ZloVolje...
Prikazujem rezultate 1 do 14 od 14

Tema: ZloVolje...

  1. #1
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano ZloVolje...

    Na forumu b 92 pokrenuo sam temu naslovom Filozofi i zlo. Ovde postavljam stvar drugacije jer je poprimila razmere rasprave o subjektu,spoljasnjosti,volji za moc...Pocetak sam postavio ovako:

    U spisu "O sustini ljudske slobode" Seling iznosi stav o neophodnosti postajanja zlim,"da bi se izaslo iz opasnog homogeniteta nerazlikovanosti dobra i zla,odnosno obitavanja na zelenim livadama lenjosti i detinjastih naslada Edena". Covek mora izaci iz raja,spoznati dobro i zlo i prepoznati ga u sebi (jer postavljanje zla izvan sebe u religijskoj formi spoznaje zla neprimereno olaksava borbu).
    -----------------------------------------------------------------------------------------
    Sta ovo znaci? Da li je se ovo danas moze reci nakon tolike kolicine zla u 20. veku?

    Sta znaci poznavanje zla radi emancipacije? Jer emancipacija se jasno odnosi na odraslu jedinku. Zar dete ne upozna dovoljno zla?

    ------------------------------------------------------------------------------------------

    Pekic je u "Kako upokojiti vampira" celu istoriju filozofije stavio u sluzbu zla i njegove logike. Brojni su primeri dokazivanja veze fasizma i pojedinih filozofa (pre nego filozofija,jer su stvari cesto van konteksta...),nesto aktuelno reklo bi se. Dakle,kako da prepoznamo fasizam u (prikrivenoj?) ideji,a da pri tome ne dobijemo optuzbu za laicizam?

    ------------------------------------------------------------------------------------------
    Slobodan Zunjic je napisao knjigu "Martin Hajdeger i nacional-socijalizam". Djuric je u "O potrebi filozofije danas" izneo na vise mesta stanoviste kako je ova veza jedna potpuna simplifikacija. Iako zahteva za postvarenjem bitka u vremenu,jeste (ponovni) zahtev za krajom istorije,ipak u Hajdegera imamo prorocko tehnicko,prorocko pesnicko. Ipak,sta znaci za filozofa cutati za vreme nacizma?

    Kako citati nekoga ko je cutao?


    ------------------------------------------------------------------------------------

    Zatim vec sledi prica o modernom humanizmu...

    Da li je moderni humanizam zapravo jedan "ideoloski" monizam koji pledira da u sebi sadrzi vrednosno neutralnu poziciju,a zapravo je slika te etike sasvim drugacija? Iliti: u krajnjem ishodu-naturalizam (prosvetiteljstvo) je etika koja ne dozvoljava jedino odbranu od sebe same? Ili(jos drugacije): moderni humanisticki zahtev je bas zbog te svoje "rastegljivosti" omogucio sklizavanje u totalitarizme?

    "rastegljivost" = zlo je momenat dobra (Seling i Hegel).
    ------------------------------------------------------------------------------------

    Dalje....(dajem samo svoje postove)...

    Djuric je u toj knjizi bas to pokusao da "izvede",da je dekartovski (i uopste potonji racionalisticki) cogito jedan obrt ka logocentricnom kosmosu u kojem je subjektivnost primarna. Naravno kasnije imamo sve izvedenosti ovog osnovnog "pravca",kroz Kantov skepticizam,prosvetiteljski deizam itd. Knjiga je zapravo reciklaza Hajdegera i price o misljenju i bicu. Ja sam je na drugi nacin shvatio i kao pricu o uzdrzanosti i ospoljenju van sebe,kao pricu o Evropi,grckom izvoru i tom,kako si naveo,antropocentricnom ishodu. Mislim da do sada nisam video dublji kriticki upliv u raspravu o vezi metafizicke i prakticne ravni,zapravo jedno osvetljenje poriva koji zahvataju citavo ljudsko poniranje (koje se razume kao osvajanje) sveta izvan. Tom "porobljavanju bitka",kako sam ja to razumeo,prethodi to sto si ti naveo kao "spustanje na zemlju apsolutnog"...Taj glas nikad neces cuti,jer je ono zapravo tom metafizikom "pounutreno",diskurs celokupne zapadne metafizike ima svoje ishodiste na tom planu "konacnih istina" o svemu sto prevazilazi logicko (Hegelova Nauka logike kao rezultat Dekartovog obrta).

    Posebna glava knjige glasi: Pretvaranje logike u logistiku. I ovom prakticnom kosmosu koji covek uzima kao credo iznad potrebe da sebe preispita, Djuric suprotstavlja Hegelovo izvodjenje umstvenog. Jer ako je Hegel kraj sveta logike, umstveno bi moglo da oznacava i nepokretnost. Pisao sam jednom kako ta drugost razuma i uma povlaci za sobom i drugaciji pogled na prakticnu filozofiju. Um,na toj ravni,ne moze da proizvede logistiku,ne moze da proizvede tehnologiju...mogu samo njegovi razumski distinktivni sadrzaji. Zato logika apsoluta u raz(um)u moze da korumpira ideju (koriscenjem postupaka u primeni na istorijsko desavanje kao razvoj ideje u vremenu,recimo Marks),ali moze da bude i svojevrsni izbor "zaustavljanja"...zavrsetka bitka u vremenitosti. Zato Hajdeger i poseze za istokom u poznim godinama,za tao,put,zeleci,koliko ja razumem,da pokaze da covek buducnosti nema vise do ta dva puta. To moze biti i licni izbor sa-pripadanja svetu koji pokorava ili svetu koji se uvek vraca u sebe,na svoj izvor koji jeste i ishodiste,svet koji svakom delatnom cinu pretpostavljanja meru,vecnu refleksiju kao izbor pre bilo kog osvajanja spoljasnjosti.

