Belgrade Confidential - 4.deo - Christmas Edition
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Belgrade Confidential - 4.deo - Christmas Edition

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    15.11.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.183
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Belgrade Confidential - 4.deo - Christmas Edition

    Стаменковић се пробудио са боловима у ногама. Био се укочио од седења и устајање му није пало нимало лако. Јаукнуо је и помислио како му тако и треба када не спава у кревету. Кренуо је ка купатилу и почео полако да се доводи у ред. Туширање му је изузетно пријало и бол као да је вода односила у сливник. Кроз пар сати је већ био на послу и прегледао је белешке и изјаве које су узете од комшија. Није приметио апсолутно ништа необично, нити је било било какве индикације да је неко видео или чуо ишта сумњиво.

    Касније то јутро је стигао и извештај са неким додатним налазима са места злочина. По стану су били нађени отисци прстију неидентификоване особе, који су прво били нађени на ножу а затим и по кухињи али и на дршци улазних врата. Ови отисци се нису подударали ни са једним од отисака прстију из локалне базе података. Сет је био послат на анализу и упоређивање са базом Интерпола. У сваком случају, Стаменковић је помислио да ће у овом случају најтеже бити ухватити убицу, а доказа ће бити више него довољно да се починилац осуди.

    Док је читао разне документе и извештаје са места злочина, зачу куцање на вратима. Био је то колега Мурић.
    - «Добар дан, колега...» рече Мурић са врата
    - «О, Саша... здраво.... како си?» упита га Стаменковић учтиво
    Познавали су се добро, али највише ван посла. Редовно су играли кошарку заједно и често су размењивали мишљења о случајевима на којима су радили. Млађи, Мурић је знао да цени искуство колеге који је старији био само у годинама и практичном искуству.
    - «Види, пребачен сам на неки посебно гадан случај...»
    - «Реци о чему се ради»
    Мурић седе на дрвену столицу испред стола Стаменковића и прекрсти ноге.
    - «Јуче смо нашли раскомадану девојку у гепеку једне Шкоде. У гаражи на Обилићевом Венцу.»
    - «Мислим да сам видео нешто на телевизији јуче...»
    - «Да ти се стомак преврне... била је запакована у црну кесу за ђубре са пар килограма освеживача за ваздух»
    - «Ужас!»
    - «Замисли. Изгледа да је све било лепо замишљено али смо изгледа на бољем трагу него што је манијак мислио да ћемо бити.»
    - «Како?» Упита Стаменковић заинтересовано.
    - «Па, вероватно је очекивао да нико неће осетити смрад бар један дан, али га је време зезнуло.» Рече Мурић и намести качкет, а затим додаде:
    - «Врућине су биле баш жестоке тако да је засмрдело једно 12 сати пошто је било остављено возило на паркингу.»
    - «И шта ћеш да предузмеш?»
    - «Па прегледамо сада слике са камера и надам се да ћемо имати опис починиоца до краја дана.»
    - «Није лоше, надам се да ћеш ухватити тог лудака за пар дана.»
    - «И ја се надам.»
    Мурић је устао и ставио руке у џепове а затим упита колегу:
    - «Идемо на баскет сутра?!»
    - «Вероватно, не бих то пропустио...»
    - «Него, како случај на коме ти радиш?»
    - «Не питај, лака страва. Неки момак је убијен код себе у стану. Нашла га девојка.»
    - «Штета...» Рече Мурић, видно разочаран.
    - «Ма да. Немамо нити једног сведока или осумњиченог. Лака страва.»
    - «Незнам шта да ти кажем.» Додаде Мурић и оде.

    Стаменковић погледа на сат и помисли да би могао да поједе нешто – подне је већ било прошло. После кратког ручка, Стаменковић се упути ка истом оном кафеу у коме је јуче пио кафу. Ни бармен ни конобарица, Нина, нису били ту. Искористио је прилику да испита и друге раднике о Марковићу. Ништа ново није сазнао, па је сео и у миру почео да листа новине. Крајичком ока је приметио да Нина долази на посао. Прва реч која му је пала на памет је била «Сурово» и односила се на то како је изгледала. Правио се да је није приметио а био је сигуран да га она још није приметила. Стала је испред бара и окренула се, да види ко је све од гостију био ту и препознала је инспектора од јуче. Оставила је ташну на столицу и упутила се према инспектору.
    - «Добар дан, инспекторе...» рече Нина уз благ осмех
    Стаменковић спусти новине и поздрави је срдачно. Гледао ју је у лице док се поздрављао са њом, иако би било много лакше још једном осмотрити те кукове и струк који су му били буквално пред носем.

