Етрурска цивилизација је својом загонетношћу одувек привлачила пажњу приповедача. Сваки истраживач наслућује да је истраживањем етрурске цивилизације дошао до извесних одговора на фундаментална питања развоја цивилизација у целини, а посебно у Европи. Етрурци су синтеза извесних принципа доведених до савршенства и емпиријски осмишљених. Сматрало се да је та цивилизација претрпела утицаје оних које су је окруживали, а у ствари је она вршила утицај на духовни и материјални развој суседа. Потом ће је столећима суседи покоравати да коначно преузели њене духовне тековине и представили као своје. Тај трагични исход борбе Етрураца (или Расена, како су сами себе звали) унеће многе забуне и довести у заблуду многе истраживаче њихове историје. Проблем језика и проблем писма. Тај проблем је проистекао из проблема порекла, а проблем порекла из проблема преимућства. Настао је тако зачарани круг који се столећима понављао служећи истини. Многобројне хипотезе падале су у воду и поново се враћале својој рудиментарној идеји конструкције. И историографија је остала на нивоу ad captandum benevolentiam, наносећи несагледиве последице које ће бити узрок многих несрећа. Такозвана словенска хипотеза у приступу и тумачењу историје етрурске цивилизације категорички је одбачена и тиме је било паралисано даље конструктивно истраживање. Расветљења која су уносили Данковски, Леваскје, Тејлор, Колар, Чертков, Трусман и други декларативно су препуштена забораву. Својом студијом Silabirium Etruscum, скренуо сам 1980. пажњу на подунавски извор писмености, који ће убрзо после тога бити систематизован у винчанско писмо, а ово повезано са писмом Пеласта, на које је указивао још Исак Тејлор 1899. Имајући у виду распрострањеност велике пелашке породице народа у Европи и Малој Азији, круг кретања народа у II и I миленијуму пре н.е. добио је на тај начин сасвим супротне, али логички исправне смерове. Тако се не само етрурска већ и остале цивилизације јављају у новом светлу. То детерминисање води нас заједничком извору и сродништву, или експлицитније јединственој породици медитеранских и европских цивилизација.

РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ


ZLATNE PLOČICE IZ PYRGIA
Arheološko otkriće iz 1964. godine

I – Uslovna transkripcija pisma
I ta tmi a i kak deram azva tije čje uniala az treje soječi i az ašječo u tao je bađe u veli u nas zal SLUVENI az tudu sem čuniz tozo v vas tam jer je škaila sve tule RASE nas si avil čudvat te zi ašče ITALE ak nas vjede i ta nišč bjeda šče avil je nia ka gulšč čva nas o je barije vel i junas o ašču ke SLEVAJE ta nai ščasan ti ud u niaz zela se vačal tmi al avil čval ašču gulišč čva snuif

II – Slobodan prevod
I ta tama donese svu bedu neutešnu i nagna na razmišljanje o razaranjima kao da i boginja baci prokletstvo na nas SLOVENE koji su ovde živeli a vi pođoste u bekstvo i napustiste i nas i svu zemlju RAŠANSKU i predaste nas razjarenim ITALIMA celu zemlju i sve nas rasute po ITALIJI u bedi izdate od svojih vođa koji ne pomisliše na svoje naraštaje i sve SLOVENE koji su mogli imati srećnu sudbinunpa neka je hvala tim izdajničkim sinovima

19.10.1986.