Seroxat - kutak za iskustva

mesec_u_ovnu

mesec_u_ovnu

Početnik
Poruka
3
]Ja sam se obratila psihijatru,jer sam bila izuzetno nakupljena stresa ljubavnog porekla,taj stres je trajao 2 godine. Iscedjena kao krpa emotivno,fizicki,i psihicki,osecala sam:slabost,tugu,nezainteresovanost za zivot(nisam videla smisao-boze kako sam bila glupa,zar ne?),spavala po 12 sati, usamljenost, napade panike(e to je zaista uzasno),gubitak samopouzdanja, veliku nervozu i bes, imala sam svakodnevno visoke pritiske i puls nije silazio ispod 110,a stvar je pocela da se jako komplikuje sto sam posle toliko h spavanja, prestala da imam mogucnost za san,dakle hronicna nesanica(to je vrhunac!).
Doktokra mi je konstatovala DISTIMIJU(pocetnu fazu depresije) i preveliku ANKSIOZNOST i prepisla Seroxat ujutru prvih 15 dana po 10mg,posle po 20mg,plus bromazepam od 3mg uvece dok mi se san ne stabilizuje(naravno dala mi je jos saveta).
Prvi simptomi pri uzimanju Seroxata su mi bili: gubljenje apetita,drhtavica, vrtoglavica,i susenje usta.
To je proslo i bilo mi je bolje posle 3-4 nedelje. Preporodila sam se. Sve se dovelo u red. Pocela sam drugacije da razmisljam. Mudrije. Nisu me pogadjale stvari,ojacala sam.
Pokusala sam da posle 11-12 meseci smanjim dozu na 10 mg.kad je poceo pakao!
Vrtoglavica,glavobolja,kosmari, strujni udari ili elektrosokovi u mozgu,duz kicme,i u extremitetima,e to je najgore bilo! Ne daj boze nikom da to oseti. A to se najvise javljalo kad se krecem,hodam,pricam,a jako se povecavalo ako se uzbudim. I ja dalje nastavim da pijem po 20mg,jer sam se osecala jako neprijatno a morala sam da obavljam obaveze.
Inace,propratni efekat za vreme uzimanja Seroxata kod mene je bila gojaznost. Sklona gojenju,dobila 10 kg,sto je na moju tadasnju kilazu vec bilo previse. Pokusavala sam da drzim dijete,isla na kozm. tretmane,fizicki se aktivirala i NISTA! Nisam mogla da smrsam,nece kg-i dole i Bog!
E tu je sada dodatni problem nastao. Usla sam u zacarani krug. Moram da smrsam zbog zdravstenih razloga(hiperinsulinemia,policisticni jajnici, fibroadenoma u dojci,amenorea),a ne mogu dok ne prestanem da ga pijem skroz,a ako ga prestanem piti ili smanjim dozu,javice mi se oni jaki i odvratni trzaji i kosmari!
Javila sam se mojoj dr-ki sad u februaru. Rekla mi je-On sta je trebo da uradi uradio je,jer ipak je od jula 2009 proslo nemalo 2 godine.
Za skidalje sa leka mi je posavetovala 2 nedelje po pola,pa 2 nedelje svaki drugi dan po pola,i posle kraj. To je sve trebalo opet podneti. A MORAM JER NEMA KUD!
Ali hvala BOGU,ovaj put su mi se oni propratni efekti javili ali u manjoj kolicini. Mogli su se podneti(citaj morali).
Sada je proslo nedelju dana kako ga uopste nisam pila. Srecna sam! Uspela sam!
Javi mi se koji trzaj ali svakim danom sve redje i redje.Ona kaze da ce to trajati jos nedelju dana,znaci sveukupno 2 nedelje. Osecam se ispumpano,-2kg:) Jupiiiii:)
SAVET: Bavite se sportom,idite na jogu,citajte knjige, ne nervirajte se, druzite se, smejte se,ne dozvolite da posustanete,ne dajte na vas,VI STE UVEK SEBI NAJVAZNIJI!!!
MOLIM SVE LJUDE KOJI ZELE NEKA NAPISU SVOJA ISKUSTVA O KORISCENJU SEROXATA,DA POMOGNEMO DRUGIM LJUDIMA DA SE NE PLASE I DA NE ODUSTANU!
VELIKI POZZ ZA SVE!
 
mesec_u_ovnu:
]Ja sam se obratila psihijatru,jer sam bila izuzetno nakupljena stresa ljubavnog porekla,taj stres je trajao 2 godine. Iscedjena kao krpa emotivno,fizicki,i psihicki,osecala sam:slabost,tugu,nezainteresovanost za zivot(nisam videla smisao-boze kako sam bila glupa,zar ne?),spavala po 12 sati, usamljenost, napade panike(e to je zaista uzasno),gubitak samopouzdanja, veliku nervozu i bes, imala sam svakodnevno visoke pritiske i puls nije silazio ispod 110,a stvar je pocela da se jako komplikuje sto sam posle toliko h spavanja, prestala da imam mogucnost za san,dakle hronicna nesanica(to je vrhunac!).
Doktokra mi je konstatovala DISTIMIJU(pocetnu fazu depresije) i preveliku ANKSIOZNOST i prepisla Seroxat ujutru prvih 15 dana po 10mg,posle po 20mg,plus bromazepam od 3mg uvece dok mi se san ne stabilizuje(naravno dala mi je jos saveta).
Prvi simptomi pri uzimanju Seroxata su mi bili: gubljenje apetita,drhtavica, vrtoglavica,i susenje usta.
To je proslo i bilo mi je bolje posle 3-4 nedelje. Preporodila sam se. Sve se dovelo u red. Pocela sam drugacije da razmisljam. Mudrije. Nisu me pogadjale stvari,ojacala sam.
Pokusala sam da posle 11-12 meseci smanjim dozu na 10 mg.kad je poceo pakao!
Vrtoglavica,glavobolja,kosmari, strujni udari ili elektrosokovi u mozgu,duz kicme,i u extremitetima,e to je najgore bilo! Ne daj boze nikom da to oseti. A to se najvise javljalo kad se krecem,hodam,pricam,a jako se povecavalo ako se uzbudim. I ja dalje nastavim da pijem po 20mg,jer sam se osecala jako neprijatno a morala sam da obavljam obaveze.
Inace,propratni efekat za vreme uzimanja Seroxata kod mene je bila gojaznost. Sklona gojenju,dobila 10 kg,sto je na moju tadasnju kilazu vec bilo previse. Pokusavala sam da drzim dijete,isla na kozm. tretmane,fizicki se aktivirala i NISTA! Nisam mogla da smrsam,nece kg-i dole i Bog!
E tu je sada dodatni problem nastao. Usla sam u zacarani krug. Moram da smrsam zbog zdravstenih razloga(hiperinsulinemia,policisticni jajnici, fibroadenoma u dojci,amenorea),a ne mogu dok ne prestanem da ga pijem skroz,a ako ga prestanem piti ili smanjim dozu,javice mi se oni jaki i odvratni trzaji i kosmari!
Javila sam se mojoj dr-ki sad u februaru. Rekla mi je-On sta je trebo da uradi uradio je,jer ipak je od jula 2009 proslo nemalo 2 godine.
Za skidalje sa leka mi je posavetovala 2 nedelje po pola,pa 2 nedelje svaki drugi dan po pola,i posle kraj. To je sve trebalo opet podneti. A MORAM JER NEMA KUD!
Ali hvala BOGU,ovaj put su mi se oni propratni efekti javili ali u manjoj kolicini. Mogli su se podneti(citaj morali).
Sada je proslo nedelju dana kako ga uopste nisam pila. Srecna sam! Uspela sam!
Javi mi se koji trzaj ali svakim danom sve redje i redje.Ona kaze da ce to trajati jos nedelju dana,znaci sveukupno 2 nedelje. Osecam se ispumpano,-2kg:) Jupiiiii:)
SAVET: Bavite se sportom,idite na jogu,citajte knjige, ne nervirajte se, druzite se, smejte se,ne dozvolite da posustanete,ne dajte na vas,VI STE UVEK SEBI NAJVAZNIJI!!!
MOLIM SVE LJUDE KOJI ZELE NEKA NAPISU SVOJA ISKUSTVA O KORISCENJU SEROXATA,DA POMOGNEMO DRUGIM LJUDIMA DA SE NE PLASE I DA NE ODUSTANU!
VELIKI POZZ ZA SVE!
Kliknite za proširenje...

pozdrav svima..malo mi je lakse kada znam da ja nisam jedina sa ovim problemom..imala sam dosta neprijatnih situacija u zivotu, nasilje u porosici, razvod roditelja, smrt voljenog oca, promjena sredine, neuklapanje u sredinu, pa onda lose drustvo, droga, silovanje.bila sam zavisna i od KSALOLA- cudom lako sam se skinula.....svasta mi se izdesavalo..sa drogom sam zavrsila ima dosta vremena(heroin, marihuana) sada imam prelepog i pametnicu- sina, ali zivim u braku vec 5 godina gde sam bas nezadovoljna i nesrecna..ne volim ga ali nisam imala gde da odem, nisam imala podrsku majke i sestre, sto me je jako pogodilo.isterali su me kada mi je najvise bila potrebna pomoc I podrska....pa mi se sve to nakupljalo, to nezadovoljstvo..ne secam se kada sam se od srca smejala I radovala..nekako mi je sve naopako..jedino sto je lepo to je moj sin..mada sam cesto neraspolozena i nervozna..osecala sam kako mi se sve to nakuplja i bojala sam se da cu puci psihicki..i eto pre jedno pola godine desilo se..panicni napadi, panicni poremecaj...da opisem ukrato sta dozivljavam...pocne li malo da mi se vrti u glavi ili da se zagrcnem, ili malo teze disem..odmah se uspanicim, preliva me neka vrucina u citavom telu.nedavno smo bili do srbije, i dan pre toga ja sam mislila u glavi-kako cu putovati tako daleko , a sta ako mi bude lose a nausput ne bude nigde hitne pomoci...sutra dan kada samo krenuli ,vozimo se autom i put mi se pokazao tako teskim, nekako nerealnim, stiskalo me je u grudima, glava kao da ce da pukne, morali smo podhitno negde da stanemo, jer je samo kretanje bilo nepodn0sljivo... popila sam jedan diazepam, koji mi je prepisala doktorica i pokusavala samu sebe da smirim--bice sve uredu, nije ti nista, sad ce proci...nekako me je pustilo...ne mogu vam opisati taj osecaj bezizlaznoti, osecaj kao da cu da umrem, kao da cu da poludim...isti takav napad mi se javio i kada smo se vracali iz srbije...bilo mi je isto strasno lose kao i pre i zaboleo stomak i morala sam u wc...i jos jedan primer-ima ih odsta..kada cujem napr ta televiziji vremensku prognozu da ce biti vrucina +40 ja odma pomislim kako cu ja to izdrzati tu vrucinu, ocu li se ugusiti, ocu li moci disati...ili napr..kada kaze neko da mu je lose i meni odma pocinje da bude lose..ima dosta primera,,da ne nabrajam….u pocetku mi je doktor-psihijatar propisao- flunisan ujutro i diazepam 3x1, to sam pila skoro 3 meseca, malo mi je pomoglo, ali u zadnje vreme terapija je prestala da mi odgovara, diazepam mi je cesto izazivao ili nervozu ili strasnu pospanost, sva sam bila mlitava nizasta..citala sam da je to jedna od kontraindikacija...ai bojim se da ne ne navucem na diazepam, cak ponekad osetim da mi se ruke malo tresu-misici ako ga ne popijem...pre nekidan trazila sam drugu terapiju, i sada mi je propisan SEROXAT prvih nedelju dana ujutro po pola pa onda cijelu- dokotrica kaze da se u mnogim slucajevima dobro pokazao a uz to mi je dala benzodiazepam-tj, lexilium ujutro i uvece, a popodne po potrebi...sta mislite oc3e li mi biti lakse??? tako se grozno osecam, imam cesto osecaj da cu da poludim, odvaratna je ovo situacija...nekada sam bila normalna i sad odjdnom ovo..ja sam inace panicar...ponekad se mozda i bez razloga uspanicim...kada se puno iznerviram isti dan iloi sutra dan meni je lose...znaci nervoza ne dolazi u obzir nikako, IMA LI SANSE DA OPET UDEM NORMALNA???? znam da ne moze sve preko noci....tek sam juce pocela da pijem seroat..nesto imam osecaj da ce mi pomoci i nadam se..jer ova situacija je tako nepodnosljiva...samo se bojim jos neke zavisnosti, to mi nebi trebalo nikako...
 
За gaga85k
Свестан сам потпуно да си у озбиљној ситуацији и што ћу да ти напишем као да би рођеној сестри писао. Покушај пост и молитву. Ако си православна, нађи што бољег духовника можеш, оди до неког манастира који је и даље православни, не унијатски, то можеш лако да нађеш, само мало да погледаш по нету, има емисија духовници, и изабереш неки манастир, да одеш само да те посаветују шта и како, у вези поста и молитве. Да можеш да одеш до манастира Ћириловца, отац Јоил, и да се исповедиш после првог великог поста, гарантовано ће ти бити боље, милијарду посто.
Од свег срца ти желим да промениш исхрану, да редовно радиш вежбе дисања, мора да ти буде боље, мора то је Бог, нека виша сила, зови како хоћеш тако то уредио.
Ти и јеси нормална, само што тренутно натрпана негативним мислима и стресом, врло си осећајна на околности. Има људи на овој планети који су имали прошлост много гору од тебе, па су весели, успешни, и служе за пример другима, тако да и ти ћеш се изборити са тим.
 
Ćao svima!
Evo mog iskustva sa seroxatom.
Imam 25 god. bila sam u dugoj vezi od osam godina koja mi je zapravo bila jedina.
Inicijalna kapisla bio je raskid te dugogodišnje veze koji me je totalno slomio ali i doveo do toga da se suočim sa sopstvenim slabostima. Bila sam jako nezadovoljna sobom i kako je vreme prolazilo meni je sve teže bilo da pronađem realnu motivaciju koja bi mi ispunila koliko-toliko dan i dala neki opšti smisao. Zatekla sam sebe kako spavam previše i ne izvršavam svoje obaveze (koje su se gomilale i stvarale mi osećaj gađenja nad samom sobom). Dugo sam spavala i nisam želela da se probudim jer sam iz raznoraznih (neopravdanih) faktora mrzela sebe. Zamislite da su vam snovi draži nego realnost, želela sam da sanjam... Ležala sam u krevetu i jela samo onda kada sam morala, sve sam zapravo obavljala samo eto kao neku vrstu preživljavanja. Bilo mi je teško da se viđam sa prijateljima (a da ne zaboravim, bila sam pre svega toga jako društvena osoba i nasmejana, puna života - ceo period srednje škole sve dok nisam upisala faks) to kažem samo hronologije radi.
Pre nego što sam se javila lekaru bila sam skeptična oko toga da li mi lekovi mogu pomoći jer je moja mama dugo na terapiji koja (po mojoj proceni) više šteti nego što koristi. Želela sam razgovor, mislila sam da ću sa psihijatrom razgovarati o svojim problemima i nekako se podići na noge. Svo to moje razmatranje problematike je trajalo dok nisam shvatila da je moja depresija uzela maha jer sam imala spontane suicidne misli. Te misli su me u početku plašile sve dok se nisam privikla na njih i mazohistički vizuelizovala svoje samouništenje (primer: otvorim fioku i unutra žilet, ja odmah pomislim kako sebi sečem vene... ili vidim soliter, a zamišljam kako je ubiti se i jednim delom sebe jako priželjkujem to). Jedne večeri desile su se neke stvari, razmišljanja su se uzburkala, nisam mogla da zaspim.. htela sam da izbrišem sebe iz postojanja.. dohvatila sam kuhinjski nož i krenula sebe da sečem ali onako polako kao da sam se plašila u isto vreme. Ta scena mi se zgadila jer nisam imala hrabrosti i shvatila sam da je to samo moj pokušaj da emotivnu bol (stečenu raznoraznim životnim glupostima) nadomestim realnom fizičkom.
Par dana nakon tog događaja javljam se psihijatru. Prepustila sam sebe stručnom licu i pokušala da isključim bilo kakva razmišljanja (pod izgovorom da sam znala pomogla bih sama sebi ali pošto ne znam prepustiću se svemu što dr kaže). Prepisan mi je ksanaks i seroxat.. U početku mi se previše spavalo od ksanaksa pa mi je to isključeno iz terapije, onda je nastupila jedna jako čudna nedelja u mom životu. Krenula sam da ustajem rano, bila sam sva poletna i imala sam osećaj kao da je to to i da sam na pravom putu.. Sve to je trajalo možda dve nedelje da bih potom opet krenuli problemi sa spavanjem ali ovoga puta insomnia. U tom periodu nisam razmišljala ni o čemu specijalno, pratila sam neke svoje bazične emotivne nagone. Napravila sam par grešaka u ljubavnom pogledu ali ništa strašno. Iz ove perspektive kad posmatram sebe iz tog perioda konzumacije, jako je teško opisati. To nije bila emotivna stabilnost (koju bi očekivali zbog seroxata) već emotivna nestabilnost drugog tipa sa čudnim stavovima koji su utemeljeni na nekom meni do tada nepoznatom načelu. Svoje ponašanje bih okarakterisala nestabilnim ali sve to tada nisam osećala jer je svest bila veštački izmanipulisana da ne primeti te fluktuacije u ponašanju. Naravno, to su bile mikro promene ali sumirano izmenile su me do te mere da bih mogla da kažem za sebe u tom periodu da nisam bila baš sva svoja. Igrala sam se osećanjima, razmišljanjima, sve je bilo krajnje haotično ali ja toga tada nisam bila svesna (kao da sam bila pod dejstvom anestezije dok mi amputiraju neki deo - činjenica je da se šteta događa ali ja ne osećam to). To stanje je trajalo oko tri meseca, za to vreme su mi se dešavala nekakva poznanstva, srljala sam tražeći nešto čega nema, bolje rečeno lutala (mislima).
Išla sam na kontrole svake nedelje koje su jedva bile desetak minuta, a za to vreme nije moguće adaptirati se na ordinaciju i ''sagovornika'' a kamoli izlagati o stanju organizma (pod uticajem seroxata)...
Nakon tog perioda i u takvom rastrojstvu shvatila sam da me tamo ''ta'' osoba ni ne sluša i da ja ne mogu da kažem sve što osećam.. Napravio mi se opšti haos u životu, postala sam preemotivna sa čestim promenama raspoloženja i nije postojala nikakva linearnost u mojim promenama kako bih verodostojno to podelila sa vama... Sve je bilo totalno nepredvidivo. U jednom trenutku, nakon šest meseci korišćenja seroksata rešila sam da ga izbacim iz svog života (tada sam bila u jednoj od ''down'' faza). Prekinula sam to na svoju ruku, iznervirana jer me dr nije slušala, u naletu mazohizma, po fazonu ''ma ne mogu više''. E onda je nastao PAKAO. Gubila sam se u mislima, nisam znala šta mi se dešava. Pojavilo se nevoljno i neočekivano grčanje mišića, znojenje sa povišenom temperaturom.. Shvatila sam da sam upala u krizu i da mi je organizam u stanju šoka jer sam naglo prekinula, a onda sam shvatila da nema nazad i tako sama u svojoj sobi (živim privatno) proživela trenutke opraštanja od ''šarene laže'' zvane seroksat. Trzaji (grčevi) su bili prisutni tri nedelje nakon prekida konzumacije, a kako su se oni smanjivali, moje psiho-fizičko stanje se u skladu s' tim stabilizovalo. Period konzumacije je sličan sinusoidalnoj funkciji sa periodičnim usponima i padovima da bi nakon prestanka doživela ipak neko stabilnije stanje - stagnaciju.
Od tada do ovog trenutka je prošlo šest meseci, zdravlje mi se normalizovalo koliko-toliko. Sklona sam depresiji ali se trudim da to prevaziđem samodisciplinom i razgovorom sa prijateljima i okolinom. Želim da saznam više o sebi i svetu i nadam se da ću uskoro naći odgovore na pitanja koja često postavljam sebi a tiču se smisla mog postojanja (možda to nekome zvuči smešno)... Još uvek sam depresivna i ne pišem ovo kao neko ko je pobedio tu ''bolest'' pišem ovo kao neko ko je prihvatio i kao neko ko pokušava da je razume iz sopstvenog ugla posmatranja. Mislim da je ključ u neprestanom traganju i uvođenja zdravih rutina u život, ja nisam uspela ni jedno ni drugo. Trenutno se borim sa viškom kilograma koji sam dodala zadnjih par godina ali moram napomenuti da sam nabacila dodatnih 15 kg od kako sam krenula sa seroxatom i pojavile su mi se akne na licu. Nekada sam bila fit - visoka 175, a teška 60 kg, a sada imam skoro 90kg i koža na leđima i licu je postala problematična.
Kao zaključak bih navela da u našoj zemlji ljudi nemaju uslova da idu na psihoterapije pa smo svi (i oni koji možda moraju, a i oni koji ne) primorani na terapiju medikamentima. Ne bih preporučila mladim ljudima poput mene da prihvate terapiju seroxata ako imaju priliku da idu na neku vrstu savetovanja. To jeste moje subjektivno mišljenje ali mislim da je bolje proučiti sebe i razumeti svet nego posegnuti za antidepresivima. Nadam se da ću jednoga dana moći za sebe da kažem da sam stabilna osoba, a do tada želim vam svima ozdravljenje i bolji život. Borite se pa čak i onda kad se čini da nema smisla! Nadam se da vas ovo moje izlaganje nije smorilo i da je bilo od nekakve pomoći. POZDRAV!!!
 
