Lazni prijatelj pravog Zorana

Glas Sauronov

Primećen član
Poruka
674
Квалитет људског материјала код нас је јако лош. Балкан је, нажалост, генетска депонија. Владимир Беба Поповић.
У убиству премијера Зорана Ђинђића на напосредан или посредан начин нису до сада учествовали Владимир Поповић Беба, Чедомир Јовановић, Љубиша Буха и Енглеска обавештајна служба, показала су најновији истраживачки напори медијске куће Б-92. Ватикан није учествовао, мада је један члан владе примећен ове године у близини Сиктинске капеле где је наводно боравио у својству туристе и разгледао уметничка дела. Читава прича о убиству Ђинђића, у којем су према Бебином сведочењу учествовали садашњи премијер Коштуница, Војска, Академија, Црква, руска служба, америчка администрација и још неидентификован број атентатора, указује како се на реформе у Србији и главног симбола тих реформи окомила читава Србија, иначе недостојна Европе и демокатије, али и свет коме је реформска идеја у Србији ужасно сметала. Ако би се неко, у време монструозне употребе Зорана Ђинђића, усудио да његовим наводно пријатељима постави сасвим једноставно питање како ништа нису учинили да заштите премијера, ако су већ имали толико информација о плановима за атентат, веома лако би добио чин хонорарног сарадника земунског клана и плаћеника овдашњих наркодилера. О томе ће пре или касније бити речи на суду. За медије, међутим, остаје питање улога Ђинђићевих пријатеља којих се одриче његова странка и његова породица, али се они никако не одричу Ђинђића. Шта је јавност у Србији могла да сазна из серије сведочења Зорана Јањушевића, Горана Петровића, Владимира Поповића?
Шта дакле наводи Ђинђићеве пријатеље да ових недеља у медијима деле сопствену одговорност са покојником, а кривицу за његову смрт расподељују на све који се налазе изван њиховог пословног круга? Повратак Јовице, Тадићева кохабитација са Коштуницом или неки сасвим непознати разлози који, изгледа, немају никакве везе са демократијом, реформама и Ђинђићем? Можда се ради о сасвим осмишљеној акцији спречавања било какве сарадње два демократска блока и довођења радикала на власт, што би невладиним организацијама и медијима под контролом сурчинских реформатора и политичарима одбаченим од генетске депоније омогућило изузетно значајну финансијску трансфузију?
БАТИЋ БАЋЕВИЋ, НИН
 
Монтгомери о Беби:
Имао је опсесију да прозива новине и новинаре који су писали против Ђинђића. Рекао сам му да треба да зна да у демократији, влада не може да контролише медије и да је то веома лоше. Он то није знао и због тога је правио много штете влади.
Тијанић о Беби:
Зоран и Беба никада нису били пријатељи. То је био однос султана и евнуха, задуженог да брине о султановој удобности. Све што данас прича о Зорану, начин на који се обрушио на Ружицу, чињеница да мртвог Зорана данас пријављује јавном тужиоцу, показује само једну ствар: он се свети султану који га је без размишљања одбацио када је схватио да је Беба, по сопственим речима, представљао везу политике, мафије и полиције. Он је раскопао гроб човеку којег назива пријатељем.
Степен нормалности Србије, то је моје правило, каже –ако Беба постоји као политички фактор, онда је Србија болесна и под високом температуром. У нормалној Србији, нико нормалан сам себе, у петој деценији живота не назива Бебом. Реч је дакле о пљачкашу гробова.
Зоран Ђинђић Добрици Ћосићу:
Драги Добрице, хвала ти на пошиљци и на подршци. Размишљамо на врло сличан начин. Нажалост, као и тако често у нашој историји нема много бистрих глава када треба решавати непријатне проблеме.
 
Saurone, svaka ti je zlatna!

Nekada u Srbiji u zlatna vremena, kada je svako bio normalan, nisi mogao da vidis niti cujes ovakve bolesnike kao Beba sto je, a jos manje da se o njemu diskutuje nekoliko dana. U ta zlatna vremena odmah u toku njegove price, dodje grupa lekara iz Laze Lazarevica i odvedu doticnog na lecenje ili su ovakvi bili opamecivani po kracem postupku... I na kraju su se ti opameceni uvek zahvaljivali onima koji su ih opamecivali.

Eh, gde su sada ta zlatna vremena?
 
Kazanova:
Saurone, svaka ti je zlatna!

Nekada u Srbiji u zlatna vremena, kada je svako bio normalan, nisi mogao da vidis niti cujes ovakve bolesnike kao Beba sto je, a jos manje da se o njemu diskutuje nekoliko dana. U ta zlatna vremena odmah u toku njegove price, dodje grupa lekara iz Laze Lazarevica i odvedu doticnog na lecenje ili su ovakvi bili opamecivani po kracem postupku... I na kraju su se ti opameceni uvek zahvaljivali onima koji su ih opamecivali.

Eh, gde su sada ta zlatna vremena?

Zato Tijanic i kaze da je Beba prava mera nenormalnosti Srbije.
 

Back
Top