Ala veje, veje, šta marimo mi...- ...ZIMA!!!

zainteresovana

zainteresovana

Poznat
Poruka
9.881
Zimo, najstarija od sviju vračara,
što živiš ukraj drevnog ognjišta
zasutog modrim puhorom mesečine,
još čujem kako kroz svanuće čaraš
žeravicu snežnu noću utišalu:
Koliko biljurnog ledenog žara
toliko snova što ni proleće rano
ne ume na klube da smota i razmrsi,
toliko zvezda na dnu hladnog vira,
toliko talira u bezdanu bunara.
Koliko s ognjišta tvojega varnica
toliko vatre skrivale pesnika prsi,
toliko krila rajske ptice pera duge,
toliko širokog praiskonskog mira.
Ti i sad, kad prođem kroz bela prostranstva,
pritihlu žeravicu moga srca čaraš
i mamiš iz nje varnice i zvezde
i budiš gugutku, pevačicu tuge.
 
4.gif


YUPIIIIIII!!!!
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
4.gif


YUPIIIIIII!!!!
Kliknite za proširenje...

Odletela evo jesen
I dah zime stiže hladan,
Ko na krilima donesen,
Nevidljiv i iznenadan.

Već je studen mrazom stegla
I sve vode okovala.
Na sneg deca su pobegla
Pa sad kliču zimi "hvala".

Po prozorima ona plete
Šarama svojim svet iz priče.
Oči su naše njim zanete.
A iz visine sneg promiče,

Lepršajući pada lako
Ko beli veo na rastinje,
Dok sunce trepće za oblakom,
I ljeska se na snegu inje.

:lol:
 
Začaranom šumom ovom
po srebrnim dugama,
juče dugo s puškom novom
lutah snežnim prugama.
Stazom svuda, dok krivuda,
nisam u trag ušao...
Ko se kradom skija tuda?
Ko je sreću kušao?
Pogledaću, strašno nije:
sneg utaban tamo preko.
Ovde kandže, tamo skije...
Jurio je čudan neko.
"Kad bih dobro znao tajnu,
čarolija im'o moći,
saznao bih, ma slučajno,
ko tu luta preko noći.
Ja bih iza jelke neke
otkrio zauvek jasno:
Ko tragove te daleke
seje snegom tako strasno? ...
peanut23.jpg
 
TEBI O MENI

Zanesen, da bih samim trepavicama
Pomeo snijeg s tvoje staze,
U ushicenju hvatam tvoj pokret i gubim:
Korakom tako ljupkim
Kao da pticicu vodis na pramenu,
Isla si ispred mene - ispred sebe, ispred svega.
Preplasena od vrabaca ispod nogu
Tvoja se sjena u grumenu zazelenila,
Zabijelila u sitnom liscu.
I nestala si - u svom pjevu.
Zasutjesmo.

(J. Psibos)
 
Zimska idila

Zima je pokrila snegom doline i polja ravna,
I tavne visoke gore. Vihori snežnog praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda cuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici nasoj,
I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede
Dugačke i svetle senke po zidu cudno se viju,
A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije,
Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva,
I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu,
I mirno pseći sluša vetrinu što poljem duva.
Po kasto zaškripe selom volujska drvena kola,
I gavran nad njime grakne. Za tim se razgovor čuje.

Vojislav Ilic
 
PREDOSEĆANJE


Poznala sam te kad sneg se topi

topi, i duva vetar mlak

blizina proleća dušu mi opi,

opi, pa žudno udisah zrak.



S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom,

i znadoh da ćeš biti mi drag

drag u životu celom.



Poznala sam te u zvonak dan

dan pijan, svež i mek.

činja mi se već davno znan,

znan kad te poznadoh tek.



S nežnošću gledah stopa ti trag

trag na snegu belom

i znadoh da ćeš biti mi drag

drag u životu celom.



Poznala sam te kad kopni led

led, dok se budi proletnji dah kad

dan je čas rumen, čas setan,

bled, kad sretno se i tužno u isti mah.



S nežnošću gledah stopa ti trag,

trag po snegu belom

i znadoh da ćeš biti mi drag,

drag u životu celom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

jaa886
Šta mislite o ovoj situaciji?
2
Odgovora
34
Pregleda
379
Nina
Nina

Back
Top