ODLOMCI KNJIGA koje volimo - Strana 205
Strana 205 od 205 PrvaPrva ... 105155195201202203204205
Prikazujem rezultate 5.101 do 5.120 od 5120

Tema: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

  1. #5101
    Primećen član Tanja Luna Lukic (avatar)
    Učlanjen
    27.10.2017.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Negde ovde daleko,negde tamo blizu...
    Poruke
    685
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    - Rekao si da zelis da im pokazes.Da pokazes kome,Alfrede?
    - Svima koji su me ismevali.U komsiluku,u skoli,na Politehnickom institutu,svuda.
    - Kako ces im pokazati,Alfrede?
    - Ne znam.Nekako cu ih naterati da me primete.
    - Ako te primete,hoces li tada biti kod kuce?
    - Kuca ne postoji.Da li to pokusavas da mi kazes?
    - Nemam unapred osmisljen plan,ali sada imam ideju.U pitanju je nagadjanje,ali pitam se da li uopste mozes biti kod kuce,zbog toga sto dom nije mesto - vec stanje uma.
    Da bi covek zaista bio kod kuce,mora se u svojoj kozi osecati kao kod kuce.Alfrede,meni se cini da se ti ne osecas kao kod kuce u svojoj kozi.
    Mozda se nikad nisi tako osecao.Mozda citavog zivota trazis dom na pogresnom mestu.

    Irvin Jalom - Problem Spinoza



  2. #5102
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    180.064
    Reputaciona moć
    19119

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Sunce

    Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih mora. Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna.

    Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po cijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove i mirne statue. Zajedno sa talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.

    Ali kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; Kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleća, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti: i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle, tamo on vide ono nekadašnje sunce, ono čudno i ogromno sunce, što činjaše nekada da sve oko njega živi, da lišće ima miris sna , i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i čini da on pati dubokom i silnom strašću ljudi.

    To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije.
    Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša...

    Dučić, 1925.

    Moj ukus je jednostavan..volim najbolje

  3. #5103
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Dobiti Malu državnu nagradu posle tridesete predstavlja bezobrazluk, a kako ja imam skoro četrdeset, u tom slučaju, posre-
    di je bezobrazluk neverovatnih razmera. I dodao sam da se zaklinjem da ću s tim bezobrazlukom neverovatnih razmera izaći
    na kraj, te da i ne pomišljam da se tog neverovatnog bezobrazluka lišim. Nisam voljan da se lišim dvadeset pet hiljada šilinga,
    rekoh, pohlepan sam kad je novac u pitanju, beskarakteran sam, svinja sam. Ljudi nisu popuštali i bušili bi i dalje. Znali su
    tačno gde treba da gađaju da bi me izludeli. Sretali bi me ujutro i čestitali mi nagradu i govorili da je bilo krajnje vreme da se
    meni dodeli Državna nagrada za književnost, pri čemu bi napravili značajnu pauzu. Morao bih da objašnjavam da je u mom
    slučaju reč o.Maloj državnoj nagradi, o bezobrazluku, dakle, a ne o časti.
    Ali nijedna nagrada ne predstavlja čast, rekao bih potom, čast je perverzija, časti nema na čitavom svetu. Ljudi, rekao bih,
    pričaju o časti, a reč je, zapravo, o bezobrazluku, svejedno o kakvoj časti je reč. Država, rekao bih, svoje radno sposobne
    građane obasipa počastima, a u stvamosti zasipa ih pervezijama i bezobrazlukom. Tetka je imala veoma visoko mišljenje o
    našoj državi i uopšte o državi kao takvoj; njen muž je bio visoki državni službenik, a ona je smatrala, pošto je u novinama
    pročitala da mi je dodeljena Državna nagrada, da mi je time ukazana, zaista, velika čast. I njoj sam morao da objašnjavam
    da je posredi Mala državna nagrada, a ne Velika nagrada i opet sam pokušao precizno da ukažem na razlike između te dve
    nagrade, i na kraju svog izlaganja rekao sam da mi ni Mala, a ni Velika nagrada ništa ne znače, da obe nagrade predstavljaju
    bezobrazluk, te da je ponižavajuće prihvatiti bilo koju od njih, ali da sam ja dovoljno beskarakteran da nagradu prihvatim, jer
    želim da primim dvadeset pet hiljada šilinga. Tetka je bila mnome razočarana; imala je previsoko mišljenje o meni. Ne bih smeo
    da prihvatim nagradu, rekla je, ako mislim to što mislim. Da, rekoh joj, mislim to što govorim i prihvatiću nagradu uprkos tome.
    Prihvatiću novac, jer državi koja godišnje traći ne samo milione, već milijarde, treba uzeti svaku moguću paru; građanin ima prava
    na to, a ja nisam budala.

