Dubrovnik je bio srpski i katolicki grad, mnogi ne znaju!

Čak je i jedan papa, Lav XIII, javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi
UVEK SRPSKI PONEKAD LATINSKI NIKAD HRVATSKI
Piše:
Slobodan
Jarčević "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini", pisao je hrvatski istoričar Natko Nodilo


Natko Nodilo je, uz Franju Račkog, utemeljivač hrvatske istorije. Krasila ga je privr-ženost istini. Zaključke je donosio samo na osnovu pouzdanih izvora i nije podlegao pritiscima hrvatskih državotvoraca 19. veka, koji su od naučnika tražili da svoje radove prilagođavaju "istorijskim dokazima" o prisustvu hrvatskog naroda i hrvatskog jezika "diljem" Dalma-cije, Slavonije, Srema, Like, Korduna, Banije, Hercegovine, Bosne, Baranje i Dubrovnika.

Doslednost istini Natko Nodilo je dokazao i svojim delom "Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka" (JAZU, Zagreb, 1883. sveska 65, strane od 92. do 128), gde je, o jeziku Dubrovnika, napisao ovako:

"U Dubrovniku, ako i ne od prvog početka, a ono od pamtivjeka, govorilo se srpski: govorilo - kako od pučana, tako od vlastele; kako kod kuće, tako u javnom životu i u općini, a srpski je bio i raspravni jezik."


--------------------------------------------------------------------------------

Katoličanstvo ispovedaju i Španci, i Francuzi,i Nemci... pa ih niko zbog toga ne smatra Hrvatima.

--------------------------------------------------------------------------------

Nodilo je bio potpuno u pravu, mada se, danas, ne bi našao niko u Hrvatskoj, ko bi se usudio da podrži ovaj njegov naučni sud. Priznavanjem Dubrovčana katolika za Srbe, bilo bi srušeno sve u temelju zvanične hrvatske istorije, pa i tvrdnja o "povjesnom pravu" hrvatske države na ovaj grad sa srpskim stanovništvom i srpskom civilizacijskom baštinom.

Dubrovački dokumenti otkrivaju da je zvanični jezik Republike bio latinski, ali se, pored njega, pominje i domaći jezik; nekad kao srpski, nekad kao ilirski, nekad kao slavinski, nekad kao vlaški, ali nikad kao hrvatski.

To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govo-ri ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva. Ne znamo da li se iko, temeljno, bavio istorijskim fenomenom da je jedino Srbima zabranjeno da ispovedaju katoličku veru!?

Da bi ovo bilo primamljivo i značajno istraživanje, opominje nas i činjenica da su katolici Dalmacije, Slavonije, Hercegovine, Bosne, Dubrovnika i drugih srpskih krajeva, sve do prvih decenija 20. veka, sebe smatrali Srbima. Vremenom su svi oni postali "Hrvati" i među njima nema više onih koji se osećaju Srbima.

Institucije Katoličke crkve ne bi same uspele da prevedu Srbe, sa velikog područja, na katoličanstvo, pa onda da ih pohrvate, da im nisu pomagale navedene katoličke države: pritiscima i privilegijama, a i kroz prosvetnu, kulturnu i informativnu delatnost. Ove države su, radi preobraćanja Srba katolika i Srba pravoslavaca u Hrvate, posezale i za golom vojnom i policijskom silom, što je dostiglo vrhunac u oba svetska rata, kad je ovo pomagala i Nemačka. Dubrovčani su se dugo opirali uknjiženju u hrvatsku rubriku, jer nisu pristajali na tako nešto, samo zbog toga što ispovedaju kato-ličanstvo. Na kraju, tu veru ispovedaju Nemci, Italijani, Španci, Francuzi i drugi narodi i nikom ne pada na pamet da ih zbog toga, smatra Hrvatima!

Dubrovčani nisu dozvoljavali da ih religija sputava u narodnom osećanju. Za srpstvo su se borili javno, književnošću, prosvetom, štampom, kao i delatnošću u različitim društvenim organizacijama. Činili su to iako su protiv sebe imali i Vatikan, i mletačku, i mađarsku, i austrijsku, i nemačku, i hrvatsku vlast; u svakom periodu neku od njih, ili više njih - odjednom.

