Odlomci knjiga koje volimo

Mracna strana divljenja je zavist udruzena sa nezadovoljstvom zbog sopstvene sebicnostii...

Irvin Jalom - Kad je Nice plakao

Iz tih odnosa s tajnim, tajanstvenim plebejskim korupcijama širila s
među njima jedna zaraza koja ne samo da je bila socijalne prirode, što se tiče
načina života, već, i iznad svega, što se tiče ideja, ili bolje reći što se ticalo
intelektualnih stavova. Ti isti otmeni Narcisi koji su se dotad držali kao
dekadentne estete, kao poslednji predstavnici jedne umorne civilizacije, site
zadovoljstava i senzacija, i koji su tražili od Novalisa, od grofa Lotreamona, od
jednog Oskara Vajlda, i od Djagiljeva, Rajnera Marije Rilkea, D'Anuncija, Žida
Koktoa, Marsela Prusta, Žaka Maritena, i Stravinskog, pa čak i od Baresa,
razloge svog „buržoaskog“ estetizma, stavljali su se sad u položaj
marksističkih estetičara. I propovedali su marksizam kao što su dotad
propovedali najdekadentniji narcizam, pozajmljujući motive za svoj novi
estetizam od Marksa, Lenjina, Staljina i Šostakoviča, i govorili su sa prezirom o
buržoaskom seksualnom konformizmu kao o jednoj nižoj formi trockizma.
Zanosili su se mišlju da su našli u komunizmu tačku dodira sa proleterskim
junošama, jedno tajno saučesništvo, jedan novi sporazum moralne i socijalne
prirode, a ne samo seksualne. Od „ennemis de la nature“, kako ih je zvao Matiren
Renjije, postali su „ennemis du capitalisme“. Ko bi ikada mogao
pomisliti da će jedna od posledica ovoga rata biti marksistička pederastija?

Kurcio Malaparte - Koža

To sto svaka ljubav u sebi nosi duboku tragicnost, nije razlog da se ne voli!
Nasa ljubav treba da bude slobodna koliko god je to moguce, da bismo u svakom trenutku mogli nekome da je poklonimo. Mi uvek precenjujemo objekt nase ljubavi i odatle proisticu mnoge patnje.
Mladicu, u svom srcu osecas patnju i slast ljubavi. Nije to samo tvoja sudbina, to je bol svih zaljubljenih.
Ljubav ne treba da moli, a ni da zahteva. Ljubav mora imati snage da u sebi samoj dodje do izvesnosti. Onda nju vise ne vuku, nego ona vuce.

Hermann Hesse

Ivan Gončarov - Običan događaj

''Ništa nije originalno. Kradi od svega što ti daje inspiraciju ili potiče maštu. Biraj da kradeš samo od onih stvari koje govore direktno tvojoj duši. Ako to radiš, tvoj rad će biti autentičan. Autentičnost je neprocjenjiva; originalnost ne postoji.... imaj na umu ono što je Jean-Luc Godard rekao: “Nije poenta u tome odakle stvari uzimaš – poenta je u tome kuda ih vodiš.”

SLAVA ZABORAVA
Jedna od nepravdi literature je da ne postoji tabela pisaca prema njihovoj
vrednosti. U muzici se zna da postoji jedna sfera raja viša od drugih u kojoj su
zauvek Bah, Mocart, Betoven, Bartok i možda Bitlsi, ali postoji čitav jedan Olimp
kompozitora druge i čak treće kategorije, koje slušamo i kojima se divimo uprkos
sigurnosti da neće biti večiti. Slično se događa i slikarima. Dovoljno je prošetati se
svetskim muzejima da bi se shvatilo kako su uz Goju i Velaskeza, Leonarda i
Botičelija, Rembranta i Pikasa, mnogi smešteni u predsoblje večnosti u kojoj
zaslužuju da počivaju, ali na drugom nivou. U literaturi nije tako: ili se radi o piscu
prve linije, ili se ne zna gde da se smesti, i to ne samo u bezbrojnim odeljcima srca,
već i na koju policu biblioteke. U tom smislu najispravniji kriterijum je onaj u boksu:
postoji teška kategorija, velter, srednja, muva, i svako u njoj uživa opštu slavu unutar
određenih granica. U literaturi, umesto toga, samo oni iz teške kategorije odlaze na
nebo.
Somerset Mom je, na primer, nepravično zaboravljen. Postoje i mnogi drugi
pisci koji su u jednom trenutku izgledali veliki, što su uistinu i bili, da sa protokom
vremena sve više blede. Jedan od takvih je Oldos Haksli. To je utoliko više
iznenađujuće što je celu jednu deceniju njegov roman Kontrapunkt života smatran
kamenom međašom, u toj meri da se niko od obrazovanih ljudi nije usuđivao da
prizna kako ga nije čitao.
Kurcio Malaparte je imao sličnu sudbinu. Mada su njegove naturalističke knjige
Kaputt (nemačka reč koja označava propast) i Koža doživele velike tiraže i
prevedene na mnoge jezike naturalistički sadržaj ovih dela danas ne privlači istu
pažnju čitalaca.
Postoje i mnogi drugi pisci koji su svojevremeno uzbuđivali ako ne i izluđivali
čitaoce iz misterioznih razloga koje ne nameravamo da istražujemo kako bi čarolija
ostala. Mislim pre svega na Jakoba Vasermana i Lajoša Zilahija. Ma koliko Samrtno
proleće ovog poslednjeg delovalo otužno sentimentalno, ne treba smetnuti sa uma da
je stranice ovoga dela suzama kvasila cela jedna generacija. Ne može se, prirodno,
zaobići ni knjiga San Mikele švedskog lekara Aksela Muntea koja je potresla svet sa
do sada još uvek neobjašnjivom snagom. Mada je njegova obdarednost kao pisca
bila očigledna Munte je ispoljio slabost koja je u naše vreme tipična za proizvođače
filmova: hteo je da iscedi limun do poslednje kapi. Tako se jedino može objasniti da
je prionuo na pisanje drugog dela knjige bez koga se moglo.
Niko od pomenutih ne može se, ipak, porediti sa Blaskom Ibanjesom Visentom
čija je slava svojevremeno imala planetarni karakter. Utoliko više pada u oči zaborav
koji nije zaslužio. Kao, uostalom, i toliki drugi, koji isto tako nisu zaslužili takvu
sudbinu. To je, na primer, slučaj sa Anatolom Fransom, dobitnikom Nobelove
nagrade 1921. godine, koji je imao veliki uticaj na svoje savremenike. Njegov je
primer tužniji od onoga Aleksandra Dime koga još uvek čitaju, ali krišom, kao
učenici koji puše u toaletu. Ruski pisac Leonid Andrejev je takođe potonuo u
zaborav iako su njegove priče - jednostavne i lepe - zaslužile da budu više pominjane
od drugih savremenika. Tomas Man, najzad, uprkos povremenim novim izdanjima,
upola je utonuo u pepeo.
Sva ta otkrića su tužna, ali i zdrava, posebno za razmetljive pisce. Kao da nas
slabašni i majušni ali ipak razgovetan unutrašnji glas opominje kako je vreme da
spustimo krestu. Jer, nikad se ne zna.

G. G. Markes - Riba je crvena

''Pričaju mi ljudi onako u poverenju i iz puke milosti da bih trebao da odrastem !
Da završim flertovanja sa nadrealnim u sebi.....Da završim sa čekanjem Godoa za kojeg lično znam da eto samo što nije stigao.....
Da prestanem pisati zahteve za vozačke ispite za velika i mala kola na mlečnom putu...i da odustanem od hvatanja sopstvene senke u kradji mojih snova.....
A ja im na sve to velim, govorim,pričam,preporučujem, šapućem
''Izvinite''
''Lud jesam, ali toliko ipak nisam'' !''

Mihajlo Mihajlov - Nenaučne misli

Samo je on ostao da misli. Kako li će ih sve držati u glavi, sve te knjige, sve te ljude, sve te priče?
A ako ih on ne upamti, ko će?

Dž. M. Kuci - Dečaštvo

Relativna sreca proistice iz tri izvora : sta neko jeste,sta neko ima i sta neko predstavlja u ocima drugih.Usredsredimo se na prvo i ne pouzdajmo se u drugo i trece- posedovanje i nasu reputaciju,jer nad njima nemamo kontrolu...U posedovanju je prisutan povratni faktor,ono sto posedujemo neretko pocinje da poseduje nas...

I.Jalom - Lecenje Sopenhauerom

U svetu u kome smo sve više suočeni sa obmanama da se ima nešto što se nema, i da se nema nešto što se ima, kao i da
postoji nešto što ne postoji, i da ne postoji nešto što postoji, otkrivanje istine, u svakodnevnom životu, gotovo da ne dolazi
u obzir, sad, raskrinkavajući neku obmanu, utvrđujemo da je uvek iza nje neka druga. I da istina neće biti nađena ispod najdubljeg
sloja; Ona je tek izvesna arhitektura, tajanstveno uređena gomila svih lažnih slojeva. Traganje za istinom na kraju završava kao
zamenjivanje jedne obmane drugom. U samom traganju već je ugrađena moć lažnog, te je istinoljublje samo maskirana fabrika laži.

Jovaca Aćin - Poetika krivotvorenja (u traganju za obmanama)

''Znate li šta nam treba?
Treba nam više spavanja, dremanja. Treba nam više dobre muzike, više melodija i stihova...Više kafenisanja, više čajanki uz kolače . Treba nam više knjiga, više čitanja…nikada dovoljno, nikada previše. Treba nam više zalazaka sunca. Treba nam više kreativnosti, stvaranja i inspiracije. Treba nam više dugih šetnji. Jako dugih.. Treba nam više smeha! Toliko je namrštenih lica. Više zagrljaja. Da grlimo i da nas grle.Vise razumevanja,prihvatanja, manje tumacenja i zaziranja...Više glasnog pevanja u kolima. Treba nam više zabave, ludiranja i druženja. Treba nam više pogleda, pravo u oči. I mnogo više ljubavi ...’'

Ono što pokreće ljude od duha ili podstiče njihov rad, nisu nove ideje, već obuzetost mišlju da ono što je već rečeno još uvek nije dovoljno.

Ežen Delakroa

Ne rasipajte zlato svojih dana, ne slusajte dosadne, nemojte pokusavati da popravljate sudbinu onih koji su svoj zivot promasili zanavijek, ne poklanjajte svoj zivot neznalicama, prostacima i obicnima! To su bolesni ciljevi, lazni ideali naseg doba. Zivite!!! Zivite divnim zivotom koji je u vama!...

Oscar Wilde

Razmislimo o tome da li su svi britanski građani slo­bodni da idu na odmor na
Bahamska ostrva. Oni koji na topitanje odgovore potvrdno verovatno žele da kažu: „Nije
protivzakonito da britanski građani idu tamo na odmor. Uporedimo Britaniju s nekom
zemljom - Totalitarijom - koja odriče svojim građanima pravo da putuju na odmor bilo kuda.
Građani Totalitarije nisu slobodni da putuju na odmor na Bahamska ostrva, jer ih u tome
sprečava zakon. U Britaniji, međutim, to nije protivzakonito, te su njeni gra­ đani slobodni da
to čine." Oni koji odgovore negativno, u stvari, kažu: „Tačno je da nije protivzakonito da britanski
građani putuju na odmor na Bahamska ostrva. No, smatrati da to znači da svi građani mogu
(da su slobodni) to da čine predstavlja surovu šalu. Oni koji žive u siromaštvu, koji zarađuju
jedva dovoljno da prežive, očigledno ne mogu da odu na takav odmor. Može se reći da imaju
formalnu slobo­du - u uskom legalističkom smislu da ih niko ne sprečava da to učine - ali nemaju stvarnu."
Ovakva razmišljanja o slobodi u bliskoj su vezi sa savremenom politikom. U opštim crtama,
desnica tvrdi da je suština slobode u nemešanju drugih, te da slobodi najviše doprinose država koja se
u najmanjoj meri meša i ekonomi­ja koja funkcioniše prema načelima slobodnog tržišta, dok levica
smatra da se sloboda ne može svesti na nemešanje.
Stvarna ili istinska sloboda (ponekad nazivana „pozitiv­nom") ostvaruje se ne samo nemešanjem u
delanje ljudi, već omogućavanjem da oni čine ono što inače ne bi mogli.

Adam Svift - Politička filozofija

“Kallor shrugged. I have walked this land when the T'lan Imass were but children.
I have commanded armies a hundred thousand strong.
I have spread the fire of my wrath across entire continents, and sat alone upon tall thrones.
Do you grasp the meaning of this?'

'Yes,' [said Caladan Brood.] 'You never learn.”

― Steven Erikson, Memories of Ice


************************************************

“The failure of hope has a name: it is called suffering.”

― Steven Erikson, The Crippled God

Šopenhauerov osnovni princip života takođe je volja. Ali volja
ne povlači nikakvu istoriju preobraženja, nikakvu evoluciju ka višem.
Ono univerzalno volje nije prosvetljenje, nego tamnina i besmislenost
u njenoj univerzalnosti. Stoga za Šopenhauera ne postoji Bog niti ten­de-
ncija ka obogotvorenju. Zlo takođe nije izvrtanje principa vlastite i
univerzalne volje. Za Šopenhauera, um je principijelno podređen vo­
lji, on je samo jedna od njenih funkcija. Volja, kaže Šopenhauer, u čo-
veku je pobola svetio, ne da bi time osvetlila biće, nego da bi bolje
mogla da uvreba objekte svoje žudnje. Svakako Šopenhauer poznaje
još i drugi um koji se oslobađa volje u umetnosti ili askezi. To je na-
dumni um poricanja volje. Šeling se nada savršenstvu u biću, Šopen­
hauer oslobađanju od bića.
Kod Šopenhauera je u jednom smislu koji još treba pojasniti zlo
postalo univerzalno. Doduše, biće kao volja stvarno stoji sa one strane
dobra i zla - ono je ono što jeste. Ipak, ako se na to već primenjuje sta­
novište moralnog značaja, onda svakako Šopenhauer ne preza da celi-
nu označi i odbaci kao nešto „zlo”. Njemu se to, piše Šopenhauer
sećajući se iskustava svoje mladosti, ukazalo kao Budi: „Kad sam
imao 17 godina, bez sveg naučenog školskog obrazovanja, bio sam ta­
ko zahvaćen jadima života, kao Buda u svojoj mladosti, kada je ugle­
dao bolest, starost, bol i smrt... Moj zaključak je bio da taj svet ne
može biti delo nekog svedobrog bića, već nekog đavola koji priziva
stvorenja u postojanje kako bi se napasao gledajući njihovu muku.”
Đavo je metafora. U stvari, Šopenhauer se nije trudio ni oko kakvog
demonskog duha: slepa volja, potpuna odsutnost duha u jezgru stvari,
dovoljna je da se razume tamnina sveta.

Ridiger Zafranski - Zlo ili drama slobode

Prijatelj: "Samo da vidim kako si. Ako ti šta treba, tu sam. Možeš ti to. Srećno sutra. Izleči ga svojom ljubavlju. Idem, da te ne otimam od drugih..." Možda ne baš tim redosledom, ali tako nekako izgledaju poruke ljudi koje volim i koji me vole. Između tih rečenica je moja večita zapitanost da li sam nečemu dorasla, obično pred put, a na koncu tog razgovora shvatim da sumnji mesta nema. Porasti do toga da voliš neko biće bez interesa, da mu se raduješ bez ikakvih očekivanja, a da to isto osećaš i sa druge strane, platforma je sa koje se sve bolje vidi, a ponajviše da smo dorasli svemu što trenutno živimo. Niko nije zalutao u svoj život. Nikog život nije iznenadio. Možda tek pokoji prijateljski poziv to ume, kao budilnik čiji zvuk raseca jutro koje čeka da se probudimo.

