1. Zapravo se radi o Kulonovom zakonu, jednom od najvaznijih zakona u prirodi: sila koja deluje izmedju dva naelektrisanja je srazmerna proizvodu tih naelektrisanja, a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja izmedju njih. Konstanta proporcionalnosti k=1/(4 pi epsilon) gde je epsilon dielektricna propustljivost sredine. Primena na jonsku vezu: to tvoje I1 i I2 su naelektrisanja jona, a r rastojanje izmedju njih u kristalnoj resetki. k ostaje k zavisno od sredine. Ako je kristal u vazduhu/vakuumu jedna je vrednost za epsilon, ako je u vodi, onda je druga vrednost koja je mnoooogo veca, pa je sila privlacenja izmedju jona mnoooogo manja i eto prostog objasnjenja zasto se soli rastvaraju u vodi.
2. Redoks reakcije su one reakcije u kojima dolazi do promene oksidacionih stanja ucesnika u reakciji (preraspodele elektronske gustine). Oksidaciona sredstva su one supstance koje se same redukuju (primaju elektrone i smanjuju svoj oksidacioni broj). Tipicni primeri su F2, O3, Cl2, O2, KMnO4, K2Cr2O7... Redukciona sredstva se sama redukuju i izazivaju oksidaciju partnera s kojim reaguju. Tipican primer su alkalni metali, Al, ugljenik, LiAlH4,... Postoje supstance koje mogu biti i oksidaciona i redukciona sredstva zavisno od uslova (H2O2 na primer). Veoma vazni procesi i za zivi svet i za industriju i za sve ostalo. Reakcije su najcesce komplikovane sa puno reaktanata i proizvoda, te sa ogromnim koeficijentima do kojih je prakticno nemoguce doci brojanjem leve i desne strane, vec se moraju primenjivati redoks sheme za izjednacavanje jednacina redoks reakcija. To je sve preobimno za jedan forum, pa ti predlazem: "Opca i anorganska kemija, I dio" Ivan Filipovic, Stjepan Lipanovic, Skolska knjiga Zagreb. Ili cak neki dobar srednjoskolski udzbenik (zaobidji onaj od Rozalije Horvat u sirokom luku).