Zanimljiv je primer pokušaja pohrvaćenja Dubrovčana katolika u ne tako davnom vremenu - 1901. godine. Hrvatski državotvorci su i godinama pre toga svojski radili na tom poslu. Između ostalog, bacili su oko i na "Zavod Svetog Jeronima" u Rimu, kojeg su osnovali i izdržavali Srbi Dubrovčani. Papa Lav Trinaesti je bio uveren da su Dubrovčani, početkom 20. veka, već bili pripremljeni za prevođenje u hrvatstvo, pa je, svojom bulom, ovaj zavod preimenovao u "Hrvatski zavod Svetog Jeronima".

Dubrovčani katolici su žestoko protestvovali protiv ove odluke pape Lava Trinaestog. Papa je ustuknuo. Bojao se, tada, duže polemike o suštini srpstva i hrvatstva, a i rasprave o pravoslavlju i katoličanstvu. Poslao je pismo Dubrovčanima katolicima, obaveštavajući ih da se iz imena ovog zavoda briše dodata reč "hrvatski". No, i posle ovog izvinjenja, papa je i dalje strahovao od pokretanja javne rasprave o narodnosti i jeziku Dubrovčana, pa im se obraća, kao Srbima katolicima, telegramom i 1903. godine.

Pismo i telegram pape Lava Trinaestog Dubrovčanima objavljeni su u srpskom listu "Dubrovnik", ali su ti brojevi godinama traženi i uništavani od strane budnih graditelja hrvatske države i nacije, pa je pitanje da li su, pored onih u arhivi Vatikana, ovi a tekstovi Lava Trinaestog igde još sačuvani.

Pohrvaćenje Srba Dubrovnika i Srba drugih srpskih krajeva činjeno je krađama, između ostalog, lirskih i junačkih narodnih pesama, koje su skupljali Srbi katolici, pa čak i katolički sveštenici. Te pesme je Matica hrvatska objavljivala kao "hrvatske narodne pjesme". Ovakav postupak Matice hrvatske podstakao je Dubrovčanina katolika (Srbina) Luju Vojnovića, brata pesnika Ive Vojnovića, da u srpskom listu "Dubrovnik" (1897, u broju 35) napiše oštru kritiku Matičnog postupka, proročki nagoveštavajući iščezavanje Srba katolika, uz genocid Hrvata nad Srbima. On svoj članak zaključuje ovim rečima:

"Srbe preko Drine! I ta se lozinka slijepo sluša i slušaće se do onog usudnog dana koji mora da dođe, kad će jedan veliki katakli-zam oboriti sve te umjetne ograde, ili... ili, jaoh, porušiti i posljednje bedeme narodne srpske zgrade i tada će - Hrvati biti zadovoljni!

Herostrata (potpaljivač Artemidinog hrama u Efesu) će pomenuti Kliomuza zaštitnica istorije."

+++++++++

http://www.bkbih.org/knjige/g-k00021.html

Hrvatski zavod svetog Jeronima ustanovljen je Apostolskim pismom Slavorum gentem 1. kolovoza 1901. U ovom pismu Leona XIII. bio je nazvan Collegium Hieronymianum pro Croatica Gente (Svetojeronimski zavod za hrvatski narod), no zbog diplomatskih intervencija protiv osnivanja Zavoda i poglavito protiv njegova naziva; 7. ožujka 1902. promijenjeno mu je ime u Collegium Hieronymianum Illyricorum (Ilirski Zavod Sv. Jeronima). Odredbom pape Pavla VI. od 22. srpnja 1971. Zavod nosi ime Pontificium Collegium Chroaticum Sancti Hieronymi (Papinski hrvatski zavod svetog Jeronima), što je priznala i talijanska država dekretom Predsjednika Republike 11. listopada 1982.
Korijeni Zavoda, međutim, sežu u daleku prošlost.

