Amadeo Modiljani, italijanski slikar jevrejskog porekla, umro je 24. januara 1920. godine, u Parizu. Sutradan je njegova nevenčana supruga, Žan Ebutern, izvršila samoubistvo, skočivši sa petog sprata zgrade u kojoj su živeli njeni roditelji.
Bila je u devetom mesecu trudnoće.
Razumeće ovo srce, što u meni kuca, zašto mu je namenjena sudbina anđela. Razumeće.
Bez tebe ne mogu da mislim; svaka misao je o tebi.
Bez tebe ne mogu da plačem; svaka suza je za tebe.
Bez tebe ne mogu da dišem; svaki dah je tvoj.
Mene je progutala praznina, svud oko mene ništa, kud pogled seže tama.
Ni ja nisam od kad tebe nema.
Kroz život više ne mogu da kročim. Posrćem, klecam, saplićem se o sopstvene korake, tumaram u mraku. Moje oči su zaleđene na tvom platnu.
Da žalim ne mogu, u meni tuge nema. Meni ne treba život bez smisla, ja nemam svrhu. Smisao i svrha si ti. Bez tebe, ja sam ništa.
Ostaje mi samo radost.Oteli su te iz mog naručja i ja sad hrlim k tebi. Žurim, letim u tvoj zagrljaj, žudim da opet budemo jedno.
Ovi sati bez tebe peku, još samo čas i biću tu. Tek kad mi glava klone na tvoje rame, naći ću mir.
Razumeće ovo srce, što u meni kuca, ovo čedo neokaljano svetom, zašto sam mu namenila sudbinu anđela. Razumeće.
Modiljani je sahranjen na pariskom groblju Per Lašez, a Žan na groblju u okolini Pariza. Žanina porodica je tek 1930. godine dozvolila da njeno telo polože u Modiljanijev grob.
Na jednostavnoj nadgrobnoj ploči uklesana su dva epitafa; Modiljanijev: „Pogođen smrću u trenutku slave“ i Žanin: „Odana pratilja do krajnje žrtve“.
Polihimnija blog
Bila je u devetom mesecu trudnoće.
Razumeće ovo srce, što u meni kuca, zašto mu je namenjena sudbina anđela. Razumeće.
Bez tebe ne mogu da mislim; svaka misao je o tebi.
Bez tebe ne mogu da plačem; svaka suza je za tebe.
Bez tebe ne mogu da dišem; svaki dah je tvoj.
Mene je progutala praznina, svud oko mene ništa, kud pogled seže tama.
Ni ja nisam od kad tebe nema.
Kroz život više ne mogu da kročim. Posrćem, klecam, saplićem se o sopstvene korake, tumaram u mraku. Moje oči su zaleđene na tvom platnu.
Da žalim ne mogu, u meni tuge nema. Meni ne treba život bez smisla, ja nemam svrhu. Smisao i svrha si ti. Bez tebe, ja sam ništa.
Ostaje mi samo radost.Oteli su te iz mog naručja i ja sad hrlim k tebi. Žurim, letim u tvoj zagrljaj, žudim da opet budemo jedno.
Ovi sati bez tebe peku, još samo čas i biću tu. Tek kad mi glava klone na tvoje rame, naći ću mir.
Razumeće ovo srce, što u meni kuca, ovo čedo neokaljano svetom, zašto sam mu namenila sudbinu anđela. Razumeće.
Modiljani je sahranjen na pariskom groblju Per Lašez, a Žan na groblju u okolini Pariza. Žanina porodica je tek 1930. godine dozvolila da njeno telo polože u Modiljanijev grob.
Na jednostavnoj nadgrobnoj ploči uklesana su dva epitafa; Modiljanijev: „Pogođen smrću u trenutku slave“ i Žanin: „Odana pratilja do krajnje žrtve“.
Polihimnija blog
Poslednja izmena od moderatora:
