ja sam cula za njih zbog basiste odnosno gitariste(jer su svirali u pekinskoj patki).....
ali pesmu-nijednu....ako ima neko volela bih da preslusam u svakom slucaju...
evo vam nesto,koga znaima:
Interview: Zoran Bulatovic Bale, ex Luna, Pekinska Patka
Oni izvode svoje elektricne mantre
U vreme Lune bio sam najcistiji u zivotu, nista droge, alkohol jako malo, skoro nista. Totalno sam dobijao na nasim probama i svirkama, svim sto je bilo vezano za Lunu. Kao da sam ziveo u paralelnom svetu. Jednostavno, nisam doticao zemlju, a bio sam pri tome potpuno cist. Tako da je to iskustvo stravicno, stravicno duboko i stravicno vazno. Kad bi mogao, ne bi nikad ni izlazio iz tog fazona i to je ono sto te drzi u najprisnijem dodiru sa samim sobom.
Razgovarao: Sasa Gundelj
Foto:
www.fatalamanga.com
Nestvarni koncert nestvarne Lune na proteklom EXIT-u posteno je uzdrmao r'n'r javnost u ovoj pomalo ucmaloj sredini. Pravo osvjezenje, ma koliko djelovalo nestvarno, ipak se dogodilo i nametnulo razmisljanje o svoj raznolikosti koju je pruzio Novi talas. Novi Sad kao jedna od nezaobilaznih stanica Novog talasa imao je svoje heroje i njihove sudbine. Zoran Bulatovic Bale i bendovi Pekinska Patka i Luna, definitivno su jedni od takvih.
Bale je danas stanovnik grada New Yorka, ima svoj studio Fatalamanga i nakon svega bavi se i dalje svojim poslom- rokenrolom. Muzicku karijeru zapoceo je jos sa 12 godina, bio je neizostavni clan Pekinske Patke, a kasnije i Lune, snimao muziku za pozorisne predstave i filmove, bio je i na MTV-u kad se to smatralo nemogucim. Za "Ispod zemlje" zapocinje pricu upravo o pocetku talasa koji je izmjenio jugoslovensko poimanje muzike:
"Novi talas je na ove prostore stigao sa mozda godinu ili dve dana zakasnjenja. Bilo je tu ekipe koja je odmah slusala sve sto je aktuelno, medju njima je i pokojni Dragus, legenda Novog Sada. On je bio prvi punker u gradu i stvarno dobar, odlican lik. Nazalost, poginuo je prosle godine u Londonu. Recimo, on je slusao te stvari od samog pocetka, pod tim mislim na ’77, ’78 godinu.
Mislim da je u Novom Sadu sve krenulo par godina kasnije, negde ’80, ’81. Vec ’80. godine je izdat prvi album Pekinske Patke tako da se, eto, desavalo da vec u to vreme nasi bendovi objavljuju stvari koji su u to vreme svetski aktuelne."
Spominju se i neke svirke u Medicinskoj skoli?
Da, bile su svirke tamo u Medicinskoj skoli, sta je to? To je menza ili tako nesto!? Jako, jako mali prostor. Stvarno ne znam ko je odgovoran za te svirke, ali njih je bilo bas dosta i to bas na pocetku, u to vreme dok jos punk i novi talas nisu bili naveliko provaljena stvar. Tu su bile strasne svirke! Svaka svirka je bila apsolutno prepuna i jednostavno, svi koji su hteli da udju nisu mogli, pa su gledali i spolja, kroz prozore… Bas je bio- guzvanjac. To je ustvari bilo odlicno mesto, mada jako malo. Ali odlicno!
Koji su tada bendovi, pored Lune cini novosadski dio Novog talasa?
U to vreme je, pored grupa koje su svirale zajedno sa Lunom, kao sto su Boye, Grad, Program, bilo jos nekoliko bendova koji su po meni radili interesantne stvari. Medju njima bi izdvojio Foto model. To je grupa o kojoj se jako malo zna i jako malo prica, ali u to vreme su imali bas, bas- originalne stvari. Oni su bili u nekom ska fazonu, malo veselija svirka, ali sa odlicnim tekstovima. Zao mi je sto od njih prakticno nista nije ostalo.
