Taj romanticni Balasevic

Дивљи Бадем

Вртели се точкови мог бицикла.
Где год је стао тај рулет беше премија.

Смакла се о степеник њена штикла.
Некад су погледи били чиста хемија.

Добро је почела недеља,
последње припреме за матуру.
Вирили смо у даљине
пуни наде.

Преко гимназијског бедема,
к'о прави декор за авантуру
просуо је нежни пурпур
дивљи бадем.

Понели нас ветрови к'о маслачке.
Једни су летели лако, други падали.

И цурице су постале прве мачке
а лоши ђаци одједном светом владали.

Све ми је одлично звучало.
Добро сам стајао тих сезона.
Љуљале мо очи широм
променаде.

А њу сам сретао случајно,
увек је с погрешним била она,
али знао сам да сања
онај бадем.
Стане све у строфу-две у балади:
пустиња прошлих минута и ова зрна сад.

И пред трећи рефрен већ нисмо млади.
Ушла је недавно сама у кафе "Петроград".

Сувише тајни у очима,
у златни оков јој прстић пао.
Молио ме дуги поглед
да је крадем.

Доврага, кафа је горчила,
ал' тај сам укус однекуд знао:
пробао сам једном давно
дивљи бадем.

NE VOLIM JANUAR

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Ne volim Januar me uvek , pogodi...bas onako...
ali zato...
"Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor..."
...i ovu pesmu VOLEM

"Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće... To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu njuČudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivamVeć me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče... Ništa me ne dotiče "...
Uskoro ce Bogojavljanje...Pa rekoh da se podsetimo

Do pola jedan je bila
na klizanju sa drugom
a posle su isli na nes kafu i pizzu
a posle su korakom merili grad
..jeste, bio je Bozic, al' zaboravila je
Pa sta sad?! :wink:

P.S. Neko neobuzdan ce se prepoznati u ovome, hehe

srna33:

Obozavam Balasevica

Kliknite za proširenje...

Takodje...Odlazak na konert je bio lep pocetak 2005.

srna33:

Daj okreni, taj ringispil u mojoj glavi
to ne zna niko, samo ti,
bez tebe drveni konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni,
i dodaj ovom svetu malo boje, o cudo moj


Obozavam Balasevica

Kliknite za proširenje...

:wink:

OLIVERA

U svojim dvadesetim
bio sam laka roba
bile su moderne barabe
onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
hteo sam eto sve da probam
zvalo me zabranjeno voce
s raznih grana

Sad zalim dan al sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
leteo je kao leptir
tvoj cuperak
drugi bi sve imao smisao
drukcije bi zivot disao
da sam znao da postojis
Olivera

Mozda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao
mozda smo zajedno
iz voza negde sisli
mozda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i mozda smo se za trenutak
mimoisli

Sad zalim dan
al sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
daleko od moga oka
i mog pera
drugi bi sve imalo smisao
ne bih svakoj pesme pisao
drukcije bi zivot disao
da sam znao da postojis
Olivera

Drugi bi sve imao smisao
ja bi iz te guzve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
sta ja to smeram
znao bi gde da sebi nadjem mir
skrio se u tamni manastir
i cekao da ti odrastes
Olivera

meni je ova pesma mnogo romanticna

[quote="Novcic_u_fontani
Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li æu umeti.

Reèi jesu moje igraèke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
stakliæi kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u oèima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reèi, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li æu umeti. Voleo
sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna... [/b][/i][/quote]

Novcic_u_fontani:

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li æu umeti.

Reèi jesu moje igraèke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
stakliæi kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u oèima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reèi, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li æu umeti. Voleo
sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Kliknite za proširenje...

:wink:

"Lana je vozila sanke,
a ja sam pravio sneška.
Dugo sam plaćao danke,
zbog jednog Laninog smeška.

Bili smo klinci
i bilo je hladno
i sneg je padao krupan.
Te sam se zime
zatreskao gadno,
k'o pravi pubertetski tupan.