Meni je neurolog prepisala taj lek negde u Januaru, od 20 mg. po pola svako jutro,a razlog su bile glavobolje za koje ni jedan pregled nije dao dijagnozu
te je dr. zakljucila da sam zbog bolesti kroz koju sam prosla ( imala sam rak dojke i operisana sam 2010. bila na hemo i zracnoj terapiji,zracili su mi i jajnike te izazvali klimaks u mojoj 37.godini zivota...)
zakljucila da sam verovatno pod stresom od cele te situacije pa da pokusam sa seroxatom.
Inace, dobro se osecam, to je sve iza mene ostalo kao ruzan san, posle devet meseci bolovanja sam nastavila najnormalnije da radim, putujem, imam veliku porodicu
o kojoj se kao i uvek brinem...nemam vremena za depresije i kuknjavu, ali bukvalno.
Elem, pored seroxata vec 2 godine pijem nolvadex koji cu piti jos 3 godine zbog tog karcinoma koji sam imala, on bas izaziva gojaznost i jesam se ugojila 10 kg.
ali nisam znala da i ovo cudo, seroxat, cini to isto...
Krenula sam u teretanu, promenila ishranu...dzabe.
Sem toga nemam nikakvih drugih problema sa lekom, i mnogo sam stalozenija i ne skacem na prvu loptu kao ranije...
Ne znam, mozda je vreme da prestanem da ga pijem, a glavobolje su prestale ;)
 
Molim Vas za pomoc, imam 30 godina bila sam jako vedrog duha ali posle nasilja od strane supriga razvoda bega sa detetom osecam se uzasno, kad kazem uzasno ne znam to kako da okarakterisem, pomalo sam u strahu da ce dete jednog dana ici kod njega, sve me nervira i najmaja sitnica, ma upste sto ustajem iz kreveta, ne radim bavim se detetom i sizim, sve me mrzi, svi me nerviraju, na ve se derem, imam jake glavobolje, nije da mi se ne zivi ali sve me nervira,pijem bromazepam godinama na svoju ruku nekoliko tableta dnevno po 3 mg, u apoteci farmaceut mi je rekao da uzmem SEROXAT, ja pojma nemam sta je to i kako taj lek deluje, ince popijem tonu lekova za glavu. Nijedan lekar mi nije nikada dao ikakvu terapiju. Ali mene sve uzasno nervira, uparvo dok piem histerisem sto pisem i tako u krug, ako neko zna molim vas da mi kazete da li da uzmem taj lek, kako deluje i koja je cena? Ili ima li ista drugo sto bi me smirilo jakooooooo sam nervoznaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 
jekata:
Molim Vas za pomoc, imam 30 godina bila sam jako vedrog duha ali posle nasilja od strane supriga razvoda bega sa detetom osecam se uzasno, kad kazem uzasno ne znam to kako da okarakterisem, pomalo sam u strahu da ce dete jednog dana ici kod njega, sve me nervira i najmaja sitnica, ma upste sto ustajem iz kreveta, ne radim bavim se detetom i sizim, sve me mrzi, svi me nerviraju, na ve se derem, imam jake glavobolje, nije da mi se ne zivi ali sve me nervira,pijem bromazepam godinama na svoju ruku nekoliko tableta dnevno po 3 mg, u apoteci farmaceut mi je rekao da uzmem SEROXAT, ja pojma nemam sta je to i kako taj lek deluje, ince popijem tonu lekova za glavu. Nijedan lekar mi nije nikada dao ikakvu terapiju. Ali mene sve uzasno nervira, uparvo dok piem histerisem sto pisem i tako u krug, ako neko zna molim vas da mi kazete da li da uzmem taj lek, kako deluje i koja je cena? Ili ima li ista drugo sto bi me smirilo jakooooooo sam nervoznaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Kliknite za proširenje...


U jbt....Rekao bih ti da se smiris malo ali necu jer bi to bilo kontraproduktivno i samo bih te jos vise iznervirao.....Pazi sve je ok da kazemo sto se desava, kao proizvod tvoje traumaticne situacije zbog muza i zivotnih okolnosti, ali greska ti je sto uzimas bilo kakve lekove na svoju ruku, bez strucnog nadzora profesionalnog lica. Kako ti odredjujes bre vrstu leka, doziranje itd sama?

Moras da odes kod strucnjaka ako sebi zelis dobro....Ovde na forumu mogu ti ljudi pomoci da te utese, daju neke opste savete i da se saosecaju sa tobom, ili da budu slusaoci da se "ispraznis" kada ti je tesko....

Preporucujem ti da pratis teme koje se ticu depresije, anksioznosti i sl, ovde na zdravlju ili na pdf psihologija.
 
