћу сада. Ценим доследност оних којима религија забрањује секс пре брака, или секс осим у циљу потомства, и они се тога држе. Наравно, и ово је увелико лични доживљај религије – света књига забрањује нешто, но тумачења нису иста код свих верника. Није се лако тога држати, а ко још прича о томе да с тога држи ризикује излагање порузи. Морам ипак додати да апстиненција може да узрокује велику нервозу, што је приметно у постовима неких.
Нешто је компликованији случај код оних којима религија брани секс пре брака, сматра то грехом, и они знају да су грешни и то (и даље?) раде. Да ли је довољно рећи „нико није савршен“ (мада опет, шта ако религија тврди да је човек створен савршен)? Посебно ако је неко такав спреман да суди другима... Да ли неко греши надајући се да ће се „искрено покајати“ једног лепог дана. Па што то не уради одмах (то значи и прекид одређене праксе)?!? Да ли можда и сам увиђа да је сматрати то грехом у савременом свету бесмислено (ако желите расправу, може!), али не може против ауторитета свете књиге?! И шта значи то да се неко „искрено“ покаје. Краљ Ашока је својевремено освојио скоро целу Индију, па прешао на будизам и проповедао мир. Али царство стечено ратом није распарчао. Имамо и пример Константина – човек који је озаконио хришћанство крстио се на самрти, ваљда да би могао слободно да ради што крунисане главе иначе раде – све супротно Божијим заповестима. Да ли се и он „искрено покајао“? Тако неко може да се из удобног породичног гнезда „искрено“ каје због „греха прошлости“, а да се њима ипак понекад похвали... Или ће њој или њему стварно бити жао што је било добро, и партнеру било добро, и никоме штета није нанета?!
Има наравно и оних који ће одбити разговор на ту тему. Они су тако поносни (горди, што је опет смртни грех) на религију коју су рођењем а не својим трудом стекли. И дају право себи да суде другима. Па шта онда ако се не придржавају свега (заправо много чега) што њихова религија проповеда!? Битно да имају етикету. Зато се то неће преиспитивати, јер сами добро знају да ће доћи до свог лицемерства.
Остаје мало питањце како да одговори удата/ожењен, дакле неко ко није више у предбрачном статусу. По савести! (хе хе) Углавном не би требало да прави разлику. Могући су неки „егзотични случајеви“. Можда је неко веровао у целибат и био у томе пре брака, па се онда предомислио. Такав би могао да размисли о свом браку – да се мало нашалим.
Сасвим је могућа, ипак, четврта варијанта – неко је имао секс пре брака иако вера каже да не треба, сад је у браку и шта мисли кад се тога сећа? Да ли се и колико искрено каје?!? То нек свако види сам са собом. Или можда чека да се временом покаје, до смрти и раја има још времена, зар не...
Дужан сам још једно објашњење. Горе рекох како сексу пре брака не треба никаква промоција у реалном свету, па то овом темом ни не чиним. Чему онда уопште тема? Зато што постоје две групе форумских ликова. Једни се не држе свега што проповеда њихова религија, а спремни су да суде другима. Прво, јесу ли сигурни да су бољи?! Друго, ако већ релативизују секс пре брака, „јес да пише, али боже мој...“, што онда не релативизују тако и неке друге ствари изнете у светој књизи – однос према „незнабожцима“, ствари које се не уклапају у хронологију познате нам историје, и слично...
И друга група ликова, има их међу онима који су гласали за трећу опцију. ОК, ако тако верујете, но одакле вам право да друге оптужујете за „неморал“ и „курварство“?!? Ако треба да још мало „разговарамо о моралу“, па да се види бесмисленост таквих оптужби.
И друга група ликова, има их међу онима који су гласали за трећу опцију. ОК, ако тако верујете, но одакле вам право да друге оптужујете за „неморал“ и „курварство“?!? Ако треба да још мало „разговарамо о моралу“, па да се види бесмисленост таквих оптужби.
Poslednja izmena:
)