Lana je volela cveće,
a ja sam voleo Lanu.
Korak od tuge do sreće,
u jednom jedinom danu.

Prošlo je proleće
leto i jesen,
k'o nežni ljubavni sonet.
Ja sam još bio
uglavnom zanesen,
k'o leptir vihorom ponet.

Lana je pratila modu,
a ja sam pratio Lanu.
Ljubavi dodju i odu,
al' Lana je uvek u planu.

Ima detalja za
koje baš ne znam
dal' mogu u pesmu da stanu.
Jer, Lana je imala muža,
a ja sam imao Lanu!

maliPrinc:

Do pola jedan je bila
na klizanju sa drugom
a posle su isli na nes kafu i pizzu
a posle su korakom merili grad
..jeste, bio je Bozic, al' zaboravila je
Pa sta sad?! :wink:

P.S. Neko neobuzdan ce se prepoznati u ovome, hehe

Kliknite za proširenje...

hahahhahahahahahahahaha blesav si :wink:

Najbolje godine
ovog života mog,
sjajne i rdjave,
samo su kliznule,
k'o sila Dunava
pod senkom Tvrdjave.

Godine lavova,
vina i makova
prošle su lagano,
k'o carski porucnik,
mlad i uobražen,
sa svojom draganom.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek?

Veliki datumi,
cekani, cifrani
kružicem crvenim
tiho su minuli
k'o oblak pamucni
nad tornjem crkvenim.

Najbolje godine
ovog života mog
prošle su podmuklo -
malo sam zastao,
loše ih društvo vec
zauvek odvuklo.

Al' marim ja,
to su samo kapi vremena
prosute k'o šaka semena
po širokoj njivi Gospodnjoj.

O, marim ja!
Gde su sada davni nemiri,
razigrani beli leptiri,
vreme zvezda poklonjeno njoj?

Bolje nije moglo...

U Bačkoj Palanci bila je igranka,
ma lažem, ordinarna pijanka.
Svu noć smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve šatro čudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nešto pre fajronta prišla mi tipčina
sa onim hitlerskim brčićima,
pečatnim prstenom, kravatom labavom,
da časti oduševljen zabavom.
A ja baš nisam fan napadnih pedera
što večno jure konobarice i mirišu na berbera...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom".
On reče: "Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije čudo, proš'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

Šta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
Što nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Vol'o bi da znam: bila si kći tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...

Tip reče: "Ovde sam s dve fine ženice,
uuu, dve opake raspuštenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ?
Daj dečko odmah flašu svirni pa smo mirni!

Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
Što si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...
Marim ja... a1'

Šta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
Što nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug,
i čega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...

Zagrli me sad
jako najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici
da me daš

Ma ne, ne brini
proći će za tren
ja sam samo
malo lud i zaljubljen.

atenaellada:

Novcic_u_fontani:

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li æu umeti.

Reèi jesu moje igraèke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
stakliæi kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u oèima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reèi, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li æu umeti. Voleo
sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Kliknite za proširenje...

:wink:

Kliknite za proširenje...

ovo je stvarno za leci i umreti...

NAMCOR

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Ma nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
**** te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

Lilu:

atenaellada:

Novcic_u_fontani:

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li æu umeti.

Reèi jesu moje igraèke, cakle mi se u glavi kao oni šareni
stakliæi kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u oèima kad
zažmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke
stvari neprevodive u reèi, ne znam...

Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li æu umeti. Voleo
sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leðima, kao
tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Kliknite za proširenje...

:wink:

Kliknite za proširenje...

ovo je stvarno za leci i umreti...

Kliknite za proširenje...

Mmmmmmmmmmmmmmmmmmmm.
Da znaš da si u pravu. :wink:

mene ovaj deo uvek bas onako baci u romanticno raspolozenje....posebno ono"...ali postoje u nama neke neprevodive dubine,postoje u nama neke stvari neprevodive u reci..."
Ponekad reci stvarno ne mogu da opisu sve
Pozz svima