Legende iz svih krajeva nase zemlje

Legenda o blagu popa Martina ("Smokova dupka")

Prica o popu Martinu glasi otprilike ovako:


Pop Martin ziveo je u selu Poganovu u vreme kada je Srbija bila potpala pod tursku vlast. Pored sela su stalno prolazili turski karavani koji su isli iz Carigrada ili se vracali u njega. Za hajduke su posebno bili intersantni oni koji su isli za Carigrad jer su bili prepuni zlata i drugih dragocenosti sakupljenih od haraca. Zbog toga je pop Martin odlucio da osnuje hajducku druzinu koja bi presretala turske karavane i uzimala "nazad" zlato oteto od naroda. Tako je i bilo. Presretali su karavane, obavezno ubijajuci sve pratioce da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi trag, sakupili zlato i krili ga po pecinama iznad sela. Govori se da to zlato cuva mehanizam u u obliku zmije smuk, napravljene od zlata, koja bi nepozeljnog gosta velikom brzinom udarila u glavu i ubila na licu mesta. Da se ne bi odala tajna funkcionisanja tog mehanizma, pop Martin je ubio majstore koji su ga napravili.

Medjutim, jednog dana nedaleko od sela hajducka druzina popa Martina presrela je do tada najbogatiju posliljku sa tri kola prepuna zlatnika. Dobro organizovani pobili su sve pratioce, osim jednog: velikog cupavog psa. Mozda nisu obratili paznju na njega, a mozda su ga i namerno pustili, jer to je ipak samo zivotinja. Medjutim, pas je bio dobro utreniran i nastavio je sam put prema Carigradu. Vrativsi se sam, Turci su uvideli da se nesto desilo sa karavanom, sakupili vojsku i pustili psa da ih odvede do mesta na kom je karavan stradao. Tako je i bilo. Bas u trenutku kad je pas doveo Turke u blizini sela Poganova, bio je Veliki Petak i celo selo je islo u crkvu. Turci su opkolili crkvu i trazili su od seljaka da odaju skloniste hajducke druzine, medjutim niko nije o tome ni rec rekao - verovatno niko nije ni znao. Turci su zatim poubijali sve, samo su se spasili jedan momak i jedna devojka, koji su se malo zadrzali u sumi (sta su tamo radili ne znam! he he:-}), kada su dosli videli su stravican prizor:muskarci, zene, deca.......sve je to bilo poklano. Selo je ostalo pusto, ali ne zadugo jer su ga opet naselili doseljenici sklanjajuci se pred Tucima.

Sto se tice sudbine popa Martina, on je ostao ziv i nastavio da presrece karavane, sve do smrti. Na samrti je kazu rekao da njegovo zlato moze naci samo covek, koji je spreman da 2/3 svega pokloni Poganovskom manastiru, a 1/3 zadrzi za sebe.

Danas mnogi traze to zlato verujuci da postoji, ako ne to zlato onda sigurno neko jer je istorijska cinjenica da je na ovom prostori bilo hajduckih drizina.
 
Uopste,razne price postoje vezane za put Via militaris, kasnije nazvan Carigradski drum.
Svojevremeno,postojala je prica da je Atila, "Bich Boziji" sahranjen preko puta sela Gojin Dol o cemu je opsirno pisala i Ilustrovana politika.I stvarno, kada se to brdo posmatra sa puta prema granici, ono podseca na piramidu.Tu su se "muvali" neki arheolozi ali sve se na tome zavrsilo.
To me podseca na otkrice Troje kod Metkovica onog meksickog prevaranta koji je uspeo da podigne prilicnu prasinu u to vreme, mislim da se zvao Roberto Salinas Prajs, ako sam dobro zapamtio ime?
Prodao je mnogo knjiga i izgubio se u nepoznatom pravcu.
No, dobro, legende u svakom slucaju "golicaju mastu" i uvek ce postojati ljudi koji ce verovati da su bas oni ti, "odabrani", koji ce pronaci sakriveno blago.
Dobro je da takvi postoje jer zahvaljujuci njima mnogo toga je i otkriveno.
Ipak, ne moze svako da bude Indijana Dzons.
Inace, selo Gojin Dol je nedaleko od mesta gde je svojevremeno hajdukovao pop Martin, mada cisto sumnjam da je uopste postojao jer za to ne postoje nikakvi materjalni dokazi, samo prica,......a price mogu da budu i izmisljene, zar ne?
 
