Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da
zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš u njega, da ga prokuneš, da se pretvaraš,
da zaželiš nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa. Jer onaj koji više od svega na svetu ceni
svoj um; demona u svojim grudima i svetu službu njegovoj vrlini, neće postati tragičan junak, neće
uzdisati, neće mu biti potrebna ni samoća, ni skup mnogih ljudi. I, što je najvažnije, živeće a neće
nikoga goniti i neće biti ganjan. On se uopšte ne brine o tome da li će njegova duša duže ili kraće
vreme biti zatvorena u telu. Jer i kad mora otići, on polazi tako laka srca kao da polazi na neki drugi
posao koji se može izvršiti isto tako časno i pošteno. Jedina njegova briga celoga života jeste da
mu duša ne trpi neku promenu stranu biću koje ima razum i smisao za opšte stvari.
Marko Aurelije
