Уживање као смисао живота?

Агарта

Poznat
Poruka
8.355
Из мог есеја Сексуалност и размножавање
У есеју си и фусноте везане за овај део текста

Уживање као смисао живота
Много је тога речено о смислу живота. Смисао живота се може посматрати из перспективе науке, филозофије, религије или популарне културе . И док потписник ових редова сматра најзанимљивијим посматрање смисла живота из угла Монти Пајтона, овде ћемо се превасходно бавити биолошким смислом живота и насупрот томе смислом живота како га виде они „модерни“.
Смисао живота би се најједноставније могао објаснити као продужење самог живота. Конкретније, биолози су се сложили да ако постоји примарна функција живота, то је даља репликација ДНК и опстанак гена јединке.
Овакво виђење не искључује само по себи било какву „вишу сврху“, мада је у фусноти поменути Ричард Докинс велики део свог животног опуса посветио побијању једне од виших сврха. Штавише, опстанак бисмо могли пренети на сферу културе, било да је посматрамо као нешто органско или као конструкт. Да би се нешто развијало, мора прво опстати, преживети. То не значи да било које културолошке појаве морају по сваку цену опстати, да их људи морају одржавати угрожавајући неке друге циљеве. Управо супротно томе, ако нешто не може опстати долази у питање његов смисао постојања. Што не значи да се од сваке битке за опстанак познатих нам вредности треба унапред одустати. Јер битка која је унапред предана је најпоузданије изгубљена. То је баланс између конзервативизма и флексибилности који појединци и групе људи стално успостављају. У сваком случају, опстанак једног погледа на живот није могућ ако нема биолошког опстанка људи који га подржавају. А овог опстанка нема без продужавања културних вредности кроз потомство.
Биолошки опстанак није само неминовност опстанка било чега другог, sine qua non, то је и могућност вечности која се нуди свим људима. Не слажем се са хришћанским мислиоцима који говоре како нема смисла ако Христос није победио смрт, како само хришћанство нуди победу над смрћу. У биолошком смислу свако ко остави потомство је већ победио смрт. Он не мора бити хришћанин, не мора бити чак ни верник. Не мора бити ни човек, заправо животиње и биљке стално побеђују смрт, а да тога нису свесне. Наравно, овакво виђење нуди само биолошку победу над смрти. Индивидуални страх појединца пред анхилацијом свести, пред „неоткривеном земљом из које се нико није вратио“ , остаје и даље. У принципу такав индивидуалан страх најбоље може да залечи неки од облика духовности или религије.
И поред јасних чињеница постоји (пост)модерно виђење света које одбија сваки смисао живота, свако помињање вечности, везано оно за религију или не. Да би се избегло расплињавање осврнућу се на мишљење Мариа Копића, иначе редовног филозофа на страницама „Пешчаника“. Овај преводилац и делимични следбеник Фридриха Ничеа одбија чак и материјалистичко виђење бесмртности, како је горе изнето. Бесмртност или вечност за њега је фикција коју треба одбацити. Ако сам добро разумео Марио Копић под појмом „бесмртност“ подразумева било шта што надилази појединачни живот, и покушаћу да полемишем са таквим ставом. Не негирам да је све што постоји смртно, у смислу гомилања ентропије. Кроз многе еоне ће се и атоми распасти у универзум престати да постоји, али кроз многе еоне и смрт може умрети.
Позивајући се на феноменологију Копић каже како „бесмртност као негација смртности, ствари саме, кад је реч о човеку, није ствар сама“. Даље, „човек као смртно биће нипошто није и не може да буде бесмртно биће, ни у буквалном ни у пренесеном значењу“. Дакле, човек се не наставља ни кроз потомство, то ваљда не постоји. У његовом тексту следи опчињеност у 19. веку (материјалистичком) бесмртношћу (Дарвин? Маркс?) да би се, сасвим логично, завршило првом половином 20. века када је опчињеност постала опијеност и „носитељица убилачких и самоубилачких идеологија“ (Хитлер аргумент).
Насупрот томе, човек треба да се помири са коначношћу свог бивствовања, те радости и љубави „у људском значењу те речи“. Уз позивање на Достојевског тражи се љубав (према коме? слици себе? самом себи? тренутним ужицима?!) „сад и овде“. Мада се позива на љубав без рачуна, одбацивањем свега што надилази садашњи тренутак и индивидуални живот оваква мисао страховито вуче на егоцентризам и површност. Речима самог Копића: „Живимо ли с весељем спрам живота, не треба нам прихваћати, узимати живот као некакав задатак“. С тим у вези треба изнети неке ствари.
Прво и пре свега, човек као биће постоји од кад је свестан властите смртности и покушава да је превазиђе. Како смо видели, смрт несвесно превазилазе и животиње и биљке. Али како у роману „Изопачене животиње“ француски писац Веркор доказује човек је једино биће које има метафизичке (или религијске) представе о свету, то је заједничко за све људе и карактеристично само за људе. Нема таквог виђења, нема човека. Дакле човек је homo religiosus и то је његова differentia specifica. Ако у будућности човек одустане од било каквог (религијског или не) веровања у превазилажење властите смртности, онда ћемо моћи да говоримо о некој другој врсти – као што је рецимо описано у роману „Врли нови свет“.
Друго што је занимљиво је фраза „сад и овде“ која је тако честа код представника New Age погледа на свет. Став да постоји само „сад и овде“ је пренет из источњачких религија. Уочимо, међутим, да мудраци Јапана, Кине и Индије у општем случају не размишљају да „сад и овде“ представља испуњење хирова себичне јединке, евентуално на неки софистицирани начин, како су то мислили још антички хедонисти – што је, иначе, најпопуларније схватање у овом тренутку декадентне западњачке културе. Не, управо је свој его, појединац, релативизован – „не постоји ЈА“, или се оно своди на тзв. слаби субјекат. Човек не треба да поглед на свет из своје перспективе сматра за једини могући.
Човек који исправно дела у садашњем тренутку не ради ништа насупрот будућности, он заправо дела за будући тренутак, иако не размишља о томе да ли ће његово делање бити награђено успехом. Он је једноставно урадио шта је требало. То је основа филозофије самураја, и касније камиказа. То је делање „правог човека“ како га описује Књига Промена. То је становиште које износи Бхагавад Гита, и које неки сматрају основом хиндуизма. У том делу, иначе, Кришна објашњава Арјуни његове дужности као ратника и принца и отклања му моралне дилеме пре него што у рату побије своје рођаке. То је, дакле, делање исправног појединца чији живот итекако јесте задатак, мада је он ослобођен брига да ли ће сам видети резултате таквог задатка; да ли ће уопште бити неког резултата, јер урадио је све што мисли да је било исправно урадити.
Колико смо одлутали од теме и колико је то лутање било корисно? Уверења сам да живот свакако има сврху, и да је његова основна сврха продужење живота, и то не било каквог него властитог облика живота. Све остало је надградња. То су задаци које пред човека поставља вечност, схваћена она у преносном смислу или не. То не значи да не треба уживати у животу, најзад уживајмо у исправном делању, у резултатима ако се они покажу. То што треба уживати у животу не значи да је уживање једина сврха живота. То што треба уживати у сексу, не значи да је уживање једина сврха секса.
 
