Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Та сила која "пролази" кроз обличја, није нити једно нити мноштво. Ради се о нечему метафизичком.
Холограм је идеална метафора.
Pogledajte prilog 594789
Наиме, сваки део холограма садржи у себи целину. Ако "исечемо" један део, добићемо цео холограм у том делу.
Управо је тако са животном силом, са тим јадником који се пробија кроз материју. Ма шта то биће било, (ма шта ми сами били, јер је свако то биће) оно има то својство попут холограма, да свако његово дељење садржи целину. Па тако свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте ЦЕЛО то биће, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.
Када се као индивидуе загледамо у себе и нађемо оно што зовемо ЈА, нашли смо тог јадника. То биће заробљено у нашем телесном облику у свој својој целини.
А шокантно је на неки начин, да је свака особа, апсолутно свака то БИЋЕ.
Оно је несумњиво нешто нуминозно, божанско, али и јадно. Осуђено да се дели, и да буде у сваком свом делу. И да једе само себе.
Међутим, ту интелект стаје.
Да подсетим на ова размишљања јер нам она могу појаснити метафизичко јединство изван појаве.
Погледајте рецимо ову причу о чувеној миграцији лептира званог "Painted Lady" а на коју сам наишао:
Овим као да су у пракси демонстриране Шопенхаурове мисли из Света као воље и представе:
Дакле, insekt koji na jesen umire istovetan је sa onim koji će u proleće iz jajeta ispuziti, а то важи за све живо, укључујући човека.
Али како идентификовати себе са неким другим? Са својим родитељима у овом случају? Ја сам посебна индивидуа, а око мене су други људи. Није лако препознати у њима себе. И то баш у свакоме, у свему живом. Али вратите се на овај пост на који одговарам и где сам метафизичко биће упоредио са холограмом и све ће бити јасније.
Јер са животном силом слично је као са холограмом, да свако њено дељење садржи целину. Тако да ЈА које у себи налази ваш родитељ потпуно је исто ЈА које и ви у себи налазите. И не само они већ свака индивидуа, свака животиња, свако обличје овога света јесте цела животна сила, ма како разуму тако нешто непојмљиво било.
Желим да поделим ову слику на коју сам наишао.
Одмах када сам је видео, подсетила ме је на сцену коју сам некада, ко зна када, сањао, а које се живо сећам.
Pogledajte prilog 491023
Распитујући се о слици, видео сам да је овај призор био тема многих сликара, а неки су били опседнути тиме.
https://en.wikipedia.org/wiki/Eldena_Abbey
Како год, не знам која је филозофска порука у оваквим сценама, али несумњиво се ради о неком архетипу који се не може преточити у речи.
Ko, dakle misli da u svetu đavoli nikada ne idu bez rogova a budale bez praporaca biće uvek njihov plen ili njihova igračka.
Artur Šopenhauer