Taj romanticni Balasevic

Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali...
I to je sve...
Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta lađa...
Negde ovde daleko...
Negde tame blizu...
Ni na nebu, ni na zemlji...

Vidis?
Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi...

Naravno da mi je jasno da nisam Princ, ali u bajci baš i nije precizirano da li se uopšte i neko pre Princa setio da poljubi Uspavanu Lepoticu?
Pa, da...
Taj dripac je možda i ušao u legendu naprosto zato što mu se posrećilo da naiđe prvi...

U kosu me zadeni
ko malenu sedefnu snalu
me skrij iza temena
svi satovi svemira zure
mi imamo vremena, puna kapa
noc i nas dvoje, stara klapa

Baš je zaspala i nisam hteo da je budim..samo sam je poljubio, poželevši da sanja sve ono sto sam došao da joj kažem..

Zivot je more,pucina crna
po kojoj tonu,mnogi sto brode
nije mi srce plasljiva srna
ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali,nose me struje
oseka srece,a tuge plima
kida me nebo bicem oluje
al jos se ne dam i jos me ima..............

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise.

Pricace ti jednom svasta-boljima se tesko prasta....

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan... sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Odlutas ponekad i sanjam sam,priznajem,ne ide............

Po prvi put je bila negde gde joj nisam mogao pomoći, negde gde je nisam mogao domašiti, ni rukom, ni pogledom, ni glasom...
Očaj me je skamenio svojim kažiprstom, pecnuvši me na prevaru, kao klinci u igri "ledenjaka", i tim dodirom su svi ovozemaljski strahovi odjednom postavljeni na svoje mesto...
Čega se ja ono navodno najviše plašim? Visine?
Eh, kakva bi sad šala bila otplesati valcer na rubu strmog krova, i verati se kao senka Petra Pana po klimavim štanglama soliterskih balkona, samo kad bih znao da je to put do Nje?

Ja sam samo tu da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke,
mene je tesko voleti..

Pamtim samo onu paniku hemije u vazduhu, kad se Veverica pojavila na vratima kafea "Charlie", sa rukama u džepovima pantalona od tvida, ogrnuta mirisom decembra i pečenog kestenja koji više ni jedan fajront nije uspeo da izjuri iz lokala...

........za sva vremena......

Ona se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili...
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj zivot sam počeo da brojim tek od tog poljubca pa nadalje.

..o da mi je,da se jos jednom zaljubim,opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bi smislio ,kako da prodangubim..dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka....

Reci bi sve pokvarile
samo se cutke
pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla..

O, da mi je..

Na posletku,ti si dobro znala ko sam ja...
otkud sad te suze,moja mila....

Ponekad su me otkinuta dugmad i miris nagorelog tosta podsećali da u mom stanu nedostaje ženska ruka.
Pogled na zategnute farmerice Emilije Kovačev podsetio me je da u tom stanu nedostaju i drugi ženski delovi.

Ponekad se uplašim da je Bog matori slepi crnac, koji pomalo povlači iz pljoske, i praši blues na usnoj harmonici, blaženo zavaljen u oblake? Briga njega za one levake dole...

...

Dani bez nje su mi kao crno-bele fotografije na izložbi cveća...

"1:05 neko misli na nju.."

Tajne su kao device,s njima se mora nezno....
Bilo bi slatko naprosto im strgnuti bluzicu,
a,opet....
carolija je potpuna tek ako ih pustis..
da se otkriju same.........