1) Elektroni će se uzajmno približavati jer su u početku tako usmereni da idu jedno drugom u susret. Između njih će međutim delovati odbojna elektrostatička, Kulonovska sila. Logično, ona će oba elektrona usporavati. Dakle intenzitet brzine elektrona postaje sve manji, sve do trenutka dok se elektroni ne zaustave (pošto su na velikom rastojanju u početku možemo smatrati da se to desi pre nego što se elektroni sudare). U tom trenutku se nalaze na rastojanju koje se i traži u zadatku (posle toga rastojanje počinje da se povećava, jer odbojna sila nastavlja da deluje). Dakle minimalno rastojanje između elektrona biće u trenutku kada se oni zaustave, tj. kad im je kinetička energija jednaka nuli (pošto su početne brzine elektrona jednake, jasno da će, s obzirom da na njih deluju sile istog intenziteta, oba elektrona istovremeno zaustaviti). Šta se međutim onda desilo sa kinetičkom energijom koju je sistem u početku imao? Ona je prešla u potencijalnu energiju elektrostatičkog dejstva, tj. početna energija mv^2 koju je imao sistem (pošto su u početku elektroni na velikoj udaljenosti, ta potencijalna energija za početni položaj može da se zanemari), postala je Ep, odnosno e^2/(4*pi*r*epsilon). Odatle se nađe r.
2)Treba naći vektorski zbir polja na sredini stranice kvadrata koje daju naeletrisanja u njegovim temeninima. Naelektrisanja su istog znaka (negativna) pa odgovarajuće linije polja idu ka tom naelektrisanju. Jačina polja koje produkuju naelektrisanja u temenima koja čine stranicu čije je središte A ima isti intenzitet za oba ta naelektrisanja, pravci su takođe isti, smerovi različiti. Prema tome ta dva polja se poništavaju. Otuda je rezultujuće polje u tački A u stvari vektorski zbir jačina električnog polja koje daju naelektrisanja u preostala dva temena. Rastojanje istih od tačke A nalazi se Pitagorinom teoremom i iznosi r=a*sqrt(5)/2. Razlaganjem vektora jačine električnog polja na komponente u pravcima stranica kvadrata dobija se da kopmponente koje leže u pravcu stranice na kojoj je tačka A poništavaju. S druge strane, preostale komponente (po jedna od svakog polja) su iste (i po pravcu i po smeru i po intenzitetu). Prema tome, traženo polje je jednako dvostrukoj vrednosti projekcije E=q/(4*pi*epsilon*r^2) na prethodno pomenuti pravac. Ako je ta projekcija E', iz sličnosti odgovarajućih trouglova E/E'=r/a=sqrt(5)/2, tj. E'/E=2/sqrt(5), E'=2E/sqrt(5), odakle se dalje lako nalazi tražena jačina polja kao 2E'.
