Vjera i njena primjena

Drizzt:

netacno...
religija u osnovi treba da pomogne onima koji imaju sledbenike - dake svestenicima i onima kojima ovi odgovaraju
sa socioloskog aspekta - religija je izvanredno je evoluirala u mehanizma koji i dan danas - pored svih naucnih dostignuca - prezivljava. od samih pocetaka - koriscenje svemocnih entitetka kao odgovora za neznanje - do vrl odobro osmisljenih organizacija i institucija u koje i dalje MNOGI imaju poverenja...a i mnogo toga bi bili u stanju da urade...

da je religija prevashodno u upotrebi kako bi ljudi imali imaginarno rame za plakanje, zelje i snove - pa..ne bi bilo lose...

Kliknite za proširenje...

Čovek po prirodi mora u nešto da veruje, jer priroda čovečija je takva da je čovek "gladan" beskonačnosti, u smislu da neprekidno teži nečemu, i kada dostigne određenu granicu, teži da je pomeri, pedalj po pedalj, i tako u beskonačnost.
Kada ne bi bila religija, bilo bi nešto drugo, to nije sporno, ali je sporno šta bi to bilo?

Moje mišljenje je da, sve dok je to čemu čovek teži beskonačno, stvari funkcionišu savršeno, a problem nastaje, kada je ono čemu čovek teži konačno, jer beskonačna težnja ka konačnom to je udaranje glavom o zid.

A upravo je beskonačna težnja ka telesnim zadovoljstvima ta beskonačna težnja ka konačnom, i udaranje glavom o zid.
Sa druge strane, beskonačna težnja ka pravdi i istini čoveka održava u beskonačnosti, tj. obezbeđuje mu, metaforički rečeno, večni, tj. beskonačni život.
Jer pravda i istina su po prirodi beskonačni, uvek može, ostaje da se dosegne "više".

CrniĐavo:

Čovek po prirodi mora u nešto da veruje, jer priroda čovečija je takva da je čovek "gladan" beskonačnosti, u smislu da neprekidno teži nečemu, i kada dostigne određenu granicu, teži da je pomeri, pedalj po pedalj, i tako u beskonačnost.
Kada ne bi bila religija, bilo bi nešto drugo, to nije sporno, ali je sporno šta bi to bilo?

Moje mišljenje je da, sve dok je to čemu čovek teži beskonačno, stvari funkcionišu savršeno, a problem nastaje, kada je ono čemu čovek teži konačno, jer beskonačna težnja ka konačnom to je udaranje glavom o zid.

A upravo je beskonačna težnja ka telesnim zadovoljstvima ta beskonačna težnja ka konačnom, i udaranje glavom o zid.
Sa druge strane, beskonačna težnja ka pravdi i istini čoveka održava u beskonačnosti, tj. obezbeđuje mu, metaforički rečeno, večni, tj. beskonačni život.
Jer pravda i istina su po prirodi beskonačni, uvek može, ostaje da se dosegne "više".

Kliknite za proširenje...

huh...pojedinci vise vole da koriste floskule poput telesnih zadovoljstava - nego da gucnu vince kod pope za pricest

ok...dobro..jeste...covek tezi beskonacnosti...medjutim...hocemo li sada da izmisljamo i mastamo kako bismo i dalje bili na tom "beskonacnom putu"?

pa...ovaj svet ima beskonacno mnogo "zasto"? dok ne odgovorimo bar na mrvicu tih pitanja - zasto bismo skretali sa puta istine na put imaginacije ? bezanje od stvarnosti ( i pokusaja da se dodje do istine) u neku imaginaciju kako bismo lakse podneli realnost? to je resenje? ja mislim da nije...

[

Eleleth:

Otvaram ovu temu jasna naslova gdje će striktno da bude tema vjera i njena primjena u svakodnevnom životu bez spamova i privatnih chatova i oftopičarenja.
Dobro došli !

Kliknite za proširenje...

Боље вас нашли! Тема је одлична и суштинска, и прилично опширна.

Свако види оно што је у њему самом. Дакле, ови који у исповедању вере на првом месту виде проблем плаћања за верске обреде очигледно су преокупљени материјалним на уштрб духовног.

Човек који је верник схвата да је све Божје и да ништа није његово. Ни сам његов живот није његов, већ Божји, а камоли све остало. Јер је Бог Творац свега видљивог и невидљивог, а ми смо само творевина. Свештеници су обични људи као и већина верника, нису испосници нити монаси нити светитељи. Морају и они да живе од свог рада. Ако сељаку платим за парадајз који је Божји и требало би да буде бесплатан, зашто да свештенику не платим за верски обред који је Божји и требало би да буде бесплатан? Јер и то чиме плаћам, мој новац, то јест мој труд претворен у новац, опет није мој већ Божји. А ко сам ја да некоме ускратим оно што је Божје? Ми желимо да будемо плаћени за свој рад, онда треба и другима да плаћамо за њихов рад.

Вера и њена примена. Па, вера треба да нас обожи, да постанемо Човекобог као што је Син Божји Богочовек. "Будите као Отац ваш небески." Дакле, свим срцем својим, и свом душом својом, свим умом својим, и свом снагом својом. Вера се дакле огледа и у нашим осећањима, и у мислима, и у делима. Када приложимо новац на икону, то не радимо зато да Цркви платимо за духовну услугу, већ да се одрекнемо материјалног зарад духовног. Материјалисти ће у том чину видети да нас свештеници искоришћавају како би нам узели паре. Све то служи зато да се раздвоји жито од кукоља. Кукољ себе препознаје у другом кукољу, жито себе препознаје у другом житу.

Slućajući ovu prekrasnu skladbu Emanuel imao sam stanovito otkrivenje duha koji me opet podučava stvarima koje ne razumjem.
Prekrasna pjesma

Drizzt:

huh...pojedinci vise vole da koriste floskule poput telesnih zadovoljstava - nego da gucnu vince kod pope za pricest

ok...dobro..jeste...covek tezi beskonacnosti...medjutim...hocemo li sada da izmisljamo i mastamo kako bismo i dalje bili na tom "beskonacnom putu"?

pa...ovaj svet ima beskonacno mnogo "zasto"? dok ne odgovorimo bar na mrvicu tih pitanja - zasto bismo skretali sa puta istine na put imaginacije ? bezanje od stvarnosti ( i pokusaja da se dodje do istine) u neku imaginaciju kako bismo lakse podneli realnost? to je resenje? ja mislim da nije...

Kliknite za proširenje...

Stvarnost je promenjiva, i kada ne bi bilo "bežanja" u imaginaciju, stvarnost bi se "zaledila".
Tako valjda razmišljaju Oni, koji veruju da se stvarnost može promeniti.

Ka kav nick! Ka kvi postovi!

tema u epizodi the walking dead
+++ 'resrseksn'... o/ +++