…………………..


http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr...article-11.html

Zanimljiv je primer pokušaja pohrvaćenja Dubrovčana katolika u ne tako davnom vremenu - 1901. godine. Hrvatski državotvorci su i godinama pre toga svojski radili na tom poslu. Između ostalog, bacili su oko i na "Zavod Svetog Jeronima" u Rimu, kojeg su osnovali i izdržavali Srbi Dubrovčani. Papa Lav Trinaesti je bio uveren da su
Dubrovčani, početkom 20. veka, već bili pripremljeni za prevođenje u hrvatstvo, pa je, svojom bulom, ovaj zavod preimenovao u "Hrvatski zavod Svetog Jeronima".Dubrovčani katolici su žestoko protestvovali protiv ove odluke pape Lava Trinaestog. Papa je ustuknuo. Bojao se, tada, duže polemike o suštini srpstva i hrvatstva, a i rasprave o pravoslavlju i katoličanstvu. Poslao je pismo Dubrovčanima katolicima, obaveštavajući ih da se iz imena ovog zavoda briše dodata reč "hrvatski". No, i posle ovog izvinjenja, papa je i dalje strahovao od pokretanja javne rasprave o narodnosti i jeziku Dubrovčana, pa im se obraća, kao Srbima katolicima, telegramom i 1903. godine.

Pismo i telegram pape Lava Trinaestog Dubrovčanima objavljeni su u srpskom listu "Dubrovnik", ali su ti brojevi godinama traženi i uništavani od strane budnih graditelja hrvatske države i nacije, pa je pitanje da li su, pored onih u arhivi Vatikana, ovi a tekstovi Lava Trinaestog igde još sačuvani.

no zbog diplomatskih intervencija protiv osnivanja Zavoda i poglavito protiv njegova naziva

DA LI NESTO POVEZUJETE! KO JE PRAVIO PROBLEME OKO NAZIVA,A ZNAMO DA SU DUBROVCANI OSNOVALI TAJ ZAVOD!!!

+++++++


…Njegovim nastojanjem dotadašnji naziv Ilirski zavod svetog Jeronima promijenjen je 1971. godine u današnji naziv Papinski hrvatski zavod svetog Jeronima

http://www.radiovaticana.org/croato/archicroato/arhiv2001/marzo01/23mar01.htm

NASTOJANJE NIJE USPJELO IZGLEDA OD PRVE.POSTAVLJA SE PITANJE AKO SU SA JEDNE STRANE HRVATI A SA DRUGE PAPA KO IH JE SPRECIO???

…………………

Naime, 1453. godine papa Nikola V. darovao je hrvatskom narodu prostor, gdje se i danas nalazi hrvatska crkva i Hrvatski zavod svetog Jeronima.

http://www.hrt.hr/arhiv/hrvati_u_svijetu/izbor_iz_emisija/06-2003/lipanj_2003.html

PA CAK DO NOVIJEG VREMENA NIJE BIO HRAVTSKI,I TO NE OD PRVE…HM

Mavro Orbin piše o Vojvodstvu Svetog Save u Bosni, a za Hrvatsku kaže da je "vrlo daleka zemlja", posvećujući joj samo desetak redova. Ivo (Dživo) Gundulić, pored nekoliko stihova posvećenih Hrvatskoj, u "Osmanu" sve ostale, a ima ih 11 000, posvećuje Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni.

………………..

Dubrovački poslanik u Parizu Antun Sorgo-Sorkočević (1775 - 1841) štampao je u Parizu brošuru: "Postanak i propast Republike Dubrovačke", u kojoj je predložio da se ujedine, u jednu državu, Dubrovnik, Boka Kotorska, Crna Gora i Srbija. Brošura je bila zabranjena u Austriji.

…………………

Pesnik Dubrovnika Medo Pucić rekao je da je "Srpska vila nadahnjivala dubrovačke pjesnike", a sam je napisao pesmu "Srpskoj zemlji staroj" - 1848. U to vreme je i Georgije Nikolajević javno rekao da Dubrovčani govore "srpskim, hercegovačkim narečjem".

*A TO KASNIJE KAZE I HRVAT NATKO NODILO.

…………….

Obračun sa srpstvom u Dubrovniku, uz progone Srba Dubrovčana, počeo je posle atentata pripadnika pokreta "Mlade Bosne" na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine. Desila se "Kristalna noć" u Dubrovniku, pre one u Nemačkoj i posle zagrebačkog juriša na Srbe i njihovu imovinu 1902. godine. Srbi u Dubrovniku bili su u životnoj opasnosti. Hrvatski jurišnici, na čelu sa Nikšom Svilokosim, uništavali su sve što je bilo srpsko u Dubrovniku: škole, novine, društva, stanove, privredne objekte i drugo. Palili su srpske zastave i lomili srpske simbole. U prostorijama "Dušana Silnog", polomili su celokupni nameštaj.