Sta je ostavilo najveci muzicki uticaj na tadasnju gradsku ekipu?
Pa stvarno ne znam, neki su se palili od pocetka na Pistolse ili nesto drugo i u tome ostali manje vise do kraja. Ja sam se licno najvise palio na Stranglerse, od samog pocetka. Ustvari, u to vreme se non stop pojavljivalo toliko dobrih stvari, tako da je bilo nemoguce pratiti sve dobro sto se desavalo. Od Siouxsie and the Banshees, The Cure, Aeros in Gaza... gomile bendova koji su imali razlicit uticaj i to je stvarno individualna stvar sta se kome dopadalo. Nije postojao glavni fazon na koji su se svi palili, sto je u stvari dobro.
Po meni, novi talas je znacio oslobadjanje individualnosti. Nismo svi morali da budemo u istom fazonu, da slusamo jedan bend, pa da se svi slazemo oko toga, ne! Inace, novi talas je bio toliko raznolik. Slusas, recimo B52’s prva dva albuma, koja su po meni odlicna, ili Residentse ili Tuxedoomoon, nesto sto je vise u eksperimentalnom fazonu. Te dve stvari nemaju apsolutno nista zajednicko u muzickom i idejnom smislu, ali su se pojavile nekako u isto vreme ili nam postale dostupne u isto vreme, kako god hoces. Novi talas je bas zbog toga bio dobar, zato sto nije gurao sve u istu torbu.
Kako je po tebi Novi Sad bio lociran na YU muzickoj karti?
Pa eto, ta cinjenica da je Patka izdala album vec ’80. godine. Paket aranzman, Sarlo, Idoli, Orgazam i ta beogradska ekipa, mislim da se desila malo kasnije, negde ‘81. Tako da je Novi Sad bas odlicno bio startovao. Ali, u isto vreme u Rijeci su postojali Paraf i u Ljubljani Pankrti. Mislim da je Rijeka jako slicna Novom Sadu, maltene to je identican grad na drugom mestu. U to vreme je bilo ono “veca varos i manji grad”, sto je meni jako prijalo. Rijeka i Novi Sad su po meni bili apsolutno isti, startovali tacno na vreme i imali taj provinciski kompleks, sto je bilo dobro i sto je guralo napred, bas u inat ovim vecim centrima kao sto su Beograd ili Zagreb.
Svirao si u jednom od najbitnijih bendova ex YU– Pekinskoj patki. Kakav je to bio osjecaj?
U Patki sam poceo da sviram sa 16 godina i mozes misliti sta je to meni znacilo. Jos sam isao u srednju skolu, bio sam treci srednje i svirao u tako znacajnom bendu. Meni je to stravicno puno znacilo u svakom smislu, s njima sam snimio prvi singl u zivotu Bila je tako lepa, pa posle i njihov drugi album Strah od monotonije. Za mene je to bio prvi jako ozbiljan projekat koji mi se eto, tako rano desio. Sve vezano za Patku puno mi znaci i jako sam ponosan na sve sto sam tamo uradio.
Kasnije napustas Pekinsku patku, pojavljuju se Tisma i Firci. Kako dolazi do formiranja Lune?
Dal’ je to bilo ’82. u leto… Muzicka omladina Novog Sada je pravila mini turneju- Novi Sad, Pancevo, Beograd… Nekoliko koncerata na kojima su trebale da sviraju sve grupe koje su tada vezbale u Muzickoj omladini, u ulici Ilije Ognjanovica. Plus, tu je bio i Lacni Franc.
U to vreme je postojala La Strada, u bendu su bili Tisma, Firci i Bora. E sad, desilo se da je Bora, inace originalni basista Patke, iz ne znam kojih razloga napustio bend pet dana pred tu turneju. Posto sam se tamo muvao, a bas negde u to vreme i prestao da sviram sa Patkom, uskocio sam u bend. Prvobitna ideja je bila ustvari, da ja uskocim da bi moglo da se odsvira tih nekoliko svirki. Tako je i bilo. I sve je odlicno proslo. Posto su oni ostali bez basiste, a ja bio bez benda, jednostavno je prirodno doslo da toga da nastavimo da sviramo zajedno. Cela ideja je u startu bila da to ne bude La Strada, ni nastavak La Strade, nego da pokusamo da napravimo nesto novo.
Mislim da smo u prvo vreme, pored nas trojice, imali nekoliko proba sa Maretom, basistom iz Patke, ali iskreno, ne mogu da se setim zasto je to prestalo. Znam da mi se ideja bas- sitnsajzer umesto bas- gitara bas dopala. A nju su prvi uveli nasi drugari iz grupe Grad– isto jedne jako zapostavljene i zaboravljene novosadske grupe za koju smatram da je bila stvarno odlicna u to vreme.
Kako vam se pridruzila Mina?
U to vreme Firci, Mina i ja isli smo zajedno u muzicku skolu. Nemam pojma kako se desila ta ideja u vezi Mine. Pitali smo je da proba, ona je pristala i tako smo poceli.
Kod nas skoro da i nije bilo takvog dark zvuka, kakav je imala Luna. Ti si radio vecinu muzike, aranzmane... Sta te je natjeralo na bas takav zvuk?
Nista me nije nateralo, jednostavno sam uvek naginjao toj nekoj mracnoj strani. Voleo sam horor filmove otkad znam za sebe, uvek me je privlacila mracnija strana stvarnosti zato sto sam osecao i jos uvek osecam da je to nekako mnogo dublje, tajanstvenije, neistrazenije i interesantnije nego svetlija strana. No, moze biti da sam u pravu, moze biti da nisam, ali to je ono sto mene uvek, pa i sad vise privlacilo.
Sta ja mislim da je vazno za taj neki zvuk Lune? Nekidan sam citao recenziju da li ploce ili koncerta Sonic Youth i neko je tu jako lepo rekao da u stvari, oni izvode svoje “elektricne mantre”. Tako da je taj neki ritualni fazon koji je dominantan recimo u Ogledalu, Intinmi, sporijim stvarima, proizasao vise iz pristupa kopanju unutar sebe i dolazenja do nekog stanja u kom su tonovi samo rezultat tog stanja.
Nije da su melodija, harmonija i ritam postavljeni kao od pocetka pa da se na to gradi, ne! Potpuno je dolazilo iz drugog ugla! Dolazilo je iz kopanja za nekom unutrasnjom bojom ili unutrasnjom svescu. Kao sto sam rekao, to je ono sto u stvari zvuk Lune mozda cini jedinstvenim i originalnim. Zato sto je pristup bio potpuno drugaciji od onog kako vecina ili velika vecina muzicara ili grupa pristupa radu.
Ako analiziras Ogledalo lune, to je stvar koja traje sedam minuta. Tu prakticno sviram jedan jedini rif! Dal’ su to tri ili cetiri tona… Ne znam koliko bi moglo da se napise u muzickoj analizi sta se tu muzicki desava, ima i pratecih glasova, ja malo tu promenim sviranje, to je muzicki prilicno jednostavno, ali taj uslovno receno aranzman ili ton na koji nacin se to izvodi jeste ono sto je bitno! Ono sto je dalo da ta cetiri tona mogu da uvuku ljude i da oni u tome vide nesto vise od cetiri tona. Mislim da je to vazno, taj pristup stvarima, a ne polazenje od muzickog sklopa ili muzicke ideje.
Sa druge strane Tisma ima te lucidno- dobre stihove!
Pa, da. Mi smo jednostavno gradeci to, kao sto sam rekao, polazeci iz atmosfere, iz mraka, iz neuhvatljivog, neistrazenog, nedodirljivog, gradili to sto smo izgradili. Ako se u Ogledalu ili u Intimi, krene iz rifa koji apsolutno naznacuje atmosferu i dobar izlaz u neistrazeno, Tisma je na to jako lako uspevao da pise stihove koji su reflektovali to sto je muzicki nadolazilo. Tisma uporno odbija da to naziva stihovima ili poezijom, on uvek o tome govori jednostavno kao o tekstovima koji su pravljeni za muziku i ne misli da su sami za sebe odvojeni od muzike, da imaju poetsku vrednost.