ARJA_STARK:
Ćao svima!
Evo mog iskustva sa seroxatom.
Imam 25 god. bila sam u dugoj vezi od osam godina koja mi je zapravo bila jedina.
Inicijalna kapisla bio je raskid te dugogodišnje veze koji me je totalno slomio ali i doveo do toga da se suočim sa sopstvenim slabostima. Bila sam jako nezadovoljna sobom i kako je vreme prolazilo meni je sve teže bilo da pronađem realnu motivaciju koja bi mi ispunila koliko-toliko dan i dala neki opšti smisao. Zatekla sam sebe kako spavam previše i ne izvršavam svoje obaveze (koje su se gomilale i stvarale mi osećaj gađenja nad samom sobom). Dugo sam spavala i nisam želela da se probudim jer sam iz raznoraznih (neopravdanih) faktora mrzela sebe. Zamislite da su vam snovi draži nego realnost, želela sam da sanjam... Ležala sam u krevetu i jela samo onda kada sam morala, sve sam zapravo obavljala samo eto kao neku vrstu preživljavanja. Bilo mi je teško da se viđam sa prijateljima (a da ne zaboravim, bila sam pre svega toga jako društvena osoba i nasmejana, puna života - ceo period srednje škole sve dok nisam upisala faks) to kažem samo hronologije radi.
Pre nego što sam se javila lekaru bila sam skeptična oko toga da li mi lekovi mogu pomoći jer je moja mama dugo na terapiji koja (po mojoj proceni) više šteti nego što koristi. Želela sam razgovor, mislila sam da ću sa psihijatrom razgovarati o svojim problemima i nekako se podići na noge. Svo to moje razmatranje problematike je trajalo dok nisam shvatila da je moja depresija uzela maha jer sam imala spontane suicidne misli. Te misli su me u početku plašile sve dok se nisam privikla na njih i mazohistički vizuelizovala svoje samouništenje (primer: otvorim fioku i unutra žilet, ja odmah pomislim kako sebi sečem vene... ili vidim soliter, a zamišljam kako je ubiti se i jednim delom sebe jako priželjkujem to). Jedne večeri desile su se neke stvari, razmišljanja su se uzburkala, nisam mogla da zaspim.. htela sam da izbrišem sebe iz postojanja.. dohvatila sam kuhinjski nož i krenula sebe da sečem ali onako polako kao da sam se plašila u isto vreme. Ta scena mi se zgadila jer nisam imala hrabrosti i shvatila sam da je to samo moj pokušaj da emotivnu bol (stečenu raznoraznim životnim glupostima) nadomestim realnom fizičkom.
Par dana nakon tog događaja javljam se psihijatru. Prepustila sam sebe stručnom licu i pokušala da isključim bilo kakva razmišljanja (pod izgovorom da sam znala pomogla bih sama sebi ali pošto ne znam prepustiću se svemu što dr kaže). Prepisan mi je ksanaks i seroxat.. U početku mi se previše spavalo od ksanaksa pa mi je to isključeno iz terapije, onda je nastupila jedna jako čudna nedelja u mom životu. Krenula sam da ustajem rano, bila sam sva poletna i imala sam osećaj kao da je to to i da sam na pravom putu.. Sve to je trajalo možda dve nedelje da bih potom opet krenuli problemi sa spavanjem ali ovoga puta insomnia. U tom periodu nisam razmišljala ni o čemu specijalno, pratila sam neke svoje bazične emotivne nagone. Napravila sam par grešaka u ljubavnom pogledu ali ništa strašno. Iz ove perspektive kad posmatram sebe iz tog perioda konzumacije, jako je teško opisati. To nije bila emotivna stabilnost (koju bi očekivali zbog seroxata) već emotivna nestabilnost drugog tipa sa čudnim stavovima koji su utemeljeni na nekom meni do tada nepoznatom načelu. Svoje ponašanje bih okarakterisala nestabilnim ali sve to tada nisam osećala jer je svest bila veštački izmanipulisana da ne primeti te fluktuacije u ponašanju. Naravno, to su bile mikro promene ali sumirano izmenile su me do te mere da bih mogla da kažem za sebe u tom periodu da nisam bila baš sva svoja. Igrala sam se osećanjima, razmišljanjima, sve je bilo krajnje haotično ali ja toga tada nisam bila svesna (kao da sam bila pod dejstvom anestezije dok mi amputiraju neki deo - činjenica je da se šteta događa ali ja ne osećam to). To stanje je trajalo oko tri meseca, za to vreme su mi se dešavala nekakva poznanstva, srljala sam tražeći nešto čega nema, bolje rečeno lutala (mislima).
Išla sam na kontrole svake nedelje koje su jedva bile desetak minuta, a za to vreme nije moguće adaptirati se na ordinaciju i ''sagovornika'' a kamoli izlagati o stanju organizma (pod uticajem seroxata)...
Nakon tog perioda i u takvom rastrojstvu shvatila sam da me tamo ''ta'' osoba ni ne sluša i da ja ne mogu da kažem sve što osećam.. Napravio mi se opšti haos u životu, postala sam preemotivna sa čestim promenama raspoloženja i nije postojala nikakva linearnost u mojim promenama kako bih verodostojno to podelila sa vama... Sve je bilo totalno nepredvidivo. U jednom trenutku, nakon šest meseci korišćenja seroksata rešila sam da ga izbacim iz svog života (tada sam bila u jednoj od ''down'' faza). Prekinula sam to na svoju ruku, iznervirana jer me dr nije slušala, u naletu mazohizma, po fazonu ''ma ne mogu više''. E onda je nastao PAKAO. Gubila sam se u mislima, nisam znala šta mi se dešava. Pojavilo se nevoljno i neočekivano grčanje mišića, znojenje sa povišenom temperaturom.. Shvatila sam da sam upala u krizu i da mi je organizam u stanju šoka jer sam naglo prekinula, a onda sam shvatila da nema nazad i tako sama u svojoj sobi (živim privatno) proživela trenutke opraštanja od ''šarene laže'' zvane seroksat. Trzaji (grčevi) su bili prisutni tri nedelje nakon prekida konzumacije, a kako su se oni smanjivali, moje psiho-fizičko stanje se u skladu s' tim stabilizovalo. Period konzumacije je sličan sinusoidalnoj funkciji sa periodičnim usponima i padovima da bi nakon prestanka doživela ipak neko stabilnije stanje - stagnaciju.
Od tada do ovog trenutka je prošlo šest meseci, zdravlje mi se normalizovalo koliko-toliko. Sklona sam depresiji ali se trudim da to prevaziđem samodisciplinom i razgovorom sa prijateljima i okolinom. Želim da saznam više o sebi i svetu i nadam se da ću uskoro naći odgovore na pitanja koja često postavljam sebi a tiču se smisla mog postojanja (možda to nekome zvuči smešno)... Još uvek sam depresivna i ne pišem ovo kao neko ko je pobedio tu ''bolest'' pišem ovo kao neko ko je prihvatio i kao neko ko pokušava da je razume iz sopstvenog ugla posmatranja. Mislim da je ključ u neprestanom traganju i uvođenja zdravih rutina u život, ja nisam uspela ni jedno ni drugo. Trenutno se borim sa viškom kilograma koji sam dodala zadnjih par godina ali moram napomenuti da sam nabacila dodatnih 15 kg od kako sam krenula sa seroxatom i pojavile su mi se akne na licu. Nekada sam bila fit - visoka 175, a teška 60 kg, a sada imam skoro 90kg i koža na leđima i licu je postala problematična.
Kao zaključak bih navela da u našoj zemlji ljudi nemaju uslova da idu na psihoterapije pa smo svi (i oni koji možda moraju, a i oni koji ne) primorani na terapiju medikamentima. Ne bih preporučila mladim ljudima poput mene da prihvate terapiju seroxata ako imaju priliku da idu na neku vrstu savetovanja. To jeste moje subjektivno mišljenje ali mislim da je bolje proučiti sebe i razumeti svet nego posegnuti za antidepresivima. Nadam se da ću jednoga dana moći za sebe da kažem da sam stabilna osoba, a do tada želim vam svima ozdravljenje i bolji život. Borite se pa čak i onda kad se čini da nema smisla! Nadam se da vas ovo moje izlaganje nije smorilo i da je bilo od nekakve pomoći. POZDRAV!!!
Kliknite za proširenje...


Arja, ako zelis mozes nastaviti da pises ovde na pdf zdravlje u temi anksioznost ili depresija tj na takvim uopstenim temama, i da izlazes ta svoja pitanja tipa, zasto postojis, koja je tvoja svrha zivota, zasto su ljudi ovakvi ili onakvi, zasto se nekom dogadja nesto dobro ili lose, kuda sve vodi, kada ce nam biti bolje, zasto nam nije dobro, zasto se to meni desava i sl...... Videces tokom konkretnih pitanja ces dobijati i konkretne odgovore i kada naucis da razmisljas na jedan pravilan nacin, osetices da ti je bolje, i uvideces i sama kako si nekada nepravilno razmisljala i shvatices da je to upravo koren svakog problema, a to ni jedna tableta ne moze da popravi i ispravi......

Znaci "moras da odes kod zubara i da kazes ok malo ce da boli ali prihvatam bol to je prirodno, pa sta, zene se poradjaju to je 100 puta veci bol nego zub, a ne da odes kod zubara i da uzmes anesteziju i kazes wow nista me nije bolelo.....Jer bolecete cim anestezija prestane da deluje ai sledeci put kada odes kod zubara ako je opet ne uzmes" .
 
doktorkakristal:
Moram da pohvalim predlog o postu i molitvi,naravno ako ste pravoslavne veroispovesti,kada se ispovedite ,postite i pricestite po blagoslovu sve se menja,uverice te se i sami,nista ne moze da se poredi sa mirim koji tada osecamo a to je najbitnije.
Kliknite za proširenje...

Ja ne bih ovo da pohvaljujem....Hajde, svako ima pravo da veruje u sta hoce, ali ipak, hajde da ostavimo to kako da kazem 100% zdravim ljudima koji nemaju problema sa emocijama, mislima, opazanjem, dozivljavanjem stvarnosti i slicno....

Nije ovo tematika za njih i put izlecenja, jer i sami popovi se ne lece tako nego medicinom. To je ono kao kada ja tebi pricam da je Pepsi super da to treba da pijes, a onda ja odem kuci i pijem Koka-Kolu.

Ako si stvarno doktorka onda znas da zbog te religije ima mnooogo psihoticnih pacijenata koji su zastranili zbog religije i naravno njihove genetske predispozicije za mentalne bolesti. Jedan tvrdi da je Bog, drugi da je usao djavo u njega, treci da ga opseda demon itd itd.....Da ne veruju u to, sigurno ne bi imali takve deluzije, jer u startu bi rekli hej to ne postoji, a ja sam ok, a ovo sto cujem su halucinacije i odmah bi se obratili lekaru dok jos nije kasno i dok psihoza ne uzme maha.

Nije losa nasa religija, i zasniva se na ok nekim moralnim vrednostima, ali sa druge strane po meni nije bas preporucljivo oslanjati se na to....Zacas osoba moze odleteti iz realnosti u iracionalnost, verovati da je to Bog iskusava, da je djavo usao u nju, da nije psihicki bolesna nego da je opseo demon.....Mislim to i sami popovi kazu i negiraju medicinu kao i nauku uopste....

Molitva, ispovedanje i pricanje sa svestenim licima je nista drugo nego autogeni trening opustanja, smirivanje, skretanje misli, otvaranje svoje podsvesti, izbacivanje akumuliranih emocija i osecaja nekom ko te slusa, autosugestija......Za to nisu potrebni svestenici nego psihoterapeut, ili pak dobar prijatelj koji logicki dobro i zdravo rezonuje.

Post isto nikako ne preporucujem jer to nije zdravo uopste iako se laicki misli da ej to ok.....Post moze da unakazi zdravlje i zdravog coveka a kamoli vec bolesnog koji mozda ima i psihofizicke probleme. Najbolje ej jesti zdravo ali u smislu sportske ishrane, naucno utemeljene ishrane a ne tamo po nekog religijskom glupiranju......Prvo trpe gladni i nista en jedu, posle se prezderavaju...Kao jedu posno, a to zapravo sadrzi 200 puta vise masnoca, i to onih nezdravih i 200 puta vise kalorija....

Znaci pustite religije za neke druge stvari, ne valja tako skretati sa puta razuma, ni u religiju ni u teorije zavere ni u SF nauke, nego neka se drzi klasicnim putem.....Sport, zdrava sportska ishrana, druzenje, poseta lekaru, psoeta psihoterapeutu, psihoterapija uz ili bez farmakoterapije itd itd.

Da su svestenici kompetentni za ovo i da znaju i da mogu pomoci, hajde onda da zatvorimo ceo ovaj psiho segment medicine, sta ce nam to.....A mozda mogu i rak da lece, hajde da ugasimo celu medicinu, sta ce nam to, ako nam Bog moze pomoci ako zeli, ako se dovoljno dugo molimo....
 
sasabubuleja:
Da li ste zadovoljnim ovim lekom?
Kliknite za proširenje...

Ocigledno da jesu. Procitaj uvodni post.

No fora u tome da li je neko zadovoljan ili nezadovoljan se krije u istrajnosti. Ako pazljivo citas, uvideces da je postavljacica teme morala da izdrzi 3-4 nedelje malo neugodnih senzacija, i privikavanja mozga na supstance iz spoljasnje sredine, i da u odnosu na to sredi homeostazu. Posle tih cuvenih nekoliko nedelja sve ide lakse i kao sto je i napisala - covek se oseca preporodjen, i cudi se sebi dok je bio depresivan kako je glupo i crno razmisljao i nije mogao da vidi svhru ni u cemu.

Dakle, ako ti je prepisan da pijes - daj mu sansu i nemoj odustajati posebno prvih nedelju dve, tada je najgore, ne zato sto je los lek ili sta vec, nego zato sto se mozak ;privikava na neke izmene. Na dobre, pozitivne izmene.
 
Poslednja izmena:
bRu zLi:
Ocigledno da jesu. Procitaj uvodni post.

No fora u tome da li je neko zadovoljan ili nezadovoljan se krije u istrajnosti. Ako pazljivo citas, uvideces da je postavljacica teme morala da izdrzi 3-4 nedelje malo neugodnih senzacija, i privikavanja mozga na supstance iz spoljasnje sredine, i da u odnosu na to sredi homeostazu. Posle tih cuvenih nekoliko nedelja sve ide lakse i kao sto je i napisala - covek se oseca preporodjen, i cudi se sebi dok je bio depresivan kako je glupo i crno razmisljao i nije mogao da vidi svhru ni u cemu.

Dakle, ako ti je prepisan da pijes - daj mu sansu i nemoj odustajati posebno prvih nedelju dve, tada je najgore, ne zato sto je los lek ili sta vec, nego zato sto se mozak ;privikava na neke izmene. Na dobre, pozitivne izmene.
Kliknite za proširenje...

...ja sam dobila taj lek i pocela da pijem, ali cim sam osetila te neke promene prestala sam:rumenko: strah me je od tih promena, narocito sto zivim sama i sto ne znam
kako cu da funkcionisem 2-3-4 nedelje dok se to kao ne slozi u glavi, a inace mislim da mi nije ni bio narocito potreban....vise mi je trebalo da pricam sa tom dr da malo
otovorim dusu i da mi da nesto sto ce malo da me opusti da lakse zaspim zbog svih ovih stresova koji me jos bas onako svojski treskaju...
..idem u petak na kontrolu pa cu da vidim sa njom sta ce mi reci...ali ja radje nebi ako mogu da se provucem bez tog leka, narocito me strah "skidanja" sa istog...poznanica
koja je pila kaze da je to cak bio tezi deo...
 
Affro*:
...ja sam dobila taj lek i pocela da pijem, ali cim sam osetila te neke promene prestala sam:rumenko: strah me je od tih promena, narocito sto zivim sama i sto ne znam
kako cu da funkcionisem 2-3-4 nedelje dok se to kao ne slozi u glavi, a inace mislim da mi nije ni bio narocito potreban....vise mi je trebalo da pricam sa tom dr da malo
otovorim dusu i da mi da nesto sto ce malo da me opusti da lakse zaspim zbog svih ovih stresova koji me jos bas onako svojski treskaju...
..idem u petak na kontrolu pa cu da vidim sa njom sta ce mi reci...ali ja radje nebi ako mogu da se provucem bez tog leka, narocito me strah "skidanja" sa istog...poznanica
koja je pila kaze da je to cak bio tezi deo...
Kliknite za proširenje...

Ma nemoj se plasiti, pa nisu to benzodiazepini pa su jake zavisnosti i sl kao kada se neko navuce na sedative i anksiolitike....

A sto zivis sama? A ti u grad, pa se udesi pa nadji partnera, da ne budes sama, il kupi nekog opasnog psa da ti uliva hrabrost i da imas osecaj da nisi bukvalno sama. :mrgreen:

- - - - - - - - - -

mikelo90:
sasabubuleja je otvorio novu temu, pa sam ja sastavio sa ovom starom, tako da on pri postavljanju teme nije video ove postove iznad.
Kliknite za proširenje...

E bas me onda briga, kad si napravio podvalu. :mrgreen::lol:
 
bRu zLi:
Ma nemoj se plasiti, pa nisu to benzodiazepini pa su jake zavisnosti i sl kao kada se neko navuce na sedative i anksiolitike....

A sto zivis sama? A ti u grad, pa se udesi pa nadji partnera, da ne budes sama, il kupi nekog opasnog psa da ti uliva hrabrost i da imas osecaj da nisi bukvalno sama. :mrgreen:

- - - - - - - - - -



E bas me onda briga, kad si napravio podvalu. :mrgreen::lol:
Kliknite za proširenje...

...:lol: lepo si me nasmejao....iskreno u sustini tako mi odgovara, to sam sama izabrala...a sto se psa tice nemam uslova, a i ne znam gde bi sa njim kad odem pa me nema
recimo mesec ili dva...nezgodno je to..

...sta znam strah me je tog leka jer sam se malo osecala cudno, kad sam pocela da pijem celu tabletu, dok sam pila pola bilo je sve ok, a i preporuka je da se prva 4 dana pije
polovina, cim predjoh na celu nesto mi nije bas najjasnije u glavi bilo....tako da sam vec sledeceg jutra odustala i eno ih stoje tamo...malo se merkamo ali se ne druzimo za sad..
..videcu u petak sta ce mi reci doktorka..
 
Pozdrav svima.
Ja sam pila seroxat zbog anksioznosti i posttraumatskog poremecaja. Na pocetku sam pila po pola tablete, nisam imala nikakve probleme, kasnije je doza povecana na cijelu tabletu, ni tada nisam osjecala nista. Pila sam ga 6 mjeseci, prestala tako sto sam se vratila na dozu od pola tbl. Dosta mi je pomogao. To je bilo prije 6 godina.
 
Olj115:
Pozdrav svima.
Ja sam pila seroxat zbog anksioznosti i posttraumatskog poremecaja. Na pocetku sam pila po pola tablete, nisam imala nikakve probleme, kasnije je doza povecana na cijelu tabletu, ni tada nisam osjecala nista. Pila sam ga 6 mjeseci, prestala tako sto sam se vratila na dozu od pola tbl. Dosta mi je pomogao. To je bilo prije 6 godina.
Kliknite za proširenje...

Eto, lepe vesti, a dok sam citao tvoj post, ocekivao sam neki senzacionalisticki horor, jer obicno samo lose stvari pisu ljudi, a ovi sa pozitivnim stvarima se i ne javljaju jer - nemaju ni na sta ni da se zale...

Tako da, lepo je sto si napisala jedno pozitivno iskustvo. To je bilo pre 6 godina kazes, a kako je sada? Otkud ti bas na ovoj temi i to ti je prva poruka? Je l se opet povratilo ili? U svakom slucaju, dobrodosla na forum.
 
Pozdrav,imam 22 godine,seroxat sam poceo da pijem cini mi se u aprilu ove godine...zbog anksioznosti,depresije,panicnih napada,i imao sam taj posttraumatski sindrom...u sustini odem ja kod psihijatra i on mi baci te lekove(seroxa)i kaze pij ih 6 meseci...prvih nedelju dana haos mucnina povracanje i to al sam se naviko posle toga i preporodio al bukvalno preporodio...krenuo u teretanu,isao svuda,jurio zene(imao tumor testisa kao mlad pa mi je samopouzdanje bilo 0 ) znaci bez straha od kako sam na tom leku...prestali su i napadi panike i sve znaci vratio sam se u zivot...e da uz seroxat sam pio i xanax mesec dana zato sto seroxat krece da deluje posle 20 tak dana,posle mesec dana ...zivot mi je bio super znaci,pre toga sam mislio da sam bolestan nesto da mi je srce bolesno ili pluca zbog ubrzanog pulsa visokog krvnog pritiska itd itd....naravno psihijatar mi nije nikakve savete pruzio samo mi je bacio recept i reko pij ovo 6 meseci pa se javi...nakon 2 meseca sam citao malo po netu i citao malo sta su panicni napadi i anksioznost itd itd...eh sad dok je meni bilo super pod seroxatom imao sam 2 side effecta od tog leka zbog koga sam odlucio posle duzeg surfovanja po internetu na engleskom da pocnem da se skidam sa tog leka...to je slab libido...i bez OSECANJA...znaci bukvalno tupe emocije sam imao....i prema devojci i prema porodici i svimaa...i resim ja da se skidam sa tog leka jer stvarno nisam mogao satima da imam odnos a da ne zavrsim ako me razumete...i hteo sam emocije da imam opet...na svakih mesec dana smanjivao po 5 miligrama (20 miligrama sam pio 3 meseca),sam na svom sam bio bez strucnog nadzora jer sam znao da oni mene ne slusaju uopste nego mi samo bace lekove i znam da kad bi im ispricao situaciju dali bi mi neki drugi lek da pijem a ne mogu da vrtim to sve u krug mlad sam...(bio sam kod par psihijatra svi isti)..3 meseca 20 miligram pa onda 4ti mesec 15 miligrama 5ti mesec 10 miligrama 6ti mesec 5 miligrama ....desavala mi se da vratim na gore par miligrama jer su mi se vracali simptomi koje sam i pre imao (napadi panike,puls,depresija,uzas) al znam da je to zato sto se skidam sa leka (withdrawal symptoms) pa pregrmim nekako....ponekad popio xanax kad sam bas u haosu bio....i evo vec skoro 2 i po meseca ne pijem seroxat i vratio sam se u normalu ...ponekad imam neko stezanje u grudima i mracne misli uvek kad imam mracne misli meni bude loseee (pritisak skoci puls itd itd ...)...al to mi se desava sve manje i manje znaci osecam kako se vracam u normalu...dok sam se skidao sa leka uzimao sam OMEGA-3 kapsule za koje mislim da su mi pomogle bas oko pulsa i krvnog pritiska...nesanice i dalje imam al cini mi se da ce se sve vratiti u normalu ... :) Sad imam devojku volim je,imam psa,krenucu u teretanu i mozda na neke meditacije joga videcu jos...eto da podelim pricu sa vama mozda pomogne nekome !!! I naravno nadjite nekog strucnjaka za ovo samo probajte nekog dobrog...ja nisam imao srece sve neki matorci koji bacaju lekove nece ni da mi objasne nista ni da me saslusaju...POZZ !! :)
 
