OCEVI I DECA

KAKO BI PO VASEM MISLJENJU TRBALO DA SE PONASA OTAC PREMA SVOM DETETU I KAKO TREBA DA GA VASPITAVA
MOLIM VAS POMOZITE

hanibal77:

pa isto kao i majka.
da li si dete ili supruga tog za kojeg pitas?

Kliknite za proširenje...

Otac i majka bi trebalo da imaju usaglasene stavove, ili bar da ne podrivaju jedno drugo u prisustvu deteta. Mislim da bi otac trebalo da bude ukljucen u podizanje i vaspitavanje deteta isto koliko i majka.

Mislim da je trik u doslednosti!I razlicitom pristupu da bi dete u toj razlici uvek naslo nekog kome lako (lakse) moze da pridje sa svojim problemom.

Dete samo dodje ocu kada oseti potrebu,a jedan od roditelja mora da bude autoritet, a onom drugom ce se sigurno dete vise poveravati. Ako su roditelji slozni lako ce izaci na kraj sa svim problemima koji se javljaju prilikom odrastanja dece ...

Svoju decu vaspitavam iskljucivo razgovorom i postavljanjem osnovnih pravila od kojih se retko odstupa. Posle deca ta pravila sama prihvate i ljute se ako se neko drugi (recimo dete u poseti) njih ne pridrzava. Nikad ih ne tucem, najvise sto uradim je da dignem prst. Mnogo puta do sad ja pogresim prema deci a moja zena mi to ne zameri pred njima nego iskljucivo kad smo sami. Isto tako i ja postupam prema njoj. To je osnova a sve ostalo su varijacije na temu.

bikica:

KAKO BI PO VASEM MISLJENJU TRBALO DA SE PONASA OTAC PREMA SVOM DETETU I KAKO TREBA DA GA VASPITAVA
MOLIM VAS POMOZITE

Kliknite za proširenje...

Otac je figura koja predstavlja logos,pravednost,cast,postenje,te treba detetu da prenese te vrline...

CBETO3AP:

Svoju decu vaspitavam iskljucivo razgovorom i postavljanjem osnovnih pravila od kojih se retko odstupa. Posle deca ta pravila sama prihvate i ljute se ako se neko drugi (recimo dete u poseti) njih ne pridrzava. Nikad ih ne tucem, najvise sto uradim je da dignem prst. Mnogo puta do sad ja pogresim prema deci a moja zena mi to ne zameri pred njima nego iskljucivo kad smo sami. Isto tako i ja postupam prema njoj. To je osnova a sve ostalo su varijacije na temu.

Kliknite za proširenje...

Naravno, prvo i osnovno je da se od pravila ne odstupa. Ono u cemu mnogi mladi roditelji grese, je da ne razmisle dobro kakva zapravo pravila da postave. Tada mogu nastati konflikti i problemi. Mada nije pravilo.
Sto se tice fizickog kaznjavanja dece, tu sam potpuno protivan, ma kakvom fizickom kaznjavanju. "Batina je iz raja izasla.." je najveca glupost koju sam ikada cuo, sto se tice vaspitavanja dece!
Secam se da sam samo jednom u svom zivotu, lagano pljesnuo cerkicu, po guzi, sad se vise i ne secam razloga a i nisam je ni kaznio time, vec sam vise zeleo da pokazem odlucnost da bas to mislim, nije ni bio udarac. Odmah nakon toga sam je upitao "da li znas zasto sam te pljesnuo po guzi?" Okrenula se, video sam jednu ogromnu suzu u oku i samo je velikim kikicama razmahnula levo desno... Srce mi je cini mi se prepuklo tog momenta... Od tog dana, nije mi palo ni na pamet ni da je u sali pljesnem po guzi. Ni sina.
U mojoj kuci, oba deteta mi se obracaju za savet ili pomoc, jednako kao i majci, jer znaju da ce odgovor i savet biti isti.
Sada, kad su veci, cerka neprekidno suruje sa mamom, nesto se dogovraju, idu u kupovine isprobavaju haljine, mene samo ljubi i zagrli cesto. Sa sinom imam sasvim druga interesovanja sto devojke ne zanima tako da nas dvojica imamo drugaciji odnos

e stvarno bre CODE cakani...
zasto nam to radis?
svi smo pustili suzicu zbog tih kikica...
jer bice da svi mi imamo po neku malu sa kikicama :wink:

