Шпанска серија

gost 129086

Buduća legenda
Poruka
27.222
Долази ћерка код оца да тражи благослов за удају.
- Тата, ја сам се много заљубила, хоћу да се удам!
-Па у кога си се заљубила?
-У оног Рикарда што ради у твојој фирми и много се волимо!
-Знаш шта ћеро, морам да ти кажем да не можеш да се удаш за њега, знаш, ја сам некад давно имао везу, Рикардо је твој полубрат, али немој молим те да кажеш мајци.

Девојка се сва избедачила, туговала неколико месеци и кад је коначно нашла нову љубав, опет долази код оца:
-Тата, ја сам се поново заљубила, имам дечка много се волимо и хоћемо да се венчамо!
-Па у кога си се сад заљубила?
-У оног Мануела, што исто ради у твојој фирми.
-Знаш шта ћеро, мени је опет стварно жао, али ја сам својевремено имао још једну аферу, и Мануел је твој полубрат, не можеш да се удаш за њега!

Она се опет сва избедачила, није знала шта да ради и реши да се ипак пожали мајци.
-Мама, ја сам била двапут пред венчањем, али ме је тата спречио, јер су обојица били моја полубраћа из његових афера!
-Ћерко удај се слободно, није он твој отац!

 
OVAKO TREBA SA BANKAMA...:besan2:

halobank.jpg
 
Pogledajte kako medved otpozdravlja prolaznicima.


Snimak nedavno objavljen na Internetu prikazuje društvo koje se vozi automobilom i prolazi pored medveda.

Kada mu jedna devojka dobaci „ćao” i mahne, meda ih sve iznenađuje tako što veselo odmahne.

 
Komunizam vs Kapitalizam

U komunizmu su lopovi krali toalet papir, sapun, olovke, šrafove .....
U kapitalizmu lopovi kradu fabrike toalet papira, sapuna, olovaka....

U komunizmu su radnicu dobijali viškove. U kapitalizmu su radnici višak.

U komunizmu je puno ljudi kralo malo. U kapitalizmu malo ljudi krade puno.

U komunizmu smo po mišljenje morali ići u Beograd. U kapitalizmu po
mišljenje moramo ići u Brisel.

U komunizmu se radilo malo i još su radnike nazivali herojima rada. U
kapitalizmu se radi puno i još te nazivaju neradnikom, lenštinom, parazitom.

U komunizmu nije bilo slobode izbora, ljudi su se bojali partije. U
kapitalizmu postoji sloboda i mnogo više izbora: ne moraš se bojati samo
partije, možeš se bojati i za svoje radno mesto, hoće li se rate kredita
dizati, kako ćeš otplaćivati kredit ako se razboliš, hoćeš li moći platiti
lečenje ako se razboliš, možeš li priuštiti deci školovanje, hoće li te
optužiti za naconalizam, netrpeljivost, netoleranciju....

Dakle ima puno više izbora, a i dolaskom kapitalizma došla je i sloboda.
Konačno ste SLOBODNI, SLOBODNI, SLOBODNI!
Evo odmah uzmite svoje radne knjižice i slobodni ste!
 
U PAKLU...:sad2::sad2::sad2:

Pita Tuđman đavola:
Jel mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u
mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu.
- Može - odgovori đavo.
Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže: - Ovaj poziv košta milion dolara.
- Nema problema, reče Tuđman i plati.

Čuje to Sadam pa i on pita:
- Mogu li ja da nazovem Bagdad? Ovi moji imaju probleme, pa me zanima
kako ih rešavaju.
- Može, ali će te to koštati 2 miliona dolara. - Kaže đavo.
Sadam završi razgovor i plati.

To sve čuje Milošević pa pita đavola: - A jel mogu ja da nazovem
Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo, da li se popravio
standard i mnogo toga još.
- Može. - Reče đavo.
Kad je završio razgovor Milošević pita: - Koliko treba da platim?
- Ništa.
- Kako ništa? Pa ova dvojica su platili, a ja ništa.
- Đavo odgovori
- Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv ...:sad2: &:hahaha:
 
Probavač vina kod jednog poznatog veletrgovca vinom je umro i firma je
objavila oglas za zapošljenje novog . Za posao se prijavio smrdljivi, prljavi pijanac.

Direktor firme smišljao je način kako da ga odbije.

Dali su mu čašu vina da proba...

"Muškat, tri godine star, uzgajan na sjevernoj padini, odnegovan u
čeličnoj bačvi. Niska kvaliteta, ali prihvatljiv."

"Tačno", reče direktor. "Dajte mu još jednu čašu na probu!"

"Kabernet, osam godina star, jugozapadna padina, hrastove bačve,
zrenje na 8°C. Još tri godine zrenja i pokazat će najbolje
rezultate.."

"Tačno." Treća čaša...

"Bijeli šampanjski pinot, visoke kvalitete i ekskluzivan", hladnokrvno
reče pijanac.

Direktor je bio zapanjen. Namignuo je sekretarici i nešto joj
došapnuo. Ona izađe iz sobe i vrati se s čašom urina.

Pijanac gutne...

" Plavuša, 26 godina. Tri mjeseca u drugom stanju i ako mi ne date posao, reći ću ko je otac! " :per:
 
Upada ciga u kafanu i još sa vrata ... častim sve prisutne!!
- Šta je cigo što si tako veseo pita ga barmen ?
- Pa oženio mi se stariji sin.. odgovara veselo ciga.
- Pa kakva je mlada pita barmen ?
- A ciga će plavuša, rasna, sisata, guzata, ebo je ja, ebo je stariji, ebo je srednji, ebo je mlađi pa čak i najmlađi Perica.

Posle nekog vremena eto cige opet veslog u kafani i ćaščava prisutne.
- Ko se sada oženio cigo pita ga barmen ?
- Pa srednj odgovara ciga.
- A kakva je mlada pitaju..??
- Crnka, rasna, sisata, guzata, ebo je ja, ebo je stariji, ebo je srednji, ebo je mlađi pa cak i najmlađi Perica.

Nema cige skoro mesec dana...i jednog dana ulazi sav pokunjen u kafanu...:(
- Prišavši šanku barmen ga pita.. što si tako tuzan cigo ?
- Ma ne pitaj me ništa, nego daj mi jednu ljutu.
Na insistiranje barmena .. ciga reče da je tužan zato što mu se udala ćerka.
- Pa to nije za tugu već za slavlje kaže mu barmen.
- Pa nije baš tako .. udala se za crnčugu.

Prvo je poebo mene pa onda starijeg, pa srednjeg, pa mlađeg, a najmlađi Perica je preminuo..:sad2:.
 
ДЕДА МИЛОЈЕ У ЈЕВРОПИ


Прилички Кисељак, последња недеља августа 2020. Данас се у часној породици старине Милоја спрема свечани ручак; најмлађи унук Никола полази сутра у први разред. У предшколској групи је био најбољи, одлично већ говори енглески и немачки, од предмета највише воли Булову алгебру и програмирање ... па се надају да ће и даље бити успешан ђак. Ићи ће у приличку основну школу која је, од како је продата на тендеру, једна од бољих у дистрикту. Нови власник, господин Рале Бекулић, који није ни школу прескочио када је у пакету покуповао све објекте од Радаљева до Сењака, постигао је договор са Министарством просвете у Лисабону да се уведе и шести обавезни страни језик за прваке, а два су изборна. Српски језик се и даље изучава у седмом и осмом разреду као факултативни предмет али фонд часова је повећан на два часа у полугодишту, с тим што је сваки ученик обавезан да у току школовања прочита по једну страну из неког дела домаћих писаца. Читаће, наравно, са Интернета јер је библиотека укинута и преуређена у информатички кабинет. Фискултурна сала је такође претворена у салу за видео-конференције, пошто физичко у школама већ одавно не постоји. Планира се и поновно увођење историје као изборног предмета, само док се усагласе још неки ставови са албанском националном заједницом у нашем дистрикту.

Родитељи су Николи већ купили нови лаптоп са лиценцираним софтвером, што је обавезна опрема за сваког ђака-првака, а ГПС-уређај и навигацију ће користити стару још неко време, док Ђуро не обнови кредитну картицу. Има неки проблем са картицама, јуче је баш обишао свих дванаест банака у Приликама, кажу да се још чека извештај са централне берзе малина у Дрездену, изгледа ће ове године имати већи минус него обично. До сада је увек по завршеној берби морао да доплати иајвише 4-5 хиљада евра на својих 50 ари под малином, што и није било тако лоше. Али ове године је налаз европске интердисциплинарне комисије за пољопривреду био крајње неповољан, што је оборило цену наше малине на 25 центи за килограм и сва количина је сврстана у осму класу квалитета. Разлог за то је што је на неколико поседа у околини Ариља нађен известан број стубова у малињацима који нису били у прописаној светло-плавој боји са жутим звездицама, а прва жица у редовима је била нижа за два милиметара од предвиђене најниже висине. Срећом, на поштовање људских права берача није било примедаба, иначе би извоз био сасвим обустављен!

Све ове бриге брине и деда Милоје док замишљен седи на осунчаној тераси. По ко зна који пут полугласно опсова себи у брк и баци новине које је читао. Свашта је у свом животу прегурао, и ратове, и немаштину али ово, каже, још није било. Нервира га и што су све новине у Србији на енглеском, морао је у својој седмој деценији да учи страни језик. Он увек нешто гунђа већ три године, од оног дана када је Србија коначно примљена у Европску уиију. А примљени смо у јесен 2017. године, када је и последњи осумњичени Србин испоручен Хашком трибуналу. Био је то неки Гребић из Љубића који је још 1974. док је служио у ондашњој ЈНА, једном босанцу Мирсаду 'запалио бициклу'. За оне који нису били у војсци да објасним: то је једна веома забавна игра омиљена у мушким спаваоницама, када се некоме ко заспи пре осталих, а то су обично они који не учествују у вечерњим зезањима, стави смотуљак новинског папира међу прсте на ногама и запали. Мученик се пробуди од бола а неки минут пре тога почне да врти ногама као да вози 'Тур де Франс'. Сви се, наравно, ваљају од смеха. осим невољног 'бициклисте'. Елем, тај Мирсад је тада рекао j'eбo матер, платиће ми онај ко је запалио' ...и Гребић је сада платио! Срећа па му је судио - лично Војислав Шешељ, који је у међувремену постао председник Хашког суда, те човек није стрељан већ је добио доживотну робију, због удруженог злочиначког подухвата. Милоје се у то воеме био страшно препао јер је и он имао слично дело у војсци, али изгледа нико није пријавио: неком Хрвату је сипао бром у чај, што би се вероватно сада тумачило као покушај етничког чишћења! За неупућене да кажем: бром има потпуно супротно дејство од чувене 'шпанске мушице'; а ко није чуо ни за то ... хм, није сада баш умесно да објашњавам. Све у свему, Србија од тада постаде део Европе, а за Милоја почеше мучни дани.

Устане са своје хоклице и нервозно шета с краја у крај трема, слатко би запалио једну али не сме. Пушење је у Србији већ три године најстрожије забрањено! У том наиђе снајка Радојка, каже да спрема за доручак гибаницу. Наравно, пече на плинску пећ јер су шпорети на дрва одавно избачени из употребе а и да нису, дрва нема! Аустријска фирма која је купила Малич и још пар околних планина не дозвољава приступ ван ограђених путева, читаво подручје је заштићено за одлагање нуклеарног отпада! Али, навикла је Радојка на плин: сада је мучи тo што ћe гибаница бити без јаја.

- Па стави бре неко јаје, на штa ће да ти личи гибаница, знаш да имамо госте!

