DEFINICIJA ANTIKVITETA I STILOVI

Antikvitet je stari predmet koji ima umetničku, zanatsku ili istorijsku vrednost. Antikviteti su sakupljani i čuvani još u ant. Rimu (kada je vladalo veliko interesovanje za umetničke objekte iz Grčke), a zatim u vreme renesanse i klasicizma (kada je vladalo zanimanje za antički svet). U novije vreme, u drugoj polovini XIX veka, ponovo je ušlo u modu sakupljanje predmeta iz ranijih vremena.
Vlada SAD je, 1930. godine, jednim od svojih carinskih propisa, definisala da se antikvitetima mogu smatrati predmeti stariji od 100 godina – tj. oni napravljeni pre 1830. Taj propis je izmenjen 1966. i po njemu se antikvitetom smatra predmet stariji od 100 godina u trenutku kada se njegova vrednost razmatra. Ova definicija antikviteta je prihvaćena i u ostalim delovima sveta.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Alt dojč (nem. Alt Deutch staronemački), stil karakterističan za nemačke enterijere i pokućstvo poslednje četvrtine XIX veka. Nastao je buđenjem nacionalne svesti koja je podstakla interesovanje za vlastitu istoriju pa i za antički nameštaj dekorisan elementima “iz starih vremena”. Pokućstvo pravljeno u ovom stilu najčešće ima oblike pretrpane ukrasnim elementima sa crkvenog mobilijara ili fasada iz vremena nemačke renesanse.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Ampir (franc. Empire od lat. imperium carstvo), naziv stila koji se, kao specifična varijanta francuskog klasicizma, formirao početkom XIX veka (od 1804. do 1815. godine), u vreme vladavine Napoleona I Bonaparte.

U želji da svoju moć predstavi i kroz umetnost, Napoleon je podsticao i kontrolisao graditeljstvo i proizvodnju luksuznih umetničkih predmeta u duhu novog stila u kome su, pored egipatskih motiva, zastupljeni i antički grčki i rimski, a ponekad romanski, gotski i renesansni arhitektonski i dekorativni elementi primenjeni na arhitekturu, nameštaj, enterijer i proizvode umetničkih zanata.

Dela službenog i javnog graditeljstva izvedena u ampir stilu karakterišu velike razmere, simetrija i strogost oblika; manje reprezentativni objekti ističu se funkcionalnošću i primenom novih materijala (npr. metalna krovna konstrukcija, liveno gvožđe); privatne kuće su skromnijeg izgleda.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Bidermajer (nem. Biedermeier), stilsko razdoblje u umetnosti srednje Evrope, a naročito u zemljama nemačkog govornog područja, u vremenu između 1815. i 1848. Naziv je nastao kombinacijom imena Biederman i Bummelmeier, dvojice filistarskih likova iz minhenskog satiričnog lista “Fligende Blatter” i označava dobroćudnog ali ograničenog malograđanina tog vremena.

Reprezentativne građevine iz vremena bidermajera pripadaju klasicizmu. Fasade stambenih kuća su jednostavnije i manje pretenciozno građene, a enterijere odlikuju udobnost, praktičnost i solidna zanatska izvedba. Nameštaj je, po obliku, neka vrsta “derivata” ampira, veoma je udoban, dobrih je proporcija i solidno građen. Ponekad podseća na engleski nameštaj (Čipendejl, Adam, Heplvajt), a pred sam kraj epohe ima i neogotske elemente.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Luj XV (Louis XV 1715-1774) 1. francuski vladar; 2. slobodni, dekorativni pravac francuskog, visokog baroka u vremenu između 1755. i 1760. godine. Naziva se još i rokoko, a ponekad i stil Pompadur . Ima istoričara koji smatraju da rokoko ne pripada stilovima francuskog baroka – što je, posmatrajući razvoj oblika nameštaja ili dekoracije enterijera od vremena Luja XIII do Luja XV, teže prihvatiti.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Neobarok (franc. neobaroque; nem. Neubarock; engl. baroque revival; ital. neobarocco), novi barok. Jedan od stilskih smerova XIX veka. Razvio se pod uticajem baroknih oblika. U obradi fasada koristi karakteristične elemente barokne arhitekture, a posebno insistira na razuđenosti. U enterijeru je prepoznatljiv po raskoši, preobilnom korišćenju pozlate i draperija. Nameštaj je najčešće pravljen po ugledu na stil Luj XV, ali je obično bogatije ukrašen duborezom i pozlatom.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Secesija (lat. secessio; nem. Sezession odvajanje, otcepljenje), umetnički pokret nastao krajem XIX veka kada su se u Austriji grupe umetnika, u znak protesta protiv tada ustaljenih akademskih pogleda i normi, odvajale od svojih zvaničnih staleških organizacija i osnovale svoje udruženje.
Pored naziva secesija, u Nemačkoj se javio i naziv Jugendstil (nem. die Jugend mladost). U Francuskoj je ova umetnost nazvana L’Art Nouveau, a u Engleskoj Liberty. Ruski naziv Moderna bio je odomaćen i kod nas, (mada se on češće koristi za oblike nastale posle 1920. godine). U novije vreme se često upotrebljava i naziv stil 1900. Secesija je trajala vrlo kratko: započela je oko 1890, u prvoj deceniji XX veka dostigla je punu zrelost, a početkom Prvog svetskog rata se gasi, da bi se, posle njega transformisala u L’Art Deco.

Izvor: "Stilovi" Aleksandar Ajzinberg

Tema je otključana, kako bi i ostali korisnici mogli da komentarišu

Po meni je pravi antikvitet anticki antikvitet,a pod antikom podrazumevam Rim i slicno iz tog razdoblja.