Dva dana kasnije, 16. jula 1914, uhapšen je pesnik Ivo Vojnović, pisac drame "Smrt majke Jugovića". Oteran je u Šibenik i tamo zatvoren sa Srbinom Onisimom Popovićem. Popović je u Šibeniku obešen. Za nesreću, dve decenije kasnije, 1941, hrvatski vojnici će raščerečiti Onisimovog sina Miju. Ivo Vojnović je umro u Beogradu 1929. godine i ispraćen je u Dubrovnik, kao cenjeni srpski knez.

Jedan od poslednjih dubrovačkih gospara Luko Bonić Bono umro je 14. februara 1940. u Dubrovniku. Sah-ranjen je na Lapadu, pored braće Pucića. Srpska građanska muzika Dubrovnika odsvirala je: "Hej, trubaču s bojne Drine". Venac Srpskog kulturnog kluba iz Beograda, nosio je Srbin Dubrovčanin Rafo Marić.

Nisam procitao sta si napisao, nemam vremena,ali na osnovu naslova vidim da si u pravu, studiram istoriju i mogu reci samo ovo:

ISTORIJSKA CINJENICA JE DA SU U DUBROVNIKU ZIVELI ISKLJUCIVO SRBI KATOLICKE VERE SVE DO SREDINE 19. VEKA I DA SE HRVATI TEK OD TADA POMINJU.

PRICA DA SU U DUBROVNIKU ODUVEK ZIVELI HRVATI JE ISTO KAO PRODAVANJE M*DA ZA BUBREGE!

wwwwww. Tako se piše,pošteno,sa činjenicama,
"bez strasti i emocija".Ti jako dobro znaš,pretpostavljam,samo da se malo nadovežem,da je "Srpski list(glas),glasilo Srpske narodne stranke na Primorju,čiji je vođa i urednik novina do smrti(1897.g.) bio Savo Bjelanović,u zaglavlju imao geslo: Brat je mio,koje vjere bio. Za integralno srpstvo triju vjera.(oprosti,ako sam na osnovu sećanja nešto pogrešno naveo).
I upravo zato,između ostalog,pokret Srba katolika u Dalmaciji bio je brojan i jak,u svakom pogledu. Možda nije naodmet napomenuti,da je Srpska stranka pobeđivala i imala vlast u Dubrovniku,do 1914.g. i da je jedan od najuglednijih gradonačelnika bio Srbin-katolik, Frano Gondoli (Gundulić),poslednji potomak pesnika Ivana Gundulića.

на адреси
http://www.komentar.co.yu/biblioteka/index.php

прочитајте одличну књигу

Томица Керчуљ - "Употреба ћирилице у културно-историјској баштини католичких Срба"
doc/zip

drinjaca:

на адреси
http://www.komentar.co.yu/biblioteka/index.php

прочитајте одличну књигу

Томица Керчуљ - "Употреба ћирилице у културно-историјској баштини католичких Срба"
doc/zip

Kliknite za proširenje...

Da je Dubrovačko područje naseljeno srbima koji su prevedeni u katoličku vjeru dokazuje i činjenica da su zaleđe Dubrovnika (sa poluostrvom Stonom) Dubrovčani kupili od Cara Dušana. To je područje dotada bilo čisto pravoslavno, a tu je bilo i sjedište zahumskog mitropolita. Nakon kupovine ovog područja od srpske Carevine, dubrovčani su doveli i jezuite koji su protjerali srpsko sveštenstvo (čitaj pravoslavno) i preveli pučanstvo u rimokatoličku vjeroispovijed. I dan danas većina Crkava na Stonu i u okolici Dubrovnika posjeduje grčke krstove i ikone naslijeđene iz perioda kada je to bilo pravoslavno područje...
E, sada ne bi bilo dobro da idealiziramo Dubrovčane...Naime, ukoliko je neki Hercegovac iz okolice Dubrovnika htio naći posao u Dubrovniku morao je primiti katoličku vjeroispovijed, a pravoslavni su svećenici bili izloženi strašnim progonima i izrugivanju u gradu Sv. Vlaha

Sa Lovcena vila klice,
Gde si srpski Dubrovnice!

