Negde između zlatnih peščanih plaža Kariba i moćnih strmina Mohera putuju dve struje. Iako je u pitanju jedan te isti okean, u njemu žive dve struje ali jedan talas. Taj talas se razlikuje od drugih talasa. On se više ne lomi. Kada je bio mali i nejak ali pun ljudske samouverenosti, on bi se zaleteo iz toplog plićaka St. Martina i svom silinom se sudario sa stenama Mohera - u nadi da će prouzrokovati odron.
Talas nije imao loših namera, jednostavno je hteo da se zabavi. Kako je rastao, i kako su njegovi udarci postajali jači - spoznao je pravu snagu Mohera. Od onda, talas nije udarao u Moher, već ga je samo posmatrao i divio mu se iz daleka.
Jednom, dve struje uhvatise talas. Talas, iako je vec bio dovoljno mudar, nije mogao da se opredeli za samo jednu struju. A trebalo je.
Jedna struja je bila topla. U njoj je talas odrastao praveći sitne pakosti po zalivu. Druga struja je bila hladna a u hladnoći se upravo i krila mudrost i svrha postojanja talasa. Svaki talas, da bi ušao u večnost, treba da savlada i spozna baš tu hladnu mudrost.
Svrha talasa je da umije i poljubi dušu plaža. Zarobljen među strujama talas se potpuno izgubio. Zaboravio je šta je njegova svrha i suština postojanja. Izgubio je snagu, zato što nije bilo vetra da ga mazi. A struje su bile neumoljive. Vukle su talas svaka na svoju stranu i tada nasta haos u moru.
Talas pobeže od obe struje, negde južno. Poželeo je da se skloni i da na miru razmisli o svemu. Jer, već je bio veliki i bilo je vreme da prestane da se igra. Da odraste i počne da donosi odluke - ozbiljne odluke. One koje će zapanjiti smrtnike, ljude.
Prvi susret talasa sa ljudima, tim malim sitnim stvorenjima, je imao u blizini Madagaskara. Pod jutarnjim suncem, talas ugleda srebrom prekriven brod. Nikada ranije, talas nije video tako nešto. Prišao je sasvim blizu i ogledao se o pramac broda. Talas je onda video i mornara. Mornar je bio sam. Bronzanog tena i kovrdžave crne kose. Talas mu se osmehnu i zaljulja brod, privukavši pažnju na sebe. Mornar ga pogleda i ispred svog broda vide talas koji miruje. Kao da svakog trena treba da udari u brod, ali nije to radio. Talas je pratio pogled Mornara i razmenivši osmehe, Mornar i Talas postadoše nerazdvojni. Proputovali su zajedno pola sveta, ali se nikada nisu uputili ka zalivu ili zapadnim obalama Irske. Mornar je bio srećan da pod sobom ima takav Talas i nikada nije pitao zašto ne odu i tamo. Znao je da i Talas ima prošlost a s vremena na vreme bi osetio i Struje kako vuku talas.
Strujama je trebao talas. One su bile vladari Mora. Takvi, kao vladari vode, Struje su Vladari Života. Mornar, željan putovanja i susreta sa novim svetovima, nije hteo da rizikuje da ostane bez Talasa. Pitanja bi mogla da uplaše talas ili ga naljute. Ovako, Talas je delovao srećno u putovanjima i Mornaru je to delovalo kao status quo koji ne treba bespotrebno menjati.
Dani su prolazili brzo. Ostrva i palme se se pretvarale u pučinu a ona se pretvarala u noć. Zatim u jutro i sve u krug. U beskraj. Noću, Mornar i Talas bi slušali Vetar. Vetar koji bi im svake večeri pričao različite priče - iz dela sveta u kome su bili. Jedne večeri, Vetar Beringovog Prolaza im je ispričao priču o Mornaru koji traži svoje ostrvo. Priča o mornaru koji je stariji od talasa je zaplašio Talas. Lađa kojom je putovao taj mornar iz priče je skupljala zvezde noću i so iz vode danju. To je dalo sjaj njegovom brodu, koji je danju bio poput zvezde a noću poput sunca. Te večeri, kada je Talas mislio da Mornar spava, on pogleda prema brodu - koji je svetleo poput letnjeg sunca. U beskrajnoj noći. Prišavši brodu, Talas ugleda Mornara kako tužan sedi na krmi broda. Suze sa njegovog lica bi padale u vodu i tonule duboko. Na tom putu, postajale bi male bele kuglice koje su otvorenih usta na dnu mora čekale školjke. Školjke bi zatvarale svoja večito, za suzama gladna, usta i tonule u san.
Talas se podiže do Mornara i reče mu da će mu pomoći da nađe svoje ostrvo. Talas reče da poznaje sva mora i da ako ne on, onda neki drugi talas može da im kaže gde je Mornarevo ostrvo.
Sa prvim zracima sunca, oni se pokrenuše. Oko podneva, Struje koje su pratile talas svo vreme stigoše Talas. Zapravo, one se nikada nisu ni udaljile od Talasa. Uvek su mu bile za petama. Jeza protrese talas i Mornar se uplaši. Uhvaćen među dve struje na svom omiljenom Talasu, postao je svestan da on nikada nije ni mogao da ima Talas samo za sebe.
Struje odvukoše talas. Daleko od Mornara. Talas je nestao isto onako brzo kao što se pojavio. Mornar nikada više nije čuo za Talas niti je saznao za koju se struju Talas opredelio. Ono što je sigurno i što se zna - Mornar i dan danas plovi u potrazi za svojim ostrvom. Shvatio je da mu talasi nikada neće biti od stvarne pomoći. Oni su vetar avanture a potraga koja traje još od pre vremena je odavno prestala da liči na avanturu.
Talas nije imao loših namera, jednostavno je hteo da se zabavi. Kako je rastao, i kako su njegovi udarci postajali jači - spoznao je pravu snagu Mohera. Od onda, talas nije udarao u Moher, već ga je samo posmatrao i divio mu se iz daleka.
Jednom, dve struje uhvatise talas. Talas, iako je vec bio dovoljno mudar, nije mogao da se opredeli za samo jednu struju. A trebalo je.
Jedna struja je bila topla. U njoj je talas odrastao praveći sitne pakosti po zalivu. Druga struja je bila hladna a u hladnoći se upravo i krila mudrost i svrha postojanja talasa. Svaki talas, da bi ušao u večnost, treba da savlada i spozna baš tu hladnu mudrost.
Svrha talasa je da umije i poljubi dušu plaža. Zarobljen među strujama talas se potpuno izgubio. Zaboravio je šta je njegova svrha i suština postojanja. Izgubio je snagu, zato što nije bilo vetra da ga mazi. A struje su bile neumoljive. Vukle su talas svaka na svoju stranu i tada nasta haos u moru.
Talas pobeže od obe struje, negde južno. Poželeo je da se skloni i da na miru razmisli o svemu. Jer, već je bio veliki i bilo je vreme da prestane da se igra. Da odraste i počne da donosi odluke - ozbiljne odluke. One koje će zapanjiti smrtnike, ljude.
Prvi susret talasa sa ljudima, tim malim sitnim stvorenjima, je imao u blizini Madagaskara. Pod jutarnjim suncem, talas ugleda srebrom prekriven brod. Nikada ranije, talas nije video tako nešto. Prišao je sasvim blizu i ogledao se o pramac broda. Talas je onda video i mornara. Mornar je bio sam. Bronzanog tena i kovrdžave crne kose. Talas mu se osmehnu i zaljulja brod, privukavši pažnju na sebe. Mornar ga pogleda i ispred svog broda vide talas koji miruje. Kao da svakog trena treba da udari u brod, ali nije to radio. Talas je pratio pogled Mornara i razmenivši osmehe, Mornar i Talas postadoše nerazdvojni. Proputovali su zajedno pola sveta, ali se nikada nisu uputili ka zalivu ili zapadnim obalama Irske. Mornar je bio srećan da pod sobom ima takav Talas i nikada nije pitao zašto ne odu i tamo. Znao je da i Talas ima prošlost a s vremena na vreme bi osetio i Struje kako vuku talas.
Strujama je trebao talas. One su bile vladari Mora. Takvi, kao vladari vode, Struje su Vladari Života. Mornar, željan putovanja i susreta sa novim svetovima, nije hteo da rizikuje da ostane bez Talasa. Pitanja bi mogla da uplaše talas ili ga naljute. Ovako, Talas je delovao srećno u putovanjima i Mornaru je to delovalo kao status quo koji ne treba bespotrebno menjati.
Dani su prolazili brzo. Ostrva i palme se se pretvarale u pučinu a ona se pretvarala u noć. Zatim u jutro i sve u krug. U beskraj. Noću, Mornar i Talas bi slušali Vetar. Vetar koji bi im svake večeri pričao različite priče - iz dela sveta u kome su bili. Jedne večeri, Vetar Beringovog Prolaza im je ispričao priču o Mornaru koji traži svoje ostrvo. Priča o mornaru koji je stariji od talasa je zaplašio Talas. Lađa kojom je putovao taj mornar iz priče je skupljala zvezde noću i so iz vode danju. To je dalo sjaj njegovom brodu, koji je danju bio poput zvezde a noću poput sunca. Te večeri, kada je Talas mislio da Mornar spava, on pogleda prema brodu - koji je svetleo poput letnjeg sunca. U beskrajnoj noći. Prišavši brodu, Talas ugleda Mornara kako tužan sedi na krmi broda. Suze sa njegovog lica bi padale u vodu i tonule duboko. Na tom putu, postajale bi male bele kuglice koje su otvorenih usta na dnu mora čekale školjke. Školjke bi zatvarale svoja večito, za suzama gladna, usta i tonule u san.
Talas se podiže do Mornara i reče mu da će mu pomoći da nađe svoje ostrvo. Talas reče da poznaje sva mora i da ako ne on, onda neki drugi talas može da im kaže gde je Mornarevo ostrvo.
Sa prvim zracima sunca, oni se pokrenuše. Oko podneva, Struje koje su pratile talas svo vreme stigoše Talas. Zapravo, one se nikada nisu ni udaljile od Talasa. Uvek su mu bile za petama. Jeza protrese talas i Mornar se uplaši. Uhvaćen među dve struje na svom omiljenom Talasu, postao je svestan da on nikada nije ni mogao da ima Talas samo za sebe.
Struje odvukoše talas. Daleko od Mornara. Talas je nestao isto onako brzo kao što se pojavio. Mornar nikada više nije čuo za Talas niti je saznao za koju se struju Talas opredelio. Ono što je sigurno i što se zna - Mornar i dan danas plovi u potrazi za svojim ostrvom. Shvatio je da mu talasi nikada neće biti od stvarne pomoći. Oni su vetar avanture a potraga koja traje još od pre vremena je odavno prestala da liči na avanturu.
,a ja joj ,vishe nego chesto, robujem 