    Tomas Bernhard - Moje nagrade
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  4. #5104
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    180.064
    Reputaciona moć
    19119

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    “Zamislite zivotnu energiju koja na nama pokusava da odsvira do, re, mi, fa, sol, la, si, do... i nazad, a na svakom koraku neki nemuzikalni ego denfuje zice. Jadne li muzike. Malo se toga moze komponovati sa nekoliko tonova. Mnogima je, stoga, zivot cesto dosadan i prazan. Sviraju istu pesmu celoga zivota sve dok ne "odsviraju svoje". Zato bivaju dosadni i drugima. Sve se cuje, makar se trudili da ljude prevare poturajuci im lazne note svog imidza, i ubedjujuci ih: "To sam ja. Tako ja zvucim!" "Pa sviraj onda tu melodiju, a ne ovu dosadnu i pateticnu": odgovaraju oni koji nisu gluvi.”

    Nebojsa Jovanovic: Necujna muzika postojanja

    Moj ukus je jednostavan..volim najbolje

  5. #5105
    Moderator Black Baron (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pena Duro
    Poruke
    1.169
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    ORK (obuka rezervnog kadra) bila je za izrode. Kao što rekoh, moglo je da se bira, ili to ili fizičko. Da nije bilo čireva po leđima, izabrao bih fizičko. Nešto nije bilo u redu sa svakim ko se opredelio za ORK. To su bili sve sami antisportisti ili tipovi koje su roditelji naterali u ORK iz nekog patriotizma. Roditelji bogatih učenika forsirali su patriotizam, jer su mogli više da izgube ako propadne država. Siromašni su bili mnogo manji patrioti, ali su se često dičili patriotizmom zato što se to očekivalo od njih ili zbog vaspitanja u tom duhu. Podsvesno, znali su da ne bi bilo ništa bolje ili gore za njih kad bi Rusi ili Nemci ili Kinezi ili Japanci vladali zemljom, pogotovo ako su još i tamnoputi. Stanje bi im se možda i popravilo. Sve u svemu, pošto su mnogi roditelji učenika Celzija bili bogati, imali smo najveći rezervni kadar za obuku u gradu.

    Čarls Bukovski - Bludni sin
    "People will die young but it will be fun. We will burn the corpses of the heroes." - Limonov

  6. #5106
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Ime:  Capture.JPG
Pregleda: 152
Veličina:  60,3 KB

    Bela Hamvaš - Briga o životu
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  7. #5107
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Ukoliko je nebo vedro, smrt se može videti svake noći. Dovoljno je podići pogled. Svetlost ugaslih zvezda prešla je galaksiju.
    Daleke zvezde, već milenijumima iščezle, uporno nas sa svoda podsećaju na sebe. Dešava mi se da telefoniram nekome ko
    je upravo sahranjen i da čujem njegov glas, netaknut, na njegovoj govornoj pošti. To izaziva paradoksalno osećanje. Nakon
    koliko vremena svetlost zgasne kad zvezda iščezne? Koliko nedelja treba telefonskoj kompaniji da obriše elektronsku sekretaricu
    leša? Između umiranja i izumiranja postoji međuprostor: zvezde su dokaz da možemo nastaviti da sijamo nakon smrti. Kada prođe
    ovaj light gap, neizbežno stiže trenutak kada blesak nestalog sunca tinja kao plamen sveće koja samo što se ne ugasi. Zračak
    okleva, zvezda se umara, sekretarica ćuti, plamen drhti. Ako pažljivo posmatramo smrt, vidimo da odsutne zvezde trepere tek nešto
    slabije od živih sunaca. Njihov oreol slabi, njihovo svetlucanje bledi. Mrtva zvezda počinje da namiguje, kao da nam šalje SOS poruku...
    I dalje se drži.