Ja se s tim naravno ne bi slozio, ali cinjenica je koliko je dobar u tome sto je radio i sto jos uvek radi, hteo- ne hteo, sta god da kaze kad prica i kad ga slusas- to je poezija. Mozda po nekim njegovim merilima to nije to, ali je svakako veliki, veliki- ogroman deo onoga sto je Luna.
Kako je izgledala ta jedna jedina turneja Lune koja je obuhvatila sve bitnije gradove ex YU?
Pa, evo ovako. Beograd smo svirali nekoliko puta i to nije bio deo te turneje. Ono sto mi podrazumevamo pod tom turnejom jeste da smo svirali u Zagrebu, Ljubljani, Kopru i Rijeci. Na tu smo turenju isli Fircijevim Spacekom. Svi smo se spakovali u Spaleta i krenuli. Mislim da je od svih tih svirki najslabija bila u Zagrebu. U to vreme je izlazio list Polet koji je pravio neku godisnju svirku, pa je tu bila gomila bendova i nas je zapalo da sviramo u neko popodne. Secam se da je razglas bio los. Mada, ljudi koji me sad kontaktiraju iz Zagreba te se svirke secaju kao jako dobre. Ali eto, meni je ta ostala u losem secanju. Sve ostale, znaci Ljubljana, Kopar i Rijeka su bile apsolutni zgoditak, stravicno dobre.
U Ljubljani smo svirali u klubu FaVe (FV). To je na Shishki, bioskopska sala koja je pretvorena u klub. U podrumu su se desavale neke video projekcije, a gore je bila svirka, izlozbe... Oni su nas pre te svirke pitali “dobro, koliko vi mislite da svirate”. Mi smo rekli, kao 50 minuta. Oni su nas gledali belo, u smislu “jeste vi normalni, to niko ziv nece da slusa! Odsviras, jedno 20 minuta, 4-5 stvari i to je to! Sto se nas tice vi mozete da svirate, ali ne verujem da ce vam bilo ko tu ostati”.
A mi, kad smo vec tamo, sto bi sad skracivali nesto sto smo usvirali… Pa smo odlucili- ako nas budu slusali, slusace nas, ako nece, bas nas briga! Sviramo to sto inace sviramo. I naravno, odsvirali smo svih 45 minuta! I svi su se u publici bukvalno zaledili! Svirali smo i bis. Svirka je trajala skoro sat vremena i svi su bili tamo, ostale prostorije su zujale prazne dok smo mi svirali.
Posle toga smo svirali u Kopru. To je cudna neka varijanta, tamo smo dosli preko Tamare Chok, koju je Firci poznavao sa neke Spacekijade. Ona je rekla da moze da nam sredi svirku u Kopru. I dobro ajde, sad kad smo vec u Sloveniji, idemo da sviramo i u Kopar. Pojavljujemo se u Kopru u SKUC-u, medjutim u toj sali niko to tada nikad nije svirao! Postoji neki narodjacki Meaci razglas ili tako nesto, bina uopste ne postoji. Rekose nam- “evo tu ima steker za struju, pa ako hocete da svirate- izvolite”.
Dobro, tu je Firci nasao negde neke dascurine i izimprovizovao binu, razglas smo namestili koliko god je moglo da se namesti i spremili smo se. U tom momentu u salu ulazi Marko Brecelj, ziva legenda, nas veliki drugar. Ispostavlja se da on tu nesto radi, ima neku funkciju. On je sebe zvao WC direktor i mislim da dan danas voli sebe tako da zove– WC direktor. I naravno, mi se malo skenjali, jao Marko je tu, Marko je tu! I ta svirka je bila apsolutni zgoditak, na takvom razglasu i bez bine. Posto niko nikad tu nije svirao, svima koji su bili na toj svirci bas je puno znacilo.
Marku se svirka toliko dopala da je seo u svoj AMI 8 i krenuo za nama, posto smo sutradan svirali u Rijeci. U Rijeci je opet bilo jako dobro, tu smo svirali i bis. Ljudi koji su bili na toj svirci, poput Prlje i Mrleta iz Let 3, a onda i mnogi drugi Rijecki muzicari rekli su mi prije par godina, da je to bila ako ne najbolja, onda sigurno jedna od najboljih svirki koja se dogodila u Rijeci.