    Tako su i hriscanstvo i Hegel (Dekart) u visestrukoj zloupotrebi.

    Da li stanovista rezultata i polazista mogu biti pomirena. Na paradoiksalan nacin,ona bi to mogla biti, kada bi mera za slobodu bio primer rada na sebe-pronalazenju.
    -------------------------------------------------------------------------------------
    Na pitanje o cutanju kazem:

    Zeleo sam da se dotaknem pitanja savesti. Nikako angazovanog intelektualca. Stvarnost duboko konformira. Savest zajednice je proglasena za veruju poretka svake volje. Cutanje se pretvara u neurozu,presvucenost u vojnicku odecu opstanka kolektiva. Izlaza tu nema. Zato je mozda zlo kao "momenat" poslednji usud da se pomire zajednicki imenitelj saucestvovanja i licnog prava na eskapizam. Drugacije: Moj pogled na ideju nije predmet volje koja me ubija,ali jeste predmet za drugoga,predlozak,moj gromoglasan uput. I gde je tu licnost? Zauvek izgubljena? Necu biti arhetip,bicu rec. Ali...bojim se da se samo simbolikom moze prevejati ovaj svet kontrole. Puk ne prepoznaje rec,ne zeli um,vec gest.


    -------------------------------------------------------------------------------------
    Na kraju se ponovo doticem upliva prirodno-naucnog na drustvo....

    Poci od prirode,odnosno prirodno-naucnih dokaza,nije nas moderni ekskluzivitet,ali se bar do sada u istoriji (pretpostavka koja je potkrepljena jednostavnim dokazom odrzanja vrste koje je trenutno ugrozeno) nije desilo da ta "opcinjenost" prirodnim zakonima dobije toliko na znacaju,da se izvrsi taj upliv materijalistickog,ili matematickog,brojivog na drustvene procese,na individuu samu. Ili se bar do sada to nije desavalo bez krupnih civilizacijskih lomova. Pretpostavljam takodje da je to i ranije izvodjeno uz to "prisvajanje" transcendentnog, "presvlacenje" razloga puke dominacije izvodjenjem iz potrebe subjekta. na taj nacin je i povratak introspekciji,u ovom nasem modernom udesu,samo jedan vid univerzalne subjektivnosti,lazna prica o subjektu koji se vec utopio u nesto drugo. Zato i moji brojni laicki apeli da se ova etika koja racuna sa subjektom-izvan proglasi za etiku koja je srusila taj osnovni poziv na subjekat. Dakle,ona potreba za refleksijom koja se vraca u JA nije se pokazala kao opravdani optimizam. Subjekat je ostao u svom habitusu. Sa tendencijom da iz njega i ne izadje. Tako da vise Ja postaje drugo tehne (znacenje pojma u Grka je naravno viseznacna i ne oznacava samo izradjen predmet van sebe...),nego sto imamo olakotne okolnosti svih naucnih dostignuca. Cak sta vise, logisticki uvid je pokusao da preokrene i istorijsko zbivanje,zapravo istoriju zaustavi. Tu se otprilike i zavrsavaju sve teznje da subjekat porobi prvo svoju spoljasnjost.

    Romantizam je imao tu (ludacku?) pretenziju da u jednom logickom sistemu pomiri subjekat i objekat na drustvenoj ravni time sto ce se,pocevsi od Kanta,toboze proglasiti moralni zakon koji je imanentan coveku pre bilo cega drugog. Mozda zahtev ostaje kao vecni,ali smo itekako bili svedoci kompromitovanja ove ideje,na nacin propusnosti tumacenja sadrzaja ovog moralnog zakona. Pa je rezultat ostao na planu odrzanja zivota,nikako u korelaciji sa stvarnoscu...to je uostalom i prica o filozofiji i posebnim naukama. Ja samo hocu da naglasim da je pocetni momenat kategorickog imperativa rezultirao u pojmu volje. Ona je postalo pokrice za delatnost,pa je tako sam predmet kojem volja stremi ostao deplasiran. Iliti jasno se izvrgao u Niceovu volju za moc,kako kazes. Covek je ponovo stavio akcenat na principu dominacije i svog nihilistickog koji iz njega proizlazi. Na stranu to sto je ta zoroastranska moc drugacije shvacena u samom Niceovom ucenju.

    Drustvene teorije koje bi trebalo da predstavljaju polazista,a nikako rezultat. Jer se onda uzimaju u potpunoj manipulaciji...

    Na zalost,mislim da aktuelna "mera slobode" mora da se istrosi,odnosno do kraja pokaze svoj nakaradni rezultat,da bi kod pojedinca mogla da predstavlja stvar izbora. To je zapravo jedna velika tema o kretanju,ciklicnosti mozda...Jer,Virilio recimo kaze da se upravo iz nase moci nazire fatalanost,sto bi znacilo da je nas racionalisticki smer je zaokruzen.
    -------------------------------------------------------------------------------------
    Izvinjavam se na preopsirnosti,pretencioznosti i previse zahvacenih tema. Ali da malo prosirimo pricu ovde na pricu o volji i njenim rezultatima...kada vec zelimo novu politicku filozofiju sa humanijim rezultatom...
    --------------------------------------





  2. #2
    Poznat zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    147

    Podrazumevano

    Zaista si mnogo toga izneo odjednom
    Citat Original postavio Kosmarac
    ...U spisu "O sustini ljudske slobode" Seling iznosi stav o neophodnosti postajanja zlim,"da bi se izaslo iz opasnog homogeniteta nerazlikovanosti dobra i zla,odnosno obitavanja na zelenim livadama lenjosti i detinjastih naslada Edena". Covek mora izaci iz raja,spoznati dobro i zlo i prepoznati ga u sebi (jer postavljanje zla izvan sebe u religijskoj formi spoznaje zla neprimereno olaksava borbu).
    -----------------------------------------------------------------------------------------
    Sta ovo znaci? Da li je se ovo danas moze reci nakon tolike kolicine zla u 20. veku?

    Sta znaci poznavanje zla radi emancipacije? Jer emancipacija se jasno odnosi na odraslu jedinku. Zar dete ne upozna dovoljno zla?...
    Do pojave Hegela u filozofiji, svi prethodni filozofski pravci su pokušavali da pronađu "večnu istinu" na osnovu vanvremenskih preduslova ljudskog znanja o svetu. Ono što je učinio Ajnštajn za prirodne nauke Hegel je uradio za društvene - upotrebio je vremenski faktor. Jedna određena misao ne može biti ispravna uvek i za sva vremena, ali može biti ispravna u vremenu u kome smo. A "istina" je sam taj proces istorije razuma. Kirkgregor, njegov savremenik, je smatrao da je istina "subjektivna" zbog egzistencijalnih pitanja pojedinca, a Sartr, da egzistencija prethodi esenciji: "Čovek je osuđen da bude slobodan onog trenutka kad je bačen usvet, osuđen da celoga života vrši izbore, odgovoran je za sve što čini."
    Religioznima to svakako ne olakšava borbu, jer pravoslavlje baš upućuje na borbu sa samim sobom, a ne sa zamišljenim "vanvremenskim zlom" - 'Kako možeš da kažeš svom bratu: brate, daj da izvadim trun koji je u tvom oku, a sam ne vidiš grede u svom oku? Licemere, izvadi prvo gredu iz svog oka, pa ćeš onda gledati kako da izvadiš trun koji je u oku tvog brata.' Po Luki 6.42.
    Da li treba prihvatiti Kanta, Ničea, Marksa, Darvina, Frojda, Hajdegera, Denikena, ekofilozofiju, spirituističke nalete XX veka?
    Osloniti se na razumsko ili emocionalno prihvatanje sveta? "Naše strasti, ako su valjano ispoljene, poseduju mudrost; one upravljaju mišljenjem, našim vrednostima, našim opstankom. Ali one lako mogu da se izvitopere i to se često događa" - Daniel Goleman: Emotional Intelligence.
    Šta je dobro, a šta je zlo? Apsolut ne postoji.
    Mislim da odgovor treba da potražimo u sebi samima.
    Mali osvrt - zar je Srednji vek obilovao manjim zlom od Modernih vremena?

  3. #3
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Prvo hvala ti za odgovor, Zainteresovana. I jedno pojasnjenje koje nije dato. Ja na neki nacin sabiram ono sto sam procitao u toj Djuricevoj knjizi i pokusavam da pronadjem neke momente analogija u "velikim filozofijama" koje izviru iz tog novovekovnog preokreta, olicenog u racionalizmu i zavrsno sa nemackim romantizmom. Jer tu su nekako koreni onoga sa cim smo danas suoceni i tome se trebamo obratiti ako zelimo da pronadjemo kljuc modernog ili postmodernog poimanja subjektivnosti, ishodista koje naravno da je daleko od polazista. To je u najuzem smislu i razlikovanje filozofije i njenog rezultata. Ovaj moj tekst je recimo primer na koji nacin se stvari mogu obuhvatiti i prezentirati u jednoj poruci, koja naravno da nije do kraja artikulisana, a takodje se moze i svesti na niceovo prevrednovanje svih vrednosti; iliti u mojoj interpretaciji: redefinicija zapadne etike, ono sto radi i postmodernizam naravno, osvrcuci se formom, dekonstrukcijom i (ja bih to tako nazvao) zdravim pesimizmom koji nas uvek priblizava realnosti. I onom vecitom zahtevu filozofije da bude svetlo, da uvek budi iz sna.

    Da ne bi "poetisao", da naglasim da u drugom polju interesovanja ove price imam zelju da pronadjem elemente savremenih politickih paradigmi kroz posmatranje drugosti americke i francuske revolucije sa jedne strane (iako su daleko od poistovecivanja) i nemackog romantizma kao nekoj vrsti "utisnute reakcije" u modernitet, a za sta sam eto krivim proglasio hegelijansku inkroporiranje hriscanstva u svet, nazvavsi to cak "korumpiranjem" religije i te ideje subjektivnosti uopste. Ali..da ne preterujem.

    Kazes:
    Do pojave Hegela u filozofiji, svi prethodni filozofski pravci su pokušavali da pronađu "večnu istinu" na osnovu vanvremenskih preduslova ljudskog znanja o svetu. Ono što je učinio Ajnštajn za prirodne nauke Hegel je uradio za društvene - upotrebio je vremenski faktor. Jedna određena misao ne može biti ispravna uvek i za sva vremena, ali može biti ispravna u vremenu u kome smo.

    O tome koliko je Hegelova filozofija otvorena za sopstvenu buducnost, koliko Hegel zaista misli i ostavlja perspektivu za "ne moci izaci iz svog vremena", odnosno koliko se to odnosi i na njega, moze se zaista imati potpuno oprecna misljenja. Ja sam pre na stanovistu onoga da je Hegelov sistem, proistekao iz dotadasnjih filozofija, iz istorije filozofije, zapravo samim sobom zatvorio perspektivu nadgradnje u nekom iskustvenom smislu. Da, mi imamo vreme, ali vreme kao proslost. Naime, na jednoj drugoj temi filozofije istorije, citirao sam predgovor Veljka Koraca, kao i delove iz Fenomenologije duha za koje smatram da zapravo najvise govore o tome koliko je prakticno van moci staviti Hegelovom sistem u sluzbu price o stvarnom, realnom vremenu istorijskom. Naravno, nas predmet nije istorija, ali ovde se upravo radi o tome koliko je jedan sistem spreman da u sebe primi nadgradnju. To je ono sto je cini mi se velika manjkavost spekulativnog.

    Da ostanem u temi, volja je ono sto je ujedinilo hriscanstvo i ousia i gurnulo ga u svet. Iako Hegelova filozofija prava zavrsava u Pruskoj monarhiji, ovaj stav iznosim nekako na osnovu osnovne, i dakako smele, primedbe, oko toga koliko zapravo Hegel pripada gradjanskoj provinijenciji. A volju podvodim pod jasnu zelju da se ova dijalektika u vremenu kasnije direktno primeni na drustvo (Marks) ili dalje artikulise u slicnom obliku (Hajdeger) ili na kraju i u svim (za sadasnje pojmove; ograda koja nije stav) retrogradnim ujedinjenjem nacionalnog i hriscanskog.
    Kazes:
    Religioznima to svakako ne olakšava borbu, jer pravoslavlje baš upućuje na borbu sa samim sobom, a ne sa zamišljenim "vanvremenskim zlom"

    Fenomenalno. Pa zar se sad ne ogleda u tom Selingovom stavu, koji i Hegel prihvata, zapravo jedna, ajd da kazem, ideoloska podloga, priprema za jedno hriscanstvo koje ce izgubiti sebe u zelji da postane svetom na kolektivnoj ravni? Najosnovnije, najvise jereticki: koliko mi uopste zivimo vise vreme subjektivizama, nasa bliska proslost ali i bitni segmenti nam daju za pravo da se to upitamo? Pa ako ustvrdimo da je ideoloska drzava propala zbog svog nakaradnog polazista u materijalizmu, zar se ne smemo obratiti i pretecama ove zelje za biti-svetom-kao-jedno...zavrsen smisao i kraj (kao ubrzan tehnoloski razvoj koji prati drustveno zatvoren sistem)?
    Kazes:
    Šta je dobro, a šta je zlo? Apsolut ne postoji.
    Sjajno. Ovo je ono sto kaze Bodrijar: dobro je kad imamo znanje sta je dobro a sta zlo, a zlo kada nemamo. Ali time se ogranicava na postmoderni trenutak, mozda i utiskivajuci proslosti ono sto joj ne pripada, ali nije to samo smelost pronaci danas fatalizam, u savremenom nekakvu opozitnu revoluciju koja nas gura u provaliju, rec je o onom vecnom zahtevu budjenja i upozoravanja na posledice koje su toliko blizu. Oprez od sklizavanja u nove varvarizme nikad valjda nije na odmet.
    Kazes:
    Mali osvrt - zar je Srednji vek obilovao manjim zlom od Modernih vremena?
    Isto pitanje mi je postavljeno na Monitoru (forum na .hr domenu), odnosno sta ja sad tu zapravo vidim kao korumpiranje hriscanstva kada imamo krstaske ratove i sl. Ali, samo je rec o tome da je nasa moc sada veca nego ikada pre, da igra samu sebe prevazilazi, da zapravo stojimo na rubu, a da smo pri tome pounutrili citavu nasu proslost i sve postojece paradigme, istrosili ih u jednom obliku koji one nisu. I religiju i racionalizam i ono sto nas po meni najvise ugrozava, posebno-naucno koje se otvorilo tek sa tim nasim izlaskom iz sebe, habitalnim subjektom koji ne misli o svojoj granici.
    Kazes:
    Da li treba prihvatiti Kanta, Ničea, Marksa, Darvina, Frojda, Hajdegera, Denikena, ekofilozofiju, spirituističke nalete XX veka?
    Bojim se da smo mi daleko od sveobuhvatnosti, ali bar moramo da imamo u posedu nadu da ce iz postmodernizma izrasti nesto sto ce filozofiju ponovo vratiti na noge i kroz iskustvo, ali i preispitivanje osnovnih teorijskih postavki nasih prethodnika roditi jedan novi i zdraviji humanizam.
    Derida nam tu moze mnogo pomoci, njegova zelja da se i drustvo podvrgne opitima jedne nove psihoanalize...i mnoge druge ideje...

    Ja sam ovde ostavio link sa Monitora, na kojem bi mogli procitati kako je tamo tekao dijalog. Ali, moderator je obrisao, ne znam zasto, ipak je ovo internet...no dobro, prekopiracu ja ovde neke delove ako bude bilo potrebe ili ako neko ima zelju da procita.

    Hvala ti puno sto si odgovorila i nadam se da nisam bio preopsiran.

  4. #4
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Elita Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.171
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    259

    Podrazumevano

    Kako vi tumačite iskorak informativnog toka u zabavne vode?

