Srecna Nova 1948

Glas Sauronov

Primećen član
Poruka
674
Мањинске владе су склоне терору и ми у Србији живимо под терором. Биљана Ковачевић Вучо
Јутрос сам кренуо на посао око шест. Када сам изашао, на првом ћошку после неких двадесет метара, сачекао ме је пандур у црној униформи и питао где идем. Рекао сам му да идем на посао, а он је тражио поред личне карте да му покажем и пропусницу са адресом фирме и да му објасним како ћу ићи до тамо. Петнаест минута сам му објашњавао и једва ме је на крају пустио да продужим. Иако је било веома хладно презнојио сам се. Пола сата сам чекао аутобус и једва сам ушао у њега.
У аутобусу се маса гурала, али су ипак започели песму. Певали су “Волимо те отаџбино наша”. Морао сам и ја да певам јер би ме група силеџија у кожним јакнама у супротном избацила из аутобуса и претукла напоље. Испред сваке продавнице поред које смо прошли био је ред. Негде су чекали брашно, негде уље, негде шећер, неге нису ни знали шта чекају. Видео сам неколико хамера жандармерије са жандарима у маскирним униформама и маскирним фантомкама.
После неког времена патрола попова је зауставила аутобус и из њега избацила све мушкарце који нису имали браде или су носили фармерке и све жене које су имале на себи било шта што није сукња до земље. Све је то трајало дуже од петнаест минута, али је после бар била мања гужва у аутобусу. Наставили смо са песмом.
Код Бранковог моста била су два тенка. Сишао сам неколико станица после. Наставио сам према послу кад су ме неке руке зграбиле и гурнуле у марицу. Два полицајца су били веома надрндани. Тутнули су ми флашу воде и један ми је наредио да пијем. Други ми је забранио. “Пиј, ја ћу да те браним””; “Немој да пијеш, добићеш батине””; “Добићеш и ако не пијеш!” Онда ме је свако од њих ударио пендреком неколико пута. Један је рекао “Само смо се шалили”, други запретио да ме више не види ту.
На посао сам стигао око пола девет, каснећи преко пола сата. Директор ме је одмах напао тражећи образложење што касним. Морао сам да измислим како сам се успавао јер ако бих окривио полицију добио бих отказ и затвор. На крају се једва смирио и натерао ме да потпишем изјаву лојалности мањинској влади и институцијама Цркве, Војске и Академије…

Ништа од овога наравно није тачно, али ја ипак то причам зато што радим у невладиној организацији и Сорош ме добро плаћа да тако причам.
 
A meni se baš to jutros desilo!!! :lol:
Slažem se da je dosta tih nevladinih organizacija koje su u suštini političke. Što je najgore, one doprinose približavanju Srbije Evropi isto kao što Radikali doprinose povratku Srpske države na Kosovo. Žestoko odmažu bodući oči normalnim ljudima i izazivajući kontra efekat...
 
Glas Sauronov:
Мањинске владе су склоне терору и ми у Србији живимо под терором. Биљана Ковачевић Вучо
Јутрос сам кренуо на посао око шест. Када сам изашао, на првом ћошку после неких двадесет метара, сачекао ме је пандур у црној униформи и питао где идем. Рекао сам му да идем на посао, а он је тражио поред личне карте да му покажем и пропусницу са адресом фирме и да му објасним како ћу ићи до тамо. Петнаест минута сам му објашњавао и једва ме је на крају пустио да продужим. Иако је било веома хладно презнојио сам се. Пола сата сам чекао аутобус и једва сам ушао у њега.
У аутобусу се маса гурала, али су ипак започели песму. Певали су “Волимо те отаџбино наша”. Морао сам и ја да певам јер би ме група силеџија у кожним јакнама у супротном избацила из аутобуса и претукла напоље. Испред сваке продавнице поред које смо прошли био је ред. Негде су чекали брашно, негде уље, негде шећер, неге нису ни знали шта чекају. Видео сам неколико хамера жандармерије са жандарима у маскирним униформама и маскирним фантомкама.
После неког времена патрола попова је зауставила аутобус и из њега избацила све мушкарце који нису имали браде или су носили фармерке и све жене које су имале на себи било шта што није сукња до земље. Све је то трајало дуже од петнаест минута, али је после бар била мања гужва у аутобусу. Наставили смо са песмом.
Код Бранковог моста била су два тенка. Сишао сам неколико станица после. Наставио сам према послу кад су ме неке руке зграбиле и гурнуле у марицу. Два полицајца су били веома надрндани. Тутнули су ми флашу воде и један ми је наредио да пијем. Други ми је забранио. “Пиј, ја ћу да те браним””; “Немој да пијеш, добићеш батине””; “Добићеш и ако не пијеш!” Онда ме је свако од њих ударио пендреком неколико пута. Један је рекао “Само смо се шалили”, други запретио да ме више не види ту.
На посао сам стигао око пола девет, каснећи преко пола сата. Директор ме је одмах напао тражећи образложење што касним. Морао сам да измислим како сам се успавао јер ако бих окривио полицију добио бих отказ и затвор. На крају се једва смирио и натерао ме да потпишем изјаву лојалности мањинској влади и институцијама Цркве, Војске и Академије…

Ништа од овога наравно није тачно, али ја ипак то причам зато што радим у невладиној организацији и Сорош ме добро плаћа да тако причам.

Браво, поручниче!
Заборавио си само обавезну јутарњу молитву који преко инсталираног двосмерног ТВ предајника/пријемника предводи Амфилохије. То би им (Биљани, Џорџу, Наташи, Борки, Соњи, али и неким нашим пријатељима са овог форума) био омиљени моменат.
И онда не би била 1948.
Него 1984. :wink:
 
strani placenik:
A meni se baš to jutros desilo!!! :lol:
Slažem se da je dosta tih nevladinih organizacija koje su u suštini političke. Što je najgore, one doprinose približavanju Srbije Evropi isto kao što Radikali doprinose povratku Srpske države na Kosovo. Žestoko odmažu bodući oči normalnim ljudima i izazivajući kontra efekat...

Neki od tih NVO bi trebalo da se kolektivno uclane u radikale. Tako bi najbolje doprineli evropeizaciji Srbije.
 

Back
Top