Taj romanticni Balasevic

Čudne su te emocije. Otkriješ kutak u sebi za koji nisi ni znao da postoji i još shvatiš da je tamo neko danima, mesecima, godinama spavao, a nije plaćao stanarinu.

Đorđe Balašević

........Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj.Ona je anđeo bila, sa greskom - bez krila, moj san, mojaIlona, jos se sećam tvog imena,sretna i sama, sva u bajkama,gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?Ilona, tvoja je slika moja ikona.I čim se dignem ja joj namignemi uvek tako počne dan.Dobro guram, kroz život burani mada živim dosta sretno,ja nemam nikoga konkretno,

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu...
Strah me da prođem,
al' proći ću.

Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana,
i ne čuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci ću.

Malo moje cudljivo pusti sta je bilo ne budi zlopamtilo obici svet je zbog tog uzbudljivo da bi se ovde vratilo digni tu lepu glavu pogledaj me bar u suzici sto blista cuda se trista vide tvoja je sreca samo tvoja stvar al' zato tvoja tuga to je vec prica druga to na moj racun ide

..........Lako je kad te neko ni ne zavoli tad samo tamna strana srca zaboli tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli tesko je kad tvoj neko prestane da te voli

<span style="color:#ff0000;"><span style="font-family: Roboto, Arial, sans-serif; font-size: 14px;">

Ja sam od onih koje nećeš shvatiti, misleći da ih shvataš ..
Ja sam od onih darovitih što vide svo crnilo ovog sveta, a
uzimaju najsvjetlije od njega.
Ja sam od onih, kojima grom i
oluja ne mogu ništa, ali
ih suza može ubiti.

Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar, nisam virio u mikroskope, tragajući za virusima neotkrivenim, nisam listao encikopledije, išao na prosek.. Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad, raspustajući one svoje kose, kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine, kao glupe deverike, ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar.. Hteo sam samo da je volim na Novom Sadu, na keju, gledajući u tvrdjavu, koja je poražena, posle toliko godina.. I ljubeći je, pod onim mostovima.. Kojih nema više..

Samo ovu noć da preguram..

Sale Nađ je umro u snu...
Dan se taman zasiveo...
I ne znam šta je sumnjivo u tu...
Jer u snu je i živeo...
Kažu da je slutio kraj...
Tobož, nije navio sat...
Pa sad, znao je da gubi taj rat...
Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja

Sveštenik je gunđao psalm...
Ko za kaznu naučen stih...
Pred kapelom nobles i šljam...
Iz istog puka Poraženih...
Srećom, nije imao šta...
Pošto ne bi imao kom...
Arčio je život po svom...
Testament? Tek skica na kutijici šibica

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Sale Nađ je umro u snu...
Slutim da je snivao Srem?
Onaj bunar studen pri dnu...
I šarom loze zasenčen trem...
Slutim da je snivao Nju...
Čije ime sam gospod zna?
I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo?

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Đorđe Balašević

Jedno je slomiti poneku grančicu, a drugo je slomiti srce...
Dva srca...
Sva tri srca...
Hej! Pazi šta radiš, molim te... Jer to nije tamo neki stručak zumbula, nego jedna naročita ruža... Ruža negovana da bi ostala divlja... Razumeš li to?
A takvim ružama se diviš izdaleka...
Njih ne diraš...

POSLEDNJA NEVESTA

Vesnik svadbe po sokaku svuda je.
Brinu snajke šta će koja mesiti.
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti.
Tu livadu ja sam prvi kosio.
Pričam više nego što bih smeo.
Ajde... Odavno bih je zaprosio.
Da sam samo hteo.

Vetrić glanca krune granja.
Tamiš nosi par lokvanja.
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa.
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava.

Oprezno s tom violinom.
Ona čezne za tišinom.
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor.

Djordje Balašević

U ime svih nas
iz pedeset i neke
za zakletvu Titu
ja spevo sam stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjen sam tek posle njih.

Al' zivot pred nama
jos bitaka skriva
i preti nam,
preti o duboki vir.
Ja znam da nas ceka
jos sto ofanziva
jer moramo cuvati mir.
Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi
nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama
je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Racunajte na nas. '

U ime svih nas
iz pedeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjena sam posle njih.

U nama je sudbina buducih dana
i neki se mozda
plase za nju.
Kroz vene nam protice krv partizana
i mi znamo
za sto smo tu.
Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi
nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama
je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Racunajte na nas.

- - - - - - - - - -

Uspesne i posecene koncerte Balasevicu po Zagrebu, Sibeniku i Jasenovcu zele veterani sa Krste

- - - - - - - - - -

Matora prolupala prsotina

- - - - - - - - - -

Da nije Gorana Bregovica Balasevic bi bio najveci supak pevac,
ovako nije sposoban ni za to.

- - - - - - - - - -

Najveci problem kod njegovih pesama je taj sto se posle slusanja ne osecate dobro.
Nesto slicno je i sa opusom grupe Zana

Nema me viseU tvojim molitvamaVise me putem ne prateA noc mi pretiPonoc i pusta tamaKad me se samo dohvateVise me ne volisKad se vracam nisi budnaNe gorisGasne nasa zvezda cudnaLazna, srebrna stvarDaleko putujemVetar nudi neke rimeKupujemPristaju uz tvoje imeDva, tri stiha na danNe slusam viseSta sapuces dok snivasPlasi me koga pominjesI sve si daljeA sve mi bliza bivasKao da opet pocinjeAli me ne volisTo se uvek drugom desiGovorisAli vise ne znam gde siDa li neko to znaSta sam uradioKakva tuzna humoreskaGradioIspod gradova od peskaDubok bezdan bez dna

- - - - - - - - - -

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje

Đorđe Balašević

NEVAZNO JE SVE TO SKUPA ... A NJU NEMOJ POMINJATI
NISTA LAKSE NEGO SEBE SLAGATI
A TUGA LEPSE ZVUCI KA SE OTPEVA .
PESMA SVE PODNESE

San je kao lađa ukleta, tamom nošena
Preko prevoja i planina
K'o mirnu luku ugledam
Polja košena, krune šeboja i malina.

Da, opet sam snio košute
Sedefne vode i jablana red
O, da, mesec u meni požude
I poljubac njen, k'o bagremov med.


Đorđe Balašević