nasa prica traje nešto više od 2.5godine...2-3puta smo pokusavali nešto,ali uvek je bilo pogresno vreme...on nije bio spreman za mene,a ja?prva dva puta sam i dalje volela svog ex,a treci sam već pocela da "lupam pecat "nemoguće"" na nas dvoje...
mi smo od onih ljudi koji se ili slazu fantasticno ili se svadjaju,opet fantasticno...pa spustim slusalicu i ne čujemo se par meseci,pa kad se čujemo ponovo,kao da je vreme stalo,kao da smo se juče čuli...
fizicki nije ništa posebno,simpatican je...za sebe ću samo reći da sam slatka(stvar ukusa)...i iako smo na prvi pogled razlicite osobe,opet,nikada nam nije dosadno,uvek imamo o cemu da pricamo i da se smejemo...
i veceras smo se videli posle 9meseci...do pre par dana se čak nismo ni čuli 3-4meseca...opet,kao da smo se videli prošle nedelje...
i dodje na kraju prica o nama...neminovno...
i ja mrtva-hladna kažem "ja u zivotu ne bih opet bila u vezi sa tobom"...i nastavim da pricam kako smo mi kao par osuđeni na propast,kako se mi stalno svadjamo,kako smo mi sustinski razliciti,itd.
ali da ste vi videli njegov izraz lica posle one moje prve recenice...
on je bio zblanut,razocaran,sokiran,...ma sve u isto vreme ...
i poceo je razgovor i moji argumenti i njegovi argumenti...
ali ja njega nikada nisam videla takvog...
sinoć se nešto promenilo u meni...ne znam,vise ga ne gledam istim ocima...
ja sam na kraju rekla kako meni trenutno ne treba veza ni sa kim,a ponajmanje njim i da ne mogu da mu obecam da ću IKADA biti sa njim,a ne želim da se povremeno ovako vidjamo i sad mu lupim jedan dan,posle nekog vremena lupim "e znaš,imam decka",iako ustvari mi ne bi bili u vezi,a opet...
on je rekao kako sam ja-JA i da je u mene mnogo teze ne zaljubiti se,jer se u mene neko ili ludo zaljubi ili ga iritiram,da on mene nikada nije dozivljavao casual i cinjenica da smo se uvek vracali na nasu pricu posle svake veze u kojoj je iko od nas bio(s tim sto jja kad sam imala decka,ja bih njega glorfikovala,a on svoje devojke nikada nije i uvek sam ja bila na prvom mestu)...
i kažem,manje-vise ništa novo nismo rekli veceras,ali...nešto se u meni promenilo... moje vidjenje njega...
ne znam zašto...možda je za to "kriv" onaj njegov izraz lica... ne znam...
rekao je da ne želi ništa casual sa mnom,da potpuno podržava da sada ne budem u vezi,jer nas treba "graditi"(kako je on to rekao),ali da ne želi prijateljstvo i da je smo se eto videli veceras i to je to,nećemo vise biti u kontaktu...
i onda je krenuo da me isprati i pravili smo se da ove teme nije ni bilo,opet smo se zezali i kada sam ga pred poljubac u obraz pitala "i?šta ćemo sad?" rekao je."idi kuci,pricacemo..."...
kao da je znao da mi je potrebno to da čujem...da nije kraj...

ne znam sta mi je...