Patrijarh srpski Makarije

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Alah se uvalih

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
110
Može li se on smatrati pravim patrijarhom, pošto mu je titulu dodelio sultan Sulejman II beratom o postavljanju za patrijarha 1557.god.
DakleM, može li musliman, islamac, muhamedanac, ismailit...pravovaljano postavljati srBske patrijarhe? Današnji patrijarh tvrdi da ima apostolsko prejemstvo, ali on vuče prejemstvo ne od apostola, nego od Makarija, koji ga je opet dobio od sultana. Da li je Sulejman imao apostolsko prejemstvo? :eek::think:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Макарије_Соколовић
 
OVDE SE JASNO VIDI GDE JE DOŠLO DO PRESTANKA PREJEMSTVA!!!:rtfm:

Патријарси (Пећ)
(1) Свети Јоаникије II, архиепископ 1338—1346, патријарх 1346—1354.
(2) Сава IV, 1354—1375.
(3) Свети Јефрем, 1375—1379, 1389—1392, †1397.
(4) Свети Спиридон, 1379—1389.
(5) Данило III, 1392—1398.
(6) Сава V, 1398—1406.
(7) Данило IV, 1406.
(8) Свети Кирило, 1407—1419.
(9) Свети Никон, 1420—1435.
(10) Теофан, 1446.
(11) Никодим II, 1446—1453.
(12) Арсеније II, 1453—1463.

1463—1557. Пред турским освајањима Патријаршија је пренета у манастир Жичу.
(13) Свети Макарије Соколовић, 1557—1571, †1574.
(14) Антоније Соколовић, 1571—1575
(15) Герасим Соколовић, 1575—1586.
(16) Саватије Соколовић, 1587.
(17) Никанор, ?
(18) Јеротеј Соколовић, 1589—1591.
(19) Филип, 1591—1592.
 
апостолско прејемство се преноси хиротонијом- са епископа на епископа. султан је својим бератом само поставио патријарха (брата или блиског рођака Мехмед-паше Соколовића), али га није он рукоположио. то су учинили други епископи, и на тај начин пренели на њега онај исти Дар који су апостоли примили на Педесетницу- кад је Свети Дух сишао на њих и кад је у Јерусалиму рођена Црква Христова. треба имати на уму да патријарх у Османском царству није био само верски поглавар хришћана, него и милет-баша (етнарх), тј. световни старешина (политички вођа и судија) своје заједнице, а самим тим и високи државни чиновник. зато је природно да се патријарх поставља султановим бератом, тим пре што султан није био само владар мухамеданаца, него и хришћана, а један од његових титула је Kaisar-i-Rum (римски цар), тј. цар хришћана (Ромеја).
 
DA LI JE MOGUĆE DA JE PATRIJARH MAKARIJE OVAKO RUKOPOLOŽEN??? :sad2:
1. Poslije proucene El-Fatihe na sabahu, prva dva rekata podne, ikindije, akšama i jacije prouciti još po jednu suru ili nešto iz Kur’ana. Dokaz za to je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kako se prenosi, na prva dva rekata podne-namaza iza proucene El-Fatihe redovno ucio još po jednu suru. Ponekad bi koji ajet proucio glasnije da i ashabi cuju, a na zadnja dva rekata samo El-Fatihu.

2. Imam (onaj ko klanja) sam izgovora: “Semi’Allahu limen hamideh Rabbena ve lekel-hamd“, a onaj ko klanja za imamom (muktedija) samo “Rabbena ve lekel-hamd“ U tom smislu se od Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi se uspravio poslije obavljenog ruku’a proucio bi Semi’Allahu limen hamideh (Allah cuje onoga ko Ga hvali). Potom bi, dok je još na kijamu, izgovorio: “Rabbena ve lekel-hamd“ (Gospodaru naš, Tebi pripada svaka hvala);

Također se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada imam izgovori Semi’allahu limen hamideh – vi recite Allahume, Rabbena ve lekel-hamd!“

3. Na ruku’u izgovoriti Subhane rabbijel-azim! (Neka je hvaljen Gospodara moj Velicanstveni), a na sedždi Subhane rabbijelea’la! (Neka je hvaljen Gospodar moj Svevišnji).

4. Izgovarati tekbir prilikom svakog spuštanja i dizanja, kao što je preneseno u hadisima.

5. Prvo sjedenje (tešehhud) na kome se uci Et-Tehijjatu.

6. Prouciti rijeci tešehhuda.

7. U nocnim namazima uciti naglas na prva dva rekata farznamaza a u ostalim rekatima farz-namaza kao i u dnevnim namazima uciti u sebi. To je Sunnet.

8. Uciti u sebi na namazima za koje je propisano da se uci u sebi. Ovo se odnosi na farz-namaze. Što se tice nafila, na dnevnim je Sunnet uciti u sebi, a na nocnim naglas. Izuzetak su samo nocne nafile na kojima bi ucenje naglas moglo smetati drugima, pa je u takvom slucaju mustehab (lijepo) uciti u sebi.

9. Na zadnjem sjedenju, poslije proucenog tešehhuda, donijeti salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Od Fedale Ibn Ubejda, radijallahu anhu, se prenosi da je kazao: “Jednog dana dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, još sjedio u džamiji, dođe neki covjek i poce klanjati. cim je sjeo, rece: ‘Allahu, oprosti mi! Allahu, smiluj mi se!’ Na to ce Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Klanjacu, požurio si. Kada na namazu sjedneš, prvo prouci et-tehijjatu i salavate na mene, pa tek onda upucuj dovu i moli. Potom je došao drugi covjek, koji je nakon što je klanjao i sjeo, proucio prvo et-tehijjatu i salavate na Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. Njemu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Klanjacu, sada moli, bit ce ti uslišano.’ :?:
 
Pa to je teoretska pretpostavka, budući da je to radio Sulejman, a on nije znao drugačije. :sad2:

поглавара Финске Православне Цркве својим указом поставља председник републике, али то не значи да га он и ''рукополаже''. исто је важило и за постављање православног патријарха у Османском царству бератом султана.
 
апостолско прејемство се преноси хиротонијом- са епископа на епископа. султан је својим бератом само поставио патријарха (брата или блиског рођака Мехмед-паше Соколовића), али га није он рукоположио. то су учинили други епископи, и на тај начин пренели на њега онај исти Дар који су апостоли примили на Педесетницу- кад је Свети Дух сишао на њих и кад је у Јерусалиму рођена Црква Христова. треба имати на уму да патријарх у Османском царству није био само верски поглавар хришћана, него и милет-баша (етнарх), тј. световни старешина (политички вођа и судија) своје заједнице, а самим тим и високи државни чиновник. зато је природно да се патријарх поставља султановим бератом, тим пре што султан није био само владар мухамеданаца, него и хришћана, а један од његових титула је Kaisar-i-Rum (римски цар), тј. цар хришћана (Ромеја).

поглавара Финске Православне Цркве својим указом поставља председник републике, али то не значи да га он и ''рукополаже''. исто је важило и за постављање православног патријарха у Османском царству бератом султана.

Padom Srpske despotovine 1459 prestavši da postoji Srpska patrijaršija je potčinjena Ohridskoij arhiepiskopiji. Ta patrijaršija je ponovo priznata od strane Turske 1557 godine i to zahvaljujući Mehmed paši Sokoloviću i još nekim sličnim njemu. I kao obnovljena Srpska-Pečska patrijaršija je preneta u Žiču kojom prilikom je za Patrijarha izabran Makarije Sokolović i kao izabran postavljne je od strane Sultana. O zbnačaju tog čina ima više u knjizi ''Srpski jerarsi'' Vladike Save šumadjskog.

Inače ja ne vidim kako je i zašto prekinuto apostolsko prijemstvo od prvog Patrijarha pećskog Svetog Joanikija
prema Makariju Sokoloviću...
 
апостолско прејемство се преноси хиротонијом- са епископа на епископа. султан је својим бератом само поставио патријарха (брата или блиског рођака Мехмед-паше Соколовића), али га није он рукоположио. то су учинили други епископи, и на тај начин пренели на њега онај исти Дар који су апостоли примили на Педесетницу- кад је Свети Дух сишао на њих и кад је у Јерусалиму рођена Црква Христова. треба имати на уму да патријарх у Османском царству није био само верски поглавар хришћана, него и милет-баша (етнарх), тј. световни старешина (политички вођа и судија) своје заједнице, а самим тим и високи државни чиновник. зато је природно да се патријарх поставља султановим бератом, тим пре што султан није био само владар мухамеданаца, него и хришћана, а један од његових титула је Kaisar-i-Rum (римски цар), тј. цар хришћана (Ромеја).
Ово је више него довољно објашњење.
Очигледно се ради о мешању појмова.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top