Pokusacu da sazmem moje pitanje. Izuzetno dobra prijateljica je bolesna, ne znam tacnu dijagnozu, otprilike ovako; razne psihoze, depresija, fobije, paranoja... Svasta nesto. Traje vec cetiri godine, tri puta u bolnici. Pod jakim je lekovima, redovna psihoterapija, dakle nije zapustena bolest, ona radi na tome i bori se... Moje pitanje: kako da se ja postavim u celoj situaciji? Mislim, kako da reagujem na njene razne, ceste psihoticne epizode? Izmenila se, postala je sebicna, samo ona i ona.. Nasi razgovori su postali njeni monolozi, pocela sam da je izbegavam. Cesto pomislim da se ona samo boji zivota, da je razmazena, onda pomislim ko sam ja da sudim u toj situaciji, nemam pojma kako joj je i koliko se bori... U velikoj sam dilemi, da li da joj se suprotstavljam u njenim fix idejama, da joj povladjujem, da je tesim... Vise ne znam sta da radim, ona nije ista osoba, ne funkcionise a ja je volim i zelim da pomognem ako ikako mogu... Ja bih zelela odgovor od strucnog lica ali isto tako savet nekog ko ima slicnu situaciju.
Problem je komplexan, ja ne mogu na malom prostoru opisati sve njene probleme, i moje sa njom, ali mislim da ste shvatili. Ja cesto ne delim misljenje njenog doktora ali ne usudjujem se da to otvoreno kazem, mislim verovatno on zna bolje. A uzasno me grize savest kada je lazem ili izbegavam. Pomoc!
Problem je komplexan, ja ne mogu na malom prostoru opisati sve njene probleme, i moje sa njom, ali mislim da ste shvatili. Ja cesto ne delim misljenje njenog doktora ali ne usudjujem se da to otvoreno kazem, mislim verovatno on zna bolje. A uzasno me grize savest kada je lazem ili izbegavam. Pomoc!