    - «Искрено, нисам се ничега новог сетила...» рече она.
    - «Искрено, нисам ни очекивао да сазнам ишта ново. Добра вам је кафа, па сам помислио да свратим...»
    - «Можда бих могла да поново погледам слику... ону коју сте јуче показивали»
    Инспектор посегну за сликом и стави је на сто. Црно бела фотографија покојног Марковића је била стара свега неколико месеци.
    - «Симпатичан момак.» закључи Нина.
    - «Да. Био је»
    - «Хоћете рећи да је ...» рече девојка, превише уплашена да заврши реченицу
    - «Да убијен је, пре пар дана.»
    - «Баш штета... заправо деловао је више него симпатично.»
    - «Како то мислиш?!»
    - «Ма нема везе...» покуша она да се извуче из питања
    - «Не, све има везе...» прекину је инспектор
    - «Не бих волела да ме погрешно разумете, али да имам прилику мислим да бих га одвукла у кревет...» рече конобарица и стидљиво се осврну као да је гледала да ли ју је неко чуо.
    - «Интересатно» Додаде инспектор и крену да устаје «Мада бих ти саветовао да избегаваш често спровођење таквих идеја...»
    Она му се само осмехну. Оставио је новац на столу и изашао из кафеа. Остала је да стоји и само му се још једном осмехнула када су им се погледи срели кроз стакло.

    * * *

    Мурић је седео сатима испред телевизора са даљинским управљачем спремним да заустави филм. Већ неколико пута му се чинило да је на паркиралиште долазила баш Шкода коју је тражио. После неког времена, опази Шкоду са регистарским бројем који је чекао да види. Зауставио је снимак и покушао да сагледа возача. Једино што је могао да закључи за сада је да је то био мушкарац, без браде и бркова са наочарима. Мушкарац тамне косе, највероватније средњих година. Записао је своја запажања и наставио да прегледа траку, овај пут са других нивоа гараже. Пошто је паркирао ауто на месту где су га касниије нашли, једноставно је изашао одатле и упутио се ка излазу. Као да је знао где се отприлике налазе камере. Није нити једном погледао на горе, што би знатно помогло његовој идентификацији. Према неким проценама, био је висок око 180см и тежак не више од 80 килограма. Опису је одговарало најмање 30% свих средовечних људи града. Мурићу је требало више. Решио је да поново погледа филм.

    После неколико узастопних прегледавања исте траке, Мурић се уморио и изашао на ваздух. Ставио је руке у џепове панталона и некако беспомоћно слегао раменима. Помислио је да је убица морао оставити макар неки траг. Очекивао је извештај о томе ко је била убијена девојка и доста је полагао на то да ће то бити прави траг. Онда провера њених пријатеља, окружења и тако даље до следећег трага. Мурић је волео свој посао. Био је то изазован посао, а онда када би случај био очигледан – Мурић би од њега умео да направи читаву филозофију. Оно што је Мурића делило од других инспектора је то да је изузетно брзо учио а памтио је попут најпоузданије машине. Осврнувши се, видео је још једну «машину», колегу Стаменковића који му се задовољно смешио.
    - «Ђорђе, нешто си ми превише насмејан за ово доба дана.» Шаљиво рече Мурић.
    - «Шта да ти кажем, омакло ми се» уз осмех одговори Стаменковић и уђе у зграду.
    - «Немој мени да причаш да ти се нешто омакло... чему осмех»
    - «Ма није ништа, шта си запео...» рече Стаменковић и гласно се насмеја
    - «Мислим да ћу пре да завршим све нерешене случајеве него што ћу од тебе да сазнам одакле ти одједном тај осмех.»
    - «Да знаш, то би ти користило у каријери.»