Tema je prava,mada naslov baš i nema mnogo veze sa podtekstom-delom eseja...Kako bilo-mene interesuje tekst...
Ovde na pdf filozofija sam u više navrata naglašavao i objašnjavao da SMISAO života čovek sam sebi ili na društven način s još jednom osobom ili više osoba,sam smišlja ili smišljaju u zajednici. Smisao ,dakle,valja smisliti jer je smisao PRODUKT ili DELO.
Teolozi se često pozivaju na dokaz boga korištenjem reči smisao.Imalo bi smisla da je tako smišljeno,a da jeste valjalo bi pokazati.Besmisao,odsustvo smisla ili apsurd je odsustvo OSMIŠLJENOSTI NEČEGA PA I ŽIVLJENJA...Kamijev Stranac je eksperimentalan čovek koji nije smislio kako da živi,nije smislio štada radi itd.
Pobeda smrti,religijom,idejnom filozofijom,produženjem u potomstvo,okultnim radnjama,je OBIČNO ZAVARAVANJE koje liči na ono kockara koji svaki put gubi novac,ali svaki put veruje da će dobiti na kocki...Neće dobiti na kocki.
Smrt će se moći prolongirati na skoro neodređeno vreme ostvarenjem OBOŽENJA ČOVEKA koje je u toku...Produženje životnog veka,povećanje znanja,mudrosti i uvećanje moći će ga dovesti do nalik bogovima koji su mu idoli...
Međutim(rečeno)gomilanje entropije osuđuje čak i bogove na smrt.Nisu ni bogovi ni duše besmrtni..(I ovo ovde ponavljam...)
Postoji mogućnost da oboženi ljudi dostignu takva znanja,veštine,mudrost i želju da stvaraju nove svemire (ovo je ovde već poznato),što bi tako
predstavljalo novi skok ljudske civilizacije...
Ovo je veoma široka tema,ali da se "upišu" i drugi,a ima prilično onih koji imaju šta da kažu...
 
