Game Of Thrones

Ја то са вађењем змаја могу и да сварим некако, али не могу да сварим то да Седморица величанствених чекају на камену док : Џендри не оде до Иствоча, не пошаље гаврана за Змајкамен, гавран стигне до Змајкамена, Дени покрене змајеве, стигне и нађе их изнад зида. У књигама цео тај процес би трајао минимум две недеље, а овде изгледа као да је све прошло за мање од једног дана. Безвезе. Ова сезона је изузетно узбудљива, али пуна рупа и нејасноћа.
 
Filmsko i knjizevno vreme su dva vremena.

И у серији и у књигама цео овај процес (би требало да буде) је нереалан. Нема то везе са филмским временом. Они на том камену и без Псетовог промашеног пројектила не би издржали више од два дана. Уколико се водимо технологијом и природним законима из прошлих сезона, немогуће је да Денерис стигне тамо у тако кратком временском периоду. Није ово једина просторно-временска рупа ове сезоне, али је до сада највећа сигурно.
 
Ono sto je meni zanimljivo i zbog cega pratim serijal, to je da nema nijednog pozitivnog lika. Druga stvar je ta, da serijal polako priprema milione gledalaca na varvarizam koji se vraca na velika vrata, cak i u najrazvijenije zemlje.
 
И у серији и у књигама цео овај процес (би требало да буде) је нереалан. Нема то везе са филмским временом. Они на том камену и без Псетовог промашеног пројектила не би издржали више од два дана. Уколико се водимо технологијом и природним законима из прошлих сезона, немогуће је да Денерис стигне тамо у тако кратком временском периоду. Није ово једина просторно-временска рупа ове сезоне, али је до сада највећа сигурно.

Znam :) Moguce je da su pojeli nekog od svojih, a mozda su gavrani bili turbo a Deneris ima na svakom zmaju gps sa navodjenjem :) Gledas serijal opusteno, jer znas da je romansirana bajka, pratis najvise studije karaktera jer je to njena najveca vrednost.
 