U mom selu se prica da je pop Martin, kada je od turaka otimao zlato, to zlato sakrivao u tzv. "Smokovu dupku", koju danas ljudi traze u okolini Poganovskog manastira, Vlaskoj i Greben planini. Pricase da je, kada je pronasao tu rupu ili pecinu, pop Martin u njoj pronasao rimske pare. Ja ne verujem da je bilo tako. Pricala sam sa covekom, koji vec osam godina istrazuje istoriju dimitrovgradskog kraja. Evo sta mi je on ispricao:
Na mestu poganovskog manastira nekada je bila zenska skola. To je bilo od desetog do cetrnaestog veka. U dvanaestom i pocetkom trinaestog veka ova oblast je bila bugarska. Bugarskom je tada vladao car Kalojan, potomak Petra i Asena. On je veoma voleo da dolazi ove krajeve, pa je u selu Trnsko Odorovce sagradio veoma bogat manastir "Sv. Jovan Bogoslov". Cesto je obitavao i na Asenovom kaleu i u Zvonackoj banji.
Od sela Sukova do Poganovskog manastira reka Jerma je pravila prirodno jezero duboko 15metara, koje je kasnije, ljudskom rukom, unisteno. Na mestu gde se nalazi sukovski most bio je prirodni most. Tu je car voleo da lovi dive guske, a cesto je jeo i odmarao se u zenskoj skoli. Da je ta zenska skola postojala svedoci dimnjak na ulazu u Poganovski manastir, koji je iz desetog veka, a takodje i ostaci gradjevine iza Poganovskog manastira.
U vreme treceg krstaskog rata krstasi su stalno dolazili kod bugarskog cara, koji ih je vodio u Zvonacku banju, gde su oni danima pirovali i radili sta su hteli.
Kad je, konacno, 1204. godine, pao Carigrad krstasi su ga opljackali, a pogotovo su opljackali dvor, gde je bilo uzasno mnogo zlata (krune, sablje, koplja, nakit i jos mnogo toga). Na povratku su svratili kod bugarskog cara, ali on im je oteo zlato i pobio celu grupu ljudi, koji su nosili to zlako. Zlato je sakrio u "Smokovu dupku". Naredio je svojim slugama da donesu egipatski otrov, onaj sto je stavljan u piramidama, i da naprave zmiju (smoka) koja ce braniti ulaz od nepozeljnih gostiju, tako sto ce ih udarati u grudi.
U vreme kada je Vizantija ponovo ozivela ili malo ranije vizantijska vojska je trazila da tadasnji bugarski car vrati ukradeno zlato (verovatno car Konstantin Tih-Asen). On je to odbio, pa se, zbog toga, u selu Trnsko odorovce, na mestu zvanom "Grchka strana" (kazu da se i danas tako zove) odigrala bitka u kojoj je bugarski car jedva izvukao zivu glavu. Manastir "Sv. Jovan Bogoslov" je izgoreo do temelja, a car je kasnije naredio da se manastir ponovo izgradi, ali ne na istom mestu, vec na mestu gde je bila zenska shkola. I tu pocine spor izmedju Srba i Bugara da li je Poganovski manastir srpski ili bugarski. Kod nas se veruje da su ga sagradili Konstantin i Jelena Dejanovici, a Bugari tvrde, da su oni samo darovali manastir, a da je manastir sagradio bugarski car. Po meni to je malo verovatno jer je Bugarska vec u cetrnaestom veku imala ogromne probleme sa Turcima (Sofija 1382.godine pada pod tursku vlast) i svoje sile je usmeravala u tom pravcu, a ne u pravcu izgradnje manastira.
Ja licno verujem da smok nije napravljen 1204.godine, nego je pop Martin posle mnogo godina pozvao najboljeg majstora u nasim krajevima da napravi tu zmiju. Javio se majstor iz jednog sela, najverovatnije iz Sukovske Drzine. Pop Martinove sluge su ga vezanih ociju dovele do "Smokove dupke". On je napravio zlatnu konstrukciju u vidu zmije, koja bi ljude na ulazu u rupu udarala u grudi i ubijala. Kad je zavrsio sa radom pop Martinove sluge su mudale torbu punu zlata i, vezanih ociju, vratile ga u svoje selo. Strepeci od toga da je, mozda, majstor video put kojim su ga vodili i da ce se vratiti i uzeti svo zlato, sluge su ga i ubile, a njegovo zlato zakopale. To zlato se i danas trazi.
Verujem da je pop Martin Himovic umesto rimskih para u "Smokovoj dupki" pronasao ogromnu kolicinu carskog zlata.
Ljudi u mom kraju veruju da je, osim rimskih para, pronasao i nesto vanzemaljsko, zbog cega ga je mesec dana groznica nije popustila. Pa, mozda ga je uhvatila i od carskog zlata, a ne od vanzemaljaca...
Prica se da "Smokova dupka" ima tri ulaza. Jedan ulaz je glavni- gde su mazgama prenosili zlato. 30 dana 30 hajduka su tamo doterivali zemlju i kamenje i zatrpali ulaz. Drugi ulaz je negde pored reke Jerme, ali i on je zatrpan. Veruje se da tamo postoji obelezje na kamenu- neki kazu da su nacrtani pantalone i kosulja, drugi kazu da su nacrtani zmija i strela, a treci da je nacrtana samo zmija. Treci ulaz je bio slobodan, ali tamo je postavljena cuvena zmija smok. Dosta ljudi je poginulo na tom mestu. Poslednji ljudi koji su pronasli smokovu dupku, od kojih je jedan i umro, a pretpostavlja se da je bilo dete, hlebom, solju i svecom su se zakleli da nikada nikom nece reci gde se nalazi ovo mesto. Mozda su i zatrpali ulaz, a ispred njega su zasadili jorgovane i tako mu sakrili trag. Poznajem osobu koja ima plan ulaza u smokovu dupku, trazila sam mu plan, iako ne nameravam da je trazim, ali mu nije bilo drago da mi ga da.

Pop Martin Himovic je ostavio jedan svoj rukopis, u kome opisuje ceo svoj zivot, jednom leskovackom manastiru.
 
Pre svega moj naklon!
Bas mi je drago da "konacno naidjem" na nekog Caribrodjanina:-). Pardon, Caribrodjanku;-)
Tvoja legenda mi je privukla paznju. Pogotovo ovaj prvi deo vezan za toponime i ist. licnosti. Cuo sam za pop Martinovo blago i to da ga mnogi bezuspesno traze, medjutim, pitao bih te (posto poznajem Trnsko Odorovce) gde je odprilike to mesto zvano "Grcka strana". Pitam pre svega jer prvi put cujem za to mesto, a pri tom naravno da ne sumnjam da ono postoji. Legende su legende... No, gde ima dima ima i vatre. U vezi "Smokove dupke" - cuo sam da navodno postoji neki ulaz u nju iz samog Poganovskog manastira, tj. da navodno pored ostalih ulaza postoje neka "vrata u zemlji, na podu" iliti "kapak" koji otvara prolaz u tunel koji vodi do mesta gde je sakriveno blago. E sad... Dal je to samo "upgrade" tragaca za zlatom - nisam pametan.
Elem, rekoh da ti prenesem sledece (uz napomenu da se radi velikom vecinom o podacima koje su izneli ljudi): O poreklu imena sela Trnski Odorovci ima nekoliko izvora. Prema jednoj od legendi selo je dobilo ime zbog “odrova” koji su se tamo pravili. Rec je o lezajevima za krupnu stoku izradjivanih od hrastovih stabala. Druga legenda navodi da je ime sela vlaskog porekla i da potice od vlastitog imena Todor, te da se covek sa tim imenom pre nekoliko stotina godina sa svojim stadom naselio u tim krajevima. Ime sela je vise puta menjano, secanja ljudi iz kraja dosezu do vremena kada se selo zvalo Vrbica (Vrba). Kasnije je selo prekrsteno u Odorovce, da bi konacno zbog blizine grada Trna, koji je u proslosti bio ekonomski i kulturni centar Znepoljskog i Derekulskog kraja postalo Trnsko Odorovce.
Pored legende o Todoru, coveku koji je u proslosti prvi naselio podrucje sela, neki mestani poznaju i druge legende o nastanku sela. Druga verzija price o nastanku sela govori o tri brata : Peji, Pesi i Mateji, koji su izbegli po nekima iz mesta zvanog Kostur u Pirotskom kraju, a po nekima iz predela juzno od Nisa, (blizu Merosine), i sa sobom poveli porodice, koje su kasnije formirale prvih dvanaest domacinstavana na mestu i oko danasnje mahale Selo. Koja je legenda istinita, ne zna se, ali se pouzdano zna da su se u selo u proslosti naseljavale porodice iz Srbije i Bugarske, koje su dolazile iz pravca Dimitrovgrada, Pirota - Nisa i Trna bezeci od Turaka. Od kulturno-istorijskih znamenitosti potrebno je izdvojiti crkvu Sv. Jovana Krstitelja, koja je podignuta na ostacima predjasnjeg manastira Mustar, a poslednji put je renovirana pre desetak godina od strane samih mestana sela. Ispred te crkve 07.jula slavi se slava Sv. Jovanu Krstitelju sto je ujedno i seoska slava. Mestani sela navode da je u dalekoj proslosti u selu postojala jos jedna crkva koja je bila posvecena Sv.Vidu, ali se za tacnu lokaciju ne zna. Takodje se pripoveda da je u ataru sela, negde u podnozju Greben planine postojalo staro utvrdjenje (tzv. “grad Pobede”). Inace, arheoloski lokaliteti su u potpunosti nepoznati, ali veruje se da bi podrucje Derekula moglo biti veoma interesantno za ljubitelje arheologije. Zapisa (mirosanih drveta), takodje danas vise nema, ili su ih stanovnici sela zaboravili, pa ih je tesko locirati, iako su u ovim krajevima cesta pojava. Stanovnici pominju da ih je u proslosti bilo u mahalama Jecarnik, Loziste, Del i Cukar. Isti slucaj je i sa obrocima. Zna se jedino da se jedan nalazio ispod mahale Selo, na mestu zvanom Marinkovo, gde se slavilo Spasenje Gospodnje (Spasovdan). Duhovna je tradicija bila veoma bogata, ali u danasnje vreme retko da ko zna za koju igru, pesmu ili bilo koje drugo usmeno ili pisano predanje. Jedino se ponekad moze cuti poneke misterije vezane za navodna prokletstva nekih kuca, drveta, misterija o srusenom mostu itd. SELO BARJE - BOROVO : U Borovu su postojala dva manastira. Jedan je bio posvecen Sv. Jovan Krstitelju i nalazio se u Popovoj dolini, a drugi je bio posvecen i Sv..Kirilu i Metodiju i nalazio se izmedju mahala Preina i Aljin s’lp. Od njih su ostali samo temelji. Sredinom prve polovine prosloga veka gradjena je crkva u mahali Seliste. Gradjena je na temeljima stare crkve. Prema predanju stara crkva srusena je od strane turaka, koji su naterali zene i decu da je kamenjem i zemljom zatrpavaju. Na tom mestu sada se nalazi livada Metodijevih iz Selista. Livada je kosena bez ikakvog znanja da se ispod nje nalaze ostaci crkve.Baba Tala, supruga Sokolov Vasila iz mahale Rid, cesto je sanjala da se ispod livade nalaze temelji stare crkve. Pocela je nocima da ustaje i sama odlazi do 2 km udaljene livade. Na njenu inicijativu i njenog supruga mestani su iskopali temelje. Na istom mestu je ubrzo zatim podignuta nova crkva posvecena Bogorodici.
SELO BILO : Postoji jedno predanje vezano za selo, a koje kaze: “Da bi platili porez Visocani su putovali turskim drumom kroz Nevlju cak do Trna. Zastajali bi po hanovima kako bi odmorili konje. Vlasnici hanova su im udarali recke ako bi svratili, a dve ako bi prosli ne svracajuci”. Postoji jos jedno, vezano za Ogorelu sumu, koja kaze da su jedne godine hajduci opljackali Turke, koji su prenosili sakupljen porez. Turci su se osvetili tako sto su srusili crkvu posvecenu Sv. Kirilu i Metodiji, pored jednog zapisa zaklali dva svestenika bacivsi im glave u Radenkovu vodenicu. Pre toga su zapalili celu sumu u nadi da ce iz nje isterati turke. Ta se suma od tada naziva Ogorela suma.
SELO PRACA: Mestani tog sela s kraja XIX veka poceli su slaviti Sv. Luku, a s tim u vezi postoji i anegdota : Tokom 1885. godine u Praci su se razbolela mnoga goveda od bolesti koja se naziva “govedji prist”. Pocela su da umiraju a leka nije bilo. Jedna baka je rekla kako mou da izlece stoku. U jednom tesnom brdu prokopali su dubok kanal i naterali sva goveda da jedno po jedno prodju kroz njega. Na drugom kraju su ih cekali momak i devojka sa istim imenima – Stojan i Stojanka, koji su kadili goveda dimom od trave koju im je dala ta baka i cesljali ih sa drvenim sa drvenim cesljem. Ceremonijal lecenja odigravao se u punoj tisini. Niko nije progovarao. Samo se culo mukanje krava. Pre pocetka lecenja troje ljudi obisli su selo i zagasili vatru u svakoj kuci, tako da nije ostala nijedna “ziva vatra”. Ugalj koji je goreo travu za kadjenje goveda napravljen je od vatre koju su zapalili nakon gasenja drugih ognjista i trljanjem dva suva drveta. Nakon sto su goveda prosla kroz pusak od lekovitog bilja, mestani su ih pustili da se slobodno krecu, jedno tele su uhvatili i zaklali nasred sela kao zrtvu. Posle toga napravili su molitvu – govedju janjiju, presekli kolac i produzili sa jelom i picem. Desilo se cudo! Da li od kadjenja ili neceg drugog, goveda su prestala umirati. Od tada, prema toj legendi, Pracani slave yaj dan kao praznik za zdravlje goveda – govedjeg sveca Sv. Luku.
SELO DONJI KRIVODOL : Pretpostavlja se da na jednom mestu po imenu Donjo Gradiste postoje temelji verovatno vojnog utvrdjenja. U pitanju je mesto sa tesnim ulazom i sa dve prostorije (levo i desno po jedna), sagradjeno u rimsko vreme. Slicno mesto postoji u Gradistu ( G. Krivodol) gde je cak uvedena voda. Zgrada je Rimljanima sluzila za odbranu od Slovena i Avara.
Na mestu u selu koje se naziva Dzavino guvno postoji zgrada ( 25 x 8 ) koje je otkriveno 1938. godine od strane grupe mestana. Na uglovima zgrade bile su postavljene bele ploce. Posle drugog svetskog rata nadjeni su polukrug i zid. Nadjene su i cigle koje su ili iz rimskog ili iz turskog doba. Zbog zlata mesto je u potpunosti prekopano, a ploce ostecene. Neki iz grupe prvobitnih istrazitelja smatraju da su na tom mestu letovali turci.
Inace, upravnik reona Visok ( Turcin ) boravio je u Donjem Krivodolu.

Nadam se da ce ti ova "predanja" dobro doci - ako vec nisi cula za njih :-)
Svakako da nisu toliko interesantna poput legende o "Smokovoj rupi".

POZDRAV

[/b]
 
Mesto nazvano Grcka strana: raspitivala sam se o njemu, ali niko nije znao da mi odgovori na to pitanje-gde se ona nalazi? Cula sam da je negde u okviru sela Trnsko Odorovce i da je to livada koja je sada zarasla u trnje i korov.
Sto se tice zenske skole- razmisljala sam i o njoj i cisto sumnjam da je onda tako nesto postojalo. Onda su ove teritorije bile bugarske, a bugari veoma vole da se hvale svojom prosloscu i cisto sumnjam da bi zaobisli zensku skolu cak iz desetog veka- to bi bila prva zenska skola na Balkanu, po nekim mojim procenama. Najverovatnije je tu postojao i onda zenski manastir (kakav je Poganovski manastir bio do pre oko sest godina). To je moje misljenje, jer je Bugarska poznata po veoma starim crkvama- posecujem jednu crkvu u Sofiji koja je cak iz drugog veka posle Hrista. Verovatno je onda bila paganski hram, a onda je, sa naletom hriscanstva, preinacena u crkvu Svetog Djordja, rekla bih u 9. veku, kada je i bilo pokrstavanje Bugara.
 
SVETI TRIFUN
SVETI MUČENIK TRIFUN praznuje se 1. februara po starom ili 14. februara po novom kalendaru.

Sv. mučenik Trifun je poznat u vinogradarskim krajevima Šumadije, Pomoravlja i Bugarske kao zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara. Negde ga zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili Orezač, kada se po prvi put obrezuje loza uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika. U nekim selima Srbije se slavi i kao zavetni dan jer se smatra da Sv. Trifun štiti sela od grada i poplave, odnosno da je čuvar useva od raznih štetočina.

Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić koji je bogatima čuvao guske i "još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove". Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati osim Trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok "po Božjem promislu", u maloazijskoj Frigiji ne pronadjoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, "Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine" napisao je Sveti vladika Nikolaj.

Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naredjujući da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo "Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!" (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, 15-og februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan "susreta" zime i proleća kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će usoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

"Valja se" da se na Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.
 
kao pre par dana bilo sretenje...i na sretenje izlazi mechka bozhana...ako izadje iz petjine i ugleda svoju senq...odmah se vratja u istu jer tje biti josh mnogo hladnih dana...a ako pak na sretenje vidite mechq bozhanu to znachi da tje uskoro sunchani i lepi daaaniii

ok ovo i nije doslovce legenda...al tako se pricha
 
Veliki pozdrav Anciki i Forseti-ju.
Moj nick je marini222 iz Pirota.
Hteo bih da pohvalim Anciku samim tim sto se interesuje za Martina Himovica i Forseti-ja sto je opsirno odgovorio i upotpunio sliku o nekim stvarima ali ne u potpunosti.
Pitao bih Anciku da li zna koliko ima smukovih dupki, Ko je bio pop Martin i zasto se odmetnuo u hajduke , ko je stvarno postavio zamku smuka, od cega je smuk napravljen i odakle su doneseni delovi za njega, da je ubijen tvorac smuka jeste , ali gde . Pod broj 2 nije dobio punu torbu zlata nego 3 dukata , nije seljak nego je bio ucen covek , nije vracen u selo veznih ociju nego je ubijen kod prvog tunela od kafane preko puta manastira , gde i dan dansa ako malo bolje se pogleda stoji znak na steni otvorena desna saka gledana iz profila , smuk nije od zlata . Gospodinu Forseti-ju odgovor da stvarno postoji Grcki Vrh , i da mu preporucujem da ode da pogleda lepote predela da vidi kako su rimljani busili serpentine u steni kako bih lakse silayili po vodu i obradjivali polja , a kad zatreba bryo se vratili u utvrdjenje . Cekam vas komentar na sve to . Prave cinjenice moraju biti potkrepljenje ne samo nekom fals dokumentacijom nego i izlaskom na teren . Prave planove je imao jedino gluvi Krsta iz Gornje Nevlje koji je umro prosle godine. A ja sam veliki deo video i najtacnije stvari cuo od njega. Za sad toliko nadam se da sam vas zaintrigirao. Javite se.
Puno pozdrava MARINI PIROT
 
marini222:
Veliki pozdrav Anciki i Forseti-ju.
Moj nick je marini222 iz Pirota.
Hteo bih da pohvalim Anciku samim tim sto se interesuje za Martina Himovica i Forseti-ja sto je opsirno odgovorio i upotpunio sliku o nekim stvarima ali ne u potpunosti.
Pitao bih Anciku da li zna koliko ima smukovih dupki, Ko je bio pop Martin i zasto se odmetnuo u hajduke , ko je stvarno postavio zamku smuka, od cega je smuk napravljen i odakle su doneseni delovi za njega, da je ubijen tvorac smuka jeste , ali gde . Pod broj 2 nije dobio punu torbu zlata nego 3 dukata , nije seljak nego je bio ucen covek , nije vracen u selo veznih ociju nego je ubijen kod prvog tunela od kafane preko puta manastira , gde i dan dansa ako malo bolje se pogleda stoji znak na steni otvorena desna saka gledana iz profila , smuk nije od zlata . Gospodinu Forseti-ju odgovor da stvarno postoji Grcki Vrh , i da mu preporucujem da ode da pogleda lepote predela da vidi kako su rimljani busili serpentine u steni kako bih lakse silayili po vodu i obradjivali polja , a kad zatreba bryo se vratili u utvrdjenje . Cekam vas komentar na sve to . Prave cinjenice moraju biti potkrepljenje ne samo nekom fals dokumentacijom nego i izlaskom na teren . Prave planove je imao jedino gluvi Krsta iz Gornje Nevlje koji je umro prosle godine. A ja sam veliki deo video i najtacnije stvari cuo od njega. Za sad toliko nadam se da sam vas zaintrigirao. Javite se.
Puno pozdrava MARINI PIROT
Kliknite za proširenje...
Evo adrese teme o blagu popa Martina- bolje je da pishemo tamo kako ne bismo ovde zauzimali prostora:
http://forum.krstarica.com/threads/46441
Ja sam pisala ono shto sam chula i ne trudim se mnogo da otkrivam istinu o tom blagu, kamoli da trazim tu Smokovu dupku. Pop Martin Himovic je, inache, nekim ljudima poznat i kao pop Martin Nadic- jedan od "osnivacha" hrvatske burzoazije u XIX veku- to sam skoro cula. Turci su mu oteli, po nekim ljudima-zenu (Nadu) i cerku. Drugi kazu da mu je Nada bila majka, a da mu nisu oteli cerku, vec sestru i odveli ih u harem. Zato je on postao hajduk, ali je kasnije ubio i zenu i cerku (ili majku i sestru) posle jednog boja sa turcima zato sto su se "dale turcima" bez obzira sto je uchinjeno na silu (tretirao ih je kao izdajice).
Da li je smuk bio od zlata ili uopshte nije bio smuk- mene to ne interesuje, jer sam u ovom slucheju vishe zainteresovana za samu legendu. Ne znam koliko ima Smokovih dupki- ja sam chula samo za jednu sa tri ulaza. Za onaj tunel shto si ga pomenuo, kako se meni chini iz opisa koji mi je dao jedan chovek, se smatra da je to jedan od ulaza u "dupku". Tamo blizu se 1983. godine desio jedan, ljudskom rukom izazvan, odron u kome su poginula dva choveka. Neki ljudi kazu da su ta dvojica pokushala eksplozijama da razrushe stenu i da nadju taj ulaz, ali su poginula.
 
Legenda o imenu sela Zeljusha (moje selo)
Prvo ime sela Zeljusha bilo je Kalinovo. Selo je dobilo ime po prelepoj devojci Kalini, koja je bila smrtno zaljubljena u svog voljenog Damjana. Medjutim, Damjan odlazi u vojsku i ne vraca se shest godina. Kalina ga zeljno ochekuje, ali njega nema... Jednoga dana Kalina se, iznemogla od chekanja, popne na jedno uzvishenje odakle se vidi celo selo, a i put kojim Damjan treba da dodje. Toliko ga je zeljno chekala da se u jednom trenu skamenila. Tako okamenjenu pronashli su je ovdashnji ljudi. U selu je dugo vremena bila velika zalost za njom. Ljudi koji su tu dolazili iz daleka, ili su bili u namei da dodju, govorili su :"Idem u Zalno (Zalosno) selo". Tako se Zeljusha nekada zvala Zalno ili Zalosno selo, da bi se kasnije, sa raznim promenama u govoru rec zalim zamenila recju zelim, pa je selo dobilo ime Zeljusha, kao neko ko neshto zeli.
 
shto se tiche martina
dosho sam do nekih zanimljivih podataka

njegov kum se zvao ilija uzunovic
a jedini uzunovici (uzunovci) u kraju su bili u selu ljubatovica kod bele palanke i bili su vojnuk, domaca vlastelinska famija koja je davala vojsku sultanu

a glavni burzuji u kraju su bili ibrahimovici, neka spahijska porodica, verovatno isto srpsko islamizirana, mada se pominje malo kasnije od doba za koje vezujemo martinove pustolovine

njegovi posedi su bili malo juznije od ljubatovice
i obuhvatali su Popov Vrh i Popovu Pecinu (zanimljivo)

ima tu josh par sitnica koje bih sachuvao za sebe :D (veoma zanimljivih sitnica ;) )

imam zanimljivu teoriju,
da ta druzina je za tursku bila islamsko podanicha
a ustvari drumsko razbojnichko lokalna 8)
narodu bilo dobro pa ih nije smatrao za turke

odakle ono Pop, :( mmm, pa ima rupa, nije na nema
mozda kao u romanu Noz, "jedan deo alic drugi ilic"
tako nekako ispade i martin himovic

ovo mi je palo na pamet kad sam guglao i ova 2 prezimena nalazio samo u muslimanskom delu bosne, mada himovic izuzetno retko.

shta mislite
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Crtica iz života Lava Tolstoja
Odgovora
1
Pregleda
165
Van_Helsing
Van_Helsing
Baudrillard
Promocija knjige "Veštice iz Ilinaca" Sonje Atanasijević
Odgovora
0
Pregleda
135
Baudrillard
Baudrillard
Baudrillard
Konkurs za učešće u zborniku Molitva Orfeja iz podzemlja
Odgovora
0
Pregleda
99
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top