Škorpion sam u podznaku, sa Plutonom na Mc-u. Imam zelju da postavim tekst o Plutonu, koji iz posebnog ugla, pre svega psiholoskog, razmatra prirodu Škorpiona i osoba sa dominantnim Plutonom. Pa kao i priroda samog Plutona, tekst je u " tamnom tonalitetu " 
Pluton, nosilac krajnosti, cudna nedokuciva senka covekova. Reka ponornica koja iznosi na povrsinu sva previranja davnasnjih iskustava duse. Onaj deo covekove prirode koju mozemo nazvati instinktivnom, animalnom. Kod svakog coveka je Pluton na nekom polju izrazen, ali njegova priroda posebnim tonovima boji zivot osobama Skorpionskog tipa i sa Plutonom na Asc i Mc-u.
Kod Plutona nista nije onako kako izgleda. Upravo suprotno. U svakom od nas, on se krije u najdubljim, najtamnijim kutovima licnosti, neprepoznatljiv nama i drugima. Kroz iskustva krajnjeg oslobadjanja, najcistije istine koja kroz negaciju i smrt vodi do obozenja duse, Pluton u svakom od nas ceka svoj trenutak. Iako Bog Hada, podzemnog sveta, on vodi osobu do neslucenih visina, postavlja je na tron. Kada je na usponu moci, ako je ona zloupotrebljena, velikom silinom je rusi.
Kod Plutonovskih osoba je sve u ekstremima. Privlace opasnost kroz jake neprijatelje,oboljevaju od teskih bolesti, zivot im biva ugrozen. Tek posle susreta sa najvecim iskusenjima pred koje covek moze biti stavljen, oni pronalaze motivaciju, da se kao Feniks iz pepela izdignu u svoj svojoj snazi
Desava se da neke situacije, ljudi oko nas, izazovu u nama neprepoznatljive reakcije, koje kao da nisu sastavni deo nase licnosti. Makar zelimo tako da mislimo. Kazemo, ne znam sta mi bi, ovo ne lici na mene?! Iskreno to mislimo i pitamo se kako se probudio taj “mister Hajdn” nase licnosti.
Gde je nestalo ono umiveno lice predstave za sebe i javnost? Odakle ta silina energije kojom raznosimo sve ispred sebe ili u sebi ? Da li je to Sunce naseg ega implodiralo u najkoncentrisaniju energiju Plutonovsku u svoj svojoj dualnosti ?
Kao kada Lavovska scena slavljenja zivota u kriticnom trenutku, nenajavljeno i nezaustavljivo dozivi svoju kulminaciju kroz snagu libida dosegnuvsi do same sustine. Kao kada ljubavni flert preraste u duboko prozimajuce osecanje jedinstva u erotskom spoju dva bica. Bez kontrole u vihoru strasti gde ne postoje granice, kroz potpun gubitak sebe u sjedinjenju, zacinje se novi zivot.
Mocni, hrabri, neodmereni. strastveno culni, dominantni , vole intenzivno, posesivno. Nema kompromisa, nema obmana, sazaljenja. Do krajnosti, ekcesa, sloma, bola, patnje, gubitka, smrti sibolicne ili istinske. Magican Plutonov ples vuce ih u ponore najdubljeg dusevnog bola, patnje, beznadja.Uzima i daje bez ostatka.
Setih se pesme Oktobra 1864 “Crni ples”… Rekla bih, Plutonova himna…
...ne misli sta gubis, imas sve,
neka igra krene, pusti sve i idi sad.
Igraj crni ples, igraj protiv vremena,
samo crni ples, tvoju igru igram ja...
Upravo tako. Kada mu se predaju, dodirnuvsi dno jada, na granici ljudske izdrzljivosti, uzdici ce se transformisani, osnazeni, oduhovljeni. Ispred njih ce se ukazati novi horizont , vizija novog zivota.
Suocivsi se sa svojim osecanjima, najvecim strahovima, gubicima, dosegnuce najvisi nivo moci, moc nad sobom.
Pluton, nosilac krajnosti, cudna nedokuciva senka covekova. Reka ponornica koja iznosi na povrsinu sva previranja davnasnjih iskustava duse. Onaj deo covekove prirode koju mozemo nazvati instinktivnom, animalnom. Kod svakog coveka je Pluton na nekom polju izrazen, ali njegova priroda posebnim tonovima boji zivot osobama Skorpionskog tipa i sa Plutonom na Asc i Mc-u.
Kod Plutona nista nije onako kako izgleda. Upravo suprotno. U svakom od nas, on se krije u najdubljim, najtamnijim kutovima licnosti, neprepoznatljiv nama i drugima. Kroz iskustva krajnjeg oslobadjanja, najcistije istine koja kroz negaciju i smrt vodi do obozenja duse, Pluton u svakom od nas ceka svoj trenutak. Iako Bog Hada, podzemnog sveta, on vodi osobu do neslucenih visina, postavlja je na tron. Kada je na usponu moci, ako je ona zloupotrebljena, velikom silinom je rusi.
Kod Plutonovskih osoba je sve u ekstremima. Privlace opasnost kroz jake neprijatelje,oboljevaju od teskih bolesti, zivot im biva ugrozen. Tek posle susreta sa najvecim iskusenjima pred koje covek moze biti stavljen, oni pronalaze motivaciju, da se kao Feniks iz pepela izdignu u svoj svojoj snazi
Desava se da neke situacije, ljudi oko nas, izazovu u nama neprepoznatljive reakcije, koje kao da nisu sastavni deo nase licnosti. Makar zelimo tako da mislimo. Kazemo, ne znam sta mi bi, ovo ne lici na mene?! Iskreno to mislimo i pitamo se kako se probudio taj “mister Hajdn” nase licnosti.
Gde je nestalo ono umiveno lice predstave za sebe i javnost? Odakle ta silina energije kojom raznosimo sve ispred sebe ili u sebi ? Da li je to Sunce naseg ega implodiralo u najkoncentrisaniju energiju Plutonovsku u svoj svojoj dualnosti ?
Kao kada Lavovska scena slavljenja zivota u kriticnom trenutku, nenajavljeno i nezaustavljivo dozivi svoju kulminaciju kroz snagu libida dosegnuvsi do same sustine. Kao kada ljubavni flert preraste u duboko prozimajuce osecanje jedinstva u erotskom spoju dva bica. Bez kontrole u vihoru strasti gde ne postoje granice, kroz potpun gubitak sebe u sjedinjenju, zacinje se novi zivot.
Mocni, hrabri, neodmereni. strastveno culni, dominantni , vole intenzivno, posesivno. Nema kompromisa, nema obmana, sazaljenja. Do krajnosti, ekcesa, sloma, bola, patnje, gubitka, smrti sibolicne ili istinske. Magican Plutonov ples vuce ih u ponore najdubljeg dusevnog bola, patnje, beznadja.Uzima i daje bez ostatka.
Setih se pesme Oktobra 1864 “Crni ples”… Rekla bih, Plutonova himna…
...ne misli sta gubis, imas sve,
neka igra krene, pusti sve i idi sad.
Igraj crni ples, igraj protiv vremena,
samo crni ples, tvoju igru igram ja...
Upravo tako. Kada mu se predaju, dodirnuvsi dno jada, na granici ljudske izdrzljivosti, uzdici ce se transformisani, osnazeni, oduhovljeni. Ispred njih ce se ukazati novi horizont , vizija novog zivota.
Suocivsi se sa svojim osecanjima, najvecim strahovima, gubicima, dosegnuce najvisi nivo moci, moc nad sobom.