Бој на Трноцести
Замиљела пољем зеленијем
У колони ланистрићка војскаВраћају се с' Високих вртова,
Са имања куће Тајрелића.
Тајрелићи бјеху богаташи,
Ал' богатство њима не поможе
Против војске Ланистрић Џемала,
И одреда Тарлића Радана,
Њиховога бившега вазала,
Који прода своје господаре,
Не би л' пост'о намјесником Југа.
Тарлић Радан и Ланистрић Џемо
Тајрелићку прегазише војску
Тајрелића име затријеше,
Освојише Високе Вртове
Освојише те их похараше,
И богатог накупише пл'јена,
Из амбара 'шенице бјелице,
Из магаза црвенога вина,
Из ризнице небројена блага.
Па све вуку у Краљеву луку,
Да с' опреме свијем залихама,
Јера бјеху усљед тешке војне,
А и зима на праг се надвила.
Кад дођоше до неког језера,
Стаде с' војском Ланистрић Џемале,
Стаде Џемал да одмори војску,
А Радан му приђе на коњицу,
Па овако прозбори Џемалу:
„Господаре, Ланистрић Џемале,
Прије часак мени дојавише,
Да су кола с Тајрелића златом,
Већ пристигла у Краљеву луку.
Но нам опет пожурити ваља,
Црнор'јеку прећи прије мрака,
Ако глава падне у засједу,
Нећ'мо лако репа ишчупати,
Па те оћу питат' за дозволу,
Да наредим бичеват' коларе,
Не би л' мало брже се мрднули“.
А Џемал му 'вако одговара:
„Господаре Тарлићу Радане,
Ти су људи храбро се борили,
Кад узесмо Високе Вртове,
Није правда да их бичујемо,
Кад су за нас крвцу прољевали,
Већ похитај господар-Радане,
Те поштено људе упозори“.
Климну главом Тарлићу Радане,
Па ободе својега коњица,
И отиде ка колској колони,
А Џемал га полако пратише,
И с' Џемалом храбри витез Бране,
Што Краљеву спасио је Луку,
У крвавом Црнор'јечком боју,
Од напада Братинић Станоја.
Кад већ Радан бјеше одмакао,
Једно момче ка њима се крену,
Млади синак Тарлића Радана.
А Џемал се лако насмијеши,
Па овако њему говораше:
„Помоз' Бог ти, млађани Тарлићу,
Помоз' бог ти, млађани Стевице,
Ил' ти име бијаше Јовица?“.
Раданов се синак уставио,
Уставио, па се поклонио:
„Господаре, Ланистрић Џемале,
Нит' Стевица, нити је Јовица,
Мене зову Ђокицом Тарлићем“.
А Бране се лако насмијао,
Но га Џемал попр'јеко погледа,
И Тарлићу 'вако проговори: „Чујем да си храбро се борио,
Кад узесмо Високе Вртове,
Па те, ево, хтједох упитати,
Да л' то теби прва битка бјеше?“
Климну главом Ђокица Тарлићу,
А Џемале продужи зборити:
„Хајд' ми реци, Тарлићу Ђокице,
Како ти се битка учинила?“
Ђокица му 'вако одговори:
„Господаре, Ланистрић Џемале,
Прва битка бијаше ми славна“.
Па хоћаше даље да говори,
Ал га Бране брзо пресијече: „Не будали, млађани Ђокице,Твој је бабо некуд одјездио,
Виш' га нема да је поред тебе,
Не мораш се прибојават' баба,
Већ слободно реци шта те мучи,
И шта имаш на уму својему“?
Лагано се Ђокица прибрао
И овако Брану говорио:
„Ц'јели живот, откад знадем за се,
Бјесмо вјерни кући Тајрелића,
Ја сам знао многе Тајрелиће,
С многима сам пио рујног вина,
С многима сам иш'о ловит' лова,
А сад њину прољев'о сам крвцу,
Ја не знадох да ће тако бити,
Тако бити кад људи умиру“.
Јопет Бране смијати се поче,
Па Ђокици 'вако одговори: „Јошт' си зелен, млађани момчићу,
Јошт' си зелен, Ђокице Тарлићу,
Пред смрћу се људи унереде,
Кад ли краја својега спознају,
Зар те нико томе не научи?“
Јошт' му Бране бесједити шћаше,
Ал наједном, сав се укочио,
К'о кад лија ослушкује пл'јена,
Некакву је начуо тутњаву,
К'о да коњи тутње копитима,
Па им викну да опрезни буду.
А тутњава све се појачава,
Док најпосл'је не зачу се вриска,
И на обзор' појави коњица,
То бијаше дотрачка ордија,
Таргерићка посла их Даринка,
Да освете пропаст Тајрелића,
И Дорњана, својих савезника.
Обрецну се Џемал као муња,
Па на своју подвикнуо војску:
„Брже дајте копља и штитове,
Постројте се у редове бојне“.
Па Џемале ободе коњица,
И кроз своју јурнуо је војску,
Са њим јашу и Радан и Бране,
И соколе ланистрићку војску,
За крвавог спремају је боја,
Надају се одбити Дотраке,
Ал' Дотрака к'о у пољу траве,
К'о да ничу из земљице црне,
Нико њима броја не изброја.
Бијаше се Бране препаднуо,
Препаднуо за судбину њину,
Па повикну Бране на Џемала:
„Бјежи лудо у Краљеву луку,
Залуду ћеш изгубити главу,
Згазиће нас дотрачка коњица,
К'о скакавац кад поље опусти,
Ти нијеси обичним пјешаком,
Но си глава војске Ланистрића!“
Грдно Бране разљути Џемала,
Па му Џемал 'вако говораше:
„Јел' то мене сматраш кукавицом?
Не бих своје напустио војске,
Да ми дадну седам краљевстава,
Да ми дадну ц'јела Вестероса,
Не мрдам се никуд са бојишта,
Одбићемо дотрачку коњицу,
Зар лав силни да се коња боји?“.
Не успједе р'јечи да изусти,
Кад га силна загушила рика,
То је рика Даринкиног змаја,
То је рика Драгана црнога,
Даринка је њега узјахала,
Да освети своје савезнике,
И срамоту што јој нанијеше.
Позна Џемал да ће пропаднути,
Позна Џемал, али не устукну,
Веће чврсто стоји на бојишту,
На змајску се ватру не обзире,
Што је с' неба црни Драган сипа,
И спаљује кола и волове,
И спаљује људе као лиле.
Ако неко побјећ' му успједне,
Дотрачка га дочекује сабља.
Виђе Џемал црну погибију,
Но с' ни мрве поколеб'о није,
Већ стр'јелцима Џемал командује,
Да стр'јелама Драгана обаспу,
Ал' су њине преслабе стријеле,
Змајску крљушт не могу пробити.
Тад се Џемал бјеше присјетио,
Големога лука шкорпиона,
Што на неким колима бијаше,
Те овако Брану проговори:
„Дедер, Бране, хитај шкорпиону,
И са њиме устријели змаја,
Ја не могу њиме руковати,
Јера имам само једну руку“.
Јурну Бране хитно као муња,
А Џемале оста на бојишту,
 
Бриткога је исукао мача,
Сјече њиме, десно и лијево,
Коњанике дотрачке обара,
Док на једног делију удари,
Што дв'је бритке имађаше сабље,
У лијевој у десној руци,
Бржи бјеше Дотрак од Џемала,
Већ бијаше њега прићерао,
Шћаше њему да откине главу,
Не могаше Џемал да се брани,
Бијаше се глави препаднуо,
Ал' му Тарлић Ђокица прискочи,
И Дотрака мачем пробурази.
Дотле Бране шкорпиону хита,
Ал' и њему Дотрак се испр'јечи,
Па исука из каније ножа,
Шћаше ножем Дотрака да згоди,
Но га овај врхом сабље одби,
Па још брже појури ка Брану.
Брзо Бране исукао мача,
Таман кад се примакну Дотраку,
Кад Дотрака посијећи шћаше,
Сину Дотрак брзо као муња,
Сагнуо се до земљице црне,
И Брановог удари коњица,
Предњу му је ногу одсјекао,
Паде коњиц, и обори Брана,
На ноге се Бране дочекао,
Ал својега мача изгубио,
Па около себе погледао,
Док мртвога угледа војника,
Брже са њег' скинуо је мача,
Крчи себи пута шкорпиону,
И Дотраке с'јече као снопље,
А све онај у стопу га прати,
Не би л' како Брана докрајчио.
Ал' је Бране лукава лисица,
Привуче се Бране шкорпиону,
Натегну га и постави стр'јелу,
Те прободе својег душманина,
За воловска прикова га кола,
Па натегну јопет шкорпиона,
И усмјери нишан на облаке,
Тражи оком Драгана црнога,
Ал' од дима ништа се не види.
Док' он змаја на нишану чека,
Око њега грдна касапница,
Ланистриће Дотраци згазише,
Само мала групица се држи,
Око Џема и Тарлић Радана,
Јоште чврсто стоје на бојишту.
Јошт' пружају отпор душманима,
Одбијају јурише дотрачке.
Даринка их бјеше опазила,
На Дрaгaну ка њима полеће,
Ал' је Брана са ума сметнула,
Таман Драган чељусти разјапи,
Кад Бранова долећела стр'јела,
Згоди змаја испод десног крила,
Поче Драган падат' ка земљици,
А Бране се томе обрадова,
Јер бијаше Бране помислио,
Да одједном двије муве згроми,
Уби змаја и змајску краљицу,
Но му радост бјеше кратког в'јека,
Успједе се Драган одржати,
Па се спусти према шкорпиону,
Баш кад Бране стр'јелу запињаше,
Суну ватру, све пред собом спржи,
Једва Бране главу сачувао,
У прави је часак одскочио,
А то Џемал све је посматрао,
Па кад виђе змаја на земљици,
И Даринку ђе му стр'јелу чупа,
Мисао му синула у трену,
Кад је мог'о погубити баба,
Зашто не би и његову шћеру?
Убојно је копље дофатио,
Па својега ободе коњица,
И ко муња јурну пут' Даринке,
Да рат сврши једнијем ударцем,
Даринка га бјеше опазила,
Бијаше се глави препанула,
Кад се Џемал њојзи примакао
Примакао на десет корака,
Окрену се рањени Драгане,
Окрену се да спржи Џемала,
Ал' од њега Бране бржи бјеше,
Залеће се на својему ату,
Скочи с' њега брзо као муња,
Па Џемала у воду повуче,
Спржи ватра њихове коњице,
Али они главе сачуваше,
Препливаше читаво језеро,
Кад изашли бјеху на обалу,
Разљути се Бране на Џемала:
„Шта си оно учинио, лудо,
Сам јуришаш на онол'ког змаја,
Са обичним копљем у рукама,
Шта си хтио с' тиме учињети?“
А Џемал му 'вако одговара:
„Ја сам хтио убит' Таргерићку,
Ја сам хтио рата завршити,
Ал' се бијах грдно преварио,
Замал' своју не изгубих главу,
Да не бјеше твојега јунаштва.
Заслужио ц'јело си краљевство,
А не једног замка обичнога“.
Обрецну се Бране на Џемала:
„Слушај мене, Ланистрићу Џемо,
Док ми не даш шта си обећао,
Тебе нико не смије убити,
Нит' Дотраци, нити пак' змајеви,
Нема нико право осим мене!“
А Џемал му настави зборити:
„Таргерићка збрисала нам војску,
С само једним од својих змајева,
Још двојицу так'ијех имаде.
Ако крене с' својим змајевима,
Краљевој се Луци црно пише.
Ваља нама тамо похитати,
Упозорит' краљицу Шерифу“.
Па скочише на ноге лагане,
Отидоше пут' Краљеве луке,
А војска им оста на бојишту.
 
Ја то са вађењем змаја могу и да сварим некако, али не могу да сварим то да Седморица величанствених чекају на камену док : Џендри не оде до Иствоча, не пошаље гаврана за Змајкамен, гавран стигне до Змајкамена, Дени покрене змајеве, стигне и нађе их изнад зида. У књигама цео тај процес би трајао минимум две недеље, а овде изгледа као да је све прошло за мање од једног дана. Безвезе. Ова сезона је изузетно узбудљива, али пуна рупа и нејасноћа.

Pa meni je skroz okej da ona stigne sa zmajevima za pola dana, jedino mi je gavran problematična kategorija tu.
 
20993067_502124563461741_5223798991705158711_n.jpg
 

- - - - - - - - - -

U Indoneziji se navodno pojavio i pirat sedme epizode. Jedan pise na twiteru da je gledao i da su deneris pobili sve zmajeve. :((
A mozda i lozi....

Ma laž. Još odavno je neki lik na Youtube prepričavao scenarije svih epizoda 7. sezone i sve se do sada obistinilo.

U 7. epizodi biće svega i svačega, ali ništa nije spomenuto za zmajeve.
 
Ja i dalje tripujem da ce Snowisha da napumpa Deneris i da ce da odrade foru ko sa Arturom ako znate pricu...Onaj fazon Merlin je na onovu nekog prorocanstva verovao da je blabla Arturu sudjeno nadje sveti gral i donese mir,al prorocanstvo moze da se tumaci na vise nacina,pa je na kraju to ispao neki klinja plose njega...Tako da cu se smoriyi ako odrade taj fazon ono svi poginuli a Deneris se poradja i radja klinca koji ce pobediti sve ostale...I da aznam da zvanicno ne moze da ima decu al jelte Snowisha je magican ko sto smo videli...Ko sto rekoh smoricu se ako bude tako predvidivo...

- - - - - - - - - -

E i izaslo je finale na torentu
sta vam je lozim vas:lol:banovace me zbog ovog :rotf:
 
Ma, cela epizoda je urađena teatralno...sa sve patetikom između Džona i Deneris; Emilija Klark mi je i definitivno užasna glumica sada....ovaj pogađa zmaja koji je daleko i leti a ne ovog ispred sebe, Džon upada pod vodu samo da bi bilo malo tenzije da l že preživeeti i da ga Deni ne bi krivila za zmaja...ali i čisto da imaju razlog da Bendžena vrate još jednom...totalno holivudski, realno ako ćemo iskreni biti

Možda je gađao tog zmaja zato što mu je pržio i uništavao vojsku. Šta mu vredi što će ubiti Drogona koji je u tom trenutku maltene bio bezopasan, ako će ovo dvoje i dalje sa visina da ih masakriraju?
 
Ja i dalje tripujem da ce Snowisha da napumpa Deneris i da ce da odrade foru ko sa Arturom ako znate pricu...Onaj fazon Merlin je na onovu nekog prorocanstva verovao da je blabla Arturu sudjeno nadje sveti gral i donese mir,al prorocanstvo moze da se tumaci na vise nacina,pa je na kraju to ispao neki klinja plose njega...Tako da cu se smoriyi ako odrade taj fazon ono svi poginuli a Deneris se poradja i radja klinca koji ce pobediti sve ostale...I da aznam da zvanicno ne moze da ima decu al jelte Snowisha je magican ko sto smo videli...Ko sto rekoh smoricu se ako bude tako predvidivo...

- - - - - - - - - -

E i izaslo je finale na torentu
sta vam je lozim vas:lol:banovace me zbog ovog :rotf:

Toliko su insistirali na njenoj neplodnosti ovu epizodu i ponavljali taj podatak da uopšte ne bih isključio da će smoriša da je magično oplodi...i reši pitanje naslednika. Doduše opet imamo incest ali navikli smo već. A da stvar bude gora barem 80% onih što gledaju iz sve snage navija da se tetka i bratanac spare :confused:

Ode svet u.....:rotf:
 
Seriju isprva nisam htela da gledam. Bila sam među onima što belo gledaju meme, raznorazne članke, statuse, čak sam se i hvalila što sam u 1% koji ne gledaju, dok me sestra nije naterala. Tipa, rekla mi je da pogledam samo jednu makar, a za veče sam odgledala preko pola sezone. One thing led to another pa sam za 20 dana odgledala 6 sezona, a na pola 6te saznala da će biti još 2 sezone. :hahaha: E moje muke... Da dodam da sam odmah počela da preturam SAV moguć materijal na internetu koji sam mogla da je vezan za GoT. :hahaha: Serija je vrhunska i bukvalno mi je jasno što je toliko polularna. Stvarno će mi biti žao ako zaista budemo morali da čekamo 2019tu za poslednju sezonu, ali svi izgledi su da ćemo zaista čekati, jer sam na više mesta pročitala da sa snimanjem počinju ovog oktobra. :(

Što se pretposlednje epizode tiče, ja stvarno volim zmajeve i bilo mi krivo k'o da je ona mutava ledenjara crko majci daboga pogodio nekakvo mače ili štene, a ne onoliku zmajčlnu. :cry: I to Viseriona koji se i prvi rodio. :cry: The first boooorn! :heart: :besna:
 
Nisam neko ko traži greške i nelogičnosti u filmovima i serijama. Volim da uživam dok gledam i da se ne bavim sitnicama.

Ali postoji jedan detalj koja mi nikako ne da mira kao ljubitelju ratnih i akcionih filmova i serija.

Kada su izvršili zasedu na grupu mrtvaka predvođenom šetačem, mrtvaci su im i ravnopravno parirali u borbi. Čak štaviše Mormonta je jedan zgrabio za vrat i davio ga. Sve je muke spasio Jon Snow kada je ubio šetača pa su svi (osim jednog) popadali.

A onda ona scena na jezeru kada svako od njih sa malo većim naporom uspeva da sredi barem 20 mrtvaka.

Mislio sam da smo sa tim ''Rambo'' i ''Umri muški'' fazonima završili. Ova serija je barem bila realna po tom pitanju. I likovi koji su bili važni za koje su ljudi mislili da su među glavnim su stradali kao od šale sasvim neočekivano.

I onda se dogodi ovako nešto.

Imam osećaj da je Jon poveo sa sobom 100 ovakvih ratnika da bi uništili celu armiju mrtvaka.
 

Back
Top