Brankica Damjanovic

Ljubav i žrtva ne idu zajedno, bar ne iz moje vizure. Ili voliš ili voliš ulogu žrtve koja unapred obezbeđuje potrebu da ti se bude zahvalan, da ti je neko dužan a to nikako nije ljubav veċ ropstvo. Sve češće čujem roditelje da se žrtvuju za svoju decu i kuknjavu da im deca nisu zahvalna, stalno neke nove jauke ispuštaju i prepone pred decu stavljaju. Ne žrtvujte se vi, cica macanke moje. Vi kalkulišete. Manipulišete. Unovčavate svaku svoju emociju ovako ili onako. Stalni osećaj nezadovoljstva, stalne nedaće i kuknjave su bolest karaktera. Nikad niko od njih neće priznati da je tako. Oni su uvek savršeni a svet to ne prepoznaje jel' te. Oni su uvek žrtve sa glavom na žrtveniku. Stalno pomeraju limite svojih manipulacija. Ako ih suočiš s tim opet su žrtve, ti si taj koji je izdao, napustio, rekao strašnu stvar; ako pustiš ispadaš blesav sam pred sobom jer vidiš a praviš se blesav. Začarani krug koji "žrtvi" savršeno odgovara da igra svoju igru mučenice, zlopaćenice, požrtvaorke....
Prezirem manipulante i kalkulante bilo koje vrste. Trgovina emocijom nikad nije isplativa.

Pavica Veljovic

Mišel Uelbek - Proširenje područja borbe

Emil Sioran - Razgovori

Često čujem od ljudi kako je život nepravedan, kako loši, koristoljubivi ljudi prolaze bolje u životu, imaju više novca, položaje, moć...i to je tačno. Međutim, četiri decenije prakse u radu sa ljudima, pa i takvim bogatima i moćnima, manipulativnim, koristoljubivima ljudima, uverilo me je u to da život ima neku svoju drugačiju pravdu. Nisam upoznao ni jednu osobu koja čini zlo drugima, iskorištava ih, manipuliše...a da se pri tome oseća dobro. Pojavljuju se neka osećanja koja liče na dobra: osećaj moći, nadmoći na drugima, hedonizam, zadovoljstva koja dolaze od uzdizanja sopstvenog Ega...ali ta vrsta zadovoljstva su samo "šarene laže" kojima se takve osobe brane od dubokog osećaja bezvrednosti, osećaja da su loši ljudi. Da, čoveku je dato da bira da bude dobar ili loš čovek, ali mu nije dato da izabere da se oseća stvarno dobro ako nije dobar čovek. Nekakva unutrašnja pravda je ugrađena u nas. Ko je i zašto ugradio, ne znam, ali znam da je tako.

Nebojsa Jovanovic

Emil Sioran - Razgovori

Ako razmotrimo kako na svakog pojedinca deluje neko svojevrsno uopšte opravdavanje da se živi i misli —
naime kao neko sunce koje greje, blagosilja, oplođava i jedino njemu sija, kako nezavisno od pohvale i pokude,
darežljivim u sreći i njega čini i u dobrohotnosti, kako neprestani čini zlo dobrim, donosi svako cvetanje i
sazrevanje i uopšte ne dopušta da se pojavi nagli veliki korov tuge i neraspoloženja — onda zahtevajući uzvikujemo:
ah kada bi se još stvorila mnogo takva nova sunca! I zao i nesrećan, i izuzetan čovek treba da imaju svoju filosofiju,
svoje puno pravo, svoj sunčev sjaj! Nije ih potrebno sažaljevati! — moramo se odučiti te oholosti, mada je čovečanstvo
do sada od nje učilo i primenjivalo je. Za njih ne možemo da postavimo nikakve ispovednike, prizivače duša i praštala
grehova. Nego nam je potrebna nova p r a v i č n o s t ! I neko novo ždrebanje! I nova filosofija! I moralna zemlja je okrugla.
I moralna zemlja ima svoje antipode! I antipodi imaju svoje pravo na život! Treba otkriti još drugi svet — i više nego,
jedan! Na brodove, vi filosofi!

Fridrih Niče - Vesela nauka