Ovde na pdf filozofija sam u više navrata naglašavao i objašnjavao da SMISAO života čovek sam sebi ili na društven način s još jednom osobom ili više osoba,sam smišlja ili smišljaju u zajednici.

Човек смисао проналази, или не.
Нема ту много мудровања, а где га има, имамо декаденцију.
Неке ствари треба препустити инстинкту или традицији (једно не искључује друго), ако већ не можемо да смислимо ништа боље (а често не можемо).

Kamijev Stranac je eksperimentalan čovek koji nije smislio kako da živi,nije smislio štada radi itd.

Није итд, него је прошао како је прошао.

Pobeda smrti,religijom,idejnom filozofijom,produženjem u potomstvo,okultnim radnjama,je OBIČNO ZAVARAVANJE koje liči na ono kockara koji svaki put gubi novac,ali svaki put veruje da će dobiti na kocki...Neće dobiti na kocki.

Из мог угла није. Снага митова, чак и ако немају (мета)физичко покриће је евидентна (убацујем нешто доле у спојлер).
А што се тиче потомства, то је једноставно тако. Или мислиш да су глупе све биљеке, животиње, укључујући и твоје родитеље?!
Најзад, чуо си ваљда за антропијски принцип у физици/космологији. Свет је такав да бисмо га ми посматрали, укратко.
Може се то применити и на овом случају - Да би неко посматрао свет на одређени начин, филозофирао као ми сада, треба уопште да постоји.
Према садашњем тешко да ће неко гледати тако на свет из европске перспективе за 100 година. Али хоће зато из арапске, кинеске...

Smrt će se moći prolongirati na skoro neodređeno vreme ostvarenjem OBOŽENJA ČOVEKA koje je u toku...Produženje životnog veka,povećanje znanja,mudrosti i uvećanje moći će ga dovesti do nalik bogovima koji su mu idoli...

А ја мислим да је ово заваравање.
Речником православља - тешко да човек може постати богочовек, али технолошки човекобог практично не могуће, у скоријој будућности. Дакле до тог тока има много. Претходно ће целокупни контекст изгубити смисао, а биће неки други. Ако до тога дође.
Можда ће неко ко је боље схватио Ничеа, а зна и за тзв. постхуманизам моћи да објасни како надчовек нема везе с овим другим.

Međutim(rečeno)gomilanje entropije osuđuje čak i bogove na smrt.

С овим се слажем.

Ovo je veoma široka tema,ali da se "upišu" i drugi,a ima prilično onih koji imaju šta da kažu...

Да се упишу...

Снага мита:
Чули сте вероватно за Лонгиново копље, којим је кажу прободен Христос. Верује се да доноси велику моћ. Наводно су га нашли крсташи у Сирији, одмах после однели победу над много већом војском Сарацена.
Тај проналазак је веома сумњив, ако ни због чег другог, зато што је Шарлемањ наводно већ имао Копље код себе. Онда ту неко лаже, формално гледано...
Међутим, победа је постигнута, што сведочи о снази вере, саме по себи.
Таквих примера има много, рецимо Јованка Орлеанка и слично...
 
Poslednja izmena:
Nije baš buran odaziv...Malo teži zadatak?
Hajde samo ponešto...
Smisao življenja,postojanja,bilo čega...nije neki predmet več konglomerat ciljeva namera i sredstava u realnom svetu koji valja SMISLITI,ne postoji mogućnost da je neko izgubio a mi se sagnemo i pokupimo ga-pronađemo ga...OK-može da ga Bog smisli,a može i čovek...Da li je sporno da čovek može da osmisli smisao?
Slažem se da će do oboženja čoveka proći vekovi,a možda i milenijum,te da će ljudi-bogovi prohodati za recimo petsto,hiljadu godina,ALI JA KAO FILOZOF OVO MISLIM RACIONALNO,a kao član moje porodice EMOTIVNO(o čemu ovde neću)-sve drugo je zavaravanje. PRIŽELJKUJEM DOSAD NEPREZENTIRANO FILOZOFSKO ILI NAUČNO REŠENJE OVOG PITANJA NA BEZBOLNIJI NAČIN I NA MANJE TRAGIČAN.

Umalo da ne odgovorim opet na naslov i da izgleda kao spam...:mrgreen:
Pobornik sam uživanja...Naročito u kvalitetnim pivkanima...:D
Seksa se rado prisećam i pijem vijagru redovno da bih bio opet prepotentan...
Ozbiljno...filozofiranje zna da pričini prilično zadovoljstvo,ako se nalaze sopstvena rešenja ili još bolje-sinergično...
Uživanje u raznim blagodetima treba čoveku za njegovo psihosomatsko zdravlje...
(Serotonin je blagotvoran,organizam ga obožava:rotf:):heart:
I dalje mi ovo tema No1.! (potrošio repke-stižu sutra:))
 
Nije baš buran odaziv...Malo teži zadatak?

Приметио сам да је одзив много бољи кад поставиш питање, него кад дајеш одговоре. Посебно ако је питање провокативно.
Има ту правде. Ко много паметује... да не завршавам мисао.
Са друге стране, кад питаш дајеш другима прилику.

Smisao življenja,postojanja,bilo čega...nije neki predmet več konglomerat ciljeva namera i sredstava u realnom svetu koji valja SMISLITI,ne postoji mogućnost da je neko izgubio a mi se sagnemo i pokupimo ga-pronađemo ga...

Разумем ја то. Најзад, постоје циљеви различитог нивоа.
Међутим, надам се да не спориш како је постојао дефинисани смисао (циљеви, вредности, етика...) који је постојао вековима, миленијумима, чак представља трансмисију од закона природе који важе еонима. Рецимо - продужетак живота, властитог живота, односно генотипа. Одбрана себе и себи сличног...
Сад имамо баш неки конгломерат, постоји као дефинисан 30 до 40 година - од геј права, преко мултикултија до дерегулације привреде. И видимо како се то углавном распада. За мултикулти кажу лидери да је мртав, види се да је неолиберални привредни систем био погрешан... још једино та мулти-сексуалност опстаје, али није џабе Берлускони толико популаран :)
И није то ништа екстремно ново, ако апстрахујемо појаве на површини. Освалд Шпенглер вели да таква декаденција постоји на крају сваке цивилизације. И Римљанима је тако смисао био конгломерат, и многим другим декадентним.
 
"Monti Pajtonovski smisao zivota" je dobar pristup zivotu.
Produzenje vrste (po meni) nije produzenje zivota, covek samo predaje "stafetnu palicu".
Japanci nemaju buduce vreme, oni imaju "mozda" ili kako vec? Npr. Sutra "mozda dodjem"...
(nisam poznavalac japanskog, gledao jednu emisiju povodom Fokusime).
Nada u produzenje zivota se radja iz straha od smrti.
Poznat je pesimisticki stav: "Svi smo mrtvi samo ne znamo datum sahrane".
Smrti se ne treba bojati: "Dok smo zivi smrti nema, a kad ona dodje nema nas".