Parole i salu na stranu, ali apsolutno je nepobitna cinjenica da istorija Dubrovnika pripada srpskom nacionalnom korpusu. Mnogo dokaza postoji za to.

Да да све је то лепо...ал сада су ту Хрвати.Шта нам вреди прошлост.

Промениће се геополитички ветрови у свету, полако пријатељу.
Јевреји су се хиљадама година поздрављали са: "догодине у Јерусалиму", па нису погрешили. Па вас и ја поздрављам: Догодине у Дубровнику, Книну.

И онда је у читаву причу упао Лесандра који је човеку који се, приликом упознавања, представио као Србин католик из Дубровника поспрдно узвратио да је он Хрват православац из Београда.

Земуна...

U doba cvetanja Republike, Dubrovcani nisu posedovali svest o nacionalnoj pripadnosti srpskom narodu. U velikoj meri, oni su bili "mesavina" Slovena i Ilira.

Руђер Бошковић је по националности био Србин. Отац му се звао Никола и пореклом је из Грахова Дола код Требиња.
Руђер јесте био Србин, али се декларисао као "Словинац", то је ткао било тада међу Јужним Словенима.

ielena:

U doba cvetanja Republike, Dubrovcani nisu posedovali svest o nacionalnoj pripadnosti srpskom narodu. U velikoj meri, oni su bili "mesavina" Slovena i Ilira.

Kliknite za proširenje...

Iliri ne postoje jos od doba "velike seobe naroda". Postoje ilirske pokrajne i Ilirski pokret, ali kao panslovenske organizacije XVIII i XIX veka.

drinjaca:

Руђер Бошковић је по националности био Србин. Отац му се звао Никола и пореклом је из Грахова Дола код Требиња.
Руђер јесте био Србин, али се декларисао као "Словинац", то је ткао било тада међу Јужним Словенима.

Kliknite za proširenje...

To je odraz tada veoma popularnog romanticarskog duha panslovenstva u intelektualnim krugovima. Nesumnjivo je, da je Rudjer Boskovic bio Srbin.

као и Тесла (без обзира на то што му је у Загребу подигнут споменик)

ielena:

U doba cvetanja Republike, Dubrovcani nisu posedovali svest o nacionalnoj pripadnosti srpskom narodu. U velikoj meri, oni su bili "mesavina" Slovena i Ilira.

Kliknite za proširenje...

ех ти Илири, има ли неко племе на овом брдовитом Балкану да не тврди да је Илир....чувајте се Дубровчани како је кренуло ускоро ће се и ти причати шиптарски....

Dubrovnik jeste bio Srpski i to je cinjenica.
Vremena su se promenila u korist Katolika
Tome su dosta doprineli i pravoslavni svestenici.Umesto da pridobiju vernike oni su ih razjurili.
Cuo sam podatak da su u Juznoj Dalmaciji svojevremeno popovi naplacivali krstenja,prekade,vencanja toliko skupo da si hladno za te pare mogao kupiti kravu ,nasuprot katolickoj crkvi koja je sve to radila dzabe

de_paganini_XIV:

Dubrovnik jeste bio Srpski i to je cinjenica.
Vremena su se promenila u korist Katolika
Tome su dosta doprineli i pravoslavni svestenici.Umesto da pridobiju vernike oni su ih razjurili.
Cuo sam podatak da su u Juznoj Dalmaciji svojevremeno popovi naplacivali krstenja,prekade,vencanja toliko skupo da si hladno za te pare mogao kupiti kravu ,nasuprot katolickoj crkvi koja je sve to radila dzabe

Kliknite za proširenje...

Kada je to bio Dubrovnik srpski????

Kratko i jasno,nikada......

piciginx:

Kada je to bio Dubrovnik srpski????

Kratko i jasno,nikada......

Kliknite za proširenje...

