Fizika - pomoć pri rešavanju zadataka (obavezno pročitati uputstva u prvom postu)

[Metaman]

Da li bi mi neko mogao objasniti odkud to da kod naizmjenicnih struja na rednoj RLC vezi napon ima vektorski karakter i kako da znam pod kojim uglom sabiram te vektore?? (npr. ja znam da su vektori napona na kondezatoru i kalemu na jednoj pravoj ali u suprotnim smjerovima, ali mi nije jasno otkud to) ja sam do skoro radio jednosmjerne struje i uvijek sam mislio da je napon skalarna velicina (razlika potencijala) ali izgleda da nije tako.....

[Paganko]

Da li bi mi neko mogao objasniti odkud to da kod naizmjenicnih struja na rednoj RLC vezi napon ima vektorski karakter i kako da znam pod kojim uglom sabiram te vektore?? (npr. ja znam da su vektori napona na kondezatoru i kalemu na jednoj pravoj ali u suprotnim smjerovima, ali mi nije jasno otkud to) ja sam do skoro radio jednosmjerne struje i uvijek sam mislio da je napon skalarna velicina (razlika potencijala) ali izgleda da nije tako.....

Stiže objašnjnje: U pravu si, napon jeste skalarna veličina i u opštem slučaju RLC mreže možeš računati samo preko diferencijalnih jednačina, što je vrlo težak posao. Međutim, primećeno je da u specijalnom slučaju, kada je napon sinusna funkcija vremena, sve struje i naponi na pojedinim komponentama se ponašaju takođe po sinusnoj funkciji, ali sa pomerenom fazom (kasne ili prednjače za pobudom za određen ugao). Onda je neko smislio da sve te struje i napone ne piše u vidu trigonometrijskih funkcija vremena, već da ih predstavlja preko fazora, tj. vektora čiji je intenzitet srazmeran amplitudi signala, a ugao koji grade jedan sa drugim srazmeran faznoj razlici. Ovi vektori se obrću oko koordinatnog početka ugaonom brzinom koja je jednaka frekfrenciji signala, a ako je frekfrencija ista za sve signale (314rad ili 50Hz najčešće), onda to ne igra nikakvu ulogu jer fazna razlika ostaje ista.

I ovakav vid predstzavljanja je napušten!!!

Sada se koristi predstavljanje signala u vidu kompleksnih brojeva, tako da moduo kompleksnog broja odgovara amplitudi signala, a argument fazi. Onda se sve lako prevede u kompleksni oblik, sabere ili izmnoži po pravilima za kompleksne brojeve, a potom vrati u vremenski oblik. Dakle to što ti imaš na pravoj i u vektori napona već samo predstava radi lakšeg računanja! I kao što rekoh treba da su kompleksni brojevi u pitanju, takav način računanja je lakši. A onda bi se možda našao zbunjen pred pitanjem, šta je to kompleksan napon i kompleksna struja...
.
Takođe, zgodno je dodati da je matemtički dokazano da se svi periodični signali mogu razložiti na trigonometrijske komponente i predstaviti u vidu redova, pa suštinski ovakva analiza može biti od koristi za bilo koju periodičnu pobudu, samo nam onda život kvari više signala različitih frekfrencija i faza.

[stella93]

Ako se zategnuta zica skrati za 0,1m njena osnovna frekvencija se poveca 1,5 puta. Izracunati prvobitnu duzinu zice pod pretpostavkom da je sila zatezanja zice ista u oba slucaja.

[Metaman]

kristalno jasno.... Hvala....

[MathPhysics]

Osnovna frekvencija pre skraćivanja je:
u/2l.

Nakon skraćivanja za vrednost x:
u/(2(l-x))

Odnos tih frevencija je po uslovu zadatka 2:3.

(u/2l)/(u/2(l-x))=2:3
(l-x)/l=2:3
1-x/l=2/3
x/l=1/3
l=3x=0,3m

[Rudjer]

Koliko struje se potrosi ako je sijalica upaljena citav mjesec? Koliko to kosta otprilike?

[UltimaN]

Zavisi koja sijalica....

Al ajd ovako, struja se naplaćuje po kWh. Dakle, jedan mesec ima 30 dana, jedan dan 24 časa, ukupno vreme koje je sijalica upaljena je 30*24=720h

E sad, tih 720 pomnožiš sa snagom sijalice. Recimo u pitanju je sijalica od 100W
100W*720h=72000Wh=72kWh.
I odatle dobiješ cenu.