    Насмејаше се и уђоше у зграду из које је управо изашао један уредно ошишан младић који је закачио Мурића и кратко и учтиво се извинио. Заузет разговором са Стаменковићем, само је намигнуо младићу као знак да је све у реду. Момак је изашао из зграде и сео у први такси који је пролазио ту.

    * * *

    Док јој је Џорџ Мајкл правио друштво певајући са радија, пешкиром је сушила косу. На себи је имала само бели пешкир који је уредно скривао њено лепо тело. Тако покривена нечим белим, њена бронзана тен би још више долазила до изражаја. На врховима прстију је прошла преко меког тепиха и села на кревет. Упалила је фен и почела да суши косу. Појачала је музику и запевала. Имала је чаробан глас. Био је истовремено пријатан за уши и интригантан уколико би говорила нешто тише.

    Разврнула је чвор који јој је држао пешкир на телу у њене обле округле груди изазваше осмех на њеном нежном лицу. По осмеху се могло видети колико је та девојка имала љубави за себе. Устала је и нага стала пред огледало. Окренула се неколико пута, попут манекенке и рекла себи уз осмех:
    - «Ух, што смо згодни»
    Бацила је поглед према прозору, који нити је имао ролетне нити завесе навучене. Знала је да је момак из зграде преко пута увек гледа после купања. Некада би села на столицу и ослонила ноге на рам прозора и играла се са собом. Знала је да он ништа не види али је била свесна да је очигледно шта она ради. После таквих «игара» би му послала ваздушни пољубац и он би 2 пута упалио и угасио светло као поздрав њој. Вечерас није било вече за игру, она је излазила. Што је значило да очекује игре неке друге врсте. Још једном је погледала на позивнице за пријем. Биле су за две особе, али није марила – знала је да је можда чак и пожељнија сама.

    Дуга црна хаљина са отвореним леђима је на њој деловала као нафта посута по каквој воштаној фигури. Праве црте леђа, готово атлетске су биле попут мапе уживања по којој би сваки мушкарац волео да нацрта свој путоказ. Шта уснама, шта прстима. Ставила је огрлицу од белог злата и дискретне, мале минђуше. Истовремено, њена шминка као да је говорила да је она само за гледање вечерас. Јарке усне, издвојене тамне очи и ведар осмех су гарантовале да ће управо она господарити страстима на пријему. Позва такси и стаде пред огледало да још једном ода почаст призору коме ће вечерас други одавати свакакве почасти. Проверила је садржај своје мале торбице и изашла из стана. Светло, у соби «њеног» воајера се такође угасило.

    Збрзо је стигла на пријем и као што је очекивала – све мушке очи су биле упрте у њу. Женске очи су је стрељале, али јој то није нимало сметало. Уживала је у кратким и необавезним разговорима са непознатима који су на разне начина покушавали да придобију још који секунд њеног времена. Иако није никога познавала, имала је осећај да се добро проводи. На крају крајева, бармен је био баш забаван дечко. Био је духовит, али је био и довољно шармантан да делује озбиљно. Када је му је рекла да јој се допао «космополитан» управо онако како га је он правио, он се старао да увек када би јој чаша била празна – њу нађе неко са коктелом направљеним само за њу. Она би му захвалила осмехом, а он би на то подигао обрве и мало спустио браду.

    Старија господа, која су сво време деловала заузето се нису упуштали у разговоре са њом. Они млађи су увек били ту око ње и били храна за њен его. Ма колико деловала хладно и одбојно, и она је имала осећања и варнице које су могле да се претворе у ватру. Наравно, за то је била потребна права «хемија» а она је помислила да је управо нашла на некога са таквом хемијом.

    Стајао је наслоњен на камин који је лети био само декорација. Са свега пар седих власи, његова коса је деловала врло здраво и јако. Лице, исцртано разним призорима, сећањима и искуствима је тек почело да се бора пре пар година. Висок и очигледно добро грађен за свој узраст деловао је поприлично доминантно у целој тој атмосфери. У чаши коњак, у руци Монте Кристо – деловао је као неко ко уме да ужива у животу. Искористивши тренутак када је била сама он јој приђе и започе разговор.

