Sulejman Veličanstveni

Sokolica_M:
Biljo, moja najuža oblast interesovanja je narodna epika...

Pa, ipak, treba nju razlikovati, kao i pomeniti citat iz romana, od onoga što se stvarno dešavalo u tih famoznih petsto vekova, a što niko, realno, ne zna kako se tačno dešavalo...

Izuzetno je bilo složeno vreme, izuzetno.
Besmisleno je i reći: oni su silovali toliko i toliko Srpkinja.
Prvo što nije sasvim tako.
Drugo što je sam broj nepotrvđen.
Treće što smo se toliko izmešali, da su Turci dobrim delom Srbi...[/QUOTE]

i obrnuto...
Kliknite za proširenje...
 
Sokolica_M:
Biljo, moja najuža oblast interesovanja je narodna epika...

Pa, ipak, treba nju razlikovati, kao i pomeniti citat iz romana, od onoga što se stvarno dešavalo u tih famoznih petsto vekova, a što niko, realno, ne zna kako se tačno dešavalo...

Izuzetno je bilo složeno vreme, izuzetno.
Besmisleno je i reći: oni su silovali toliko i toliko Srpkinja.
Prvo što nije sasvim tako.
Drugo što je sam broj nepotrvđen.
Treće što smo se toliko izmešali, da su Turci dobrim delom Srbi...
Kliknite za proširenje...

Volim i ja epiku (mada vise liriku):)
Ne znam otkud ova cifra, meni je glupo da se daje i da se sad posle toliko vremena i toliko vekova pod Turcima- prebraja. To je neko ofrlje, a onda su drugi privhatili...

Jesmo, izmesani smo, imamo mi dosta njihovih gena, obicaja sto je normalno..
Mislim ipak, da se Turkinje nisu mesale sa Srbima u ono vreme (kako bi to bilo moguce) ali pravo prave bracne noci je (tamo gde se nije moglo izbeci) pripadalo Turcinu (agi, gospodaru..kako god) i ko sad moze reci da li dete koje ce se roditi nije zaceto upravo tada?

Mislim, oni su meni SADA simpaticni, volim njihovu lietrauturu, gledala sam goste iz Turske (glumce), ima mnogo toga sto mi je simpaticno, neke reci lako prepoznamo, recimo cuh jednom da Nezla rece BARABAR, i sad se kod nas u nekim krajevima moze cuti to, a znaci, zajedno, uporedo, jedno kraj drugog i prosipanje vode kad negde neko podje, ima toga:)

Sulju ne mogu ocima da vidim, ne mogu i neka me na kolac nabiju ali ne mogu i necu!
 
...Zanimljiv clanak za ljubitelje istorije, koji zastupa jednu od manje poznatih i u Turskoj neprihvacenih teorija o poreklu nekih od Valide sultana (Sultanija majki)...Zbog duzine teksta, postavljam ga iz dva dela..
​

​
Jevrejke, žene i majke turskih sultana
​
Jean-%C3%89tienne_Liotard_008.jpg


​
Tekst preuzet iz časpisa “Los Muestros” ​
Prevela: Drita Tutunović ​
Tekst obradio i slike odabrao: Aron Albahari ​
JEVREJKE, ŽENE I MAJKE TURSKIH SULTANA ​



331px-The_Sultan_Valide.jpg


​
Sultan Valide, titula majke vladajućeg​
sultana Otomanske imperije



​
U povodu proslave i raznih manifestacija posvećenih 700-toj godišnjici nastanka Otomanske imperije, objavljena je i knjiga Ali Kemala Merama "Majke sultana" ("Padišah Analari"). Knjiga je posvećena manje poznatim detaljima i istorijskim zbivanjima iz epohe vladavine svih turskih sultana, počev od prvog - Osmana, po kome je Imperija i dobila ime, do poslednjeg - Vahdetin sultana. U knjizi je posebno istaknuta činjenica da ni jedna od majki turskih sultana nije bila Turkinja, niti rođena kao muslimanka, već su sve bile grčkog, bugarskog, srpskog, jevrejskog, ruskog i francuskog porekla.​
Naravno, sve su islamizirane (prevedene na islamsku veru) i dobile muslimansko-turska imena.​
Pet od ovih žena bile su Jevrejke, jevrejskog porekla, a neke od njih, poput Hurem sultanije, imale su veliki uticaj ne samo na ono sto se događalo na dvoru Topkapi, koji je bio zvanična carska rezidencija, već i na unutrašnju i spoljnu politiku Imperije.


398px-BustOfAyseHafsaSultan_ManisaTurkey.jpg


​
Bista Ajše Hafiza sultanije u Manisi



​
1* Po istorijsko-hronološkom redu, prva Jevrejka koja je postala žena sultana, a potom i majka nekog sultana, bila je Ajša Hafiza (1479.-1534.).

​
Rođena je pod imenom Helga. Bila je žena sultana Javuz Selima I, i majka najčuvenijeg sultana Otomanskog carstva - Kanuni sultan Sulejmana, poznatog kao Sulejman Veličanstveni.​

​
Prva je žena koja je ponijela titulu Sultanije („majke sultana” - na turskom Valide Sultan), što karakteriše njeno veće učešće u podjeli vlasti i moći. Inicijator je gradnje kompleksa u Manisi koji objedinjuje džamiju, osnovnu i višu školu i bolnicu.


398px-Selim_I.jpg


​
Sultan Selim I Javuz, vladao od 1512. do 1520.


sulejman.jpg


Sultan Sulejman I Veličanstveni, vladar koji je najduže vladao

u turskom carstvu, od 1520. do svoje smrti 1566.




Po stupanju na tron njenog sina Sulejmana, Ajša dobiva titulu Sultanija Majke - Valide Sultan. Za vrijeme njegove 46-to godišnje vladavine, tursko carstvo je prošireno sa 6.557.000 km[SUP]2[/SUP], koliko je imalo u trenutku smrti njegovog oca sultana Javuz Selima, na 14.893.000 km[SUP]2[/SUP].

​
Njen sin se sa njom savjetovao vrlo često i veoma je uvažavao njene stavove. Umrla je u martu 1534.g. u 55. godini svoga života i sahranjena je u grobnici (turbetu) koja se nalazi u džamiji koja nosi ime njenoga muža sultana Selima, u Istambulu.​



rokselana.jpg


​
Hurem Sultanija



​
2* Interesantno je da je i žena Sulejmana Veličanstvenog bila islamizovana Jevrejka - Hurem Sultanija (1506. – 1558.).

​
Rođena je u Poljskoj, kao Aleksandra Lisovska, a u istočnjačkom svijetu poznata je kao Rokselana. Njeno tursko ime je značilo - "vesela, vedra žena". Bila je najuticajnija sultanija u 600-to godišnjoj istoriji turskog Otomanskog carstva. Dala je značajan pečat politici kako u samom carstvu, tako i van njega.​

​
Dok je još bila mala, oteta je na teritoriji današnje Ukrajine, i poklonjena turskom dvoru. Poklonio ju je krimski guverner. Svojom ljepotom, inteligencijom, sposobnostima i šarmom privukla je sultanovu pažnju, zadobila njegovo povjerenje i prijateljstvo. A potom se i udala za njega. Bila je jedina žena za koju se sultan Sulejman oženio na zvaničan-oficijalan način. Time je zadobila i počasno mjesto među ženama u carskom haremu.​
Hurem sultanija, je sa Sulejmanom rodila petoro dece. Jedan od njenih sinova, Selim II, je poslije smrti oca Sulejmana Veličanstvenog, nasljedio njegov tron i postao sultan.​
Međutim sultanija Hurem, nije doživela njegovo imenovanje i postavljenje za sultana. Umrla je 18. aprila 1558.g. u 52. godini i sahranjena je u mauzoleju džamije Sulejmanija u Istambulu.

Anton_Hickel_001.JPG


​
Rokselana i sultan Sulejman I Veličanstveni ​
Anton Hickel, 1780, Zemaljski muzej u Majncu


​
Hurem ili Rokselana je bila inspiracija mnogim umjetnicima. U muzici, čuveni Jozef Hajdn joj je posvetio svoju Simfoniju broj 63, a glavni je lik i u operi kompozitora Denisa Sišinskog. Jedan od njenih najpoznatijih portreta nalazi se u Italiji, u galeriji Ufici, u Firenci. I kod nas je obrađena kao lik i tema u pozorišnom komadu i romanu Radovana Samardžića - "Sulejman i Rokselana".


484px-Haseki_Huerrem_Sultan_Roxelane.jpg


Rokselana, portret


​
3* I ponovo kuriozitet! I žena sina sultanije Hurem, pomenutog sultana Selima II, je takođe bila Jevrejka- sultanija Nurbanu (1525. – 1587.).

​
Rođena kao Rahela, ona je takođe bila oteta kada je imala oko 10 godina. Oteli su je, a potom i prodali, gusari, na poznatoj tržnici robova u Peri, a kupio ju je jedan trgovac robova iz Istambula. Od njega ju je otkupio za harem, sultanov službenik, zajedno sa drugim djevojčicama njenih godina. Bila je mršava i krhka, ali je svojim ponašanjem i inteligencijom ostavila utisak na sultaniju Hurem, koja ju je poslala u gradić Manisu sa ciljem da stekne dobro obrazovanje. Kada je sultanija Hurem, poslije nekoliko godina došla u Manisu u posjetu djevojkama obučavanim i školovanim za harem, svojom ljepotom joj je privukla pažnju baš Rahela. Moguće da je ton toj simpatiji dala i činjenica sultanijine svjesnosti zajedničkog jevrejskog porijekla sa Rahelom. Sultanija je odlučila da će Rahela biti supruga jednom od njenih sinova. Baš ona joj je i dala ime Nurbanu, što na turskom znači "carica koja sija božijom svjetlošću". Želja Hurem sultanije se najzad ispunila i Nurbanu se udala za njenog sina Sari Selima (Selima Žutog - tako su ga zvali jer je imao plavu kosu).​

220px-Selim_II.jpg

​

​
Sultan Selim II, vladao od 1566. do 1574.


​
Iako je Selim prvi put vidio Nurbanu na dan njihovog vjenčanja, mnogo ju je zavolio. Pisao joj je i pjesme, koje se danas smatraju najljepšim u otomanskoj literaturi. Vremenom, pošto su sva njegova braća poumirala, ostvarilo se ono što je djelovalo skoro nemoguće – kada je poslije 46 godina vladavine, umro njegov otac Sulejman Veličanstveni, on, Sari Selim, je stupio na presto turskog carstva kao sultan Selim II, a Nurbanu je postala sultanija.​


I ona je stekla titulu Sultanija Majke, pošto je za života, doživjela da njen sin Murat III postane sultan.​


Sultan_Murad_III.jpeg


​
Murat III, vladao od 1574. do 1595.
​

​
Između 1570. - 1579. godine, sagradila je Atik Valide džamiju u Istambulu. Nurbanu je umrla 7.decembra 1587.g. u 62. godini i sahranjena je u Aja Sofiji, u mauzoleju Selima II, u Istambulu.​

​
 
toliko me je zainteresovalo sve to oko Sulejmana, njegovih žena, odnosa u ono doba, majki itd. da sam sve to iščitala gledajući ga
prvi put mi se desilo da, gledajući neku seriju. prekopam razne istorije i enciklopedije :)
 
...Drugi deo clanka:



4* Sultanija Hatidža Kadija Muazes (??- 1687.)
​
Bila je žena sultana Ibrahima I i majka sultana Ahmeda II.​


p18.jpg


​
Sultan Ibrahim I, vladao ​
od 1640. do 1648.


Ahmed_II_by_John_Young.jpg

​
Ahmed II, vladao od 1691.do 1695.

​
Poreklom je bila poljska Jevrejka, i njeno pravo ime bilo je Eva. Budući da nije doživjela da njen sin sjedne na tron, nije imala titulu Sultanija Majke. Sahranjena je u mauzoleju-džamiji Kanuni sultana Sulejmana (Veličanstvenog) u Istambulu.​


5* Bezmialem (Bezm- i Alem) sultanija (1807.-1853.), bila je žena sultana Mahmuda II i majka sultana Abdulmedžida. Njeno ime u prevodu je značilo "raj na zemlji". Bila je porijeklom iz Rusije i njeno ime je bilo Suzi. Otac joj se zvao Leon.


Sultan_Mahmud_II_of_the_Ottoman_Empire.jpg


​
Mahmud II, vladao od 1808. do 1839. ​

​
Sultanija Bezmialem (Bezm- i Alem), koja je takođe imala titulu Sultanija Majke, bila je jedna od najaktivnijih u istoriji Otomanske imperije. Iako se lično nije miješala u državna pitanja i nije željela biti politički aktivna, imala je veoma važnu ulogu kao savjetnica svoga sina sultana Abdulmedžida.​
Po istorijskim podacima, Abdulmedžid je mnogo volio svoju majku, savjetovao se sa njom o svemu, pa i o izboru svojih ministara. Kad je njen sin Abdulmedžid stupio na presto i postao sultan, on je imao 16, a ona 32 godine.


Sultan_Abdulmecid_Pera_Museum_3_b.jpg


​
Abdulmedžid I, bio je 31. Sultan Otomanske imperije, vladao je od 1839. do 1861.


​
Bila je vrlo cijenjena i poštovana zbog pomoći koju je pružala siromašnima i onima kojima je pomoć bila potrebna. Pomagala je izgradnju veoma važnih zdanja u Istambulu, kao; Čalet Dilkusa - letnjikovca u palati Jildiz, brojnih javnih česmi u Mački, Topkapiju, Jildizu, bolnice u Gurebi i drugih.​
Ulogu Sultanija Majke (Valide Sultan) ispunjavala je punih 14 godina, sve do svoje rane smrti, 2. maja 1853. godine u palati Dolmabašće, u 46. godini života. Sahranjena je u mauzoleju Mahmud II, u Divanžoli, u Istambulu.


​
 
Poslednja izmena:
schatje:
toliko me je zainteresovalo sve to oko Sulejmana, njegovih žena, odnosa u ono doba, majki itd. da sam sve to iščitala gledajući ga
prvi put mi se desilo da, gledajući neku seriju. prekopam razne istorije i enciklopedije :)
Kliknite za proširenje...

...Razumem te u potpunosti...:) Toliko je zanimljivih detalja, predivnih umetnickih dela inspirisanih ovim periodom i licnostima, da je tesko odoleti a ne prepustiti se otrkivanju jednog manje poznatog sveta (za nas koji nismo pasionirani ljubitelji osmanske istorije)...:)...Posto vec spam-ujem, komentar za komentarom, evo i tableranog prikaza koji se bavi poreklom sultanija majki (Valide sultana), a nadovezuje se na vec postavljenu teoriju...Nazalost, tabela je nepotpuna, zbog duzine...


Poreklo Sultanija majki
​

Valide Sultanın Adı
Sultanija majka
​
Oğlu olan Padişah
Sultan - sin

​
Eşi olan Padişah
Sultan - otac

​
Asıl Adı
Ime majke

​
Uyruğu
Nacionalnost

​
Valide Sultanlık Süresi
Godina rodjenja i smrti

​
Hayme Hatun I. Osman Ertuğrul Gazi Hayme Türk ?
Mal Hatun I. Orhan I. Osman Mal Türk ?
Nilüfer Hatun I. Murat I. Orhan Horofira Rum ?
Gülçiçek Hatun I. Bayezid I. Murat ? Rum ?
Devlet Hatun I. Mehmet I. Bayezid Olga Bulgar (Not 1)
Emine Hatun II. Murat I. Mehmet Veronika ? 1421-1449
Hüma Hatun II. Mehmet II. Murat Despina Sırp ?
I. Gülbahar Hatun II. Bayezid II. Mehmet Kornelya ? ?
II. Gülbahar Hatun I. Selim II. Bayezid Ayşe? Rum? (Not 1)
Ayşe Hafsa Sultan
 I. Süleyman I. Selim Helga Leh ve Yahudi 1520-1534
Hürrem Sultan II. Selim I. Süleyman Roksalan Leh ve Yahudi (? - 1558)
Nurbanu Sultan III. Murat II. Selim Raşel Yahudi 1574-1583
Safiye Sultan III. Mehmet III. Murat Bafo Venedikli 1595-1603
Handan Sultan I. Ahmet III. Mehmet Helen Rum 1603-1605
I. Mustafa'nın annesi I. Mustafa III. Mehmet ? Abaza ?
Mahfiruz Hadice Sultan II. Osman I. Ahmet Evdoksiya Sırp 1618-1620
Kösem Sultan IV. Murat I. İbrahim I. Ahmet Anastasya Sırp 1623-1648
Turhan Hatice Sultan IV. Mehmet I. İbrahim Nadya Rus 1648-1682
Saliha Dilaşub Sultan II. Süleyman I. İbrahim Katrin Sırp 1687-1689
Hatice Muazzez Sultan II. Ahmet I. İbrahim Eva Leh ve Yahudi (Not 1)
Emetullah Rabia Gülnuş Sultan II. Mustafa III. Ahmet IV. Mehmet Evemia Venedikli 1695-1715
 
Drago mi je da vas zanima istorija osmanske imperije. Ja vam mogu shtoshta reci o tom periodu. Shto se tiche valide sultanija- sve su one prvo bile chlanice harema. To su zene koje rode sina sultanu. Radjajuci mu sina, one dobijaju privilegije i vishe nisu samo chlanice harema, ili sultanove miljenice, o chemu svedochi i njihova titula- Valide Sultana (Valide Sultanija). Takodje je veoma znachajna i uloga chuvara harema, u ovom sluchaju- Zumbul age.
 
Shto se tiche veze izmedju srba i osmanlija u ono vreme- bilo je strashno, ali ne bash toliko koliko se pricha. Da su osmanlije bile bash toliki nasilnici, ne bi njihova vladavina na Balkanu potrajala pet vekova. Oni su chak imali i zakon- ako neko zbog nameta pobegne iz jednog sela u drugo, ili iz jednog mesta u drugo- on se smatra oslobodjenim od nameta. Tako su se chitava sela premeshtala s jednog mesta na drugo. U haremu su odnosi zaista bili onakvi kakvi su prikazani u seriji, a mnogi janichari sa Balkana su bili postavljeni na vazne funkcije u drzavnom aparatu imperije i i te kako su bili u vezi sa svojim porodicama. Najlakshi primer toga je Veliki Vezir Mehmed Pasha Sokolovic.
 
ugadnubaburastem:
...Nigar je zaljubljena u Ibrahima, kao sto verovatno znas, od pocetka, ali je on ignorisao dok je trajala ljubav prema Hatidzi...I sama Hatidze, kao i Ibrahim, dozivljavaju promene tokom serijala, listom negativne - posebno Ibrahim, koga ambicija i gotovo neogranicena moc koju mu Sulejman daje (on postaje drugi covek carstva - Veliki vezir i zapovednik vojske) transformisu od latentnog u otvoreno brutalnog, surovog i beskrupuloznog coveka...Scenaristkinja varira i lik Hatidze, koja pokazuje na momente svoju oholu stranu, nalik bratovljevoj i majcinoj...Prema istorijskim podacima, Ibrahim jeste imao ljubavnice, pominje se cak i vlastiti harem...To je, moguce, razlog, zbog kojeg se Hatidze udaljila od njega, cime je ostavljen slobodan put Hureminim namerama da ga se oslobodi, sto je na kraju i uspela...

...Inace, Hurem apsolutno sve polazi za rukom, dok lucidni Ibrahim i iskusna, lukava Valide ne uspevaju ni u jednoj nameri, uprkos moci, iskustvu, poziciji i sredstvima koja im stoje na raspolaganju...Mislim da sa ovakvim nastupom, otvoreno drskim, drcnim, arogantnim i konfliktnim, prava Hurem ne bi dozivela da dva puta izgovori 'Suluman' pre nego sto bi nestala iza haremskih zidina, a kamoli da postigne ono sto jeste istorijski faktum...Ona je morala biti sasvim drugacija licnost, blistave socijalne inteligencije i diplomatske vestine, izuzetno manipulativna i umesna u odnosu sa ljudima, patvorena, lukava, promisljena, strpljiva i veoma takticna - celicna ruka u svilenoj rukavici, tiha voda koja breg roni...Neko ko je vesto ostvarivao svoje ciljeve bez direktne konforntacije mocnim neprijateljima...Ona nije bila nedodirljiva, a njeni rivali nisu bili bezazleni i nesposobni...Jedna od mnogih scenaristickih naivnosti, no dobro... :)
Kliknite za proširenje...
Hurem je zla, a zle osobe su uvek dobri manipulatori, tako da- slazem se sa tobom.
 
Zla? Nije zla, okolinosti je teraju na to, mislis da bi oni bili dobri prema njoj? da nije manipulisala ostala bi robinja, uostalom zar je ona trazila da bude u haremu, oteli su je, uzeli joj svet, zasto da se ne brani, ako to moze?
 
Lavicazar- ovo je samo serija, koja je prilichno realna, ali ipak i malo romantizirana ;) Pitanje je kako je Aleksandra, Anastasija, Rokselana iliti Hurem dospela u harem. Nisu sve chlanice harema dolazile tamo na nachin koji je opisan u seriji. Pitanje je, takodje, da li su njeni roditelji zaista ubijeni. Mnoge devojke su roditelji prodavali zbog nemashtine i nemogucnosti da im pripreme miraz.
 
Teško da se od malde otete devojke može očekivati spretnost u komunikaciji sa sasvim drugačijom civilizacijom kakva je bila otomanska. Pretpostavljam da jeste bila inteligentna i da je brzo učila kao i da je bila veoma lepa ali i prijatno neuka i spontana što je Sulejmanu neobično prijalo. Osim Sulejmana ključ njenog uspeha mora biti i neko kome je ona bila simpatična i ko ju je uvek pravilno upućivao šta treba da radi i kako da se ponaša.

P.S. Još ne mogu da svarim kako ne nađoše neku lepšu glumicu za ulogu Aleksandre tj. Hurem :dash:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top