Posle tog nastupa Marko nam je rekao da mu posaljemo demo snimke i da ce on da kontaktira Borisa Belea, svog drugara iz Buldozera koji je u to vreme radio kao muzicki urednik u Helidonu i da ce probati da nam izradi ugovor za plocu. Posle toga se sve to i pokrenulo u vezi ploce, tako smo ustvari i dosli do ugovora sa Helidonom.
Onda odlazis u vojsku, Firci u EKV, Tisma sa Minom aktivira La Stradu, i tako se nekako Luna raspada, prije nego su izdate Nestvarne stvari. Luna nije dugo opstala, a mnogi je ljudi nisu nikad preboljeli, medju njima i ti?
Pa, da. Malo pre raspada desilo se snimanje albuma, ne znam tacno koliko je proslo od te turneje. Snimanje je bilo negde u septembru ’83., ja sam u januaru sledece godine otisao u vojsku, a ploca je izdata negde u aprilu ili maju ’84. Znaci, dobrih 6 meseci nakon sto je snimljena.
U vreme Lune bio sam najcistiji u zivotu, nista droge, alkohol jako malo, skoro nista. Totalno sam dobijao na nasim probama i svirkama, svim sto je bilo vezano za Lunu. Kao da sam ziveo u paralelnom svetu. Jednostavno, nisam doticao zemlju, a bio sam pri tome potpuno cist. Tako da je to iskustvo stravicno, stravicno duboko i stravicno vazno. I posle toga, sve nekako nije bilo dovoljno duboko, dovoljno tesko ili dovoljno vazno da bi me otkinulo do te mere kao sto je bio slucaj sa Lunom.
Kad bi mogao, ne bi nikad ni izlazio iz tog fazona i to je ono sto te drzi u najprisnijem dodiru sa samim sobom. E, to je mozda najbolja formulacija! Da si najiskreniji, najotvoreniji i bez potrebe za skrivanjem, bez potrebe za nalazenjem krivina, sve to sto vecina nas u svakodnevnom zivotu radi, manje ili vise. Taj odnos, pre svega sa samim sobom koji je rezultirao tim sto je Luna radila, jeste ono sto mi se nikad, ni pre ni posle Lune nije desilo. To je ono sto mi fali.
Svirao si jedno vrijeme i u Imperium of Jazz? Ustvari, malo koji muzicar iz NS-a ima, a da nije prosao kroz Imperijum... Ima cak i prica da je Andrla sredio prvu svirku Luni u Becu?
Da, sa Imperiumom... sam intezivno svirao mnogo godina kasnije. Ta svirka, “prva u Becu” je istina. Nije on nama napravio svirku, nego je organizovao u beckoj Areni grupnu svirku svih bendova iz Novog Sada koji su bili interesantni u to vreme. Isle su i Boye, Grad i ne secam se ko jos... Mislim da je i Kontraritam bio tamo... Mi smo busom isli u Bec, tako da to jeste, prva svirka Lune je bila u Becu na toj grupnoj svirci u toj Beckoj Areni. Samo, na njoj nije svirao Firci zato sto je imao neku frku oko vojske i pasosa, tako da je sa nama svirao Djusika, bubjar Grada.
Nedugo potom ovdje pocinje ludilo rata, a ti palis preko bare. Sta se poslije desava s tobom, svirao si i tamo u nekim bendovima?
Da, bio sam u jako teskom psihickom stanju u to vreme, pocetkom ’90-tih. Ukazala mi se neka sansa da odem, pa sam eto dosao ovamo, u New York. Tu sam svirao sa nekoliko bendova. Sa dva benda imam objavljene CD. Imao sam bend Furniture koji je uslovno receno svirao nesto sto lici na Stranglerse. Ono sto mi je posebno drago, jesete da smo i svirali kao predgrupa Stranglersima ovde u New Yorku, u klubu Wetlends, gde sam imao prilike da provedem sate i sate, pre i posle svirke sa mojim herojima iz detinjstva, da tako kazem. I to je nesto sto mi je posebno drago sto se desilo sa Furniture.
Drugi bend ja ICU (Intesive Care Unit), hard core bend sa kojim sam isto snimio CD. To je bio njihov drugi CD i svirali smo na Lallopalooza turneji. Sa ICU sam svirao nekoliko svirki na toj Lallopaloozi i imali smo jednu solo turneju po Istocnoj obali. Onda smo se posle toga vratili kuci, trebali smo da imamo pauzu, pa smo posle opet krenuli na turneju po Istocnoj obali. Onda smo trebali da idemo na Zapadnu obalu, od San Franciska pa sve gore do Sijetla, medjutim, pevacica tog benda je jedna histericna, neuravnotezena glupaca koja je non-stop pravila sranja, tako da se bend posle svirke u Atlanti raspao u kombiju, te smo se vratili kuci. Tako da je cela ta afera, ustvari bila prilicno sranje.
Ono sto je interesantno, jeste to da smo taj CD snimali kod producenta Don Furya. Nisam toliko u tom svetu, tako da ne znam tacno, ali on sebe naziva godfatherom Njujorskog hard core zvuka, zato sto je producirao prvih nekoliko albuma Agnostic Front i slicnih bendova. Eto, kod njega smo snimali taj CD. Oko tog benda je stalno sve bilo prehistericno, bas zbog te pevajke koja je potpuno u *****.
Ostao si nakon svega cuvar plamena price o Luni. U New Yorku reizdajes Nestvarne stvari za svoju etiketu Fatalamanga Records. Koliko ti se ljudi javljalo zainteresovano za Nestvarne stvari prije ove novosadske svirke?
Pa znas kako, posto je taj album na vinilu u startu objavljen u ogranicenom tirazu od 920 primeraka, prakticno je nekoliko meseci nakon izdavanja postao raritet. Od samog pocetka je postojala potreba za vise primeraka. Odlucio sam da nastampam taj CD bas zbog ljudi koji su me s vremena na vreme kontaktirali i pitali da li, gde i kako je moguce doci do toga? Naravno, mislio sam da je vredno to uraditi i da bi bilo steta da svi oni kojima je stalo, ne mogu da dodju do toga.
Nastampao sam te CD-e i iskreno, jako malo sam prodao. Jos sam daleko od toga da se pokriju troskovi stampanja CD-a. Razlog za to je mozda sto nisam hteo da se upustam u prodaju CD-a u Jugi iz jednostavnog razloga sto je u vreme kad je nastampan, piraterija sljakala 300 na sat. Bojao sam se, ako prodam dva komada odmah ce se ispiratisati tako da cu ga samim tim u startu i ubiti. Jako dugo vremena sam imao taj CD i mogao je da se poruci preko mog web sajta, ali nisam niti znao kome bi prepustio distribuciju u Jugi, niti sam se u neku ruku usudjivao to da uradim zbog piraterije. Iz svih tih razloga, jos uvek imam veliki, veliki deo od 1000 komada koliko sam stampao.
Konacno, nakon nevjerovatnih dvadeset godina, javlja se ideja za ponovo okupljanje Lune. Od koga je tacno potekla ta inicijativa? Kako je ostatak ekipe reagovao na to, a kako ti?
Aleka– Aleksandra Kolar, PR EXIT-a i jos jedan covek cijeg se imena, izvinjam se, zaista ne secam, pokrenuli su ideju o tome da se Luna skupi za EXIT. Onda su zvali Fircija telefonom i Firci mi rekao- kao takva i takva stvar. Meni prvo bilo cudno nesto, neverovatno mi izgledala uopste ta ideja. Naravno da sam odmah bio za! Sto da ne, zato sto sam inace mislio da idem ove godine do Novog Sada.
Naravno, odmah mi je palo napamet- cek da se prisetim, jel’ se ja uopste secam svih tih stvari? Imao sam u tom nekom prvom momentu strah, vauuu, cek da vidim ocu ja imati dovoljno energije da izguram sve to!? Zato sto je svirka Lune jako zahtevna u svakom pogledu- i fizicki i psihicki.
Ostatak ekipe, naravno, odmah je bio za. Normalno da je u pocetku bilo jako tesko nagovoriti Dedu (Tismu, op.a)i uopste pregovarati s njim. On je od samog pocetka bio prepreka, zato sto jednostavno nije verovao u sebe i nije verovao da ce biti u stanju da uradi tako nesto. Prva njegova reakcija bila je da nam predlozi jednog naseg zajednickog drugara za kojeg tvrdi da je prakticno njegov duhovni dvojnik i da bi on to mogao sasvim dobro da uradi. Naravno da to nije dolazilo u obzir, jer sto se mene tice, ili cemo se skupiti u originalnoj postavi ili sve to potpuno nema veze s mozgom. Znaci, ili kako treba ili necemo.
Ne znam koliko si uspio osjetiti atmosferu, ali prilicno ste razmrdali ovaj grad. Jesi sredio utiske?
Meni sve to jos uvek izgleda potpuno neverovatno. Izgleda mi kao san, kao da se nije meni desavalo. Ali, bukvalno tako! Na EXIT-u smo svirali onako kako smo to uvek radili, za mene se taj neki pomak ili nesto novo nije ustvari ni desilo. Samo smo se vratili u onaj fazon u kom smo bili dok smo svirali pre dvadeset godina i jednostavno smo to isto tako uradili.
Snimili ste u medjuvremenu i tri stvari koje ranije nisu bile pristojno zabiljezene. Sta nas ocekuje? Kakvo bi moglo biti to neko buduce izdanje i sta bi se sve moglo naci na njemu?
Te stvari su snimljene na incijativu Srdjana, ne znam prezime, izvinjavam se. On je muzicki urednik u Radio Novom Sadu. Imali su ideju da sve to, tako kako smo svirali uzivo, jednostavno odsviramo u cugu jos jednom i da tako snimimo. Medjutim, stvarno nisam video razloga da ponovno snimamo nesto sto vec postoji na CD-u zato sto to i ne bi bila ziva svirka. Odsvirali bi to u cugu, kao uzivo, ali tu ne bi bilo publike. Ne znam, nejasna mi je bila ta ideja, te smo odlucili da snimimo na taj nacin, iz cuga, tri stvari koje nismo do tad snimali.
Evo, sad sam poceo da sredjujem te fajlove i da radim neki grubi miks. Sta ce s njima biti, stvarno u ovom momentu ne znam. Eventualno, postoji varijanta da se izda taj snimak uzivo sa EXIT-a plus ove tri stvari ili mozda dve ili jedna... Moram da preslusam sve pa cemo videti.
Najavio si i mogucu turneju po ex YU gradovima!? Super bi bilo kad bi se to ostvarilo!
Dragan Ambrozic sa B92, koji je ’85-te godine i objavio onu kasetu Luna/ La Strada spomenuo nam je kako bi bilo dobro da sviramo u Beogradu, ali sam mu nakon razgovora rekao da neverujem kako cemo Firci i ja ponovo doci iz New Yorka samo zbog jedne svirke. Ne verujem ni da bi se isplatilo, niti nas interesuje takvo nesto. Ali recimo, ako bi mogla da se desi ta mini- turneja... Voleli bi u stvari da napravimo istu turnejicu kao sto je bila i prosli put, iste te gradove. Mozda, ako postoji interesovanje da odemo i u Sarajevo, ili bilo koji drugi grad. U ovom momentu prica stoji na tome, sve je to u ranim, ranim pregovorima.
Koliko si u stanju da iz New Yorka pratis nove novosadske muzicke snage? Kako ti se cine? Dal’ do tebe uopste stizu informacije odavde?
Iskreno, jako retko i jako sturo. Jedno vreme sam u Novom Sadu drzao casove gitare i moj najbolji ucenik iz tog vremena bio je jako dobar i talentovan gitarista Dule koji svira u Atheistima, Bonebreakerima i Mitesersima. On mi s vremena na vreme posalje neki mp3, u glavnom od toga sto je on svirao i snimao, a ostalo stvarno slabo dobijam i nemam pojma sta se desava.
Sve do pre nekoliko godina cesce mi se desavalo da dobivam neke CDe iz Novog Sada ali eto, u zadnje vreme je to nesto oslabilo. Inace, ja sam bio i ostao ljuti lokal patriota. Uvek sam pomagao, podrzavao novosadsku scenu i voleo bi da te neke stvari dolaze cesce do mene, tako da mogu to malo bolje da pratim. Ali eto, za sad je tako.
