Taj romanticni Balasevic

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Evo cele, i moje omiljene...

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi dosli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tudj
bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg

I jos ponekad
zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad

Nikad vise nisam
sreo lepu protinu kci
jedan zivot miran, tih

Nekad bacim kartu
il' napisem stih,
stvari teku,
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

Goscica:

Evo cele, i moje omiljene...

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi dosli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tudj
bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg

I jos ponekad
zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad

Nikad vise nisam
sreo lepu protinu kci
jedan zivot miran, tih

Nekad bacim kartu
il' napisem stih,
stvari teku,
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

Kliknite za proširenje...

Tooo. :wink:
Za tebe idu ovi stihovi

,,Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu
i odbeglu
od sna,, :wink:

Curi od jutros od četiri- pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al' to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k'o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k'o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da.

Prolazi vreme, al' to mu je manir,
i sve je to plitko k'o plekani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k'o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
- gravitacija začas uzima svoje.

Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al' shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem ,odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

Mladjo kissic za tebe i jedan stih:

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Hristos se rodi, pozdrav svima, i da razbijem depresiju:

"A onog Radovana Bozovica...njega i dalje ne volem....ali se on mucen nisacim cak ni ne rimuje, pa nemoze u pesmu da stane!"

(Koncert je bio SUPER!)

WithdrawnWater:

Hristos se rodi, pozdrav svima, i da razbijem depresiju:

"A onog Radovana Bozovica...njega i dalje ne volem....ali se on mucen nisacim cak ni ne rimuje, pa nemoze u pesmu da stane!"

(Koncert je bio SUPER!)

Kliknite za proširenje...

Ваистину се роди.

Драго ми је да ти се допао концерт, ја сам био 30.12. после шест година сам га поново гледао уживо на истом месту и распаметио сам се стварно је било предивно...

Zaspala je...
...
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

Da, želo sam je. Još kako sam je želeo...

Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...

I trgao se. Uplašen...

Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda...
...
Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

Neka...
...
Laku noć, njene pospane oči...

Tri posleratna druga, roman.

SLABO DIVANIM HRVATSKI

Slabo divanim hrvatski, dve tri reci, a i to s' greskom.
Tecno govorim rukama i perfektno se sluzim smeskom.
Ali hrvatski ne umem, daj, nauci me, kruhati!
Nisam mog'o da pomislim da ce se stvar zakuhati.

Tvoje oci mastiljave, crne zrele visnje spanske,
Tvoje usne sladunjave, kao rizling od berbe lanjske,
Suva trava sva suskava, kao sipon na nevesti,
Ali dzabe pripovedam, kada ne umem prevesti.

Ma di ces naci boljeg momka za te pare.
Ne budi smesna, draga ti, mozes do veka tragati,
Al neces naci nikog, tako mi gitare,
Ko ce te vise voleti, i ko ce te lepse lagati.

Slabo poznajem Varazdin, ali stignem do tvoje kuce.
Tiho zazveckam sibicom, sve se ponadam: mozda cuces.
Ali pendzeri miruju, a te firange cipkane
Samo vatru potpiruju, tvojom rukicom pipkane.

Ma 'di ces naci boljeg momka za te novce?
Da ste mi srecni on i ti,
Ja cu se odmah skloniti,
Al' me na svilen gajtan vezi, kao zvonce
I samo cimni kad pozelis
Ja cu ti zazvoniti.

Slabo divanim hrvatski, dve tri reci, a i to mani.
Ucio sam iz citanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me zacarale, perom iz krila selice,
Ali ti ces me resiti, moja medena pcelice.

Mesec se sakrio iza oblaka ,
Zasad znam, samo dve zvezde su na nebu,
Kao tvoje oci,
Kao biser rose...
Na cvetu sto se zove djurdjevak

Ma di ces naci boljeg momka za te pare.
Ne budi smesna, draga ti, mozes do veka tragati,
Al neces naci nikog, tako mi gitare,
Ko ce te vise voleti i ko ce te lepse lagati.

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesecina zaveje moj trag
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ocenaše
i kad mrtvo lišce potera u kas
za kaznu prognace i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan cas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proæi cu.

Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

Ne cuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poci cu.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proci cu.

Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

WithdrawnWater:

Hristos se rodi, pozdrav svima, i da razbijem depresiju:

"A onog Radovana Bozovica...njega i dalje ne volem....ali se on mucen nisacim cak ni ne rimuje, pa nemoze u pesmu da stane!"

(Koncert je bio SUPER!)

Kliknite za proširenje...

Ja sam bila 04.01. bilo je FANTASTICNO...Bas sam uzivala u koncertu.Idealan izvor pozitivne energije.Pozdrav svima Hristos se rodi

Silna je ljubavi moc...
U jutra besana jos dodje nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al to je sve sto mi moze...

malo moje cudljivo
pusti sta je bilo ne budi zlopamtilo
digni tu lepu glavu pogledaj me bar
u suzici sto blista cuda se trista
vide

tvoja je sreca samo tvoja stvar
al zato tvoja tuga to je vec prica druga
to na moj racun ide

lako je kad te neko ni ne zavoli
tad samo tamna strana srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog i svog
postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko prestane da te voli.

Princezo, javi se

Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noc si izgurala sama... Cehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violoncelo... Cežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula celo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Cuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rodendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

[/b]...Ne volem kad mi gace udju di vec udju,
te sto brinu brigu tudju...

chokolada:

Princezo, javi se

Umesto molitve rekla si "O tom cu misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noc si izgurala sama... Cehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violoncelo... Cežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula celo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Cuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rodendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetacu još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleca stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paucina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

Kliknite za proširenje...

Da. Jedna od retkih pesama sa zadnja dva albuma koje mi se svidjaju. Lepa pesmica...

citron pesma

joj, da je meni da za carobnjaka izucim
cilinder nabavim i zabavim se sotom magijom
iz rukava bele zecove da izrucim
pa tebe mlatnem stapicom onako ko oklagijom

e kada neces mirnim putom
dobices carobnim prutom
da se sludis i vec jednom zaljubis

kad nece mali andjeli sredice mali djavoli
da mene lenka na posletku zavoli
sve ono pati i sanja prolazi kroz razna stanja
e pa ljubav mora i da zaboli

hmmm da je meni da se snajderau naucim
masinu poteram i doteram moj sako somotan
pa te sacekam za coskom i opaucim
pa te smotam 1 2 pod taj sako komotan

e kada neces mirnim putom
kodza ces pod kaputom
kad neces gradski i demokratski

kad nece mali andjeli sredice mali djavoli
da mene lenka na posletku zavoli
sve ono pati i sanja prolazi kroz razna stanja
e pa ljuba mora i da zaboli

joj da je meni ona zuta farba drecava
kada je oblacno i mracno a ja malko nabaren
pa da prodjem tvojom tarabom ko mecava
i metnem grafit erotski za to sam kazu nadaren

e kada neces mirnim putom
primoran sam citron zutom
da ti svoje emocije okrijem

iluzionista:

Da. Jedna od retkih pesama sa zadnja dva albuma koje mi se svidjaju. Lepa pesmica...

Kliknite za proširenje...

Predivna je!

Blues mutne vode

Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe što žive na račun tuđ.

Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne šaran,
to je bar rutinska stvar.

Ko život vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, što mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima rešava nekakav som.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naiđu krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.

Ni kad nisam bio momak oko kog se diže larma,
ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.
Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra,
meni stvarno nije važno, šta ko misli ili smatra,
kada ona o tome nema pojma.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:
Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.

Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter,
smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
Kako spava, ili tome slično.

Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
da je čuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
- to bi hteo da joj radim lično.

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.

Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost,
tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

Sa švalerske strane nije spado u tarzane
al daleko od tog da je bio zec
imo je neke tu i tamo
al svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec

Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef
srce se otvara teže nego najboji sef
imo je on svoje dame karo, pik, herc, i tref
i bio im je veran sve do sudnjeg dana
Boža zvani pub. :wink:

Neobuzdana tresnja:

и ја сам те остао жељан,
док ме буде
моја мила...

Kliknite za proširenje...

:wink: