Православна песма

Raslo drvo zlatograno
S tri zlatne grane,
Na njemu su bele ptice,
bele,snežane.
Pa padoše bele ptice
dole duboko,
osta svetlo zlatno drvo,
drvo visoko.
U dubini smrt i tama,
tamno tamnilo,
Zloba i glad,žalost i jad,
glupost,bunilo.
U crnu se smolu ptice
sve zaroniše;
ne mogahu nikad više
letet' naviše.

Sažali se zlatno drvo
bednim pticama,
Pa razgovor nasta tajni
među granama.
Tad se savi jedna grana
strašnom ponoru,
Te podiže jato ptica
vrhu na goru.
Tako Hristos,zlatna grana,
k zemlji se savi
I podiže pale ljude
k Trojičnoj slavi.
I sad raste zlatno drvo
s tri zlatne grane,
Na njima su bele ptice,
bele,snežane.

Iz knjige "PROLOG"-Episkop Nikolaj