Oсим што су били двојица великих уметника чије су поетике, свака за себе, обележиле једну целу стваралачку епоху, Едгар Дега и Клод Моне били су и велики колекционари. Јединствен увид у то чему су се лично дивили и шта је њиховом оку било пријемчиво за историчаре уметности један је од путоказа за потпуније разумевање њиховог стваралаштва, а за публику посебна посластица.
Врата интимног Дегаовог света отшкринута су до сада неколико пута, у Националној галерији у Лондону (која има озбиљан број дела која су се 1918, након његове смрти, нашла на аукцији) и у Метрополитен музеју у Њујорку. Кад је реч о Монеу, таква могућност први пут пружа се управо сада, у Паризу – музеј Мармотан Моне, кућа позната по томе што у свом поседу има највећи број његових слика, излаже од данас па до 14. јануара 2018. године 77 слика и скулптура из његове личне збирке на поставци под називом „Моне колекционар”.
Како преноси „Њујорк тајмс”, Моне је у свом дому имао бројне примерке јапанске графике и ремек-дела како својих претходника, тако и савременика. Делакроа, Коро, Мане, Морисо, Роден, Реонар, Сезан, Писаро, Сињак, само су нека од имена. Међу делима се налазе и бројни портрети Монеа и његове супруге Камиј, први датира из 1850. Како су за француске медије објаснили кустоси Мармотан музеја, подухват у који су се упустили није био нимало лак. Моне је био прилично тајновит, није говорио о свом приватном животу, његова уметничка колекција и његова свакодневица били су скривени далеко од очију јавности. Пре него што је стекао богатство, дела је добијао од својих пријатеља на поклон, касније је неке своје слике имао обичај да трампи за туђе, да би у једном моменту почео да купује. Велики сликар то је чинио дискретно, на аукцијама али преко посредника, често је уместо њега цео процес обављао неко од његових пријатеља.
Позната су, пише „Фајненшел тајмс”, и два изузетка, када се појавио јавно на надметању: како би помогао да дела преминулог Сислија постигну што бољу цену зарад издржавања његове деце и када је за једно од Сезанових дела платио 6.750 франака, што је био рекорд тога времена када је Сезан у питању. Дега је, кажу, водио врло прецизну картотеку онога што је куповао, што се за Монеа не може рећи, док је и сам попис његове имовине, направљен 1926, након његове смрти, страдао у Другом светском рату. Имајући све ово у виду, излагање онога што се налазило на зидовима његовог дома у Живернију још је ексклузивније.
Указујући на то да је мотивација која стоји иза чина куповине другачија када је реч о уметнику у односу на некога ко има довољну количину новца, а само је љубитељ уметности, Ен Дима, кустос Краљевске уметничке академије у Лондону, истиче да за ствараоце колекционарство није обична инвестиција.
– Најпре је реч о томе да су одређене ауторе заиста искрено ценили, често су им њихова дела била пример или инспирација. Њихов избор дубоко је у вези са њиховим личним стваралачким процесом. Улазак у домен њихових колекција сличан је уласку у њихову душу, и то управо онај њен део који се обично занемарује. Монеова колекције личи на њега самог, у овом случају то је сведочанство о још једној његовој карактеристици. Судећи према избору дела, био је то човек отвореног ума – објашњава Дима.
Део онога што је Моне поседовао биће понуђено 26. новембра ове године на аукцији куће „Кристи” у Хонгконгу, најављује „Гардијан”. Реч је о његовим и делима других уметника, као и о личним сликаревим предметима – фотографијама, писмима, наочарима... Монеов син Мишел део породичне заоставштине поклонио је управо Мармотан музеју и Француској академији лепих уметности, нешто је распродао, док је извесна количина припала његовој ћерки, Монеовој унуци, која је преминула 2008. Управо тај део заоставштине биће предмет аукције. Очекује се да неке од Монеових слика достигну цену између два и три милина долара.
Clude Monet
Edgar Degas