    Није могла да се не насмеје на његове пошалице, на рачун неких присутних гостију. Такође је искористио прилику да је упозна са неким од његових пријатеља којима ју је већ представљао као своју стару познаницу. Како се вече ближило крају, он јој предложи да наставе вече уз мирнију музику и пар чаша доброг вина. Изашли су заједно и упутише се према његовом тамно зеленом Рејнџ Роверу. Отворио јој је врата, на шта се она само осмехну, поправи своју плаву, коврџаву косу и уђе у ауто.



  2. #2
    Guest

    Podrazumevano

    Stvarno, a sto je ostavila one silne otiske prstiju?
    I zar joj ni jedna dlacica nije opala u krevetu, pa da se vidi bar da se radi o kovrdzastoj plavusi...

  3. #3
    Iskusan
    Učlanjen
    09.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    negde u glavi Nelson Muntz-a
    Poruke
    5.295
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano

    inspektor gary

  4. #4
    Guest

    Podrazumevano

    Ma sta se smejes, sada ce ona i ovog sharmantnog gospodina da ubije, sve bez rukavica. A pazi, duga kosa a ni jedna vlas da joj ne opadne , trlja se o njega a nista tragovi parfema , karmin toliko postojan da ne ostavi ni flekicu da bi se mogao raspoznati

  5. #5
    Iskusan
    Učlanjen
    09.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    negde u glavi Nelson Muntz-a
    Poruke
    5.295
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano

    Citat Original postavio mishica
    Ma sta se smejes, sada ce ona i ovog sharmantnog gospodina da ubije, sve bez rukavica. A pazi, duga kosa a ni jedna vlas da joj ne opadne , trlja se o njega a nista tragovi parfema , karmin toliko postojan da ne ostavi ni flekicu da bi se mogao raspoznati
    ne znam...nisam chitao

  6. #6
    Guest

    Podrazumevano

    Onda si propustio da vidis kako je ubila prvog momka, prosto da pozelis da budes ubijen
    Mmmmm... njami!

  7. #7
    Aktivan član
    Učlanjen
    15.11.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.183
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano

    Citat Original postavio mishica
    Stvarno, a sto je ostavila one silne otiske prstiju?
    I zar joj ni jedna dlacica nije opala u krevetu, pa da se vidi bar da se radi o kovrdzastoj plavusi...
    ako se ne varam ostalo je nesto DNK materijala - valjda u onom drugom delu... secam se da sam ostavio kovrdzavu kosu... ili ju je mozda neko ukrao u medjuvremenu?! :?

  8. #8
    Guest

    Podrazumevano

    Joj Tomo, kazi da ima dobar razlog da bude tako nepazljiva, pliiiiiiz kazi to!!!

  9. #9
    Queen_
    Guest

    Podrazumevano

    A zašto uvek junaci moraju biti extra frajeri i ribe izvajanih nogu, čvrstih zategnutih grudi i ******...
    Daj, bre neku Bridžit Džons da uveseli nas obične smrtnike!

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    15.11.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.183
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Queen_
    A zašto uvek junaci moraju biti extra frajeri i ribe izvajanih nogu, čvrstih zategnutih grudi i ******...
    Daj, bre neku Bridžit Džons da uveseli nas obične smrtnike!
    cuj pa svi imaju mane. neko je zgodan - ali je ubica. pa i nisu nesto likovi frajeri?! bas sam se trudio da budu ono - normalni. mada kasnije ces primetiti koliko su obicni.... ima delova koji to pokazuju.

    e pa prestanite da budete smrtnici i da se smatrate smrtnicima.... :wink:

Slične teme

  1. Belgrade Confidential - 7. deo
    Autor Tommy_V u forumu Arhiva
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 13.01.2005., 10:39
  2. Belgrade Confidential - 6. deo
    Autor Tommy_V u forumu Arhiva
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 05.01.2005., 23:44
  3. Belgrade Confidential - Treci deo
    Autor Tommy_V u forumu Arhiva
    Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 30.12.2004., 10:22
  4. Belgrade Confidential - Drugi Deo
    Autor Tommy_V u forumu Arhiva
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 28.12.2004., 21:04
  5. Belgrade Confidential -by TommyV
    Autor Tommy_V u forumu Arhiva
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 27.12.2004., 15:07

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •