Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Evo za vas protivnike konzervativizma, vasa ikona Pero Lukovic, pa uzivajte u njegovim "mudrostima".
«Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!»
Piše: Petar Luković
Kao što biva u svakoj ozbiljnoj državi u kojoj je Crkva na vlasti i gde odgovorni premijer-vernik, na nogama, stoički, dane & noći provodi na pravoslavnim procesijama – statističari su, recimo, izračunali da je dobri dr Vojislav Koštunica samo tokom Božića što po kosovskim, što po beogradskim hramovima, paralizovano nepokretan odstajao 216 sati i 14 minuta, bez pokretanja facijalnih mišića – Srbija se, u lakom religioznom transu, po julijanskom kalendaru, polagano priprema za nastupajuću 2005. godinu koja kod ovakvih Odabranih Nebeskih Naroda s razlogom stiže 14 dana kasnije nego, recimo, kod zemaljskih Hrvata ili, pomenulo se ne povratilo se, kod tzv. Albanaca! Samo je julijanski kalendar, ništa drugo, razlog da je Srbija o tragediji u jugoistočnoj Aziji saznala s dva tjedna zakašnjenja, pa je logično da se neobavešteni dr Voja (kojeg su smrznutog jedva izvukli iz neke kosovske crkve) tek negde oko hrvatskog 10. januara (julijanskog 27. decembra) upisao u knjigu žalosti u ambasadi Šri Lanke ili Indonezije, zapanjen postojanjem Šri Lanke/Indonezije a posebice šokiran cunamijem za koji je, kao za hapšenje Slobodana Miloševića, prvi put čuo!
Hitro da hitrije ne može biti, samo tri dana po saznanju da su «Šri Lanka», «Indonezija», «Tajland» ili «Maldivi» države, a ne verske sekte i da je ipak istina ono što je antisrpski CNN slavodobitno javljao danima o svega 150.000 mrtvih («Cunami se rodi», «Vaistinu se rodi»), Vlada Predobrog Voje Koštunice odlučila je da sa tri minuta tišine, u podne, stajanjem u mestu, sućutom obeleži poznatu srpsku solidarnost sa žrtvama. Čak petoro Beograđana, u stavu mirno, svoje su globalističko saučešće iskazali točno u podne: jednog je stegao išijas i nije mogao da se mrdne, dvojica su slučajno stali i razmišljali o penzijama, četvrti se izgubio i stajao da vidi gde se nalazi, peti je pogrešno čuo na televiziji da treba tri minuta stajati jer je Koštunicu udario cunami u manastiru. Ovaj impresivni broj svesnih The Serbs, osetljivih na tuđu nesreću, pet puta se uvećao u odnosu na 9/11/2001. kad se nakon napada na njujorški World Center na ulicama Beograda masovno slavilo i kad je Srbija, julijanski ponosno, bila jedina zemlja koja cvećem i svećama nije obeležila ovaj «incident», kako su to onda mediji, ispravno, opisivali rušenje Dve Kule, sa svega nekoliko tisuća (nepravoslavno) mrtvih.
Logični odbrambeni question: da li je svijet palio sveće dok nas je NATO 1999. bombardirao – karadžićevskim je čipom upisan u mnogobrojnu srpsku glavu u kojoj ništa sem srpskih žrtava ne postoji; cunami su izazvali Amerikanci, Srebrenica je totalni lažnjak, Sarajevo nikad nije granatirano, neka im je usred Njujorka Bin Laden ***** mater, zaslužili su; nema tog zemljotresa koji nas se dotiče, ***** poplave u Švedskoj, gde su bili ti Šveđani da zaštite srpsku nejač od albanske pošasti prošle godine? I još da nam uzmu Mladića i Karadžića... hoće, qurac!
Sreću da je srpska Crkva odlučila da uzme stvar u svoje ruke, prekrati to sranje sa cunamijem i povede nas na pravi put masturbacije junačkom desnicom – obeležila je serija televizijskih «live» prenosa iz različitih kosovskih crkava ili Domova armije ili Domova garde gde smo noćima, umesto da na ekranu gledamo oralne porno-umetnice u očekivano gutačkim pozama, posmatrali predsednika Borisa Tadića kako se spušta na kolena da poljubi šaku vladike Artemija ili dobrog dr Kalašnjnikova kako sisa prste patrijarha Pavla, sve u ispravnom erotskom uverenju da je Crkva naš Sexualni Cunami, tko ne sisa, može da puši, izbor je svekoliko crkveni! Možda je, ipak, rešenje za sve nas predlog mog anonimnog prijatelja: «Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!»
Kad Srbi nisu na kolenima po lokalnim crkvama (gde im, recimo, crnogorski vladika Amfilohije filozofski objašnjava da su Deda Mraza «stvorili Amerikanci» kako bi prodavali «coca colu»), onda su opsednuti Kosovom koje nam se ovih dana predstavlja kao «naš najveći problem» ove, tj. julijanske godine. Uz mali semantički odmak da nije reč o «našem» već o «albanskom» problemu, jer Kosovo nije srpsko niti će ikad ponovo biti, ako je ikad i bilo srpsko, prisustvujemo političkoj predstavi dobrog dr Voje koji bi najviše voleo da ga svijet vidi u ulozi ovdašnjeg Mesije koji će pomiriti nepomirljivo; priča o Kosovu koju pumpaju ovdašnji mediji, Vlada, Crkva, svaka stranka – služi da nas pripremi za veliku dimnu zavesu u kojoj ćemo, gledajući Kosovo, na sve ostalo zaboraviti: na isti način na koji je Milošević rešavao probleme – stvarajući još veći problem kad prethodni manji nije mogao da reši – prisustvujemo koordiniranom show programu u kojem Crkva ima ulogu glavne zvezde, pa su nekakve donatorske konferencije za «nesrećne Srbe» samo glamour pokrivači za ono što nitko neće da kaže, da je sa Kosovom gotovo, završeno, finished, kaput i da preostali Srbi na toj teritoriji moraju da shvate da im je premijer Haradinaj, a ne dobri dr Kalašnjikov.
Ali, kako je ovo julijanski januar u kojem nema kraja praznicima koji količinom hrane & pića direktno utiču na mozak, najave da ćemo ratovati zbog Kosova (Tomislav Nikolić) ili da od Kosova «nećemo odustati» jer ono «nikad neće biti nezavisno, čak ni 2050.» (Vojislav Koštunica), valja shvatiti kao tipičnu januarsku cunami-šalu dvojice vernika koji su odbili da poveruju u lapsus patrijarha Pavla («Budimo ljudi, mada smo Srbi»).
Kad pomenuti patrijarhov lapsus postane osnovno crkveno pravilo – onda o julijanskoj Srbiji možemo razgovarati kao o sekularnoj zemlji u kojoj nas Crkva i njeni ovisnici (poput TV/DSS voditeljice Olje Bećković, ćerke poznatog srpskog fašiste Matije Bećkovića) neće gušiti poslanicama patrijarha Pavla dok svi ne poludimo od njegovog unjkavog glasa ili gostovanjem namenskih ludaka viđenih za hospitalizaciju u specijalizovanim, dobro obezbeđenim ustanovama (što je dokazao nekadašnji fudbaler «Crvene zvezde» Dušan Savić u emisiji «Utisak nedelje» gde je objasnio da je internet đavolski pronalazak, da je «obim zločina» u Srebrenici «mali» i da je osnovna dužnost svake Srpkinje da što više rađa malu srpčad kako bi se borili protiv Šiptara).
Dan uoči srpske Nove godine uključujem TV: siguran sam da negde nekakav sveštenik, vladika ili možda patrijarh, u gostima imaju dobrog dr Voju, srpskog premijera, koji upravo serioznim glasom svedoči o tragediji našeg naroda pred naletom albanskog cunamija.
Ostaje mi da sačekam premijerovu molbu da čitav srpski narod u to ime kolektivno onaniše tri minuta: možda se, vaistinu, desi da iz nacionalnog orgazma doživimo Vaskras, tko zna; možda oplodimo Kosovo semenom Deda Mraza kojeg je prethodno kresao Dule Savić. Centarfor je to, ume on volejom! Na asistenciju Olje Bećković!
----------------------------------
Inace cak ni na B92, gde se ovakve gluposti redovno prenose sa Ferala ne slazu svi sa njim. Ali ima on jake postovaoce. Evo jednog odgovora na konstataciju sta je ustvari Pero Lukovic:
Od tebe se i ne ocekuje da razumes sta je Lukovic hteo da kaze.
Nije predvidjeno za IQ manji od 20 !
Zasto ovo prenosim?
Zato sto ima dosta onih u Srbiji koji se odusevljavaju sa ovakvom mrznjom i vredjanjem svega srpskog. Oni su pravi ekstremisti i treba biti svestan opasnosti koji oni stvaraju. Oni pozivaju na gradjanski rat.
«Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!»
Piše: Petar Luković
Kao što biva u svakoj ozbiljnoj državi u kojoj je Crkva na vlasti i gde odgovorni premijer-vernik, na nogama, stoički, dane & noći provodi na pravoslavnim procesijama – statističari su, recimo, izračunali da je dobri dr Vojislav Koštunica samo tokom Božića što po kosovskim, što po beogradskim hramovima, paralizovano nepokretan odstajao 216 sati i 14 minuta, bez pokretanja facijalnih mišića – Srbija se, u lakom religioznom transu, po julijanskom kalendaru, polagano priprema za nastupajuću 2005. godinu koja kod ovakvih Odabranih Nebeskih Naroda s razlogom stiže 14 dana kasnije nego, recimo, kod zemaljskih Hrvata ili, pomenulo se ne povratilo se, kod tzv. Albanaca! Samo je julijanski kalendar, ništa drugo, razlog da je Srbija o tragediji u jugoistočnoj Aziji saznala s dva tjedna zakašnjenja, pa je logično da se neobavešteni dr Voja (kojeg su smrznutog jedva izvukli iz neke kosovske crkve) tek negde oko hrvatskog 10. januara (julijanskog 27. decembra) upisao u knjigu žalosti u ambasadi Šri Lanke ili Indonezije, zapanjen postojanjem Šri Lanke/Indonezije a posebice šokiran cunamijem za koji je, kao za hapšenje Slobodana Miloševića, prvi put čuo!
Hitro da hitrije ne može biti, samo tri dana po saznanju da su «Šri Lanka», «Indonezija», «Tajland» ili «Maldivi» države, a ne verske sekte i da je ipak istina ono što je antisrpski CNN slavodobitno javljao danima o svega 150.000 mrtvih («Cunami se rodi», «Vaistinu se rodi»), Vlada Predobrog Voje Koštunice odlučila je da sa tri minuta tišine, u podne, stajanjem u mestu, sućutom obeleži poznatu srpsku solidarnost sa žrtvama. Čak petoro Beograđana, u stavu mirno, svoje su globalističko saučešće iskazali točno u podne: jednog je stegao išijas i nije mogao da se mrdne, dvojica su slučajno stali i razmišljali o penzijama, četvrti se izgubio i stajao da vidi gde se nalazi, peti je pogrešno čuo na televiziji da treba tri minuta stajati jer je Koštunicu udario cunami u manastiru. Ovaj impresivni broj svesnih The Serbs, osetljivih na tuđu nesreću, pet puta se uvećao u odnosu na 9/11/2001. kad se nakon napada na njujorški World Center na ulicama Beograda masovno slavilo i kad je Srbija, julijanski ponosno, bila jedina zemlja koja cvećem i svećama nije obeležila ovaj «incident», kako su to onda mediji, ispravno, opisivali rušenje Dve Kule, sa svega nekoliko tisuća (nepravoslavno) mrtvih.
Logični odbrambeni question: da li je svijet palio sveće dok nas je NATO 1999. bombardirao – karadžićevskim je čipom upisan u mnogobrojnu srpsku glavu u kojoj ništa sem srpskih žrtava ne postoji; cunami su izazvali Amerikanci, Srebrenica je totalni lažnjak, Sarajevo nikad nije granatirano, neka im je usred Njujorka Bin Laden ***** mater, zaslužili su; nema tog zemljotresa koji nas se dotiče, ***** poplave u Švedskoj, gde su bili ti Šveđani da zaštite srpsku nejač od albanske pošasti prošle godine? I još da nam uzmu Mladića i Karadžića... hoće, qurac!
Sreću da je srpska Crkva odlučila da uzme stvar u svoje ruke, prekrati to sranje sa cunamijem i povede nas na pravi put masturbacije junačkom desnicom – obeležila je serija televizijskih «live» prenosa iz različitih kosovskih crkava ili Domova armije ili Domova garde gde smo noćima, umesto da na ekranu gledamo oralne porno-umetnice u očekivano gutačkim pozama, posmatrali predsednika Borisa Tadića kako se spušta na kolena da poljubi šaku vladike Artemija ili dobrog dr Kalašnjnikova kako sisa prste patrijarha Pavla, sve u ispravnom erotskom uverenju da je Crkva naš Sexualni Cunami, tko ne sisa, može da puši, izbor je svekoliko crkveni! Možda je, ipak, rešenje za sve nas predlog mog anonimnog prijatelja: «Da privatizujemo Crkvu, pa Bog da nas vidi!»
Kad Srbi nisu na kolenima po lokalnim crkvama (gde im, recimo, crnogorski vladika Amfilohije filozofski objašnjava da su Deda Mraza «stvorili Amerikanci» kako bi prodavali «coca colu»), onda su opsednuti Kosovom koje nam se ovih dana predstavlja kao «naš najveći problem» ove, tj. julijanske godine. Uz mali semantički odmak da nije reč o «našem» već o «albanskom» problemu, jer Kosovo nije srpsko niti će ikad ponovo biti, ako je ikad i bilo srpsko, prisustvujemo političkoj predstavi dobrog dr Voje koji bi najviše voleo da ga svijet vidi u ulozi ovdašnjeg Mesije koji će pomiriti nepomirljivo; priča o Kosovu koju pumpaju ovdašnji mediji, Vlada, Crkva, svaka stranka – služi da nas pripremi za veliku dimnu zavesu u kojoj ćemo, gledajući Kosovo, na sve ostalo zaboraviti: na isti način na koji je Milošević rešavao probleme – stvarajući još veći problem kad prethodni manji nije mogao da reši – prisustvujemo koordiniranom show programu u kojem Crkva ima ulogu glavne zvezde, pa su nekakve donatorske konferencije za «nesrećne Srbe» samo glamour pokrivači za ono što nitko neće da kaže, da je sa Kosovom gotovo, završeno, finished, kaput i da preostali Srbi na toj teritoriji moraju da shvate da im je premijer Haradinaj, a ne dobri dr Kalašnjikov.
Ali, kako je ovo julijanski januar u kojem nema kraja praznicima koji količinom hrane & pića direktno utiču na mozak, najave da ćemo ratovati zbog Kosova (Tomislav Nikolić) ili da od Kosova «nećemo odustati» jer ono «nikad neće biti nezavisno, čak ni 2050.» (Vojislav Koštunica), valja shvatiti kao tipičnu januarsku cunami-šalu dvojice vernika koji su odbili da poveruju u lapsus patrijarha Pavla («Budimo ljudi, mada smo Srbi»).
Kad pomenuti patrijarhov lapsus postane osnovno crkveno pravilo – onda o julijanskoj Srbiji možemo razgovarati kao o sekularnoj zemlji u kojoj nas Crkva i njeni ovisnici (poput TV/DSS voditeljice Olje Bećković, ćerke poznatog srpskog fašiste Matije Bećkovića) neće gušiti poslanicama patrijarha Pavla dok svi ne poludimo od njegovog unjkavog glasa ili gostovanjem namenskih ludaka viđenih za hospitalizaciju u specijalizovanim, dobro obezbeđenim ustanovama (što je dokazao nekadašnji fudbaler «Crvene zvezde» Dušan Savić u emisiji «Utisak nedelje» gde je objasnio da je internet đavolski pronalazak, da je «obim zločina» u Srebrenici «mali» i da je osnovna dužnost svake Srpkinje da što više rađa malu srpčad kako bi se borili protiv Šiptara).
Dan uoči srpske Nove godine uključujem TV: siguran sam da negde nekakav sveštenik, vladika ili možda patrijarh, u gostima imaju dobrog dr Voju, srpskog premijera, koji upravo serioznim glasom svedoči o tragediji našeg naroda pred naletom albanskog cunamija.
Ostaje mi da sačekam premijerovu molbu da čitav srpski narod u to ime kolektivno onaniše tri minuta: možda se, vaistinu, desi da iz nacionalnog orgazma doživimo Vaskras, tko zna; možda oplodimo Kosovo semenom Deda Mraza kojeg je prethodno kresao Dule Savić. Centarfor je to, ume on volejom! Na asistenciju Olje Bećković!
----------------------------------
Inace cak ni na B92, gde se ovakve gluposti redovno prenose sa Ferala ne slazu svi sa njim. Ali ima on jake postovaoce. Evo jednog odgovora na konstataciju sta je ustvari Pero Lukovic:
Od tebe se i ne ocekuje da razumes sta je Lukovic hteo da kaze.
Nije predvidjeno za IQ manji od 20 !
Zasto ovo prenosim?
Zato sto ima dosta onih u Srbiji koji se odusevljavaju sa ovakvom mrznjom i vredjanjem svega srpskog. Oni su pravi ekstremisti i treba biti svestan opasnosti koji oni stvaraju. Oni pozivaju na gradjanski rat.