    Da budem precizan:
    Sve ovo što pričate bih dopunio jednim važnim momentom "informacioni tokovi u društvu".

    Filozofija tretira tu temu , ali nekako rigidno.
    Jeste da me imate itekako gde spustiti jer nisam toliko načitan što se filozofije tiče, ali to će sa druge strane dati meni dodatnu informaciju gde možda potražiti ono što za sada fali...

    Npr. Uz svu dubinu analize i izgradnje odvojenih (neko može reći i od života i stvarnosti odvojenih) pojmova , sistema i odnosa dubljih nego što se oni ispoljavaju u stvarnosti, nekako se previdi dominantni uticaj informacionih "javnih" tokova .
    A upravo ti javni tokovi su tretirali društvo i oblikovali ih.
    I dominantni sutrašnji javni tok je "zabava i zabavna edukacija" tj. Svi vaši sistemi nemaju šanse da se izbore sa oklopom u svesti koji stvara pristup javnih informacionih servisa koji su zbog komercijalizacije i "demokratizacije" okrenuti zabavnim sadržajima i jedino kroz takvu formu se može ponuditi obrazovni sadržaj....

    Jeste da je ovo na mnogo nižem nivou , ali džaba idealizacija kad kuća gori....

  5. #5
    Poznat zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    147

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Tuzni_patak
    Kako vi tumačite iskorak informativnog toka u zabavne vode?

    Da budem precizan:
    Sve ovo što pričate bih dopunio jednim važnim momentom "informacioni tokovi u društvu".

    Filozofija tretira tu temu , ali nekako rigidno.
    Jeste da me imate itekako gde spustiti jer nisam toliko načitan što se filozofije tiče, ali to će sa druge strane dati meni dodatnu informaciju gde možda potražiti ono što za sada fali...

    Npr. Uz svu dubinu analize i izgradnje odvojenih (neko može reći i od života i stvarnosti odvojenih) pojmova , sistema i odnosa dubljih nego što se oni ispoljavaju u stvarnosti, nekako se previdi dominantni uticaj informacionih "javnih" tokova .
    A upravo ti javni tokovi su tretirali društvo i oblikovali ih.
    I dominantni sutrašnji javni tok je "zabava i zabavna edukacija" tj. Svi vaši sistemi nemaju šanse da se izbore sa oklopom u svesti koji stvara pristup javnih informacionih servisa koji su zbog komercijalizacije i "demokratizacije" okrenuti zabavnim sadržajima i jedino kroz takvu formu se može ponuditi obrazovni sadržaj....

    Jeste da je ovo na mnogo nižem nivou , ali džaba idealizacija kad kuća gori....
    Patak!Ti teoretski nepotkovan!?

  6. #6
    Poznat zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    147

    Podrazumevano Re: Kosmarac

    I jesi, vala, bio više nego preopširan. Retorika ti je, zaista, dovedena na zavidni nivo. Pokušaću da pratim tvoj stil:
    Kažeš
    Citat Original postavio Kosmarac
    Ja na neki nacin sabiram ono sto sam procitao u toj
    Djuricevoj knjizi i pokusavam da pronadjem neke momente analogija u
    "velikim filozofijama" koje izviru iz tog novovekovnog preokreta,
    olicenog u racionalizmu i zavrsno sa nemackim romantizmom.
    Šta tebe u stvari konkretno, zanima – koju metodiku u pristupu filozofiji odabrati? Spremaš ispit?
    Mislim da se treba držati suštine: svi pravi filozofi moraju držati oči širom otvorene, i čak mogu biti prinuđeni da, iako su recimo skeptici, prihvate neki fenomene u koji ranije nisu verovali. Inače bi ostali samo dogmatičari, a ne pravi filozofi. Ali to je uvek lična stvar pojedinca.
    Kažeš
    Citat Original postavio Kosmarac
    Da ne bi "poetisao", da naglasim da u drugom polju interesovanja ove price imam zelju da pronadjem elemente savremenih politickih paradigmi kroz posmatranje drugosti americke i francuske revolucije sa jedne strane (iako su daleko od poistovecivanja) i nemackog romantizma kao nekoj vrsti "utisnute reakcije" u modernitet, a za sta sam eto krivim proglasio hegelijansku inkroporiranje hriscanstva u svet, nazvavsi to cak "korumpiranjem" religije i te ideje subjektivnosti uopste.
    Nisi obrazložio ništa u vezi Francuske i Američke Revolucije, zanima me tvoje mišljenje, i ako mogu, KRATKI argumenti. Oratorstvo nije presudan kvalitet u Filozofiji.
    Šta misliš o Marie Gouges, npr?
    Kazes:
    Citat Original postavio Kosmarac
    O tome koliko je Hegelova filozofija otvorena za sopstvenu
    buducnost, koliko Hegel zaista misli i ostavlja perspektivu za "ne
    moci izaci iz svog vremena", odnosno koliko se to odnosi i na njega,
    moze se zaista imati potpuno oprecna misljenja.
    Ovde si nanovo otvorio novu temu, i to dva komada, ali na pogrešnim postulatima – Kirkegor je bio taj koji je smatarao da je Hegel zaboravio da je i on samo čovek. Hegel je zastupao tezu Apsolutnog duha kroz tri razvojne faze, a Kirkegor je ograničavao sve na “subjektivnu istinu”. Otkud takva omaška? Dva dijametralno suprotna pristupa.
    Činjenica je da da je Kirkegor pokušao i delimično uspeo da prizemlji Romantike, jer je posle njega Filozofija nanovo krenula drugim, novim, pravcem, potvrđujući ujedno Hegelovu teoriju Dijalektike.
    Itd.
    Da ne bih i ja pisala čaršafe!
    Drago mi je da si pojasnio da trenutno uzimaš za primer samo ZAPADNE filozofije, jer sam taman htela da te cimnem i za druge religije osim Hrišćanstva. Budizam, npr.
    Za sad, toliko, nadam se da će se još neko uključiti u raspravu, osim Patka, a i on se nešto stiso. Bilo bi isuviše da nastavim sada sa daljom analizom i raščlanjavanjem u jednom postu.
    Groucho, Hektore, Margot, Hellen, 'di ste?