Dosta suzenja!
Setite se samo kako je to veliko blago, biti TATA i MAMA (nema toliko velikih slova da to napisem)
Jure tamo nekog Bila Gejtsa, kao najbogatiji covek na svetu! Ma MI smo najbogatiji ljudi, i svako od vas! Nemamo milione dolara, al' imamo velike ljubavi, cerke, sinove... to je bogatstvo, kakvo se nicim izmeriti ne moze!
Svaki dan se nase bogatstvo uvecava, kakav jadni Bili!
Ja danas na primer uvecah svoje bogatstvo jos malo:
1. Cerka me je poljubila, donela mi kaficu iz cista mira i rekla da sam nebolji, najlepsi i naj tata na svetu. A nisam joj kupio nista, obecaoi nista, sem sto sam joj rekao da je volim
2. Sin me je pozvao u svoju sobu, da malo prodiskutujemo o nekoj njegovoj ideji, zavrsilo se tako sto smo zajedno na kaucu gledali neki naucni program na TV
To su bogatstva ljudi! Nema tu mesta za suze Ima mesta za beskrajnu radost, ma sta nam se desava oko nas... Pronadjite svaki sekund da uvecate bogatstvo.

Meni je samo kao nesto ponekad zao sto su mi deca toliko porasla. Tako bih voleo da vodim cerkicu za ruku u setnu, da se saplice, umrlja cokoladom i da me stalno nesto zapitkuje. A ja ponosan, k'o paun, setam i radujem se sto sam TATA

prekini
imas li ti duse?

codemaker:

Dosta suzenja!
Setite se samo kako je to veliko blago, biti TATA i MAMA (nema toliko velikih slova da to napisem)
Jure tamo nekog Bila Gejtsa, kao najbogatiji covek na svetu! Ma MI smo najbogatiji ljudi, i svako od vas! Nemamo milione dolara, al' imamo velike ljubavi, cerke, sinove... to je bogatstvo, kakvo se nicim izmeriti ne moze!
Svaki dan se nase bogatstvo uvecava, kakav jadni Bili!
Ja danas na primer uvecah svoje bogatstvo jos malo:
1. Cerka me je poljubila, donela mi kaficu iz cista mira i rekla da sam nebolji, najlepsi i naj tata na svetu. A nisam joj kupio nista, obecaoi nista, sem sto sam joj rekao da je volim
2. Sin me je pozvao u svoju sobu, da malo prodiskutujemo o nekoj njegovoj ideji, zavrsilo se tako sto smo zajedno na kaucu gledali neki naucni program na TV
To su bogatstva ljudi! Nema tu mesta za suze Ima mesta za beskrajnu radost, ma sta nam se desava oko nas... Pronadjite svaki sekund da uvecate bogatstvo.

Meni je samo kao nesto ponekad zao sto su mi deca toliko porasla. Tako bih voleo da vodim cerkicu za ruku u setnu, da se saplice, umrlja cokoladom i da me stalno nesto zapitkuje. A ja ponosan, k'o paun, setam i radujem se sto sam TATA

Kliknite za proširenje...

E, tata - svaka cast: ti si bas za TATU! Kad bi bilo vise muskaraca kao sto si ti bilo bi i vise radjanja, sasvim sigurno.
Uzivaj sa svojojm decom i budi sa njima sto cesce dok ne udju u adolescenciju i otperjaju iz kuce na po ceo dan da ih i ne vidis!
Srecom, a ti to kao covek iz struke najbolje znas - deca koja su voljena i koja su u kuci nasla svoju sigurnu luku, uvek ce se tamo vracati, ma kolko puta da odlaze. Moji prijatelji imaju cetvoro dece (sva su zajednicka ali ni jedno nije iz njihovog braka!), troje ih je punoletnih i uveliko zavrsilo ili zavrsavaju fakultete, cerka je u srednjoj skoli; i sva deca se uporno vracaju kod njih u stan da zive i da se guraju, iako imaju uslova da idu u svoj stan (deda im ostavio u nasledje!) - jednostavno nece! Kazu - kod kuce im je najlepse! Eto pecata dobrog roditeljstva i uspesne i stabilne porodice.

Pozdrav.

U pravu si, porodica je mesto gde ce deca uvek da se vracaju, ako imaju gde... ako imaju kome. Uglavnom imaju.
Ono sto sam primetio tokom svih ovih godina, najcesci uzrok bezanja (fizickog ili psihickog) iz porodice su bas OCEVI Ne kazem da mame ne mogu biti uzrok, ali ocevi nekako grublje, izrazitije ispoljavaju ono zbog cega deca pocinju da se odvajaju, da ne veruju u porodicu u ljubav u njoj.
Koliko sam samo puta video i upoznao ljude, koji svoju, pogotovo musku decu, vaspitavaju maltene u stilu "marinaca".. :? "Sta ima tu da se pekmezi, ima da bude MUSKO!..." Greska!, velika greska! Bice nasi sinovi musko, taman u onom obliku kakav treba, a dok to ne postanu, treba im LJUBAV, bas takva kakvu i devojcice dobijaju redovno kao male, samo sto nasi prostori to odbijaju da prihvate kao pravo - uzasavam se misli "on je musko..."!

Da ne govorimo o idiotskim "prvim odlaskom u kafanu" da trgnu prvi puta musku rakiju, ili odlazak kod neke porostitutke, da naprave muskarca od sina! (da, ima i toga dame i gospodo)...

Uza svu ljubav i paznju, moj sin je verujte mi, pravo musko Zavidim mu svakodnevno, dolaze mu takve devojcice u kucu da momentalno zazalim sto moje vreme nepovratno prolazi ZIvkaju ga neprekidno, musko je - verujte mi

Da ne govorimo o ocevima pijanicama, ocevima nasilnicima i jos o mnogo toga.
Naravno i majke umeju da budu ne-majke.. Sve je to veoma komplikovano.

Mi oceci i muzevi, precesto zaboravljamo razliku izmedju zena i muskaraca. Odavno sam shvatio da je mene moja PORODICA a ne ja sam, izabrala da budem ravnopravniji od ravnopravnih mnedju nama. Nisam to shvatio kao privilegiju, vec kao veliku obavezu. Nikada nista nisam uradio bez dogovora u porodici, ali se nekako mnogo od mene ocekuje da "presecem" i konacno odlucim.. Mnogo puta mi je zena rekla da me voli i zato jer je prihvatam kao osobou koja ima sve svoje prednosti i mane, pomazem joj da razvija svoje sposobnosti, is to je najvaznije - podrazvam je uvek i svuda.

I dan danas, kada je moj sin 190cm, moze da me ponese u zubima, prisunjam mu se dok radi na kompjuteru, zagrlim ga i poljubim i kazem mu da ga volim. Onako jak i veliki, vidim ipak da mu zaigra oko, ali zabobonja, nesto u stilu "ajde cale ... ajd' volim i ja tebe..vidis da radim", a kad izlazim iz sobe u ogledalu vidim da se okrenu zamnom i smesi se..
Dajte TATE, nije tesko voleti i to pokazati

codemaker:

U pravu si, porodica je mesto gde ce deca uvek da se vracaju, ako imaju gde... ako imaju kome. Uglavnom imaju.
Ono sto sam primetio tokom svih ovih godina, najcesci uzrok bezanja (fizickog ili psihickog) iz porodice su bas OCEVI Ne kazem da mame ne mogu biti uzrok, ali ocevi nekako grublje, izrazitije ispoljavaju ono zbog cega deca pocinju da se odvajaju, da ne veruju u porodicu u ljubav u njoj.
Koliko sam samo puta video i upoznao ljude, koji svoju, pogotovo musku decu, vaspitavaju maltene u stilu "marinaca".. :? "Sta ima tu da se pekmezi, ima da bude MUSKO!..." Greska!, velika greska! Bice nasi sinovi musko, taman u onom obliku kakav treba, a dok to ne postanu, treba im LJUBAV, bas takva kakvu i devojcice dobijaju redovno kao male, samo sto nasi prostori to odbijaju da prihvate kao pravo - uzasavam se misli "on je musko..."!

Da ne govorimo o idiotskim "prvim odlaskom u kafanu" da trgnu prvi puta musku rakiju, ili odlazak kod neke porostitutke, da naprave muskarca od sina! (da, ima i toga dame i gospodo)...

Uza svu ljubav i paznju, moj sin je verujte mi, pravo musko Zavidim mu svakodnevno, dolaze mu takve devojcice u kucu da momentalno zazalim sto moje vreme nepovratno prolazi ZIvkaju ga neprekidno, musko je - verujte mi

Da ne govorimo o ocevima pijanicama, ocevima nasilnicima i jos o mnogo toga.
Naravno i majke umeju da budu ne-majke.. Sve je to veoma komplikovano.

Mi oceci i muzevi, precesto zaboravljamo razliku izmedju zena i muskaraca. Odavno sam shvatio da je mene moja PORODICA a ne ja sam, izabrala da budem ravnopravniji od ravnopravnih mnedju nama. Nisam to shvatio kao privilegiju, vec kao veliku obavezu. Nikada nista nisam uradio bez dogovora u porodici, ali se nekako mnogo od mene ocekuje da "presecem" i konacno odlucim.. Mnogo puta mi je zena rekla da me voli i zato jer je prihvatam kao osobou koja ima sve svoje prednosti i mane, pomazem joj da razvija svoje sposobnosti, is to je najvaznije - podrazvam je uvek i svuda.

I dan danas, kada je moj sin 190cm, moze da me ponese u zubima, prisunjam mu se dok radi na kompjuteru, zagrlim ga i poljubim i kazem mu da ga volim. Onako jak i veliki, vidim ipak da mu zaigra oko, ali zabobonja, nesto u stilu "ajde cale ... ajd' volim i ja tebe..vidis da radim", a kad izlazim iz sobe u ogledalu vidim da se okrenu zamnom i smesi se..
Dajte TATE, nije tesko voleti i to pokazati

Kliknite za proširenje...

Tvoju sliku treba poslati svim "tatama" koji misle da je ljubav prema deci samo za zene!!! PRELEPO sroceno, bravo!!!

bilo bi prekrasno da svi,SVI,ocevi ovako razmisljaju!
bravo code.
od sada si merna jedinica za oca.
bar kod mene :wink:

CBETO3AP:

Svoju decu vaspitavam iskljucivo razgovorom i postavljanjem osnovnih pravila od kojih se retko odstupa. Nikad ih ne tucem, najvise sto uradim je da dignem prst. Mnogo puta do sad ja pogresim prema deci a moja zena mi to ne zameri pred njima nego iskljucivo kad smo sami. Isto tako i ja postupam prema njoj. To je osnova a sve ostalo su varijacije na temu.

Kliknite za proširenje...

Ovaj odgovor je otprilike po mojoj meri, odnosno nacin vaspitanja mojih roditelja i moram reci da je sasvim pravilan i vise nego razuman. Sestra i ja smo jos od malena naucile sta smemo, a sta ne, sta je lepo, a sta nije i nikada se nismo bunile, niti trazile nemoguce. Roditelji nas nikada nisu tukli, ponekad su nas vukli za usi i to je sve. Pa njihov prekoran pogled mi je bio najgora kazna kada nesto pogresim.
Takodje se slazem sa tim da roditelji kada pogrese ne treba pred decom to da ’priznaju’, vec nasamo, jer u suprotnom deca ostanu zbunjena i ne shvate pravilno kaznu.
Moj sestric koji sada ima malo vise od dve i po godine je veoma poslusan kada je tata u pitanju. Tatu posmatra kao Boga i slusa ga neverovatno. Moj decko nije mogao da veruje kada ga je pre par meseci, kada je sestric imao nesto vise od dve godine, moj zet kaznio tako sto mu je rekao da ode u sobu, da sedne na fotelju i da ne mrda, a mi smo svi bili u kuhinji. On je bez pogovora otisao, seo i nije mrdao dok mu moj zet nije dao dozvolu. I kad god hoce nesto da uradi sto ne sme, on kaze: „Ne da tata“ i bude dobar. I moram da naglasim da ga zet nikada nije tukao, samo razgovorom i ponekad nekim prekornim pogledom ’resava’ sve. A sestric bez obzira na sve to, sto ga tata ponekad grdi, kazni i sl. ga obozava i najlepse se sa njim mazi. Kada ga moja sestra grdi, ne mari mnogo, bude i bezobrazan, ali sve u svemu dobar je decko.

codemaker:

U mojoj kuci, oba deteta mi se obracaju za savet ili pomoc, jednako kao i majci, jer znaju da ce odgovor i savet biti isti.
Sada, kad su veci, cerka neprekidno suruje sa mamom, nesto se dogovraju, idu u kupovine isprobavaju haljine, mene samo ljubi i zagrli cesto. Sa sinom imam sasvim druga interesovanja sto devojke ne zanima tako da nas dvojica imamo drugaciji odnos.

Kliknite za proširenje...

Naravno, i ja sa svojim roditeljima zaista imam odlican odnos i obracam se uvek najpre njima kada imam neku nedoumicu, teskocu i sl. U njima posmatram svoj uzor za vaspitavanje svoje dece u buducnosti (kada budem majka) i ponekad ih pitam: „Kako ste vi uspeli da vaspitate moju sestru i mene? Ja se plasim da necu uspeti svoju decu tako da vaspitam.“, a oni mi kazu: „Sve to dodje vremenom, ne brini.“... Sto se odnosa majka/kcerka priznajem da se cesce obracam mami za savet, cesce joj pricam svoje dozivljaje i sl., ali to ne znaci da u tatine stavove imam manje poverenja. Moja drugarica ima bolji odnos i komunikaciju sa svojim tatom, iako su joj oba roditelja i vise nego divna. Ne znam od cega zavisi za koga ce se dete vise vezati, ali kao da je i bitno, ako su oba roditelja neverovatna.
Otkako sam pocela da razmiljam o smrti (posto smo svi svesni da ce kad tad svakome od nas doci kraj), cesce im govorim koliko ih volim, koliko su divni i da ih ne bih menjala ni za sta na svetu! Iako znam da oni to savrseno znaju, ipak mnogo znaci kada cuju tako nesto. Bas kao i sto meni mnogo znaci kada me zagrle, kada se mazimo i sl., iako cu jos malo i ja biti roditelj (dace Bog) ... Taj osecaj topline i ljubavi je nesto sto mi je najvrednije!!!

codemaker:

Cerka me je poljubila, donela mi kaficu iz cista mira i rekla da sam najbolji, najlepsi i naj tata na svetu. A nisam joj kupio nista, obecao nista, sem sto sam joj rekao da je volim.

Kliknite za proširenje...

Ovo me je ponovo podsetilo na mene, jer nikada mi nije bio potreban poklon, obecanje i sl., da bih poljubila svoje roditelje, zagrlila ih i pokazala im koliko su mi vredni. Sve sto rade za mene, ljubav koju mi pruzaju, osecaj mira koji mi ulivaju su dovoljan dokaz njihove ljubavi i dovoljan pokretac moje pozitivne energije i osmeha na licu, osecaja zadovoljstva i sigurnosti!

codemaker:

Sin me je pozvao u svoju sobu, da malo prodiskutujemo o nekoj njegovoj ideji, zavrsilo se tako sto smo zajedno na kaucu gledali neki naucni program na TV.

Kliknite za proširenje...

Mama me je pozvala da joj pocupam obrve, a kao poklon za obavljen ’zadatak’ stavila sam svoju glavu na njeno krilo i ona me je mazila po kosi i pricale smo o nekim lepim stvarima, a tata mi je napravio limunadu

codemaker:

Tako bih voleo da vodim cerkicu za ruku u setnju, da se saplice, umrlja cokoladom i da me stalno nesto zapitkuje. A ja ponosan, k'o paun, setam i radujem se sto sam TATA.

Kliknite za proširenje...

Za koju godinu jos vise ces uzivati i ponosno setati radujuci se sto si DEDA (znam to, jer moji roditelji su i vise nego ponosni sto su pre skoro tri godine postali baka i deka)!

WithdrawnWater:

deca koja su voljena i koja su u kuci nasla svoju sigurnu luku, uvek ce se tamo vracati, ma kolko puta da odlaze.

Kliknite za proširenje...

Kako je ovo lepo receno !!! Definitivno je tako, jer meni je kod kuce najlepse ili bolje receno sa mojim roditeljima. Volim da putujem, i cesto odem na par dana kod nekoga od prijatelja i sl., ali ma koliko se ja divno osecala kod njih, uvek se uzelim topline svog doma i dovoljno mi je samo da jedan dan budem sa mojima, a posle ponovo mogu da putujem negde. Kao da su oni ’punjac’ za moju bateriju pozitivnosti (nisam nasla u ovom trenutku lepsi izraz).

WithdrawnWater:

sva deca se uporno vracaju kod njih u stan da zive i da se guraju, iako imaju uslova da idu u svoj stan.

Kliknite za proširenje...

