"On je Jedinstven i toliko je savršen da ne sliči nijednoj postojećoj stvari i ni jednoj nepostojećoj stvari; ne možeš ga opisati koristeći ljudski um, kao da je on neko ko se razbesni što si ti rdjav ili ko se iz dobrote brine za tebe, neko ko ima usta, uši, lice, krila, ili neko ko je duh, otac ili sin, čak ni samom sebi.
..
Za Jedinstvenog ne možeš da tvrdiš da postoji ili ne postoji, On obuhvata sve ali nije ništa: možeš da ga imenuješ samo kroz nesličnost, jer je besmisleno da ga zoveš Dobrota, Lepota, Mudrost, Ljubaznost, Moć, Pravda, jer šta god da ti kažeš o njemu, on to nikada neće izražavati.
..
On nije telo, on nema izgled, nema oblik, nema količinu, osobine, težinu ili lakoću, ne vidi, ne čuje, ne poznaje nered i poremećaj, nije duša, um, uobrazilja, mišljenje, misao, reč, broj, red, veličina, nije jednakost a nije ni nejednakost, nije vreme i nije večnost, on je volja bez cilja; pokušaj da shvatiš, On je svetiljka bez plamena, plamen bez vatre, vatra bez toplote, tamno svetlo, nemi odjek, slepi blesak, blistava izmaglica, zrak svoje tame, krug koji se širi skupljajući se u sopstvenom središtu, samotna višestrukost, on je... on je...
On je prostor koga nema, u kome smo ti i ja ista stvar, kao danas u ovo vreme koje ne teče."
Baudolino - Umberto Eko
