Hladnjaca u Djerdapskom jezeru – namestena stvar za sudjenje Milosevicu
U hladnjaci nisu bili Siptari nego Kurdi
Kako se u Srbiji montiraju dokazi za potrebe Haskog tribunala
Milan Vidojevic, novinar iz Beograda, autor knjige "Operacija hladnjaca", za "Svedok" tvrdi: U HLADNJACI, POTOPLJENOJ KOD TEKIJE, NISU BILI SIPARSKI LESEVI, NEGO – KURDI I VELIKA KOLICINA ORUZJA.
Skoro svakodnevno nas zapljusne neka nova prica koja poput kuge hara Srbijom. Uglavnom o Srbiji i Srbima. Osim sto projektuju da je narod kome pripadamo rdjav, los, zao, namena im je da slude ovaj narod, sto po recima pokojnog dr Raskovica i nije tesko. Manje-vise svaka od tih prica je skopcana sa Hagom. Moze se reci, zacela se kad i lov na pojedine Srbe.
Te price su zdusno potpirivali i sirili, kako domaci, tako i strani mediji. I time se njihova funkcija zavrsavala. U elektronskim medijskim sferama ili kao krunski dokaz na sudjenju nekom od haskih optuzenika. Koliko su te price neverovatne i brzo prepustene zaboravu, najbolje se vidi na "slucaju hladnjaca".
Ta prica o kamionu-hladnjaci, koji je izvadjen iz Dunava, nadomak Tekije, pun leseva Siptara, koje su, ispostavilo se, "pobili Srbi na Kosovu", zakuvana je 2001, dve godine posle dogadjaja u Tekiji, u kuhinji Dragana Vitomirovica vlasnika "Timocke krimi revije", koji je brzo posle izbijanje afere poginuo u saobracajnoj nesreci. Zavrsava se sa nesrecnim krajem i tvrdnjom da je neko iz drzave ceo slucaj proglasio drzavnom tajnom i odlucio da se sve stavi ad akta. To, medjutim, Vitomirovica nije sprecilo da i 1999. objavi tekst o dogadjaju, samo tada se tvrdilo da su Kurdi bili zrtve.
- Iz mnogih izvora, policijskih i vojnih, cuo sam da se preko granicnog prelaza Vrska Cuka, uz saradnju pojedinih ljudi iz SUP-a pogranicnih opstina i nekih ljudi zaposlenih na carini, propustaju kamioni u kojima se nalaze Kurdi, Avganistanci i drugi koji zele da se domognu Evrope. Po istom scenariju krijumcari se i oruzje, droga, a bezocnost tih kriminalnih radnji ogleda se i u kontaktima sa pripadnicima bugarske obavestajne sluzbe na granici, prelaskom nasih sluzbenih lica na njihovu i njihovih na nasu stranu, sto jasno govori o mafijaskoj povezanosti i koordinaciji rada krijumcarskog lanca – rekao je za "Svedok" Milan Vidojevic, novinar i autor knjige "Operacija hladnjaca".
O nelogicnostima koje se proturaju domacoj javnosti, kao jedna jedina istina, Vidojevic kaze:
- Afera oko potopljene hladnjace u Dunavu, u kojoj su navodno bili lesevi Siptara sa Kosova, navodno ubijenih od nase policije, koja je potapanjem htela da unisti dokaze o zlocinu, trebalo je da bude jedan od zvezdanih trenutaka tuzilastva Haskog tribunala protiv Milosevica. Pogotovo sto su se kao svedoci pojavili pripadnici srpske policije, tadasnji bliski saradnik ministra policije Dusana Mihajlovica, koji je bio na celu radne grupe, osnovane zbog te afere, Dragan Karleusa i Bosko Radojkovic, kriminalisticki tehnicar, koji je navodno ucestvovao u fotografisanju i izvlacenju hladnjace. Tuzilastvo je dokaze o hladnjaci najavilo kao kamen temeljac optuzbe o krivici policije, koja je vrsila zlocine nad civilima na Kosovu. Vec u toku svedocenja ove dvojice bilo je jasno da tuzilastvo previdja neke bitne logicne detalje, i da je cela prica puna rupa. Napravljen je niz grubih materijalnih gresaka u dokazivanju. Ono sto je interesantno i sto je veliki minus tuzilastva, jeste da nema kljucnih dokaza, fotografija zrtava. Imali su samo deset snimaka kamiona spolja, a nijedan iznutra, i dva svedoka.
O samom dogadjaju, Milan Vidojevic ima izgradjen stav i misljenje:
- Razgovarao sam sa nekim ljudima koji su gledali izvlacenje hladnjace. Oni su mi rekli da taj Radojkovic nije ni prisustvovao izvlacenju prve hladnjace, nego je dosao popodne sa nekog zadatka, kada je kamion vec otisao. Po meni je napravljena neverovatna zavera, krsenje svih zakona. Za potrebe Tribunala je potopljena jedna slicna hladnjaca. Posto je bila sasvim prazna mogla je da se fotografise samo spolja, zato nema kljucnog dokaza da su u kamionu zaista bili lesevi, osim izjava svedoka, ali ta mogucnost nije spomenuta ni na sudjenju. Grobnica sa tim sahranjenim lesevima nije nadjena, ni "Batajnica jedan", ni "Batajnica dva", ni "Petrovo Selo". Osim toga, Karleusa je svedocio o neverovatnim stvarima; da su medju raspadnutim telima nadjene neraspadnute licne karte. Zamislite to. Reci kljucnog svedoka, ronioca Zivadina Zike Djordjevica, koji je Karleusinoj radnoj grupi dao izjavu, niko nije spomenuo na sudjenju, niti je data tuzilastvu kao dokaz, zato sto je direktno rusila svedocenje Karleuse. U izvestaju ronioca stoji da on tvrdi da kamion nije imao vetrobransko staklo ni brisace, da je u predelu kocnice i gasa nasao kamen tezine pet kg i da na kamionu nije bilo registarskih tablica. Ronilac, takodje, kaze da vetrobranskog stakla nije bilo ni u vodi ni na obali, niti su postojali bilo kakvi njegovi tragovi. To je normalno - staklo je skinuto da bi onaj koji je potopio kamion mogao da izroni. Prica se desava u toku rata. Sada zamislite kamion koji nije imao prednje staklo, tablice, a koji se vozi sa lesevima po celoj Srbiji a da to nikome ne padne u oci. Moja struka je scenario a ovaj scenario na tu temu je ili nedoradjen ili preigran. Radojkovic, da neko ne bi pomislio da se hladnjaca vezuje za policiju, ide u Kladovo, u policijskoj stanici uzima neke tablice, vraca se nazad i stavlja te tablice. U tome ide u detalje, pa kaze da za jednu tablicu nema srafove nego ih vezuje zicom. Na fotografijama je hladnjaca prednjim delom u vodi, Radojkovic nigde ne kaze da je ronio da bi jednu tablicu vezivao pod vodom. On je tada bas imao tezak dan. Kacio tablice, kako kaze, gurao ruke i noge u kamion, brinuo da Rumuni koji gledaju sa druge strane ne bi videli natpis na vratima i zakljucili da je kamion sa Kosova, pa je spreisao vrata, samo nije uradio ono sto bi uradio svaki krimi-tehnicar pocetnik, nije zapisao broj motora izvadjene hladnjace, broj sasije kako bi se utvrdilo poreklo kamiona. U Tribunalu do kraja svedocenja nije spomenuto kome pripada kamion, jer je logika tuzilastva da tu nema sta da se ispituje kada pise na vratima. I posto pise na vratima da je sa Kosova, onda je sve jasno.
Beogradski novinar tvrdi da je sustina price to sto su se u hladnjaci zaista nalazili Kurdi:
- Prolazili su kroz Jugoslaviju iduci ka Evropi. Sticajem okolnosti poceo je rat. Kurdi su usli na Vrskoj Cuki, veza ih nije sacekala. Ostalo je da ih puste ili likvidiraju. Tu se prica ne zavrsava. Kada je dosla dizalica, koja moze da podigne 16 tona, da izvuce hladnjacu tesku 6-7 tona, uz pretpostavku da je imala 30 ljudi, dakle ukupno deset tona - sajle su pukle. Tek su sutradan sa velikom dizalicom, koja izvlaci 50 tona, izvukli hladnjacu. Sem ljudi u hladnjaci je bilo jos nesto. Sta? Osim Kurda verovatno je u zemlju usao i kontigent oruzja, namenjen nekome ko se nije pojavio da ga preuzme.
Slucaj hladnjace danima je privlacio svetsku paznju a Vidojeviceva postavka se ne nazire ni u tragovima. To je zato, kako kaze, sto su te price u koncentricnim krugovima vrlo slozene.
- Slucaj hladnjace je slika jednog sireg konteksta, tzv. koncepta pravde u onome sto zovemo novi svetski poredak. Nije sustina sudjenja u Hagu da se dokaze istinitost nekih dogadjaja, nego da se verifikuje odredjena vrsta novostvorene istine u ovom veku strasnih lazi. Te nove istine ce tesko pogoditi ovaj narod zato sto ce za 20-30 godina ta nova istorija postati zvanicna. Iz svih svedocenja je jasno, ispada da je ova afera na neki nacin zavrsena u Hagu. Ona nije niti moze da bude zavrsena, jer se ne tice Milosevica, tice se jedne generalne taktike kojom se kontinuirano na razne nacine policija i vojska optuzuju za zlocine kako bi se stvorila negativna slika o nasoj vojsci i policiji i postavila na ravan Haskog tribunala. Optuznice protiv generala su, takodje, deo te taktike. Sta bi sa silnim pricama kako su u Batajnici iskopani neki lesevi, stotine leseva? Odlaskom Mihajlovica je prestala i ta prica. Tu ima grobova iz Drugog svetskog rata, pa su forenzicari jasno utvrdili, na osnovu cak i boje kostiju, koliko su neke kosti bile u zemlji. Odjednom ta prica ne zvuci vise tako ubedljivo da se kaze da je stotine ljudi tu pobijeno i sahranjeno, jer svaki institut, kao u slucaju Racak, naknadnim istrazivanjima pokazace da ta prica ne stoji, ali ostaje gorak utisak zato sto ova istraga nije dovedena do kraja - kaze Milan Vidojevic.
NAPOMENA: Originalni tekst se moze videti na sajtu
http://www.svedok.co.yu/ broj 438.
