Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Evropa slepa po potrebi
BEZ imalo diplomatske suzdržanosti, predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak je oštro kritikovao zapadne političare zbog dvojnih standarda u rešavanju međunarodnih problema.
Putin je na tročasovnoj konferenciji za štampu, pred oko 700 domaćih i stranih novinara, rekao da Zapad govori o ljudskim pravima samo kad je to njemu u interesu, a kad nije on se pravi da ne primećuje probleme koji realno postoje.
- Iako često govore da ne treba dopustiti prekrajanje granica, zapadni političari se ne ponašaju dosledno - rekao je predsednik Rusije. - Mnogo puta su govorili kako su za teritorijalnu celovitost država, ali u praksi je sasvim drugačije. Prisetimo se kako je rasturena Jugoslavija. Oni se prave da ne vide šta se događa na Kosovu. A tamo je u toku proces otcepljenja!
Šef Kremlja smatra da Zapad ima dvojne standarde i u ocenjivanju izbora. Kao primer je naveo izbore u Čečeniji, Avganistanu, na Kosmetu i predstojeće u Iraku.
- Ko je i kako prebrojavao glasove u Avganistanu - pitao je Putin. - Kakvi mogu biti izbori u Iraku u uslovima potpune okupacije? Tvrde kako izbori u Čečeniji nisu demokratski. Ali su za njih bili demokratski na Kosovu, tamo gde više od 200 hiljada Srba nije moglo da glasa. Mogu li se takvi izbori na Kosmetu smatrati demokratskim?
Putin je dodao da se treba prisetiti “kako su sprovedeni izbori u nekim državama u Americi”. On smatra da je i u SAD bilo propusta na izborima, pa čak i plašenja birača.
Jedan od Putinovih argumenata, kojim je dokazivao dvojne standarde Zapada, bio je u vezi ljudskih prava na Balkanu i na Baltiku.
- EU je predložila da Makedonija na jugozapadu, gde živi 20 odsto albanskog stanovništva, uvede proporcijalno zapošljavanje u policiji i drugim državnim službama. Međutim, to ne važi na Baltiku. U Rigi živi više od 60 procenata Rusa, ali kad mi tražimo da se poštuje njihova prava i standardi nema odgovora. Krajnje je vreme da prestane izrugivanje nad zdravim razumom - kazao je Putin.
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, ruski predsednik je napravio i svojevrsnu inventuru ekonomskih tendencija i političkih zbivanja. Bruto nacionalni dohodak Rusije 2004. godine je porastao 6,8 odsto. Rast valutnih i zlatnih rezervi je čak 70 procenata. Stabilizacioni fond Rusije je veći od 20 milijardi dolara. Spoljni dug je smanjen za 20 odsto, broj nezaposlenih je 5,5, miliona. Rusija ima 145 miliona stanovnika.
Sa druge strane, Putin je priznao da politička reforma ide sporo. Još jednom je ponovio da ne namerava da se kandiduje na idućim predsedničkim izborima, a takođe ne namerava da bude član bilo koje partije sve dok je predsednik Rusije.
Na traženje novinara iz Sankt Peterbuga da prokomentariše izjavu predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog da je “bolje da Rusija bude bez Ukrajine nego Rusija sa Ukrajinom”, Vladimir Putin je u oštrom tonu rekao da se stiče utisak da je takvu izjavu dao čovek koji sebi traži posao, a ne predsednik države. On je izjave Kvašnjevskog nazvao nekorektnim i posavetovao mu da se najpre pozabavi ekonomskim stanjem u svojoj zemlji.
- Mi nismo nameravali da aneksiramo Ukrajinu. Ako se ta izjava Kvašnjevskog shvati kao pokušaj da se ograniči mogućnost Rusije da razvije svoje odnose sa susedima, onda se to može oceniti kao nastojanje da se Ruska Federacija izoluje - kazao je Putin. - I stav Poljske prema Čečeniji je jasan. Poljsko rukovodstvo, kritikujući našu aktivnost u Čečeniji, želi da se rasklima Ruska federacija.
- Poljska ima čime kod sebe da se bavi. Tamo je sada 20 odsto nezaposlenih. U 1993. godini dug Poljske je bio oko 47 milijardi dolara. Zatim im je bilo oprošteno 30 procenata duga iz političkih razloga. Danas je dug Poljske 92 milijarde evra - zaključio je Putin.
O kupovini najbitnijeg dela posrnulog Jukosa
“SVE PO ZAKONU”
NOĆ uoči Putinove velike konferencije za štampu stigla je vest da je ruska državna kompanija “Rosnjeft” u noći između srede i četvrtka kupila “Bajkal finans grupu”, pobednika na tenderu za otkup najvrednijeg dela posrnulog Jukosa, “Juganskneftegasa”. Kupujući kupca “Juganskneftegasa”, državna kompanija “Rosnjeft” razrešila je sve enigme oko prodaje Jukosove firme-ćerke. Sada je jasno u čijem je interesu fantom firma “Bajkal finans grup” kupila za 9,35 milijardi dolara “Juganskneftegas”, koji proizvodi petinu ruske nafte.
Na pitanje da prokomentariše tu kupoprodaju, predsednik Vladimir Putin je rekao da je “Rosnjeft” postala vlasnik na “apsolutno tržišnim uslovima”.
- Danas država koristi apsolutno tržišne mehanizme da osigura svoje interese - kazao je Putin i podsetio da su neki biznismeni početkom devedesetih godina kršeći zakon stekli vlasništvo vredno stotine miliona dolara.
BEZ imalo diplomatske suzdržanosti, predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak je oštro kritikovao zapadne političare zbog dvojnih standarda u rešavanju međunarodnih problema.
Putin je na tročasovnoj konferenciji za štampu, pred oko 700 domaćih i stranih novinara, rekao da Zapad govori o ljudskim pravima samo kad je to njemu u interesu, a kad nije on se pravi da ne primećuje probleme koji realno postoje.
- Iako često govore da ne treba dopustiti prekrajanje granica, zapadni političari se ne ponašaju dosledno - rekao je predsednik Rusije. - Mnogo puta su govorili kako su za teritorijalnu celovitost država, ali u praksi je sasvim drugačije. Prisetimo se kako je rasturena Jugoslavija. Oni se prave da ne vide šta se događa na Kosovu. A tamo je u toku proces otcepljenja!
Šef Kremlja smatra da Zapad ima dvojne standarde i u ocenjivanju izbora. Kao primer je naveo izbore u Čečeniji, Avganistanu, na Kosmetu i predstojeće u Iraku.
- Ko je i kako prebrojavao glasove u Avganistanu - pitao je Putin. - Kakvi mogu biti izbori u Iraku u uslovima potpune okupacije? Tvrde kako izbori u Čečeniji nisu demokratski. Ali su za njih bili demokratski na Kosovu, tamo gde više od 200 hiljada Srba nije moglo da glasa. Mogu li se takvi izbori na Kosmetu smatrati demokratskim?
Putin je dodao da se treba prisetiti “kako su sprovedeni izbori u nekim državama u Americi”. On smatra da je i u SAD bilo propusta na izborima, pa čak i plašenja birača.
Jedan od Putinovih argumenata, kojim je dokazivao dvojne standarde Zapada, bio je u vezi ljudskih prava na Balkanu i na Baltiku.
- EU je predložila da Makedonija na jugozapadu, gde živi 20 odsto albanskog stanovništva, uvede proporcijalno zapošljavanje u policiji i drugim državnim službama. Međutim, to ne važi na Baltiku. U Rigi živi više od 60 procenata Rusa, ali kad mi tražimo da se poštuje njihova prava i standardi nema odgovora. Krajnje je vreme da prestane izrugivanje nad zdravim razumom - kazao je Putin.
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, ruski predsednik je napravio i svojevrsnu inventuru ekonomskih tendencija i političkih zbivanja. Bruto nacionalni dohodak Rusije 2004. godine je porastao 6,8 odsto. Rast valutnih i zlatnih rezervi je čak 70 procenata. Stabilizacioni fond Rusije je veći od 20 milijardi dolara. Spoljni dug je smanjen za 20 odsto, broj nezaposlenih je 5,5, miliona. Rusija ima 145 miliona stanovnika.
Sa druge strane, Putin je priznao da politička reforma ide sporo. Još jednom je ponovio da ne namerava da se kandiduje na idućim predsedničkim izborima, a takođe ne namerava da bude član bilo koje partije sve dok je predsednik Rusije.
Na traženje novinara iz Sankt Peterbuga da prokomentariše izjavu predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog da je “bolje da Rusija bude bez Ukrajine nego Rusija sa Ukrajinom”, Vladimir Putin je u oštrom tonu rekao da se stiče utisak da je takvu izjavu dao čovek koji sebi traži posao, a ne predsednik države. On je izjave Kvašnjevskog nazvao nekorektnim i posavetovao mu da se najpre pozabavi ekonomskim stanjem u svojoj zemlji.
- Mi nismo nameravali da aneksiramo Ukrajinu. Ako se ta izjava Kvašnjevskog shvati kao pokušaj da se ograniči mogućnost Rusije da razvije svoje odnose sa susedima, onda se to može oceniti kao nastojanje da se Ruska Federacija izoluje - kazao je Putin. - I stav Poljske prema Čečeniji je jasan. Poljsko rukovodstvo, kritikujući našu aktivnost u Čečeniji, želi da se rasklima Ruska federacija.
- Poljska ima čime kod sebe da se bavi. Tamo je sada 20 odsto nezaposlenih. U 1993. godini dug Poljske je bio oko 47 milijardi dolara. Zatim im je bilo oprošteno 30 procenata duga iz političkih razloga. Danas je dug Poljske 92 milijarde evra - zaključio je Putin.
O kupovini najbitnijeg dela posrnulog Jukosa
“SVE PO ZAKONU”
NOĆ uoči Putinove velike konferencije za štampu stigla je vest da je ruska državna kompanija “Rosnjeft” u noći između srede i četvrtka kupila “Bajkal finans grupu”, pobednika na tenderu za otkup najvrednijeg dela posrnulog Jukosa, “Juganskneftegasa”. Kupujući kupca “Juganskneftegasa”, državna kompanija “Rosnjeft” razrešila je sve enigme oko prodaje Jukosove firme-ćerke. Sada je jasno u čijem je interesu fantom firma “Bajkal finans grup” kupila za 9,35 milijardi dolara “Juganskneftegas”, koji proizvodi petinu ruske nafte.
Na pitanje da prokomentariše tu kupoprodaju, predsednik Vladimir Putin je rekao da je “Rosnjeft” postala vlasnik na “apsolutno tržišnim uslovima”.
- Danas država koristi apsolutno tržišne mehanizme da osigura svoje interese - kazao je Putin i podsetio da su neki biznismeni početkom devedesetih godina kršeći zakon stekli vlasništvo vredno stotine miliona dolara.