    Frederik Begbede - Život bez kraja
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  8. #5108
    Početnik TALA* (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2019.
    Pol
    ženski
    Poruke
    44
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Ja malo listam Tvrdjavu, pozelela

    "Krivi smo mi, svi. Kadija ima pravo. Samo kadija ne kaže zašto smo krivi. Zato što nam je svejedno, ništa nas se ne tiče osim nas samih, suviše mislimo na svoju korist i na dobra ovog svijeta. Čudimo se što nam niko ništa nije rekao, što su ga ljudi krili. A ja se vidite, ne čudim. Zašto bi nam rekli? Kakve mi veze s narodom imamo? Malo, i sve manje. Granica se uspostavlja između nas i naroda, preko granice šaljemo samo pandure. Ovo nije jedna država, mi stvaramo svoju, narod svoju. Između tih dviju država nema mnogo prijateljskih odnosa. I ne krivicom naroda. Krivica je u nama, našoj oholosti, sebičnosti, bezobzirnosti, u hiljadu glupih navika bez kojih ne možemo zamisliti život. Jedino sebi zadržavamo pravo da mislimo, da ukazujemo na put kojim treba ići, da određujemo krivice i kazne. A Kur'an kaže: Sve rješavajte zajedno, u dogovoru! Mi smo iznevjerili Kur'an. Iznevjerili smo i običnu pamet, jer se ne trudimo da dobro uradimo ono što smo proglasili svojim pravom. Rđavo mislimo, jer smo izdvojeni, pokazujemo pravac put neprohodnih trnjaka a ne put širokih džada, nepravedno određujemo kazne a još nepravednije krivice. Eto zašto je jedan buntovnik mogao govoriti ljudima toliko vremena a da mi to ne znamo. Narod ga je sakrio, zar vam nije jasno? A mi sad tražimo još veću strogost, zahtijevamo bezobzirniju surovost, hoćemo strahom da uvedemo red. Je li to ikome dosad uspjelo? Jeste li kadgod pomislili, po čemu će nas narod zapamtiti? Po strahu koji sijemo? Po bezobzirnosti kojom se branimo? Po teškom životu o kojem se ne brinemo? Po praznim riječimo koje prosipamo? Takmičili ste se ovdje ko će težu prijetnju izreći, ko će crnje nasilje tražiti, ko će stroži zakon predložiti. A niko ne pomisli na naše greške, niko ne pomenu dublje razloge naših nevolja, niko se ne začudi što ovakvih pojava nije bilo i ranije, što ih nije bilo više."