  7. #7
    Aktivan član random_cloud_form (avatar)
    Učlanjen
    30.03.2004.
    Lokacija
    cloudless sky
    Poruke
    1.609
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano

    kosmarac, mislim jbt, poceo si pitanjima o zlu, pa onda sharnuo preko pedesetak tema te priveo (ipak) post kraju, i to pricom o volji... to je kao kad majka poshalje dete da kupi novine i hleb prekoputa, a ono se vrati posle tri sata sa bombonama i stripom.
    mozes li postaviti pitanje za debatu u jednom pasusu, a ne da pokazes rukom na shumu i pitas vidite li ono drvo tamo. Zaista nemam pojma na koje mislis...
    ili mozda jednostavno, jbt, pricas o svemu?

    e sad, nije meni cilj da nesto kao tebe napadam, vec samo iznosim kakav utisak ostavljas, a valjda je korisno znati i kako te drugi vide, a ne samo kako sami sebe vidimo.

    Ti si u velikoj ofanzivi, kazes da na tri foruma pokreces istu pricu, skreces iz teme u temu, jurisas, nosen velokom strascu za saznanjem itd...
    Medjutim bitna vrlina je ne izgubiti osecaj za meru, jer bez toga lako mozemo upasti u precenjivanje ideja,sposobnosti, saznanja, osecanja, sebe, drugih, bilo cega... Jednom recju iz intelektualizacije kratka je precica do psihicke inflacije. i onda postajes samo obican pion nekog mita (odredjene konstelacije arhetipova), kog si sam pustio da ti bude bog, sudbina i zivi tobom i tvojim zivotom.
    Moja filozofija je jako prosta i glasi - ne biti poltron ni jednog mita...

    e sad ne znam, mozda sam promasio temu o kojoj si hteo da se diskutuje...
    ok, pozdrav man

  8. #8
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Propao mi je kilometarski post...pisalo je invalid sesion...uzas...sad zaista nemam snage, poludecu...
    Svima se izvinjavam. Nisam kliknuo na copy, zaboravio sam, sad je propalo, ali ne znam zasto, sta to znaci invalid sesion?
    Strahota...sad o tome vise ne mogu da pisem.
    Veliki pozdrav.

  9. #9
    Aktivan član random_cloud_form (avatar)
    Učlanjen
    30.03.2004.
    Lokacija
    cloudless sky
    Poruke
    1.609
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano

    pa nista, tvoj post je oborio server...
    shalim se, ma verovatno si bio diskonektovan dok si pisao, a onda se konektovao da posaljes i zato nije htelo.
    ali postoji NADA da je post jos uvek tu samo idi na back strelicu nazat u operi ili eksploreru gde si kucao tj vrati se u proslost do trenutka pre samog slanja, pod uslovom da nisi zatvorio taj prozor....

  10. #10
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Nisam bio diskonektovan, pazio sam na to, vec jednostavno je ispisalo to, a to mi se jos nije desilo da ispise, zaista ne znam. Hvala ti svakako na ovom savetu za back, ali sad je gotovo. Ja obicno kliknem copy i onda ponovo ili kopiram na drugom mestu...i mislio sam da sam sad to uradio i kliknem na copy, kad ono izadje samo poslednji deo teksta Zainteresovane...
    Pisao sam od 23h do 00 40. Izvinjavam se dakle najvise njoj, a i vama svima. Valjda cu sutra biti u stanju nesto napisati, al kad jednom nesto...tesko se na to vracam. Evo samo da bacim za Tuznog_patka sad linkove, jer je pokrenuo tu temu. Dakle www.tiaktiv.org i ovu sjajnu grupu na yahoo http://groups.yahoo.com/group/Tiaktiv-ap

    Tebi sam pisao nesto o tom licnom uvidu i posedu i sl. Ajde sad cu umesto toga da vam pejstujem nesto...iako je potpuno van onoga sto je odgovor na ono sto je pisala Zainteresovana. Stvarno mi je zao. Al ajde, dotakao sam se zapravo postmodernizma, u smislu zavrsetka istorije, Hajdegera i sl. Pa da sazmem jednim pitanjem : Koliko nasa drustvena stvarnost moze da se osloni na preispitivanje subjektivnosti, cime cemo pohraniti u vremenu Hegela i staviti te "velike filozofije" u trenutak koji je za nama?

    Evo sad pejsta:
    Htedoh reci,zar nije hteo da kaze recimo ovo: Moje je zlo bilo samo u sluzbi potonjeg dobra,ono je momenat koji se mora proci...? Ovo,cini mi se,nije psihoanaliziranje filozofskih tekstova,vec samo pokusaj smestanja filozofije u realni zivot koji je proizvodi...jer zasto bi nam se oduzelo to pravo da posmatramo neciji unutrasnji motiv za kreiranje teksta o slobodi,a taj tekst reperkuira (ili ima tu pretenziju) na savremenu politicku filozofiju,misljenje o prakticnom delovanju uopste. Ako imamo posledicu spekulativne filozofije na drustvenu praksu,zar ne bi mogli ustvrditi da njena uslovljenost lezi u potrebi za "akomodacijom" i tako velikih umova? U tom smislu "ZloVolje". A naravno i u onom drugom smislu,koji sadrzi drugi deo teksta,a rec je o "prisvajanju" subjektivnosti. Pa...ako je vec rec o subjektu,da li je licnost filozofa izuzeta iz razmatranja poriva za nastanak sopstvene filozofije. Ne samo da nije,vec naprotiv,ako veliki um ima svoj obnarodovan uput za drustveno situiranje koje ide preko zla,to je onda i primer koji postaje pravilo za citav rod,za svet koji moze da se razvija samo ako na taj nacin prisvoji u sebe religiju. Jer ces se sloziti da je tek nemackim romantizmom hriscanstvo krupnim koracima stupilo u svet. Sholastickim raspravama ono to nikako nije moglo da postigne.
    ----------------------------------------------------
    Dalje:
    Moja primarna teza je (ili bi) bila: Filozofija uzimanjem religije (hriscanstvo) pod svoje okrilje,ne uzdize je na nacin da njene moralne zakone predstavi u toj formi slobodnog izbora (koji mozda na kraju i jeste dualizam kada se stvar posmatra sa stanovista primenjivosti na celokupnu ljudsku zajednicu,a i sa stanovista odnosa ideje i njenog realnog postvarenja....),vec,tim pounutrenjem religije zeli ovu da "izbaci" u svet,da joj da ontoloski status,istorijsku ulogu.

    Jasno je da kada govorimo o religioznoj svesti i spekulativnoj filozofiji,govorimo i o drugosti etike hriscanstva koja je literarnog karaktera,izvedena iz prakticnog zivota,zasnovana na maksimama koje su nastale putem iskustva...nasuprot umstveno izvedenom moralnom zakonu koji svoje opravdanje izvodi iz imanentne potrebe coveka da dela moralno pre bilo cega drugog. Jer Kant odrice potrebu za transcencencijom da bi covek merio svoje dobro u saglasju sa drugim. A to je,izvinuces me,sekularna pozicija,ocito pod uticajem francuske revolucije, koja,znaci, ne zeli da hriscanstvo vidi kao deo sebe. To je i Selingov spis,to je i rani Hegel. Ali,pomenuti citat vec sluti kakav ce dvojak odnos prema hriscanstvu imati spekulativno. Pominje se izlazak iz raja i " neprimerenost olaksavanja borbe"...Ovo prvo je jasan poziv da se hriscanstvo drugacije shvati,u mojoj tezi zloupotrebi, premestanjem u svet na nacin da je pozeljno delovati na ravni koja nece u sebi sadrzati to religijsko "samounizenje"(pojedinca), na ravni koja nece pitati sebe pre nego sto zeli da osvoji svet,drustvo,vec ce zeleti da hriscansku subjektivnost postavi na univerzalni nivo,da joj da status istorijske nuznosti koja tek treba da se potvrdi u istoriji,ali ovaj put u "pojmu koji radi" (Hegel). To je ta razlika izmedju prvobitnih motiva nemackog romantizma i njegovih rezultata koji su hriscanstvo uzeli unutar sebe,a njegov moralni zakon pokusali da podignu na pravilo jednog ideolosko-politickog programa (bez obzira da li ova filozofija ima svest o svojim reperkusijama,kasnijim koriscenjima za ovaj postupak koji ima sve prizvuke civilizacijskog preloma..necega sto je dublje od obicnog revolucionarnog karaktera sekularizma...). To je to davanje primata volji koja dolazi pre svega drugog. Od Hegela je bitnije od svega ideju pretociti u stvarnost,celu istoriju pretvoriti u ostvarenje naznacenog pojmovnog programa. Naslednici se nisu mnogo obazirali na to sto je Hegel svoju filozofiju prava zavrsio u pruskoj monarhiji,a celokupni istorijski razvoj misljenja u sebi. Ovom dijalektikom ideja-volja zauvek je otvorena mogucnost za "istorijsko" delanje. Istorijsko sam stavio pod navodnike u smislu njegove profane upotrebe u jeziku,a koja ima karakter objave....bas ono sto poseduje i hriscanstvo u jednoj drugoj formi.
    Tako da sada mozda i nije potrebno naglasavati cemu upotreba pojma "borba",a pogotovu "neprimerno olaksava"...

    -----------------------------------------------------I jos recimo ovo:
    Da li je proslost prevladana uopste? Pa to je sjajna posebna tema. Koliko smo robovi onog sto nam prethodi,zasto je uopste potreban taj istiricizam koji nam stoji kao Sizifov kamen na ledjima....i uopste ideja progresa sa kojom uvek moramo racunati da bi opravdali sopstveno postojanje u vremenu...

    "Destrukcija proslosti" ,pa to je sjajna tema...to je ono sto bi uopste i trebalo da radimo ovde i svi koji filozofiraju...Potrebna nam je sloboda za licno vreme...potrebno nam je nase pravo na rec bez obzira na proslost...

    -----------------------------------------------------
    Zaista se izvinjavam sto ovo sad nije dovoljno povezano sa "postmodernim stanjem", ali sta da radim. Citirajte jednu recenicu bar i ja cu se sutra nadovezati. U toku noci mozda i ponovo nesto puknem.
    Sad sam se tek smirio

  11. #11
    Obećava Kosmarac (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srbija
    Poruke
    85
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano

    Zainteresovana:
    Nisi obrazložio ništa u vezi Francuske i Američke Revolucije, zanima me tvoje mišljenje, i ako mogu, KRATKI argumenti.
    Napisao sam ti, a u vezi sa Vrkaticevom knjigom Pojam i bice srpske nacije, da se americka revolucija razlikuje od francuske po principu eksteritorijalnosti, polivalentnosti jezickoj i kulturnoj itd. I onda sam tu naglasio da ja uvodim nemacki romantizam kao predlozak onoga sto je takodje karakteristicno za evropski kontinent.

    Šta misliš o Marie Gouges, npr?
    Ovde sam ti napisao nesto o tzv reakcionarnom uopste, a sto opet moze biti vezano za to "prisvajanje hriscanstva".

    Ovde si nanovo otvorio novu temu, i to dva komada, ali na pogrešnim postulatima – Kirkegor je bio taj koji je smatarao da je Hegel zaboravio da je i on samo čovek. Hegel je zastupao tezu Apsolutnog duha kroz tri razvojne faze, a Kirkegor je ograničavao sve na “subjektivnu istinu”. Otkud takva omaška?

    Ovo je sjajno i nije "omaska" vec nekako pravi odgovor, slican onome kada stoicizam dolazi nakon Aristotela, otvaranje egzistencijalizmom i za Nicea i postmodernizam uopste, redefiniciju subjektivnosti.
    Drago mi je da si pojasnio da trenutno uzimaš za primer samo ZAPADNE filozofije, jer sam taman htela da te cimnem i za druge religije osim Hrišćanstva. Budizam, npr.
    A ovde sam ti pisao o Hajdegerovom tao i japanskom postmodernizmu, sajentizmu i sl. Ali to je vec i bilo trolovanje sopstvene teme....Pa eto, sve se moze svesti na pitanje ZloVolje kao jednog oblika potcinjavanja spoljasnjosti, evropskom aktivizmu itd. Da li smo u stanju da proglasimo kraj nasoj moci, izmerimo ovu fatalnost volje i neke filozofije postavimo u proslost?
    Sorry sto sad ne mogu bolje, ali svakako ako puknete sledeci post, sutra ce isplivati jedna nova de(re)konstrukcija misljenog, izrazenog i nestalog...To je zapravo kao ona prica o izgubljenoj civilizaciji, njenoj faktografiji, cuvanjem identiteta cvrstim drzanjem za nesto sto se zove cinjenice. A i tome je ocito kraj, zivimo vreme stalnog preispitivanja sebe, na sta nas goni i virtuelni prostor...Invalid sesion je zapravo ta potreba za ciscenjem, zaboravom i novim pocetkom.

    Otvori ponovo dalje pitanja, sasvim slobodno i na jednu, bilo koju recenicu, nije poenta u tim carsavima, a...ionako je put uvek neizvesnost, trnovita staza, pa cemo stici valjda nekako i na cistu stazu...

    Za Random_cloud_form
    U tom pitanju " sta mi zapravo radimo kada filozofiramo?" krije se nesto od vecne zavodljivosti, ali tom pricom nekako tupi ostrica na koju smo obavezni, smerom na koji nas je uputio taj balast biblioteke i istorije filozofije koja se mora prevladati da bi se krenulo dalje. Pekic i "Kako upokojiti vampira? " :wink:

  12. #12
    Veoma poznat
    Učlanjen
    07.12.2003.
    Lokacija
    bg
    Poruke
    11.980
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    svaki-a vam se dao-la na kolichini texta i onima koji su to prochitali

    moze li neki rezime sizhe

    idem da gledam sex i grad do kraja toliko o filozofiji ali opet...ovo ce da me ceka..ali imam ineki poslic izvinite shto uplicem lichno

  13. #13
    Poznat zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    147

    Podrazumevano

    I, tako, reče Marija-Antoaneta, (uklonivši svoj bujni čuperak crne kose sa belog glatkog čela neuznemiravanog trivijalnostima svakodnevnog bitisanja i/ili!!! - svakodnevnog čuvstovanja!!! - a koje se nestašno nabra u poluosmeh čuđenja i zainteresovanosti) Narod se žali da nema 'leba da jede!? Pa dajte mu kolače, poBogu, što nejede kolače kad nema dovoljno hleba!?

  14. #14
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Elita Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.171
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    259

    Podrazumevano

    Prvo savet, probaj više puta back , pošalji, nekad upali....
    i redovno radi preview poruke i neće te izlogovati zbog trajanja upisa poruke....
    -----------------------------------------------

    Vidiš moje mišljenje je da tvoj elaborat ima veze sa temom u dubinskom smislu...
    Svedoci smo da se lepo duže pamti nego ružno, i da ako se obrazovanost i iskustvo svede na pamćenje dogadjaja onda ono vremenom ispari i nestaje....
    Zato naslov "zlo kao inspiracija za dobro" ima itekako smisla i u životnom i u filozofskom pogledu....

    Želiš da ne prizivamo zlo neznanjem , ili zato da bi shvatili kako da imamo dobro?

    Za to mora da filozofsko obrazovanje bude prisutno stalno i to ne na nivou istorije filozofije već dublje i u formi bližoj narodu.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •