Sinhronicitet - Princip akauzalnih veza

dakle sinhronicitet su povezni dogadjaji izmedju kojih ne postoji uzrok koji ih povezuje ali opet postoji prepoznatljivi smisao izmedju njih i ne postoji uzrok koji povezuje te dogadjaje? cini mi se da je oziman napisao u uvodnom postu da je mozda toliko cest da ga ni ne primecujemo? dakle da bi se takav dogadjaj prepoznao treba znati sta sinhronicitet jeste a sta nije..
 
primer, ako mi se u glavi odjednom pojavi zamiso neke pticice koja je sletela na granu drveta i nakon nekog kratkog vremenskog perioda zaista to i vidim, moglo bi da se kaze da se radi o sinhronicitetu? ili kad sesto culo kaze nemoj to da radis nesto ce lose da usledi(ili dobro) a ne znas tacno sta i onda se to dogodi jeiga., a ne postoji kauzalnost tih dogadjaja.:confused:
 
SINHRONICITET

Princip, na kome se temelji naše poimanje prirodnog zakona, jeste uzročnost. Događaje kod kojih možemo razabrati uzročno-posledične veze smatramo povezanim, one između kojih to nismo u stanju, izolovanim parčićima stvarnosti.

„Koincidencije“ remete ovu sliku o svetu. Sinhroniciteti predstavljaju podudarnosti, koje su toliko smislene, da ih je teško pripisati pukoj slučajnosti.

Istovremeno, sinhroniciteti po pravilu nose dubok subjektivni pečat i zato ih je ponekad podjednako teško opisati kao i deja vu. Deja vu nije samo sećanje na neki događaj, već osećaj da se taj događaj zaista odigrao. Na isti način i koincidencije ne znače samo opažanje ne-uzročnih veza, već su one praćene intenzivnim subjektivnim osećajem da su „dva slučajna događaja“ temeljno povezana, a da nam pri tome svaka direktna kauzalna veza izmiče.

Kao i deja vu, koincidencije je teško prepričati: ima upečatljivih primera, ali su mnogo češći oni jednostavni koji bi prošli neprimećeni da nema tog duboko subjektivnog osećaja veze. Da naiđe prijatelj o kome upravo razgovaramo, da neko u sasvim drugom kontekstu pomene ono što se i vama događa i zadrzi vam pažnju na tome, da na radiju počne pesma koja tematizira ono čime se trenutno bavimo, da pukne guma kada razmišljamo o nečemu što je na jedan posredan ali jasan način upravo povezano sa pucanjem gume itd.

Sinhronicitete treba odvojiti od običnih slučajnosti, događaja, između kojih se javlja poklapanje. U psihologiji sinhronicitet se definiše kao podudaranje između psihičkog stanja posmatrača i spoljnjeg događaja, pri čemu se ne može uspostaviti nikakva kauzalna veza u materijalnom smislu. Postoji druga vrsta veze: smisao. Upravo na ovom podudaranju između unutrašnjeg i spoljašnjeg i počiva subjektivni osećaj, koji prati sinhronicitete. K.G. Jung je uočio da se sinhroniciteti najčešće javljaju u situacijama, prožetim jakim emotivnim nabojem, kao što su smrti, rođenja, iznenadni i novi uvidi ili duboki psihički preobražaji.

Opisi sinhronicističkih događaja u literaturi su brojni, a u nastavku sledi jedan Jungov opis:

„Problem sinhroniciteta zbunjivao me dugo, sve od sredine dvadesetih godina kada sam istraživao pojavu kolektivno nesvjesnog i neprestano nailazio na veze koje jednostavno nisam mogao objasniti kao slučajne skupine ili „tokove“. To što sam našao bile su „podudarnosti“ koje su bile tako smisleno povezane, da bi njihovo „slučajno“ podudaranje bilo nevjerovatno. Kao primjer navodim jednu pojavu koju
sam osobno promatrao.