  9. #5109
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Iznad naših glava, na dva milimetra, na milimetar možda od slepoočnice, treperili su jedan za drugim oni dugi
    čelični konci koje iscrtavaju kuršumi u vrelom letnjem vazduhu, pokušavajući da vas ubiju. Nikad se nisam
    osetio tako izlišan kao među tim zrnima i na svetlosti toga sunca. Ogromno, sveopšte zavitlavanje. Bilo
    mi je u tom času tek dvadeset godina. Opusteli salaši u daljini, prazne i otvorene crkve, kao da su seljaci
    iz ovih zaselaka otišli na obdanicu, svi, na neko slavlje na drugom kraju sreza i ostavili nam na poverenje
    sve što imaju: zemlju, kola s rudama koje štrče uvis, svoje njive, zabrane, drum, drveće, čak i krave, psa
    na lancu, sve to! Da mirno radimo šta hoćemo dok oni nisu tu. Reklo bi se — lepo od njih. »Ipak, da nisu
    negde na drugom mestu«, pomislio sam, »da ovde još ima ljudi, ne bismo se sigurno ovako bestidno
    ponašali! Ovako ružno! Ne bismo smeli, pred njima!« Ali nije bilo više nikog da nas vidi. Sami smo bili,
    kao mladenci koji predu na svinjarije čim odu gosti. Mislio sam takode (čučeći iza drveta) da bih baš
    voleo ovde da vidim Deruleda, o kome su mi toliko pričali, da mi objasni šta on radi kad ga udari zrno
    posred srede. Oni Nemci, zgureni kraj puta, uporni i neumorni strelci, gađali su loše, samo činilo se da
    imaju metaka napretek, verovatno pune magacine. Rat, po svemu sudeći, nije bio završen! Naš pukovnik,
    što jest’ — jest’, pokazivao je zaprepašćujuću hrabrost! Šetkao se samom sredinom puta, pa uzduž i
    popreko kroz kišu zrna, prosto kao da čeka prijatelja na peronu železničke stanice, jedino je bio malo
    nestrpljiv. A pre svega, odmah to da kažem, selo nikad nisam mogao da vidim, uvek mi je izgledalo
    tužno, s beskrajnim blatom, kućama u kojima nema ljudi, putevima koji ne vode nikud. A kad se još i rat
    doda tome, zaista je neizdržljivo. Počeo je i vetar, oštar s obe strane jarka topole su mešale šuštave rafale
    lišća s kratkim suhim pucnjevima koji su odande dolazili prema nama. Ti nepoznati vojnici su nas stalno
    promašivali, ali tako opkoljeni hiljadama smrti mislili smo da smo u njih umotani. Nisam smeo ni da se
    mrdnem. Ovaj pukovnik je, stvarno, pravo čudovište! Sada, u to sam bio siguran, taj stvor gori od psa nije
    mogao ni da zamisli da bi mogao da pogine. Istovremeno shvatih da takvih junaka mora biti mnogo u
    našoj vojsci, a sigurno ih ima još toliko i u vojsci preko puta. Ko zna koliko? Jedan, dva, više miliona
    možda? U tom času mi se strah pretvori u paniku. S takvim stvorovima ova paklena budalaština mogla bi
    da potraje beskonačno... Zašto bi i prestajali? Nikad nisam jače osetio neumitnost osude ljudi i stvari.
    »Zar sam ja jedina kukavica na zemljinoj kugli?« pomislih. Kakav užas!... Izgubljen između dva miliona
    ludaka, razbesnelih heroja, naoružanih do zuba?

    Luj-Ferdinand Selin - Putovanje nakraj noći
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  10. #5110
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Kad razmišljam o svim strastima, o svim mahnitanjima svojega sadašnjeg ja, o svojim pogreškama i prekomjernim ushićenjima, svojim
    snovima o isključivosti, moći i krvi, o svom uživanju u neobičnom cinizmu, o svojim torturama u Ništavilu, o svojim uzaludnim bdijenjima
    – čini mi se da sam se udubio u opsesije nekog stranca, a onda sa zaprepaštenjem shvatim da sam taj stranac ja. Istine radi valja dodati
    da u to vrijeme još nisam znao što je sumnja, da sam tek počeo stjecati znanje o njoj; da su za mene postojale samo tvrdnje kojima se
    nešto do kraja odbacivalo ili prihvaćalo. U to sam vrijeme napisao knjigu o svojoj zemlji: napao sam svoju domovinu tako žestoko kao možda
    niko prije mene. Mukotrpna rabota pobješnjela luđaka. U mojim je osudama bilo toliko žara, da sada, nakon što je prošlo dosta vremena,
    ne mogu vjerovati da nije bila posrijedi preokrenuta ljubav, obrnuta idolatrija. To je nešto kao himna ubojice ili urlikajuća teorija domoljuba
    bez domovine. Ta je pretjerivanja jedna druga zemlja, neprijatelj moje, iskoristila u klevetničkoj kampanji, a možda ipak istinoljubivoj. Svejedno!
    Žudio sam za neumoljivim. Donekle sam odao priznanje svojoj zemlji što mi je pružila tako značajnu priliku za patnju. Volio sam je jer nije mogla
    odgovoriti na moja očekivanja. U to sam vrijeme vjerovao u draž nesretnih ljubavi. Volio sam iskušenja: a najvećim iskušenjem činilo mi se to
    što sam se rodio upravo u toj zemlji. U to sam vrijeme imao nezasitnu potrebu za ludilom, ludilom na djelu. Morao sam rušiti; dane sam provodio
    zamišljajući slike uništenja. Čega? Nikoga nisam mrzio. U mojoj su zemlji postojale dvije vrste građana: bijednici, od kojih se sastojala skoro
    cijela zemlja, i nekolicina šarlatana, parazita, koji su iskorištavali njihovu bijedu. Uništiti ove potonje činilo mi se prelaganim: to je bio mogući
    i odveć lagani zadatak, koji nije bio primjeren mojim ambicijama. To je značilo upustiti se u nešto beznačajno, utopiti se u očiglednosti, zadovoljiti
    opće zahtjeve. U potrazi za svojim predmetom, bila su to groblja… Bijesan na svoje pretke, pitao sam se kako da ih još jednom usmrtim, zavazda.
    Mrzio sam njihovu šutnju, nedjelovanje, i sva stoljeća koja su ispunili svojom abdikacijom. Pala mi je na um zamisao da bi trebalo podignuti u zrak
    njihove grobove, raspršiti njihove kosti, poniziti njihov šutnju, osvetiti se na njima, narugati se njihovim porazima, pretvorio u prah svoje ”nekadašnje”,
    svoju vječnu ništinu… Nepotrebno je reći da moja zamisao nije bila poticaj za krstaški pohod. Jedno mi je vrijeme to bilo dovoljno. A onda mi je
    odjednom dosadilo mrziti uzalud, pa sam se okrenuo većoj mržnji, koja je obuhvaćala cijeli svijet, počevši od prezira prema susjedu do svemirske
    anarhije. Zapravo, meni je ludilo bilo potrebno kao što je drugima bila potrebna mudrost ili novac. Na pomisao da je nešto postojalo i moglo postojati
    neovisno o mojoj volji za razaranjem upadao bih u krize bjesnila, provodio bih cijele noći drhteći. Upravo sam tada shvatio zašto čovjekova zloba
    uvelike nadmašuje životinjsku. Naša ne prelazi odmah na djelo, ona se nakuplja, raste, buja i prekipi. Ona se, zato što mora čekati, oslanja na
    razmišljanje i postaje okrutnom. Ona mrzi sve, a kod životinje traje samo trenutak i odnosi se samo na neposredan objekt; i nikad se ne okreće protiv
    same sebe. Naša zloba toliko naraste da više ne zna koga ima uništiti, pa se ”fiksira” na nas same. To se i meni dogodilo: postao sam središtem svoje
    mržnje. Mrzio sam svoju zemlju, sve ljude na svijetu; na kraju sam mržnju okrenuo protiv sebe: podlegao sam očajanju.

    Emil Sioran - Moja zemlja
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  11. #5111
    Početnik Alatorus (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2019.
    Pol
    muški
    Poruke
    34
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    "So the boy… the boy must die?" asked Snape quite calmly.

    "And Voldemort himself must do it, Severus. That is essential."

    Another long silence. Then Snape said, "I thought… all these years… that we were protecting him for her. For Lily."

    "We have protected him because it has been essential to teach him, to raise him, to let him try his strength," said Dumbledore, his eyes still tight shut. "Meanwhile, the connection between them grows ever stronger, a parasitic growth: Sometimes I have thought he suspects it himself. If I know him, he will have arranged matters so that when he sets out to meet his death, it will truly mean the end of Voldemort."

    Dumbledore opened his eyes. Snape looked horrified.

    "You have kept him alive so that he can die at the right moment?... You have used me… I have spied for you and lied for you, put myself in mortal danger for you. Everything was supposed to keep Lily Potter's son safe. Now you tell me you have been raising him like a pig for slaughter…"

  12. #5112
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Dionis je bog-stranac, zaštitnik sviju koji ne pripadaju u konvencionalno društvo. On je oličenje epifanije, otkrića koje
    dolazi spolja i simbolizuje sve što je opasno, neočekivano i što izmiče razumu i može se objasniti samo ćudljivom
    odlukom bogova. Dionis je zaštitnik neprilagođenih, ali je ljubomoran i voli da pokazuje moć.

    Vladimir Pištalo - Sunce ovog dana
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  13. #5113
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    180.064
    Reputaciona moć
    19119

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Mesa Selimovic - Dervis i Smrt

    Pa u tome i jeste sve: vracati se. S jedne tacke na zemlji ceznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tacke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da podjes, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imas samo nju. Jer tada ne mislis o njoj, ne ceznes, ne volis. A to nije dobro. Treba da mislis, da ceznes, da volis. Onda, spremi se na put. Ostavi ...., oslobodi se ti njih i oni tebe, i budi spreman da se na mirnom konju, nadjes na kapiji drugog carstva.

    Moj ukus je jednostavan..volim najbolje

  14. #5114
    Elita Jennifer Jennin (avatar)
    Učlanjen
    28.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Zar je bitno
    Poruke
    16.849
    Tekstova u blogu
    22
    Reputaciona moć
    525

    Podrazumevano Re: Ubija me Brankova rec, al' svaki put...

    Ali je još kanda opštija i sigurnija podela žena na ova tri tipa: supruga, ljubavnica , majka. Često se u jednoj istoj ženi nađe ljubavnica i majka, a često supruga i majka ali najređe supruga i ljubavnica. Skoro nikad nisu sva tri tipa ostvareni u jednoj ženi; a da su ostvareni, to bi bio odista vrhunac božje mudrosti i božje ljubavi za čoveka. Žena ljubavnica i žena majka, to su žene instinkta, gde po sredi nema ničeg isključivo čovečanskog, što ne bi postojalo čak i među nižim zoološkim felama. Dobra majka se nalazi čak i među zverovima, a dobra ljubavnica među pticama i među insektima. Skoro u najvišem broju slučajeva, žena je ili samo supruga, ili samo ljubavnica,ili samo majka. Francuskinja nije supruga nego ljubavnica i majka, Talijanka je supruga i majka,Španjolka je majka, a Ruskinja je ljubavnica. Srpkinja je od svih drukčija: kad je najčistiji tip, ona je čoveku sestra.

    Jovan Dučić – „Blago cara Radovana“
    Carpe diem

  15. #5115
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Smiluj se na mene, grešan sam do u najskriveniji kutak svoga bića. A imao sam dara, sklonosti
    koje nisu bile sasvim za preziranje, male dobre sposobnosti, rasipao sam ih, nerazborito stvorenje
    kakvo sam bio, sad se bližim kraju, upravo u vreme kada bi se spolja sve moglo okrenuti na dobro
    po mene. Ne guraj me među izgubljene.“

    Franc Kafka - Dnevnik (20. jula 1916.)
    Poslednji put ažurirao/la Baudrillard : 14.02.2019. u 19:38
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  16. #5116
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    180.064
    Reputaciona moć
    19119

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Ne smrt, zaborav rešava sve. Zaborav, i to ne samo pojmova, reči i lica, nego svega što postoji i živi. Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav, da bi se moglo predahnuti i živeti dalje u telu bez sećanja, sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu...

    Andrić : Znakovi pored puta

    Moj ukus je jednostavan..volim najbolje

  17. #5117
    Zainteresovan član KPCTAHK (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2018.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Moskva
    Poruke
    392
    Reputaciona moć
    7

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Kada se susretnu dva genija u njihovim dušama zacvili, brate mili, praznina
    -------------------------------------------------------
    »Kada donosim političke odluke uvek sam tako sam. Na jednoj strani stojim ja, a na drugoj ceo svet. Ponekad me to čemeri užasom.« - Napoleon Geteu.