Juce mi se drugarica udala, a inace ima dva brata i sestru. Ljudi, koji su prvi put dosli u njihov dom, samo su rekli: „Ne mozemo da verujemo koliko ste vi divna porodica. Prvi put da osetim ovoliko topline u necijem domu. Da braca toliko vole i cuvaju svoje sestre i obrnuto, zaista nismo videli u skorije vreme. I da ste svi tako pazljivi jedni prema drugima, zaista divno!“... A najstarije dete, tj. drugaricin stariji brat, samo je rekao: „Sada ce nam kuca biti praznija, jer seka je otisla u drugi dom. Umesto ja da uvecam nase bogatstvo (mislio je na sebe, da se ozeni i sl.), ona se prva udala i otisla. Bice nam tuzno bez nje.“, a mladji brat kada sam ga pitala za koliko ce da proda svoju sestru, je rekao: „Reci cu im samo da dodju za godinu dana, jer ne zelim da ode. Moja sestra se ne moze prodati ni za kakve pare. Vrednija je od bilo cega.“. Eto jos jednog dokaza divne porodice!!!

codemaker:

prisunjam mu se dok radi na kompjuteru, zagrlim ga i poljubim i kazem mu da ga volim. Onako jak i veliki, vidim ipak da mu zaigra oko, ali zabobonja, nesto u stilu "ajde cale ... ajd' volim i ja tebe..vidis da radim", a kad izlazim iz sobe u ogledalu vidim da se okrenu zamnom i smesi se.. .

Kliknite za proširenje...

Uh, ovde i ja suzu pustih, samo citajuci ovaj opis... Moj decko takodje ima veoma lep odnos sa svojima, i nikada se ne stidi da se mazi, bez obzira na godine, pri cemu njegov tata, koji je divna osoba, ali ne ume da iskaze na prav nacin svoju ljubav (stidljiv veoma ), kad god ga moj decko zagrli, poljubi i kaze: „Ovo je moj tata i kad god su me kao malog pitali cije sam ja dete, rekao bih „Cika Micino“ , jer on me je naucio da vozim bicikl, isli smo zajedno u setnju i sl.“, on kaze: „Dobro, dobro, nemoj da se mazis“, a u stvari veoma mu prija i sa osmehom na licu se okrene i ode ... Deca osecaju, to je najvaznije, a sitnice mnogo znace!!! I sto je jos bitnije, kada je neko srecan, zaboravlja na ruzne trenutke, oni najlepsi su mu u secanju zauvek!

KAd vec pricamo o ljubavi prema deci, secam se jednog dogadjaja od pre koju godinu.
Tesko podnosim da gledam decu koja se potucaju po ulici, postaju kao male divlje zivotinje, a znam da potajno gledaju neku drugu decu, koja zadovoljno hodaju sa roditeljima kraj njih i uzasno im zavide, zeleci ljubav i za sebe. Uvek mi je nesto tesko oko srca, kad ih sretnem, nazalost mnogo, previse ih ima oko nas, nase je prokletstvo sto ne mozem svima pomoci, to je tako...
Jednog decka od svojih 10-12 godina (tesko im je odrediti godine), svog musavog i cupavog, nasao sam kako skace sa haube mog automobila i pokusava da pobegne, greskom je pobegao pravo meni u ruke... Poceo je da se pravda, da me moli da ga pustim i da ce obrisati otiske cipela sa haube...
Naravno da ga nisam zeleo kazniti, ali me je zainteresovalo zasto se peo na haubu. To sam ga i pitao, ali nije zelo da kaze, samo me je molio da ga pustim. Na kraju se rasplakao, pa sam ga pustio.
Zanimalo me je zasto se peo na haubu, pa sam video da je ustvari tako, mogao da vidi u stan u samom prizemlju (ordinarna glupost nasih arhitekata, sa stanom, ciji prozori s maltene na nivou ulice, na NBGD).
I - sta sam video. U stanu, otvorenih prozora, mama, tata, devojcica i decak su se nesto smejali, preganjali po sobi, tata je sastavljao neki avioncic sa sinom a mama i cerka su ih smejuci se pokusavale u tome omesti. Lepa, prijatna slika jedne slozne porodice.. E TO je mali lutalica gledao...
Mogu samo zamisliti kakve su njegove emocije bile, kod kuce verovatno pijani otac, kome mora donositi novac, majke nema a ni rucak ko da skuva...kamoli da ga ko pomiluje po kosi...

Nikada ne smemo zaboravti sta nasa ljubav znaci nasoj deci, ma koliko nam se cinilo da ne pokazuju. Nazalost, mislim da ocevi najcesce cine gresku nedovoljnog iskazivanja ljubavi prema sinovima. Greska, velika greska. Nece oni postai homoseksualci ako ih zagrlimo i poljubimo, postace velik, snazni muskarci i ljudi koji znaju sta znaci voleti.

Nazalost, ima mnogo dece koja to nemaju, niti ce ikada imati