Treba naci sopstveni smisao zivota i u njemu uzivati, svak na nacin kako odredjuje njegov karakter (bogami i novac).
Pozitivan pristup zivotu daje i osnove za uzivanje u njemu. Stanje jeste lose, trenutno sada, ne treba
biti "luda" koja se raduje svemu i svacemu, ali treba zadrzati pozitivan pristup, Monti Pajton, drugog
resenje nema. Sex treba voleti i uzivati u njemu :), "uzivati u partneru", uzivati u delanju, rezultatima, i promenama...
Vecina zivi instiktivno (poput zverinja), postavljam sebi pitanje, da li se uzivanje moze osmisliti?
 
Poslednja izmena:
"Monti Pajtonovski smisao zivota" je dobar pristup zivotu.
Produzenje vrste (po meni) nije produzenje zivota, covek samo predaje "stafetnu palicu".
Japanci nemaju buduce vreme, oni imaju "mozda" ili kako vec? Npr. Sutra "mozda dodjem"...
(nisam poznavalac japanskog, gledao jednu emisiju povodom Fokusime).
Nada u produzenje zivota se radja iz straha od smrti.
Poznat je pesimisticki stav: "Svi smo mrtvi samo ne znamo datum sahrane".
Smrti se ne treba bojati: "Dok smo zivi smrti nema, a kad ona dodje nema nas".

Treba naci sopstveni smisao zivota i u njemu uzivati, svak na nacin kako odredjuje njegov karakter (bogami i novac).
Pozitivan pristup zivotu daje i osnove za uzivanje u njemu. Stanje jeste lose, trenutno sada, ne treba
biti "luda" koja se raduje svemu i svacemu, ali treba zadrzati pozitivan pristup, Monti Pajton, drugog
resenje nema. Sex treba voleti i uzivati u njemu :), "uzivati u partneru", uzivati u delanju, rezultatima, i promenama...
Vecina zivi instiktivno (poput zverinja), postavljam sebi pitanje, da li se uzivanje moze osmisliti?
Ljudima je mašta najživlja kad treba da osmisle svoja uživanja...
 
a zasto uzivanje ne bi bilo smisao zivota? umiru i oni koji se muce i oni koji uzivaju, pa ti vidi.

Ove koji se muče (sirotinju, radnike i proletarijat uopšte) oni drugi koji pak uživaju na ovom svetu(kler, kapitalisti, svakojaki silnici i vlastodršci) ubeđuju da će prvima biti bolje na "onom svetu" tako ih i drže u svojevrsnom ropstvu i mirenju sa sudbinom danas.

Ova teorija koju zastupaju i definišu biolozi je stvorena u cilju upravo gore pomenutog. A to je da se potlačeni osećaju ispunjenim jer se prostom reprodukcijom njihova misija na zemlji navodno ispunila.

Смисао живота би се најједноставније могао објаснити као продужење самог живота. Конкретније, биолози су се сложили да ако постоји примарна функција живота, то је даља репликација ДНК и опстанак гена јединке.

Uživanje i življenje života dostojnog svojih potreba i ostvarenje zacrtanih ciljeva pa i samo uživanje u životu jeste smisao života. Svako sam sebi određuje smisao života. Ko dozvoli da mu to drugi nameću je samo "radno grlo" kapitaliste i klera.
 
Isto tako je ljubav uzitak, a ne sreca.

Zato su hipici bili za ljubav, a ne ratnici ("sreca je pod sjenkama maceva").

Za mene su svi ti elementi : ljubav,zdravlje,uzivanje itd delovi srece kao celine a sreca ne moze biti niciji deo jer je jaca od svih.. Npr... ziveo sam zdrav i dug zivot ali ne i srecan.. Pitanje da li je bitan kvantitet ili kvalitet zivota? Kvantitet hteli ne hteli podrazumeva zdravllje a kavalitet podrazumeva srecu... Sreca je najvaznija a zdravlje njen najvazniji deo... A uzitak je nesto drugo... Da bi ja u bilo cemu moga da uzivam ,da bih to imao ja moram da steknem mogucnost da bih to sebi priustio..ne moze uzitak sam od sebe da dodje... Tako da ne mozemo o uzitku gledati kao o cilju... A da bih ja u bilo cemu mogao da uzivam ja bih pre toga trebao da budem srecan..Jer ako nisam srecan ne mogu da uzivam ni u cemu..
 

Back
Top