[Paganko]

Koliko struje se potrosi ako je sijalica upaljena citav mjesec? Koliko to kosta otprilike?

Pa to je malo teško izračunati. Mislim da je 1kWh oko 4-5din Recimo da je 5, a možeš proveriti u računu.

Sijalica od 100W, kako je koleza UlimaN sračunao u tom slučaju utroči oko 72*5=360din. Ona od 40W, naravno više nego duplo manje, tj. 144din. A štedljiva od 15W oko 54din mesečno. Znači, preporučujem da zavrneš živinu lampu od 250W

[yokai]

Nije baš zadatak, ali nadam se da nećete zameriti jer jeste problem i ima veze sa fizikom. Da li je neko pisao seminarski na temu atomske bombe? Imam neke nedoumice. U poglavlju teorijska osnova sam mislio da pišem o vrstama nuklearnog oružja tj. fisiji i fuziji. E sad, imam poglavlje princip rada atomske bombe - šta onda tu da stavim, pošto je glupo da opet pišem fisiji i tako se ponavljam. Ili da možda stavim sažeto u teorijskoj osnovi pa da se raspišem kad dođem do principa rada?

[Paganko]

Nije baš zadatak, ali nadam se da nećete zameriti jer jeste problem i ima veze sa fizikom. Da li je neko pisao seminarski na temu atomske bombe? Imam neke nedoumice. U poglavlju teorijska osnova sam mislio da pišem o vrstama nuklearnog oružja tj. fisiji i fuziji. E sad, imam poglavlje princip rada atomske bombe - šta onda tu da stavim, pošto je glupo da opet pišem fisiji i tako se ponavljam. Ili da možda stavim sažeto u teorijskoj osnovi pa da se raspišem kad dođem do principa rada?

http://en.wikipedia.org/wiki/Nuclear_weapon_design

Ovde imaš baš dosta na tu temu...

[yokai]

Ma nisu problem podaci, nego ja ne znam kako to da razvrstam lepo... šta - gde...

[Paganko]

Sadržaj se piše na kraju! A poglavlja se formiraju u toku rada. Tako da ideš sa pogrešne strane. Takođe, niko te ne može naučiti da formiraš rad na bilo koju temu. Budi kreativan. A ako zaškripi oko podataka ili teorije, javi se.

[yokai]

Ok, hvala.
Inače, ako neko ima neki dobar link (osim sa wikipedie) o nuklearnom oružju i atomskoj bombi, neka ga slobodno ostavi ovde (ili neka mi ga pošalje na PP).

[Paganko]

Linkove slabo, a uostalom, mozes ih sam potreziti, googlaj xD

Sto se mene tice, mogu te uputiti na neku literaturu pisanom obliku: Sociologija Nauke - Rados Radivojevic ili tako slicno se zove... Napisao je 3-4 knjige, manje vise iste ali sa razlicitim nazivima.

[qleza]

ELEKTROSTATIKA

Potencijal i rad električnog polja:
1. Dva elektrona počinju da se kreću duž istog pravca, jedan prema drugom, jednakim početnim brzinama 1 km/s. Do kog minimalnog rastojanja će se približiti elektroni, ako je njihovo početno rastojanje veliko?

Kulonov zakon i jačina polja:
2.Četiri jednaka tačkasta naelektrisanja raspoređena su u temenima kvadrata stranice a. Odrediti jačinu polja u tački A koja je na sredini stranice kvadrata. Naelektrisanja su u vazduhu, q=10*10^-9C i a=10cm.

[MathPhysics]

1) Elektroni će se uzajmno približavati jer su u početku tako usmereni da idu jedno drugom u susret. Između njih će međutim delovati odbojna elektrostatička, Kulonovska sila. Logično, ona će oba elektrona usporavati. Dakle intenzitet brzine elektrona postaje sve manji, sve do trenutka dok se elektroni ne zaustave (pošto su na velikom rastojanju u početku možemo smatrati da se to desi pre nego što se elektroni sudare). U tom trenutku se nalaze na rastojanju koje se i traži u zadatku (posle toga rastojanje počinje da se povećava, jer odbojna sila nastavlja da deluje). Dakle minimalno rastojanje između elektrona biće u trenutku kada se oni zaustave, tj. kad im je kinetička energija jednaka nuli (pošto su početne brzine elektrona jednake, jasno da će, s obzirom da na njih deluju sile istog intenziteta, oba elektrona istovremeno zaustaviti). Šta se međutim onda desilo sa kinetičkom energijom koju je sistem u početku imao? Ona je prešla u potencijalnu energiju elektrostatičkog dejstva, tj. početna energija mv^2 koju je imao sistem (pošto su u početku elektroni na velikoj udaljenosti, ta potencijalna energija za početni položaj može da se zanemari), postala je Ep, odnosno e^2/(4*pi*r*epsilon). Odatle se nađe r.