- Не бих се ја играла с тим. Знаш да немамо сертификат за ону коку-граорку, ја сам је сама излегла па нема контролисано порекло, ни лиценцу за јаја. Мени се бог'ме не иде у затвор нит' ми се носи наруквица где јој место није.

- Не брини ти за наруквицу, то је само за оне што украду милионе! Ма, море, кад ја полудим па у'ватим и закољем прасенце. Да једном слатко једем, после три године...'бем ти више и ту њи'ову Јевропу!

- Немој се шалити, деда! Знаш како си прошао за оно пиле пролетос!

То вам нисам рекао: Милоје био решио за Васкрс да испече пиле, дојадило му да стално једе алге, соју и корн-флекс! И само што је појурио по дворишту једно овеће пиле са ножем у руци, створила се на капији патрола интервентне бригаде, амбулантна кола и ватрогасци све са ротационим светлима и сиренама. Пола села се испрепадало а деду одведоше на присилну хоспитализацију и сва могућа испитивања. Извукао се тада без затвора али му је одређен обавезни програм инклузије и ресоцијализације тако да сваке седмице долази социјални радник и проверава да ли је деда променио став и прихватио европске норме понашања. Посећују такође и комшију Јеврема који је, кад су нам оно уграђивали чипове, питао госпођу која издаје биометријска документа да му, уместо на леву руку, чип уграде на ону ствар! Милоје опет бесно опсова и погледа горе према Мучњу.

- Знаш шта снајка, одох ја сутра код пријатеља Шараклаје на Kaтићe да мало одморим главу. Нема те Јевропе којој он неће доскочити; направио на Карађорђевом шанцу једну земуницу у којој држи мали лампек, увек има добру домаћу препеченицу, коју ова еколошка комисија никад није пронашла. Били су једном у близини, осетили да нешто мирише, али спасио га Крцун - начелник дистрикта и повереник ЕУ, који и сам наврати на по неку с'времена на време; рекао да су у питању неке хемијске анализе. Недељом се ту испече и јагњенце за друштво, милина једна... А све изграђено од'донације коју је Шараклајић добио од те исте Јевропе за истраживачку станицу, алал му!

- Стигла си, ћеро - обрати се унуци Марини, која управо улази у двориште. Марина, лепа девојка, гимназијалка већ, не одговара; не чује она ни деду ни Радојку. У ушима јој слушалице а наочаре носи са уграђеним таблет-рачунаром. то је прави модни хит ове године, тако да млади по граду и не виде једно друго а камоли да чују. Али зато су увек на вези са 'пријатељима' са Фејсбука; тако и она, управо разговара са својом новом девојком Словенком коју је упознала у Гучи. Чим заврши школу планира да се венчају. Милоје замало није умро кад је чуо за то, слаба му је била утеха што се и Јевремов унук оженио са неким момком из Новог Сада. Све по европским законима!

А ни у Гучу Милоје више не иде, откако је тамо забрањено пиво и роштиљ. Под шатрама се служи само чешка сафалада и броколи, а пије се искључиво Ред Бул, који је и главни спонзор сабора. Последњи пут кад је био, тако гa заболео стомак од посне хране да је једну девојку замолио за таблету. Узео je три, док му не рекоше да је то био Екстази! После је цело вече играо 'моравац' без обзира што је на програму био концерт Бечке филхармоније и такмичење у јодловању! Насмеши се, први пут после дуго времена, кад се сети тога.

Али за кратко, јер цезијумски сат са џамије у центру Прилика поче да избија дванаест сати. Одмах потом се са разгласа зачу Ода радости, химна Европске уније. Сви стадоше мирно, како је и прописано а Милоје се три пута прекрсти, показа шипак према западу и овај пут сасвим гласно опсова: преживела је Србија и турску империју, и аустроугарску, и немачку окупацију... па вала ће до'акати и овој Јевропи, даће бог!!!



"НУШИЋИЈАДА 2011" ИВАЊИЦА

- Прва иаграда на коикурсу за сатиричну причу -

Аутор: Драган Шипетић, проф. ЧАЧАК
 

Back
Top