Tachno je, nikada. Zato je trgovina Dubrovnichana i Srbije oduvek bila na ceni. Ne mogu da se setim da li je Dubrovnik u vreme Dushana pripadao Srbiji, ali on je josh od ranijeg srednjeg veka imao svoju autonomiju. Zato su srbi dubrovnichanima placali danak u soli. Mislim da beshe kumerk, shto je, u stvari, bila neka vrsta carine i to ne samo za so.

Kada je to Dubrovnik bio hrvatski?

Kratko i jasno: nikada

DragonR:

Kada je to Dubrovnik bio hrvatski?

Kratko i jasno: nikada

Kliknite za proširenje...

Ljudi, shto se drvite oko tih glupih pitanja??? Dubrovnik je opshtina od XII veka, a kasnije postaje grad-drzava ili republika, a od vremena kraljevine SHS ili mozda i od ranije je u sastavu Hrvatske, koliko ja znam i ja uopshte ne znam koji vam je djavo da ovako lupetate. Dubrovnik je imao politichke odnose i sa srbima i sa hrvatima, a dubrovachka kolonija je, tokom srednjeg veka pa sve do XIX veka, postojala i u Bugarskoj.

ancika:

Ljudi, shto se drvite oko tih glupih pitanja??? Dubrovnik je opshtina od XII veka, a kasnije postaje grad-drzava ili republika, a od vremena kraljevine SHS ili mozda i od ranije je u sastavu Hrvatske, koliko ja znam i ja uopshte ne znam koji vam je djavo da ovako lupetate. Dubrovnik je imao politichke odnose i sa srbima i sa hrvatima, a dubrovachka kolonija je, tokom srednjeg veka pa sve do XIX veka, postojala i u Bugarskoj.

Kliknite za proširenje...

jaaaaaooo ! Uzbudjen sam !

Moja greshka, sorry:

Osnivanjem Kraljevine SHS, celo područje nekadaąnje Dubrovačke republike uąlo je u sastav Zetske Banovine (Crne Gore). Tek sporazumom Cvetković-Maček, o stvaranju Banovine Hrvatske, 1939. godine, Dubrovnik, pa i Prevlaka, prisajedinjeni su tadaąnjoj administrativnoj jedinici Hrvatskoj. Taj sporazum, međutim, Narodna skupątina Kraljevine Jugoslavije nikada nije ratifikovala.
Nova, socijalistička, Jugoslavija, prihvatila je zatečeno stanje i granice iz 1939. na tom području. Katastarsko razgraničenje opątina tadaąnje SR Hrvatske i SR Crne Gore u zoni Prevlake nikada nije privedeno kraju. Zagreb je to odbio joą 1983. godine. Ima dokaza da je deo dokumentacije u proąlosti namerno sklanjan i uniątavan, i da se to i sad čini. Faktički, Prevlaka je uvek bila pod jurisdikcijom Crne Gore.
Neki istoričari sada se pozivaju na činjenice da suverena Dubrovačka republika nikad, ni jednim aktom, nije ukinuta, a da su okupatorski akti po međunarodnom pravu niątavi. Potom, ni sporazum o Zetskoj banovini formalno-pravno nije stupio na snagu, pa logično ni nasleđene AVNOJ-evske granice u toj oblasti.

To sam nashla tekst na netu. Tek toliko da utvrdimo da je Dubrovnik od vajkada nichija zemlja, bar shto se tiche administrativnih granica.

ancika:

Ljudi, shto se drvite oko tih glupih pitanja??? Dubrovnik je opshtina od XII veka, a kasnije postaje grad-drzava ili republika, a od vremena kraljevine SHS ili mozda i od ranije je u sastavu Hrvatske, koliko ja znam i ja uopshte ne znam koji vam je djavo da ovako lupetate. Dubrovnik je imao politichke odnose i sa srbima i sa hrvatima, a dubrovachka kolonija je, tokom srednjeg veka pa sve do XIX veka, postojala i u Bugarskoj.

Kliknite za proširenje...

ovde lupetas jedino ti.
npr:

'a od vremena kraljevine SHS ili mozda i od ranije je u sastavu Hrvatske, koliko ja znam i ja uopshte ne znam koji vam je djavo da ovako lupetate.'

Kliknite za proširenje...

jesi li makar svesna koliko je ta recenica glupa i besmislena?