Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Фантастичне су те невладине организације. Као и сви други они, у ствари, траже своје жртвене олтаре и људе који могу да им користе за оно што им треба да потврде. И те невладине организације које су инсталиране од Сороша и многих других, у ствари чине услугу Волстриту. Између тих јунака о којим ми причамо и планирања гдје која корпорација треба да уђе, они редом скидају институције које у том народу истински нешто значе. Јер, они у ствари имају задатак да крупном капиталу, корпорацијском капиталу направе већу проходност. И онда се чини лакше када људе који нешто значе том народу, укидају идеју.
И утолико те невладине организације мени не могу да опросте што нисам био у Сарајеву. Ја нисам у Сарајеву од 1988. године. Али они су тражили неке Жикице Јовановиће Шпанце, неке јунаке који би се тамо појавили па би оснажили идеју новог свијета у којем је Сарајево најспорнија тачка. И онда сам ја ту као недостајао… А нисам ја тамо могао да будем. Премало је то…
И Римска империја је дошла до једне тачке послије које је истрошила своје гориво и престала да функционише. И оно што ја говорим снимајући филмове по свијету је, у ствари, моје виђење свијета. Није свијет оно што се види. Свијет је иза оног што се види. Ја сад треба да будем будала да повјерујем како је бомбардовање било само због Милошевића. Да корпорације које конструишу бомбе и онда ударе на Андрићеву идеју цивилизације и мостовима и сруше мостове због неког новог Милошевића. Није то било због Милошевића. То је било због тога што они хоће да уђу. И синоћ гледам на телевизији, они обнављају те мостове.
Не знам, јер је на снази та идеја растурања државе кроз разне шпијуне. Несрећа је што тај благи Коштуничин конзервативизам, а не онакав каквим га представљају, нема пјешадију испред себе која то може да обавља. Наша је несрећа што ми у историји нисмо имали елиту која се стабилизовала и која је остала у вези увијек са тим западним моћним елитама. Једоставно, ми немамо, ако нису апоинтиране од стране неких обавештајних служби, људе који могу да позову председника једне или друге западне владе и са њим ручају. Моје су мисли врло често подударне са оним што Коштуница говори. Модерност Демократске странке и Тадићев неки, рекао бих, породични одгој нас још увек држе да се не претворимо до краја у протекторат. Јер и у колијевци демократије су неки ватрени борци за демократију, чим је Атина била у мало тежем стању, натјерали несрећног Сократа да попије отров. А он је измислио демократију. Дакле, ови што би то пречицом увели, они су, у ствари, ситни плаћеници тих великих корпорацијских служби… А ови које условно подржавам, немају снагу да се боре против тих наводних демократа.
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЕМИР
И утолико те невладине организације мени не могу да опросте што нисам био у Сарајеву. Ја нисам у Сарајеву од 1988. године. Али они су тражили неке Жикице Јовановиће Шпанце, неке јунаке који би се тамо појавили па би оснажили идеју новог свијета у којем је Сарајево најспорнија тачка. И онда сам ја ту као недостајао… А нисам ја тамо могао да будем. Премало је то…
И Римска империја је дошла до једне тачке послије које је истрошила своје гориво и престала да функционише. И оно што ја говорим снимајући филмове по свијету је, у ствари, моје виђење свијета. Није свијет оно што се види. Свијет је иза оног што се види. Ја сад треба да будем будала да повјерујем како је бомбардовање било само због Милошевића. Да корпорације које конструишу бомбе и онда ударе на Андрићеву идеју цивилизације и мостовима и сруше мостове због неког новог Милошевића. Није то било због Милошевића. То је било због тога што они хоће да уђу. И синоћ гледам на телевизији, они обнављају те мостове.
Не знам, јер је на снази та идеја растурања државе кроз разне шпијуне. Несрећа је што тај благи Коштуничин конзервативизам, а не онакав каквим га представљају, нема пјешадију испред себе која то може да обавља. Наша је несрећа што ми у историји нисмо имали елиту која се стабилизовала и која је остала у вези увијек са тим западним моћним елитама. Једоставно, ми немамо, ако нису апоинтиране од стране неких обавештајних служби, људе који могу да позову председника једне или друге западне владе и са њим ручају. Моје су мисли врло често подударне са оним што Коштуница говори. Модерност Демократске странке и Тадићев неки, рекао бих, породични одгој нас још увек држе да се не претворимо до краја у протекторат. Јер и у колијевци демократије су неки ватрени борци за демократију, чим је Атина била у мало тежем стању, натјерали несрећног Сократа да попије отров. А он је измислио демократију. Дакле, ови што би то пречицом увели, они су, у ствари, ситни плаћеници тих великих корпорацијских служби… А ови које условно подржавам, немају снагу да се боре против тих наводних демократа.
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЕМИР
ama