Jedna mlada žena koju sam liječio u odlučujućem trenutku je usnila san u kojem je dobila zlatnog skarabeja. Dok mi je pričala san, sjedio sam okrenut leđima zatvorenom prozoru. Iznenada sam začuo iza sebe šum poput laganog kuckanja. Okrenuo sam se i ugledao letećeg kukca koji kuca o vanjsko staklo prozora. Otvorio sam prozor i uhvatio ga u letu dok je ulijetao u sobu. To je bio najbliži srodnik zlatnom skarabeju što se može naći u našem podneblju, skarabejski kukac, kotrljan, običan ružin-kukac (cetonia aurata), koji je suprotno svojim uobičajenim navikama očito osjetio pobudu da u tom trenutku uleti u tamnu sobu. Moram priznati da mi se nešto slično nije dogodilo ni prije ni kasnije i da je san pacijentkinje ostao jedinstven
u mojem iskustvu.
(...)
Čini se da u ovom slučaju postoji arhetipska osnova. Bio je to jedan izvanredno težak slučaj za liječenje i sve do tog sna napredak je bio vrlo spor ili gotovo nikakav. Valja objasniti da je glavni razlog teškoće bio animus moje pacijentkinje koji je bio ogrezao u kartezijansku filozofiju i tako se nepopustljivo držao svog vlastitog shvaćanja stvarnosti da napori triju liječnika (ja sam bio treći) nisu mogli razmekšati taj stav. Očito je bilo potrebno nešto sasvim iracionalno, što joj ja dakako nisam mogao pružiti. Sam san je bio dovoljan da donekle uznemiri racionalistički stav moje pacijentkinje. Ali kada je „skarabej“ uistinu uletio kroz prozor, njezino prirodno biće moglo je probiti oklop i proces preobrazbe je mogao otpočeti. Skarabej je klasični primjer simbola ponovnog rođenja. (ili preobražaja - sledi objasnjenje simbola).
(Iz: „Tumačenje prirode i psihe“, Jung, Pauli)


http://izagranice.blogspot.com/2010/01/sinhronicitet.html
 
oziman:
А колико је сихроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради ,вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим....на тај начин куцам овај пост.

То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарду година.. на крају нужно довео до ситуације у коме се рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.

Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.
Kliknite za proširenje...


Штета што Јунг уместо на оног скаребеја није јасно указао на општост синхроницитета која се испољава као веза духа и тела , него тек касније у једној малој фусноти. Па тиме није нажалост уклонио приговоре који у релативно малим случајевима синхроницитета налазе статистичку случајност иако је заправо синхроницитет толико присутан и свуда око нас.
Свако живо биће које има вољу,мисли и делује репрезентује синхроницитет сваке секунде свог деловања.

Ево те мале Јунгове фусноте:

Ovde svakako ponovo moram istaći da se odnos tela i duše može shvatiti kao sinhronicitetni odnos. Ako bi se ova pretpostavka jednom potvrdila, onda bi se moralo i korigovati moje gledište da je sinhronicitet relativno redak fenomen.
Јунг
Kliknite za proširenje...
 
sinhronicitet je pojava koja
nastaje teznjom neorganske
materije da postane prvobitna
organska materija sto se
konstantno i odvija u svemiru jer
su ova dva sveta analogna
i povezana izvanvremenim vezama


sinhronicitet postoji i u hrani
kad se izmesa nakoliko vrsta hrane
i ta hrana pusti odredjenu aromu
pa sta je to nego sinhronicitet
:lol:
 
Jutros budim se, polako otvaram oci i polako pomeram telo poucen nekim spiritualnim savetima koje sam citao vece pre toga, polako pomeram ruke usmeravam svest.. i u momentu kad svesno osecam da doticem tepih stopalima osetim jak bol od uboda ose..i eto, da li je to sinhronicitet ?
 
Poslednja izmena:
Nedavno je bio svetski dan poezije, tog dana sam iznenada dobio inspiraciju da napisem pesmu sto jako retko cinim, gotovo nikad, posle par sati sam saznao da je dan poezije, zanimljiva slucajnost ali je ne smatram sinhronicitetom vec samo pukom slucajnoscu dok ovaj gore primer koji sam naveo jeste sinhronicitet.
 
Od najmanjih subatomskih cestica,preko coveka,Zemlje,Sunca,pa do celog svemira sve je tako lepo fino podeseno i sve radi u jednoj harmoniji.
I svaka promena na bilo kom delu ovog harmonicnog lanca oseti se na svim njegovim delovima.
Problem je sto mi samo uocavamo ocigledan sinhronicitet koji vidljiv nasim culima,a sve oko nas je sinhornizovano i povezano do najsnitnijih detalja.
.....................................................................
 
Čovek koji živi život sa velikim predubeđenjima šta je šta i šta jeste ili šta nije život kojeg živimo, ima malo verovatnoće da će sagledati pravu prirodu sinhroniciteta, ili ono što možemo nazvati, "naizgled slučajne podudarnosti."
Trideset godina ranije kada sam bio 'zatrpan' događajima sa ovakvim podudarnostima otkrio sam da je to bio način kako me je život usmeravao na potrebu da dublje istražujem o samom životu. Uistinu, bilo mi je užasno teško da prihvatim saznanja do kojih sam dolazio jer sam bio okoreli ateista i veliki vernik nauke.
Pa ipak, ako strašno želimo istinu o životu onda hteli ili ne moramo žrtvovati sva svoja predubeđenja i domaća i školska (filozofska učenja) ili ćemo ostati praznih šaka.
Ako na "slučajne podudarnosti" gledamo kao na sinhronicitet koji je uzrokovan onda sigurno možemo reći da ćemo ostati u slepoj ulici. Tu ne igraju ulogu čak ni matematički proračuni učestalosti takvih događaja jer sem naših nagađanja ne dobijamo nikakvo objašnjenje.

Pa šta su i ko ili šta stoji iza ovakvih događaja?
Ne plašite se, spoznaja ne ubija.
Suština života koja prožima sve svetove, univerzume pa i nas same jeste na strašno višem stepenu znanja i svesti nego što smo mi kao duhovno Biće, Duša. Ta suština života poznata je pod mnogim imenima, nekoliko desetina, ali u ovim podnebljima znamo je kao Duh ili Sveti Duh. Ona, kao takva stara se da svako od nas dobije prava iskustva u pravom trenutku kako bismo se ispravno duhovno razvijali. Bez toga mi bismo eonima ležali u mestu kao kamen belutak na dnu nekog potoka.
Ova suština života preko ovih naizgled slučajnih događaja nastoji da nam pomogne ili da nas duhovno probudi prema činjenici da život nije onakav kakvim verujemo da jeste - ali budi nas nežno i neprimetno da nas ne preplaši. Da, upravo tako, da nas ne preplaši jer suočenje sa istinom nije bezazlena stvar.
Evo primera koji se dogodio jednom momku, onda momku, iz Beograda koji se tek snalazio u Kanadi.
Pošto je prolazio neke promene u svom novom životu pristizanje novca mu nije bilo baš redovno pa je kasnio sa plaćanjem kirije. Baš tada kod njega u kupatilu došlo je do kvara i voda je počela teći a da on nije mogao popraviti. Ustručavao se da zova domara zato što je kasnio desetak dana sa kirijom. Međutim, baš tog dana, kada csmo se sreli, u jutarnjim satima kod njega na vratima pojavio se domar sa alatom u rukama. Ovaj momak, preplašen gledao je zabezeknuto u domara a ovaj je progovorio: "Izvinite pogrešio sam. Mene je zvala osoba iz stana 1210 a ovo je vidim stan 1110." Ovo znači da je on umesto sprat iznad došao sprat niže. Da, rećićemo da je ovo strašno veliki sinhronicitet, ali pogledajmo pozadinu.
Domar je krenuo na poziv da nešto popravi u stanu na 12-om spratu, u liftu je pritisnuo br. 12 i više ni na šta nije obraćao pažnju jer je napamet znao raspored stanova u zgradi. Lift je stao na 11-om i ovaj je mehanički krenuo ka određenom stanu i, svakako, pozvonio.
Kada se izvinuo ovom momku za uznemiravanje i okrenuo se da ode, ovaj naš mladić je zavapio: "Stanite molim vas, upravo se kod mene dogodio problem u kupatilu...." Ovaj čovek je bez reči ušao, popravio kvar i otišao.
Da, on je pritisnuo u liftu dugme za 12-ti sprat, ali suština života koja je sveprisutna, sveznajuća i svemoguća, znala je da ovom momku treba pomoć ali je uplašen zbog situacije u kojoj jeste pa je intervenisala da lift stane sprat ranije i tako ovaj mladić dobije pomoć.
Sinhronicitet?
Slučajna podudarnost?
Takvih sinhroniciteta ili slučajnih podudarnosti ne bi bilo ni u bilion godina, kako veruje čovek intelektualac.
Bez obilja intervencija ove suštine života, pomoći, pouka i slično, mi kao čovečanstvo ne bismo trajali duže od nekoliko decenija. Jer, nama treba dadilja dok ne sazremo i počnemo uočavati da nam neko ili nešto pomaže usput.
Mogu vam ređati priče koliko god biste hteli, ali od toga nema koristi. Pojedinac sam treba da oseti potrebu da se sa time suočava, i počne menjati svoje viđenje i razumevanje života.
Upravo to je najteža stvar jer kako da jedan moćni intelektualac pun znanja kojeg je pokupio iz ispraznih knjiga sada odjednom da prizna da ne zna ništa više o životu od šarplaninskog pastira. Upravo to je nemoguća misija.
Otimamo se mi dok imamo kud, ali pre ili kasnije nađemo se sa "omčom" oko vrata kao šinterski, ulovljeni pas pa nemamo kud. Jedina vrata koja se otvore psu jesu vrata vozila sa žičanim mrežama odakle se nema kud, ali nama se otvore jedina vrata koja vode ka spoznaji nas samih i tada se nađemo kao zaljubljeni mladić koji je upravo sanjao kako grli voljenu curu a probudila ga dreka oca na vratima, "Ustaj noćobdijo, vreme je da kreneš na nastavu na faksu..."
Oh ta surova realnost!
 
Stvarno ne razumem zašto ste toliko dramatični i pesimistični kada je ljudska mogućnost da razume sinhronicitet u pitanju.

Manje više svaka osoba sa kojom sam dublje komunicirala je razmatrala ovakve i slične ideje. Nisu ljudi toliko zaslepljeni materijalizmom kao što mislite, a danas manje nego ikad.

Možda su u neka davna vremena skrivena znanja bila dostupna samo uskom krugu čovečanstva, ali danas je njihova proliferacija masovna, a dostupnost instant.

To pripisujem drugačijem senzibilitetu novijih generacija, koje su, čini mi se, osvešćenije kada je priroda realnosti u pitanju, mnogo manje dogmatičnosti i pukog realizma nego kod starijih generacija; ali i neuspehu kapitalizma, koji je ljude preveo žedne preko vode, što se tiče obećanja materijalne i materijalističke utopije na ovom svetu.
 
Sinhronicitet ne treba posmatrati kao individiualnu pojavu vec kao kvantum energije koja se javlja na odredjenim prostorima od kojeg smo mi u stanju samo male delice da uocimo, slicno kao sto je slucaj kod plemena Huichol.

mexico-puerto-vallarta-man-with-huichol-mask-A8BPY5.jpg
 
Sada mi se desio jedan sinhronicitet: gledala sam na jednom sajtu da kupim drvenu biorazgradivu četkicu za zube, i u tom momentu sa videa koji sam paralelno slušala ide rečenica: da li je ova četkica odobrena od strane Američke stomatološke asocijacije?

Evo video, na 10.20 minutu se nalazi rečenica:


Pa sam se zapitala, šta sinhronicitet znači? Osim da se nešto poklopilo sa nečim, šta znači? Da proverim da li je četkica odobrena od strane Američke stomatološke asocijacije? :lol:
 
meni baš pre neko veče

pustio sam na yt neku od emisija Sasvim prirodno(Memedović), dok je išla uvodna špica,
nešto se prisetih jednog psa mešanca što sam ga imao pre dvanaestak godina, uzeo sam ga iz azila i nadenuo mu ime Meda

odmah nakon toga u toj emisiji, deda sa Stare planine predstavlja svog šarplaninca psa i kaže da se zove Meda
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top