Taj romanticni Balasevic

Da...
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Štedeći se...
Učeći se kako ću najbolje voleti nju...
Kada je konačno nađem...

Nesto sam nacuo
da sutra mozda ne postoji
pa bolje da odmah probamo sve
za sitan gros kupi me
razmazi te divlje kupine..

S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići...

Mi smo prijatelji. Samo prijatelji.Tek nešto bliskiji stranci, maltene? Nikad ničeg nije bilo između nas dvoje...
Ali...

...

Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali...
I to je sve...
Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta lađa...
Negde ovde daleko...
Negde tamo blizu...
Ni na nebu, ni na zemlji...

...

Samo smo se ponekad, u noćima punog meseca, malo tražili po dugim talasnim dužinama Čežnje...
I to je sve...

Privezala se rukama za molo mog vrata, privila se uz mene jednostavno, zbunjujuće prirodno,
kao samonikla puzavica očajno željna ičijeg dodira,osluškivala je školjku koju sam krio pod kaputom,
i nije govorila ništa...

Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje...

O, da...
Anamaria bi mogla biti sasvim zadovoljna načinom na koji mi nedostaje...

Poliva kiša, al to joj je zanat..
Ma sve mi je ravno ko severni Banat,
manje više i sa kišom i bez kiše..

Upucuje mi pogled
kao dodir na tren,
hej, al' tren jako dug.
Znam, prob'o sam sve i sad sam
konacno njen,
ona zatvara krug.

Ne znam kada je počela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavu i pogledao je ravno u oči…
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj...

...Da se ne lažemo, nije to bio neki most...
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo...
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo...
I pod njima prvi put poljubilo...
Ali... Ponekad ga je ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom...
A mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose...
Po tome ću ga, eto, pamtiti...

Dani bez nje su mi kao crno bele fotografije sa izlozbe cveca..

"Za dečka koji je trebalo da se rodi krajem 60-ih. "

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana,
i neke stvarcice od herendi porcelana,
i jedan pulover, u kom si bila...
Ostala je ploca, Best of Ry Cooder,
i fina mala plava kutijica za puder,
i ja sam te ostao zeljan, dok me bude.
moja mila...

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima..

Jedna od najboljih i najrealisticnijih