2)Treba naći vektorski zbir polja na sredini stranice kvadrata koje daju naeletrisanja u njegovim temeninima. Naelektrisanja su istog znaka (negativna) pa odgovarajuće linije polja idu ka tom naelektrisanju. Jačina polja koje produkuju naelektrisanja u temenima koja čine stranicu čije je središte A ima isti intenzitet za oba ta naelektrisanja, pravci su takođe isti, smerovi različiti. Prema tome ta dva polja se poništavaju. Otuda je rezultujuće polje u tački A u stvari vektorski zbir jačina električnog polja koje daju naelektrisanja u preostala dva temena. Rastojanje istih od tačke A nalazi se Pitagorinom teoremom i iznosi r=a*sqrt(5)/2. Razlaganjem vektora jačine električnog polja na komponente u pravcima stranica kvadrata dobija se da kopmponente koje leže u pravcu stranice na kojoj je tačka A poništavaju. S druge strane, preostale komponente (po jedna od svakog polja) su iste (i po pravcu i po smeru i po intenzitetu). Prema tome, traženo polje je jednako dvostrukoj vrednosti projekcije E=q/(4*pi*epsilon*r^2) na prethodno pomenuti pravac. Ako je ta projekcija E', iz sličnosti odgovarajućih trouglova E/E'=r/a=sqrt(5)/2, tj. E'/E=2/sqrt(5), E'=2E/sqrt(5), odakle se dalje lako nalazi tražena jačina polja kao 2E'.

[Baraba na kvadrat]

Imam jedno pitanje oko prevoda jednog termina iz fizicke hemije na srpskom . U pitanju je nodal plane . Naime opste je poznato da kod stojeceg talasa razlikujemo trbuhe i cvorove . Trbusi su tamo ge je amplituda maksimalna a cvorovi su tamo gde je amplituda nula . E sad , ako ovu pricu prebacimo na elektron u atomu (koga po kvantomehanickom modelu posmatramo kao stojeci talas) taj "cvor" bi bio mesto gde elektron ne moze nikako da se nadje , odnosno veovatnoca nalazenja elektrona je jednaka nuli u cvorovima . Kada se to prenese na sliku dobija se vec pomenuta "node" ravan koju ja ne znam kako da prevedem . Jasno se vidi da ona kod p-orbitale prolazi kroz centar, samo u zavisnosti od px, py ili pz orbitale ona je drugacije orijentisana .





Evo ovde se lepo moze videti :




Dakle, kako da je prevedem, "cvorevita ravan" odmah otpada

[MathPhysics]

Valjda ravni čvorova.

[Baraba na kvadrat]

Valjda ravni čvorova.

Mene je sramota da je tako nazovem u maturskom radu

[MathPhysics]

Pa ibegni tu reč, ako nemaš boljeg prevoda. Otprlilke kao što si uradio ovde, samo kažeš ravni u kojjima su smešteni čvorovi, a prethodno objasniš kako se ti čvorovi definišu.

[Baraba na kvadrat]

Pa ibegni tu reč, ako nemaš boljeg prevoda. Otprlilke kao što si uradio ovde, samo kažeš ravni u kojjima su smešteni čvorovi, a prethodno objasniš kako se ti čvorovi definišu.

Ne mogu da kazem , e znate ravan u kojoj je verovatnoca nalazenja elektrona nula i prolazi kroz jezgro je bezimena ravan jer joj ja ne znam ime Jos imam i sliku na kojoj je srelicom pokazato "Nodal plane"

[Paganko]

najbli\i prevod bi bio čvorna ravan, onda pored dodaš objašnjenje šta je čvor i to je to.

Eventualno srpski trpi i prevode tipa "nodalna ravan" ali bolje prosto čvorna ravan.

[Rudjer]

Što meni ne radi ono kad okrenes casu vode a ona nece da istekne?

[Morena_007]

Što meni ne radi ono kad okrenes casu vode a ona nece da istekne?

možda nisi stavio papir šalim se
pokušaj da napuniš čašu vodom do samog kraja

[Paganko]

Što meni ne radi ono kad okrenes casu vode a ona nece da istekne?

Verovatno nije ravna ivica čaše.