da... rečenica je stvarno sjajna - ja sam se danima smejala na nju pošto sam je pročitala. Ali je čovek potpuno u pravu.
Da sad ne bi ovde reagovali oni koji postavljaju dubokomislena pitanja tipa "Dete ili pas" i drže nam predavanja na temu "Šta je pseće uho naspram sreće jednog deteta" (banalizujem, naravno), recimo to ovako.
Mala deca, koja još nemaju pojma o tome šta izaziva bol, vrlo često čupaju odrasle, guraju im prst u oko, vuku h za nos, uši... Da li im to dopuštamo? Iskreno, ne znam nikog ko u tome uživa - makolika da voli dete (ljubav, naravno niko i ne dovodi u pitanje). I smatra se normalnim i prirodnim da ih u tome sprečimo.
Postavlja se pitanje zašto se drugačije ponašamo kad su životinje u pitanju?
Imam kumove koji su imali malo dete kad je moj Lari bio mlad pas. Klinac mu je zavlačio rukice u dlaku tako da se one uopšte ne vide i vukao... Pas je, naravno, bio trpeljiv, ali ja nisam! I uopšte nije trebalo puno vremena da naučim dete da to ne radi!
U isto vreme su dolazili i prijatelji sa malo starijim detetom, koji su se vređali kad sam reagovala na detetovo maltretiranje psa (vukao ga je za rep, za uši, zatvarao mu njušku, gurao čačkalice u nos...). Ali, kad je pas zarežao na dete, samo što nisu tražili da ga ubijem! Naravno, pas je brzo naučio da se skloni kad su oni tu, dok je njihov zahtev obično bio da pas uopšte ne bude tu!
Klinci mog brata koji su odrasli pored istog psa (doduše, tad je već bio dosta stariji), nikad ga ničim nisu izazivali niti maltretirali - naprotiv. Jednostavno, na vreme smo ih usmerili i naučili šta se sme, a šta ne. Ne volim ni kad mače uzmu u ruke jer su nepažljivi i ne kapiraju da i to mače oseća bol iako oni stvarno sve to rade iz prevelike ljubavi...
dakle, ako hoćete da imate i dete i psa - važno je ne samo da se vole već i da jedan drugom ne nanose bol ni na koji način.
naš mali Siniša ne voli moje pse, a inače obožava kuce ali konkretno ovi moji su za njega ogromna bučna stvorenja i kada baki priča kako se proveo kod mene kaže: boji av av! (tek uči da govori)