    »Svi veliki ljudi su samotari - samo u sebe imaju poverenje. Upravo u tome je njihova veličina – mogu da podnesu to breme… » Gete Napoleonu **

    ** vidi u 3. pasusu, 154. str., »Pasja grofica – Napoleonova istinita ljuba » - Bogdan Novak … Želiš li, dragi čitaoče, da saznaš još mnog više pročitaj tu zanimljivu, u istoriju zaronjenu i s` ljubalju začinjenu, knjigu …

    Ime:  PASJA GROFICA.jpg
Pregleda: 37
Veličina:  11,6 KB

  18. #5118
    Moderator Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    26.471
    Reputaciona moć
    2019

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    On kaže: „Hoćeš li, o čoveče, da budeš muško na zemlji ovoj, promisli dobro pre no što te na svetlost dana iznese babice ruka! Jer
    zemlja je gnezdo muka! Poveruj pesniku ovih strofa, koji je često gorke zalogaje žvakao! I citat iz Geteovog Fausta ukrao: čovek se
    životu veseli samo u početku, kad je još u zametku!… Jer tu je dobra država mati, i dan za danom će te muštrati. Gnjavi te i tera da
    provodiš dane uz paragrafe i zabrane! Prva joj zapovest glasi: plaćaj sve! a druga: zaveži, bre! Tako ti maglu prodaju i kao jagnjad
    teraju. A pokušaš li ponekad da u krčmi utopiš jad, posle piva i vina mamurluk te čeka tad. I kako se godine ređaju, moljci ti kosu
    proređuju, kosti ti opasno škripe, s vremenom se rabe, a udovi venu i slabe; um je u glavi sve manji i nit života se tanji. Ukratko,
    stigla je jesen, osećaš i znaš, kašiku bacaš i crkavaš. I sada, o druže, pitam te i drhtim, šta je život i šta čovek da radi s njim? Kao
    što veliki Šiler reče: ’Sigurno nije dobro najveće.’ A ja kažem: na lestvama u kokošinjcu živimo, gore pa dole, i to je to.“

    Alfred Deblin - Berlin Aleksanderplac
    Naš je život putovanje kroz Noć i kroz studen zima, mi tražimo prolaz k Nebu gde jedino mraka ima.
    Iz uvoda u knjigu Putovanje nakraj noći.

  19. #5119
    Moderator vecic (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2011.
    Pol
    ženski
    Poruke
    108.247
    Reputaciona moć
    2681

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    "Kada su se vratili u Kabul, Lejlu je mučilo što ne zna gde su talibani sahranili Marijam. Želela je da poseti Marijamin grob, da posedi malo s njom, ostavi neki cvet. Ali Lejli je sada jasno da to nije važno. Marijam nikada nije daleko... Marijam je u Lejlinom srcu, gde sija blistavim zracima hiljadu sunaca."

    Hiljadu čudesnih sunaca - Haled Hoseini
    Laž obično ubija prijateljstvo, a istina ljubav. (Servantes)

  20. #5120
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    16.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    181
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Jedino što je stvarno znao bilo je to da će, ako ostane ovde, uskoro biti svojina mnogih stvari koje zuje, frkću i šište, koje puštaju pare i smradove. Za šest meseci biće vlasnik jednog velikog ružičastog, odnegovanog čira u stomaku, krvnog pritiska algebarskih razmera, miopije na granici slepila, i noćnih mora dubokih kao okeani, sa nemoguće dugim snovima zapletenim poput creva, kroz koje silom mora da se probija svake noći. Ne, ne.
    Ray Bradbury 'Mešalica za beton' ( iz zbirke 'Tetovirani čovek')

Slične teme

  1. Lepa tema - odlomci iz vaših omiljenih knjiga
    Autor gospodjica14 u forumu Žene
    Odgovora: 2155
    Poslednja poruka: 14.02.2019., 18:53
  2. Milos Milojevic - Odlomci Istorije Srba
    Autor Dragan_srbcg u forumu Teorije zavera
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 28.02.2013., 09:09
  3. DESET knjiga koje moramo pročitati
    Autor craetive u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 308
    Poslednja poruka: 12.01.2013., 23:34
  4. Domaće...koje volimo ...
    Autor Mirka Šizika u forumu Muzika
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 17.10.2010., 01:15
  5. Odgovora: 216
    Poslednja poruka: 23.12.2008., 01:35

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •