"Balkan" ,rupa koja guta zivote naroda ,ili pak vr

J

Jeko

Gost
Na ovakvu misao me navode iskljucivo istoriske cinjenice i zbivanja na ovim prostorima od seoba pa na ovamo.Moja znatizelja me takodje tera da pokrenem ovu temu ,jer bih voleo da znam sta o tome misle siroke drustvene mase ,narocito onaj deo koji smatra da su svi oslobodilacki ratovi nasega naroda vodjeni uzalodno i toboze iz nekih suludih ubedjenja i ideala.Licno smatram da je svaki Srpski vojnik u boj krenuo sa jednom mislju "Da odbrani svoj dom ,svoj zivot i zivote svoga naroda".
"Ili pak raj" ,jer mnogi su stradali na ovim prostorima braneci krst i dela svojih predaka ,zato bas njih i njihovu borbu sada spominjem ,kao uzor i svetionik u mracnim vremenima bezverja i gubljenja prave istine o istoriji naseg naroda.
 
ЦарДушан:
Борили смо се и за Југословенску ствар,и могу ти рећи да Југославија уопште није утопија,само се треба више потрудити око ње.[/quote
Mislim da je JUGA vec odavno proslost a zalaganje oko te price je bespotrebno ,i nas mentalitet ujedinitelja balkanskih i juznoslovenskih naroda jos uvek tinja negde u nama (ja smatram da je to zabluda).Zabluda je i u tome sto nismo uspelu najpre da sjedinimo SRPSKE narode i njihove interese voljnije branimo pod prozapadnim naletima.
 
ЦарДушан:
Борили смо се и за Југословенску ствар,и могу ти рећи да Југославија уопште није утопија,само се треба више потрудити око ње.
Sta si mislio kada si rekao само се треба више потрудити око ње? Sta podrazumevas pod tim trudom?
 
CIM DODJE DO TOGA DA SE OKO NECEGA TRUDIS, ZNACI DA POKUSAVAS DA URADIS NESTO STO SAMO PO SEBI NIJE PRIRODNO. TO JE O.K. ZA VELIKI BROJ STVARI U ZIVOTU, ALI NE I ZA DRZAVU, JER ONA MOZA OPSTATI I POSTOJATI JEDINO U PRIRODNOM OBLIKU I NA PRIRODAN NACIN, SAMA PO SEBI, OSIM U SLUCAJU DA ZELIMO NEKU "PATOLOSKU" VARIJANTU DRZAVE KAO STO JE RECIMO I OVA SADASNJA. CAK JE I BRAK IZ INTERESA DALEKO EFIKASNIJI NEGO "PROTIVPRIRODNI BLUD" !!!
 
Drago mi je sto ste izneli svoje stavove na temu ,ali ono sto sam hteo reci nije "Suvoparni Jugoslovenizam" ili mozda nedaj Boze zalagawe za tu ideju.Glavni segment ove teme je istoriski osvrt na stradanje srpskog naroda.E sad vase eventualno misljenje po tom pitanju (da li je moglo drugacije ili pak samo ovako ,da li je stradanje uslovljeno postkulturalnim zivljenjem jednog naroda ili mozda kao posledica uticaja sa strane)
 
JUGOSLAVIJA

Bila je vojna kot vse ostale.
Vojna za last in oblast.
Lastnik kapitala je bila družba, lastniki družbe pa individualno neimenovani.
Nekdo je razlagal, da so to narodi, drugi, da so republike, tretji, da je federacija.
Najneumnejši so govorili, da družbena lastnina sploh ni lastnina.
Najpametnejši so neumno laž vzeli dobesedno.
Nihče več ni hotel priznati edinega ustavno zakonitega lastnika, državljana, civilne družbe.
Začela se je druga revolucija.
Razlastninjenje civilne družbe.
Namesto, da bi družba izdala delnico, je izdala lastnika.
In družba je postala necivilizirana.
 
kovagoga:
Istorijska tragedija srpskog naroda svoje korene ima
u suludoj ideji Karadjordjevica o jednom narodu,jednoj drzavi i jednom kralju.

Jugoslovenska ideja se u dva tragicna navrata pokazala apsolutno pogubnom po srpski narod. Ali ideja o ujedinjenju datira jos iz XIX veka i prisutna je u delima vodecih intelektualaca svih juznoslovenskih naroda. Naposletku, same njene korene mozemo traziti i u 'slavjenoserbskom' projektu Svetog Petra Cetinjskog... Kriviti jednog Kralja, pa i citavu Dinastiju samo zato sto su poslusali intelektualnu elitu svog vremena je u najmanju ruku neukusno. Ne treba smetnuti s uma da kada se cak u jednom momentu taj isti Kralj Ujedinitelj hteo odreci slovenackih i hrvatskih teritorija sve zarad smirivanja medjunacionalnih tenzija unutar Kraljevine, tada su predstavnici tih istih naroda uzvratili da bi tom prilikom on bio jedini Kralj u istoriji koji se odrice dela svoje Otadzbine. Naposletku, ruka koja je pucala na Aleksandra Prvog u Marseju, pucala je u simbol 'velikospske, hegemonisticke i nacionalisticke ideje'... Tragicna smrt Monarha bila je samo uvod u tragediju citavog srpskog naroda koja ce uslediti samo nekoliko godina kasnije.
 

Po zavrsetku Velikog rata 1918. regent Aleksandar Karadjordjevic je samo ispostovao volju tadasnje inteligencije sva tri juznoslovenska naroda koja su imala da tvore novu drzavu - medju njima svakako i srpske inteligencije koja nista manje zdusno nije bila opijena idejom nekakvog 'konacnog' juznoslovenskog ujedinjenja. Naravno, sto ce se ubrzo ispostaviti fatalnom greskom ne samo buduceg Kralja, vec i najvecih srpskih umova toga doba. Malo je tada bilo onih koji su glasno ideju stvaranja velike Kraljevine Srbije suprotstavljali ideji stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca... Bila je to jedinstvena prilika koju na zalost ne samo Kralj, vec nasi preci generalno nisu umeli da iskoriste...
Ali posto si pitao kada se to Aleksandar Prvi kolebao da iz Kraljevine izdvoji izvesne slovenacke i hrvatske teritorije, potrudicu se da ti pruzim odgovor.
Kraljevina SHS je odmah po svom stvaranju pokazala i svoje prve nedostatke, tacnije jedino sto ju je odrzavalo je i bila Dinastija, karizma samog regenta i potonjeg Kralja, kao i vecinski srpski narod. Zajednica tri naroda razlicite vere, kulture i tradicije pokazala se izvorom stalnih nacionalnih i politickih tenzija. Treba uzeti u obzir opstu nemastinu i glad posle tek zavrsenog rata u potpuno opustosenoj zemlji, a odmah zatim i veliku svetsku ekonomsku krizu, kao i uticaje boljsevicke revolucije u Rusiji. Odmah po smrti Petra Prvog (1921) i punog preuzimanja vladarskih ovlascenja u svoje ruke Kralj je poceo da uvidja kako takva drzava predstavlja preveliki zalogaj za Srbiju. Ne bi li snizio strasti, na Vidovdan 1921. proglasen je Ustav koji je zaveo centralizovani drzavni sistem. Do Kraljeve spremnosti da se zvanicno odrekne izvesnih zapadnih delova Kraljevine zarad stabilnosti poretka i same drzave dolazi odmah posle atentata u Skupstini, sto je za posledicu imalo i njeno privremeno raspustanje, kao i gasenje delovanja svih politickih organizacija (1929). Naravno, vec 1931. oktroisanim Ustavom Kralj je ponovo vaspostavio demokratiju, uveo dvodomni sistem vlasti (Narodna Skupstina i Senat), ali i zaigrao na kartu integralnog jugoslovenstva... Ne treba smetnuti s uma cinjenicu da je antisrpski usmerena struja u zemlji tako i van nje stalno radila na atentatu na vladara upravo kao na simbola nekakve 'velikosrpske hegemonisticke ideje' (1919. u Zagrebu pokusaj atentata bombom; iste godine pokusaj atentata crnogorske emigracije u Parizu; 29.juna 1921. tokom vojne smotre na Terazijama povodom svecanog polaganja zakletve Kralja na novi Ustav 17-ogodisnji boljsevik je bacio bombu na svecanu povorku koja se kretala iz pravca Starog Dvora; zatim naredne godine priprema atentata prilikom Kraljevog vencanja; 1933. prilikom Kraljeve posete Zagrebu dvojica ustasa trebalo je da ga ubiju bombom, a naredne godine cak da ga ubiju u Beogradu...). Bila je to uvertira za ono sto ce se konacno zbiti u Marseju 09. oktobra 1934.godine... Citirao bih samo reci Vladimira Corovica koji je za Aleksandra Prvog rekao: "U Jugoslaviju uzidao je celu mladost, ucestvovao u svim njenim podvizima od Kumanova do Soluna, izveo delo njezinog ujedinjenja, pao kao njen simbol."
Kada se vec tako olako usudjujes da ustanes na lik i delo najveceg srpskog drzavnika svih vremena bolje se prethodno podrobnije upoznaj sa samim stivom, umesto sto nasedas na zlonamerna podmetanja onih koji su imali priliku da tu istu Kraljevu gresku isprave 1945.godine, a takodje je nisu iskoristili. Naprotiv... Ove godine izasla je izvanredna studija u tri toma o zivotu i delu Aleksandra Prvog od Dr Branislava Gligorijevica, pa ti je stoga preporucujem.
Pozdrav.
 

Back
Top