Pio seroxat 3 meseca po 20 miligrama i sam smanjivao posle jos 4 meseca (withdrawal symptoms su ocajni tako da sam smanjivao po 5 miligrama na mesec dana) poceo da pijem zbog napada panike depresije post traumatskog syndroma....psihijatri nisu objasnjivali,nisu slusali samo su mi bacali lekove te i rekli da pijem 6 meseci....lek me je oziveo ali bukvalnoo OZIVEO ...nisam imao strah nisam imao napade ...mracne misli znaci nistaaa....poceo da smanjujem i da se skidam sa leka posle 3 meseca zato sto nisam imao EMOCIJE pod tim lekom znaci OSECANJA su mi bila tupaa !!! i zbog LIBIDA znaci imao sam satima odnose....mozda zenama je to extra al meni nije ja ne mogu satima to da radim stvarnoo...pio OMEGA-3 kapsule dok sam smanjivao seroxat cuo sam da pomazu i pomogle su malo oko pulsa i krvnog pritiska ....evo ne pijem vec 2 i po meseca i vracam se u normalu ...volim devojku i imam osecanja....ponekad imam mracne misli pa mi bude lose al sve manje i manjeee....stezanje u grudima itd itd ....al sve se vraca u normalu i cini mi se da sam pregrmeo withdrawal symptoms....Pozdrav !
 
Ja sam samo hteo moje iskustvo da kazem sa ovim lekom....ne mora da znaci da ce svima tako da bude...od mog drugara mama je isto pila seroxat 9 meseci i kaze da joj je bas pomogao...da stekne hrabrosti i suoci se sa svojim strahovima....sad je ok ona...ne pije vec godinu dana i kaze da je imala samo malo tih brain zapova i to je to brzo joj je proslo...svakome je drugacije,neko ima side effects i withdrawal effects...a neko nemaa...a ako ga imate znajte da je to sve od leka i izdrzite i procice...mene je proslo....u sustini lek je dobar ako nemate drugih opcija...

- - - - - - - - - -

I meni je pomogao !!! :) al sam ja prestao sa tim zbog gore navedenih razloga ! pozdrav !
 
Niko tebe ne kritikuje zbog tvojih iznesenih iskustava SA TIM LEKOM, jer ocigledno je da su ti iskustva POZITIVNA, i da je lek bas dobro pomogao, nego te kritikuje ZBOG TVOG IZUZETNO LOSEG I RIZICNOG POTEZA da usled malo guglanja sam pokusas da budes sebi psihijatar. Mislim, aman, pa gde se to radi tako? :dash::dash::dash::dash:

Znaci iz tog ugla, izuzetno izuzetno los predlog i ideja i nekom drugom tako da uradi. Paci ti njega, umislio da ce da umre od 10 razl, bolesti, svega stezalo i bolelo, visoki pritisci opasni, tahikardije, insomnije, panicni napadi teske depresije, post traumatski stresni poremecaj, i taj lek ti SVE TO KAO RUKOM ODNESE, i pazi gospodinu smeta sto ima "tupe emocije", hoce da skace kao da je na heroinu al da nema one druge emocije - hiper paznju, pojacano reagovanje emotivno na stresove na strah, malo veca uzbudjenja, i hoce covek da bude prvoklasni 'ebac kao iz pornica.

Pa nece da moze to bas tako rodjace, lekovi ove grupe nisu carobni stapic, a da su kao gumene bombone. Mora nesto malo da se plati, a to sto osecas da imas malkice tupe emocije i sto je malo drugacije u seksu - to je zaista mala cena sta ti je sve odneo od grozota koje donose ove bolesti, da ne prica da nelecena depresija u najvecem broju slucajeva dovodi i do razmisljanja, pokusaja samoubistva, kao i samoubistva. :rtfm:

nakon 2 meseca sam citao malo po netu....... i ja ......sam odlucio posle duzeg surfovanja po internetu na engleskom da pocnem da se skidam sa tog leka
Kliknite za proširenje...

Znaci ono, dooobro upamtite svi koji citate, ovo citirano NIKAO NE SMETE DA RADITE. Jer tim istim logickim principom i srednjoskolac uopste ne mora da studira ni medicinu a kamoli specijalizira psihijatriju a kamoli da se subspecijalizira da leci depresiju ili neuroze, nego sve sto treba uraditi je da MALO CITA PO NETU :roll: a onda posle duzeg surfovanja na internetu na engleskom (koji cini bitnu razliku u odnosu sa srBski znas koliko :roll:, ekvivalentan je kao da imas PhD iz medicine :roll:) "strucan" je da odlucuje da da lek pacijentu i da opet usled malo guglanja skine tog pacijenta sa lekova.

Zaista nesto straaaasno i veoma rizicno sto si uradio. Ti si prosao tako, eto, da si uplatio tiket mozda bi i na lotou dobio. Neko drugi da radi ovakve "experimente na sebi" bi bio mozda mrtav, skocivsi sa zgrade ili se predozirao lekovima u nameri da izvrsi suicid.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zašto se držimo za ruke
Odgovora
1
Pregleda
170
pikax
pikax
topmodelsica
Naočare za blizinu sa cilindrima
Odgovora
5
Pregleda
251
Nina
Nina
Manga Hilux
Virus okidač za multiplu sklerozu
Odgovora
1
Pregleda
201
Scientist welder
Scientist welder

Back
Top